Novosti juga број 51 бесплатан примерак јул - август 2017 Предраг Ј. Марковић Неодговорно запошљавање Лето: Време манифестација
Алексинац јул - август 2017 Манифестација Вредне руке Смотра народног стваралаштва доделио Удружењу Вредне руке из Пирота. Друго место припало је екипи Удружења жена Језеро из Бовна, а треће Пчеларском газдинству Стевановић из Крушја. У категорији пића најбоље је било пољопривредно газдинство Милошевић из Медвеђе. Друга је екипа Таштина кухиња из Ражња, док је треће место припало плантажи Милошевић из Моравца. Актив жена Ниша је победник у категорији стари занати и домаћа радиност. Друго место жири је доделио Удружењу Извор из Књажевца, а треће Весни Младеновић из Сокобање. Специјалне награде додељене су Друштву воденичара Морава из Алексинца, Културно уметничком друштву Сврљиг и занатској радњи Лицидарско срце из Ниша. Поводом овогодишњег Дана општине Алексинац, Удружење грађана Радиност организовало је пету по реду смотру народног стваралаштва Вредне руке. У присуству бројних гостију и званица манифестацију је отворио заменик председника општине Чедомир Ракић, који је истакао да је ова смотра постала препознатљива и ван алексиначког атара. Увек смо ту да заједничким снагама овако нешто организујемо, да бисмо били видљиви и препознатљиви поручио је окупљенима Ракић. Екипе су се такмичиле у три категорије, и то: специјалитети домаће кухиње, пиће и стари занати и домаћа радиност. Када је реч о специјалитетима домаће кухиње, жири је прво место Први глас Јасења лорног ансамбла Културно-уметничког друштва Мерак из Вукашиновца. Под покровитељством Скупштине општине Алексинац, такмичење је организовала Месна заједница Јасења, а манифестацију је отворио Милија Милетић, народни посланик из Сврљига. Милија Милетић (у средини) са страначким колегама Победници са члановима жирија Победник 37. по реду такмичења певача Чувам овце доле у Јасење, које је 15. августа одржано у овом селу, је мештанин Стефан Митић. Други је Милош Ранђеловић из Рутевца, а трећи Стефан Петровић из Доње Трнаве. Жири, коме је председавао естрадни уметник Драгослав Михајловић Канаринац, доделио је и две специјалне награде, и то Наталији Ђорђевић из Вукашиновца и Милици Станковић из Прасковча. Пред неколико стотина гледалаца наступили су и чланови фолк- 2
јул - август 2017 Алексинац фото: архива Ненад Станковић, председник општине о заинтересованости инвеститора Грамер шири производњу Проширење производње компаније Грамер у Алексинцу за нас је добра вест, јер запошљавање још 450 људи, колико је планирано, за општину ове величине није мало, рекао је за наш лист председник општине Алексинац Ненад Станковић. Председник Станковић присуствовао је недавном састанку у Нишу на коме су директор Грамера Пјерлуиђи Гијоне и министар привреде Горан Кнежевић потписали уговор о субвенционисању ове инвестиције за коју ће Влада Републике Србије издвојити три и по милиона евра. Како Станковић објашњава најављено је отварање нове производне линије у хали којом Грамер располаже. Господин Гијоне и министар Кнежевић захвалили су се локалној самоуправи у Алексинцу на коректној сарадњи са привредним субјектима на територији Технологија Директор компаније Грамер Пјерлуђи Гионе, приликом потписивања уговора, истакао је да ће нова инвестиција обезбедити тој компанији сигуран посао до 2023. године. Поред нових радних места, ова инвестиција ће омогућити увођење нових технологија каквих до сада није било у Србији изјавио је Гионе. Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, који је присуствовао потписивању, подсетио је да компанија Грамер, произвођач навлака за аутомобилска седишта, четврти пут проширује своје погоне и производњу у Алексинцу. општине, а посебно са компанијом Грамер. Овом приликом да отклонимо и једну нетачну информацију коју су неки медији објавили. С обзиром да је тог дана било речи и о градњи фабрике Леони са новим радним местима за Ниш, неки медији су погрешно пренели да се Ненад Станковић ових нових 450 радних места односи на град Ниш објаснио је Станковић. Он је рекао да су за инвестирање у општини Алексинац заинтересоване још неке компаније, али није желео да открива докле се стигло са преговорима, јер те податке, како каже, могле би да искористе друге општине које имају амбиције да доведу такве инвеститоре. Најбоље је да те контакте које имамо са неким компанијама, које се интересују да дођу у Алексинац, задржимо до тренутка када ти преговори буду завршени и формално. Углавном се разговори односе на то какве услове ми можемо да обезбедимо том инвеститору, односно коју површину земље имамо на располагању, шта имамо од инфраструктуре, какве су приступне саобраћајнице том простору То су теме које њих углавном интересују и наравно структура незапослених лица у Алексинцу, односно о 3 каквој образовној и старосној структури се ради истакао је Станковић. Станковић је додао да Алексинац има још слободног земљишта и уређених зона да понуди инвеститорима, као и простор некадашњих привредних субјеката који је данас углавном напуштен и руиниран. Како је објаснио то се, пре свега, односи на земљиште некадашњег отпада у Алексинцу, црепане Морава, као и на неколико објеката ПИК-а. Што се гринфилд инвестиција тиче на располагању је негде око четири хектара у зони поред ауто-пута, а како каже Станковић оно и јесте предмет интересовања неких инвеститора. Председник је истакао да су у току преговори са турским инвеститорима из области производње и обраде текстила, али да има и заинтересованих из земаља Западне Европе. Novosti juga Издавач: Агро-пресс д.о.о.-гредетин Директор и главни уредник: Нинослав Миљковић Редакција: Јелена Радовановић, Адриана Бранковић, Данијела Ђорђевић, Марко Радић, Милан Влајић, Срђан Илић (Алексинац и Ражањ); Дејан Динић, Јелена Козомара (Дољевац); Адреса редакције: Саве Ковачевића 13 18213 Гредетин Тел. 063/133-72-00; 060/380-83-44; 018/808-344 E-mail: gredetinac@gmail.com Графичка припрема: Мирко Владисављевић Штампа: Оверпринт Ниш
Алексинац јул - август 2017 Предраг Ј. Марковић, историчар и потпредседник СПС-а Функције стручњацима, a не страначким активистима Социјалистичка партија Србије средином јула месеца обележила је свој 27. рођендан у Алексинцу, а седница Главног одбора странке први пут је одржана ван престонице. Поред лидера Ивице Дачића скупу су присуствовале скоро све водеће личности ове партије. Међу њима је био и један од потпредседника СПС - Предраг Ј. Марковић, доктор историјских наука и научни саветник на Институту за савремену историју у Београду. У разговору за наш лист Марковић је говорио о савременим проблемима српског друштва, актуелном положају левице, као и утицају мултинационалних компанија на остваривање левичарке идеологије. Према тумачењу овог политичара, у земљама и друштвима која су довољно јака и тамо где је благостање велико, принцип социјалне правде и једнакости још увек је достижан, а утицај мултинационалних компанија и уопште капитализма је ограничен. Кључно је, међутим, питање додаје он како 4 доћи до тог благостања и остварити ниво социјалне правде какав, на пример, постоји у земљама Скандинавије. Да би се постигла социјална правда, прво морају да ојачају држава и друштво, да буде мање гладних и очајних, јер се показало да само она друштва која живе у релативном благостању, могу да остваре те идеале о којима говоримо истиче Марковић. Поставља се и питање да ли је социјална правда примарна и уопште могућа у државама које још увек бију дипломатске битке за своју територију и балансирају између великих сила са истока и запада. Јесу ли наша очекивања превелика и треба ли држава да их испуни? Неке ствари не можете одлагати. Ми не можемо питање друштвене правде да одложимо на неко време док не завршимо ова политичка питања. Морају се сва та питања решавати малтене једновремено и једно без другог не иде. Да бисмо постигли државу, мора да постоји и осећање лојалности према држави, у том смислу да држава испуњава нека очекивања својих грађана, да ипак пружа неку заштиту, сигурност. Заправо, питања државе и правде су повезанија него што се то чини напомиње наш саговорник. Солидарно понашање се мора неговати, али и награђивати како би људи стекли или одржали поверење у државу. Солидарност се не испољава само у кризним или ратним временима, већ и кроз неке свакодневне и, наизглед, обичне активности, каже овај историчар. Нажалост, ми смо на европском дну по броју добровољних давалаца крви или органа, а ту почиње елементарна солидарност. Ни на осталим пољима нисмо нарочито солидарни. Наш народ се у неким екстремним ситуацијама показао као доста квалитетан, али у уобичајеним, свакодневним условима нисмо довољно сложни. Неодговорно запошљавање Марковић наводи да је у данашње време један од водећих проблема нашег друштва лоша селекција
јул - август 2017 на свим нивоима, као и партијско запошљавање и дељење функција без конкурса или адекватних квалификација и професионалних референци. Социјализам је добар пример како такве ствари могу да функционишу, сматра он, само је питање да ли смо ми спремни да те тековине обновимо и поново актуелизујемо. Хајде, макар да вратимо директоре да буду онакви какви су били у време зрелог социјализма, јер је тада ипак била направљена нека врста меритократије, како је стручњаци зову, то јест избор по квалитету. Социјализам је имао много мана, али је имао једну предност, неограничену кадровску базу. Нисам ја биран за директора због тога што сам лепио плакате и драо се на митингу, већ је социјализам искрено ценио образовање. Дуго се причало потцењивачки о партизанским директорима, али у доба када су партизани дошли на власт, обично је генерални директор био партијски кадар, а сви остали су били стручњаци. Код нас данас селекција није добра, почев од директора предузећа, па до професора факултета. Да би се то променило, дугорочни интереси се морају ставити испред краткорочних, а људи морају имати одговорност према земљи. Можда је мени у интересу да узмем неког глупљег сарадника да ме слуша, да ми доноси кафу и доручак, али морао бих да се уздигнем изнад тренутне ситуације и да пожелим да имам сарадника који ће нешто велико моћи да уради током свог радног века напомиње Марковић. Он објашњава да су идеју социјализма у образовању, које је свима доступно данас, преузеле готово све лево оријентисане партије и оне школу и стручност и стављају испред политике и партије. Моја мајка је била чобаница, а њено троје деце Алексинац су професори универзитета. Да ли је могуће да се данас понови тај сценарио? Тешко, првенствено у смислу финансирања тог образовања. Има неколико основних вредности левице које ће, вероватно, увек бити на цени. То су: једнакост шанси, еманципација, правда за све, заштита слабих и немоћних. Мењају се само технички детаљи, а она основна прича, да морају постојати друштвена солидарност и осећање заједнице, остаје категоричан је овај стручњак. Изумирање села Као историчар, али и као неко ко се политиком бави веома дуго, сведок је пропадања и изумирања српских села. Објашњава нам да ће села убудуће морати да изгледају другачије како би се становништво вратило и како би села поново оживела. То је један од највећих феномена 20. века, али и још једна рак-рана нашег друштва, па ћемо морати да се позабавимо њоме, сматра Марковић. Нама је пољопривреда једина активна грана целе привреде, али то више не може да буде она пољопривреда у којој двоје старих људи, са минималном техником, саде нешто и обрађују земљу, већ потпуно другачија. Да ли је то могуће у ситуацији када физички нема ко да ради, то је велико питање. Нека од тих питања су толико тешка да још не знамо како на њих одговорити. Рецимо, тривијална ствар, како наћи радну снагу. Ми истовремено имамо и високу незапосленост, једну од највиших у Европи, и недостатак радне снаге за пољопривредне радове. То је врло чудна појава. Проблем је и недостатак стручности код занатлија закључује наш саговорник. Н. Миљковић и А. Бранковић 5
Сокобања јул - август 2017 Професорка Ружица Игић о лековитом биљу Берачи необучени, тржиште несигурно Озбиљан посао Сокобањски крај, као и планина Ртањ, најпознатији су по истоименом чају који је постао својеврсни бренд југоисточне Србије, иако се биљка saturea montana, од које се добија ртањски чај, може наћи и на још неким локацијама. Ови предели богати су и другим ретким биљним врстама, а да не би дошло до њиховог потпуног истребљења, према речима наше саговорнице, неопходно је системско деловање и планирање. У том смислу треба истаћи и биљку ртањска метвица (napeta rtanjesis), чије је једино станиште на свету управо планина Ртањ и која је због тога заштићена врста, а њено сакупљање је забрањено. - Овде потенцирамо и правилну употребу латинских назива код одређивања врста биљака, што је веома битно, јер се народни називи за поједине биљке разликују од села до села. Домаћи називи јесу значајни, али не толико колико латински. Ово је озбиљан посао и тако му се мора и прићи да би се знало која је врста у питању. 6 О значају лековитог биља, врстама, сакупљању, али и његовој исплативости последњих година доста се прича. Регистрованих берача има све више, а неретко се од тога издржавају и читаве породице. Не чуди онда што једна од водећих фирми на нашим просторима за откуп и прераду лековитог биља Адонис из Сокобање и Удружење за лековито биље Др Јован Туцаков у овом бањском и туристичком месту, у подножју планина Ртањ и Озрен, сваке године почетком јула месеца организују, сада већ традиционалну, манифестацију Дани Светог Јована Биљобера, током које бераче, али и фармацеуте, технологе и људе из струке едукују и упознају са новим достигнућима у производњи и преради лековитог биља. На позив организатора Ружица Игић, професорка са Природно-математичког и Фармацеутског факултета Универзитета у Новом Саду, први пут је ове године боравила у Сокобањи да би све присутне упутила како да препознају и разликују биљне врсте, како да праве хербаријуме, али и како да на прави начин искористе убрано лековито биље. За наш лист истиче да се у Србији, нажалост, још недовољно професионално односимо према лековитом биљу и свим даровима природе, а то се посебно огледа у неорганизованом откупу и несигурном тржишту. Велики проблем је откуп. Људи могу да сакупе лековито биље, није то проблем, али је проблем сам откуп, коме предати, гарантована цена. То је нешто на чему држава мора да поради. Проблем је и то што су наша села испражњена. Тамо где је чиста средина, где има пуно лековитог биља и могуће је сакупљање, ви немате младих људи, већ тек понеко ту живи. Када би држава мало другачије размишљала и када би младим људима који завршавају факултете дала путеве, струју, интернет, школу бар до неког разреда, тврдим да би многи од њих остали у тим селима и у Србији, јер је овде живот, ипак, много лепши и пријатнији него напољу, много је чистија и здравија средина. Разговарам често са студентима о томе и мислим да би било одзива. То је нека будућност и људи ће данас-сутра морати да се врате овде каже наша саговорница осврћући се на све учесталије одласке младих стручњака из земље у потрази за послом и бољим условима живота. Савремена фармацеутска индустрија у последње време лековито биље користи као помоћну, али врло важну сировину у производњи лекова, па у томе треба тражити шансу за излазак на светско тржиште сматра Игићева. Иако се не декларишу као лек, чајеви и друге биљне тинктуре имају своју примену, како у алтернативној тако и у званичној медицини. Чајеви су и извор уживања и део културе многих народа. У Русији или Енглеској чај је задовољство. Тамо се уместо кафе пије чај. Генерално, чајеви су помоћна лековита средства и врло су ретки чајеви који су проглашени баш лековитим. Поред чајева, и бројни други биљни лекови и тинктуре могу да помогну. У Немачкој се све чешће користи биљна основа у производњи лекова и чак 80 посто њихових лекова у апотекама је из биљне базе. То значи да више нема пуно хемије и добијања лекова из хемијских база. На овај начин потенцира се то синергистичко деловање, које је њима битно у самим компонентама и због кога они раде на такав начин. Између осталог, у великим количинама можете извести кору врбе, Мађари је траже, јер се из ње апстрахује салицилна киселина и добија аспирин. Салицилну киселину могу и овако да произведу, али је траже из врбе објашњава професорка. Одлив мозгова Развијене западноевропске земље пружају доста могућности када је професионални развој у питању, али такав темпо живота и рада не оставља много времена за стварање породице и уживање у другим сферама живота, што је за младе људе веома важно. Из ове перспективе никада не бих пристала на то, јер ја не живим само да бих радила поручује ова професорка. Ми имамо размену студената са Белорусијом и сваке године наших пет студената иде тамо, а њихови долазе код нас. Да ли ми верујете да су наши студенти хтели да остану у Белорусији? То је неки вид социјализма у који јесте делом ушао капитализам, али они још увек имају неку социјалну сигурност и људи нормално живе. На западу, у Немачкој на пример, живот вас поједе. Јесу тамо велике плате, али ви сте од ујутру до увече на послу. И шта сте урадили? Цео живот проведете на послу. А и нама је то време дошло и ми ћемо имати тај проблем врло брзо. Да бисмо уопште дошли у ситуацију да лековито биље сакупимо и предамо га за даље коришћење, неопходно је обезбедити еколошки чисту и здраву средину. Наша немарност и неадекватан однос према природним богатствима, као и непланско брање, доводе до уништења бројних биљних врста, што свакако није добар залог за будуће генерације поручује наша саговорница. У Србији постоји око 4000 регистрованих берача, па уз чланове њихових породица, повремене, али и дивље бераче, долазимо и до цифре од преко 12.000 оних који користе ограничене биљне ресурсе. Ми имамо Закон о заштити природе, али имамо и Уредбу о контроли коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста. Та уредба дефинише да постоје 63 биљне врсте које контролисано можемо да беремо. Ту, на пример, спадају
јул - август 2017 Сокобања хајдучка трава и кантарион. Завод за заштиту природе на основу мониторинга који ради даје квоте по којима можемо сакупљати по природи, па и они који откупљују знају на коју количину биљака могу да рачунају. Међутим, дешава се да људи сакупе биље и када дођу до откупљивача, он то не може да откупи због квоте, па онда то биље заврши на пијаци или пропадне наводи Игићева. О очувању биљног фонда старају се и у националним парковима и другим заштићеним објектима природе, али је то мали број људи који не може о свему да води рачуна напомиње она. Ствар је у томе што људи тешко и сиромашно живе, па гледају да имају и неки додатни приход, а природу посматрају као место на коме могу да уберу готов производ. Ја сматрам да постоји потенцијал и да још више људи можемо да укључимо у сакупљање лековитог биља, али их пре тога морамо едуковати и научити како да беру биљке, да их не ломе, не кидају, не ваде подземне органе. У томе и јесте значај оваквих школа, да људи виде шта могу, а шта не смеју да раде. Зато и држава треба мало више да уложи у обуке берача. Нећемо ваљда до тада толико уништити природу да ништа не остане за брање завршава професорка Ружица Игић. А. Бранковић Ранка Јакшић, новинарка РТС-а откривање Србије почела у сокобањској Врмџи Странци воле нашу храну и гостољубивост Новинарка у друштву председника општине Исидора Крстића Када је 2011. године у селу Врмџи код Сокобање снимала једну од епизода своје аутoрске емисије Странац у Србији, новинарка РТС-а Ранка Јакшић није могла ни да претпостави да ће управо та прича мотивисати мештане и руководство ове месне заједнице да шест година касније покрену фестивал посвећен документарном, еколошком и туристичком филму како би промовисали свој крај, културу и обичаје, али и упознали остатак света са природним лепотама Србије. То је, прича нам ова новинарка, био циљ и њене емисије, да кроз разговоре са занимљивим и инспиративним људима покаже да Србија може бити и јесте лепо место за живот. Када једном виде и заволе Србију, странци јој се радо враћају, додаје она. Неко је у Србију дошао због љубави, неко због посла, али углавном сви они остају због тога што се овде лепо осећају, зато што су добродошли, јер Срби су врло гостопримљив народ, знају да угосте и почасте, али знају и да се друже, а тога више на западу нема каже наша саговорница. Иако странци често у Србији буду у пролазу, природа и много тога што налазе у природи, а у вези је са њиховим послом, привуче их да остану и живе овде, објашњава Ранка. Скоро сам снимала емисију о Холанђанину који је спелеоронилац, спелеолог и он каже да је источна Србија одлично 7 подножје за изналажење нових канала у пећинама, да има на том потезу преко 100 пећина. Гледајући је очима странаца, и сама је упознала и заволела Србију. Живела је и у Италији, студирала тај језик, али верује да природна богатства која ми имамо могу да засене и најпопуларније дестинације Европе и света. Каже се за Тоскану да је прелепа. Међутим, верујем да би, када би ти људи који обожавају Тоскану дошли овде, рекли да је ово лепше од Тоскане. Заиста мислим да имамо лепше пределе него Тоскана или неке друге звучне туристичке дестинације у Европи. Морам нешто да вам испричам и за ваздух када сам снимала у природи између Зајечара и Неготина, а тамо је заиста предивна природа, и када сам се вратила са тог путовања у редакцију и причала својим колегама како нисам скидала осмех са лица зато што ме природа толико привлачи и толико је све примамљиво и лепо где год да баците поглед, рекли су ми да је то због кисеоника, јер кисеоник враћа осмех на лице. Било да долазе са запада или истока, странци у Србији уживају у истим стварима и пределима. Управо то показује да смо сви исти без обзира са којих меридијана долазимо и да међу собом увек проналазимо више сличности него разлика, истиче ауторка. Знате ли према чему сви иду? Према ракији, кајмаку и ћевапима. Кухиња је оно што нас повезује. Наравно, поред тога и уметност. Италијан у Врмџи Лучо ди Марки, Италијан из Венеције одлучио је да у Врмџи проведе своје пензионерске дане са супругом Биљаном. Уз помоћ мештана учи да обрађује земљу и пече ракију, а у цркви службу прати на старословенском језику. Радећи на аеродрому, Лучо је пропутовао читав свет, али је, ипак, остао у Србији, јер га, како каже, сваки залазак сунца који посматра из свог дворишта подсећа да је права привилегија живети далеко од градске вреве и у нетакнутој природи. Из Врмџе, са места на коме је и почела њена авантура, Ранка Јакшић ће наставити да открива Србију како странцима, тако и нама који радије путујемо у неке друге крајеве, док сопствену земљу и све њене лепоте још увек довољно не познајемо. Долазак у Врмџу ми много значи јер је моје откривање Србије почело овде. Убудуће ћу се још више бавити Србијом и желела бих да пронађем и упознам сваки кутак Србије кроз емисију Странац у Србији. Надам се да ће ме странци и даље водити кроз Србију поручује наша саговорница.
Ражањ јул - август 2017 Др Јасминка Миливојевић Српско укусније, светско лепше Дани купине Засади ничу - цена стагнира У општини Ражањ 30. јула, одржана је традиционална, шеста по реду, манифестација Дани купине, коју је уз покровитељство локалне самоуправе организовало Удружење воћара и виноградара Ражањ. Посетиоци скупа имали су прилику да пробају плодове овдашњих произвођача, а организована су и предавања о актуелним темама из области воћарства, која су одржали проф. др Јасминка Миливојевић и проф. др Новица Милетић са Пољопривредног факултета у Београду. Према неким проценама на подручју општине Ражањ, која је изузетно погодна за узгој купина, под засадима овог воћа тренутно је преко сто хектара, а по речима Драгише Тодоровића, помоћника председника општине, циљ је да се кроз подршку производњи у наредних неколико година овај број удвостручи. Ми смо у стратегији развоја одавно зацртали да нам је кључни правац управо развој воћарства. Сагледавајући наше могућности, у сарадњи са другим стручним службама, определили смо се да нам воћна врста број један буде купина и због тога смо у претходном периоду делили бесплатне саднице. Морали смо да размишљамо и на који начин да осигурамо купинарима извесност производње. Ту су практично два начина или прилагођавати сортимент купина потребама тржишта или ићи у неки даљи степен прераде, како не бисмо зависили искључиво од хладњачара. Практично хоћемо да наши произвођачи не размишљају која ће цена купине бити. Значи ако буде ниска цена онда ћемо ићи у прераду рекао је Тодоровић и додао да је тренутно највећи проблем то што у Ражњу нема хладњаче, али да се нада да ће се у скорије време наћи одговарајући инвеститор. Традиционално и ове године присутни су обишли један од најбољих засада купина у овом крају. Овога пута домаћини су били Зора и Мирољуб Радосављевић из Пардика, који купину узгајају на површини од око 20 ари. У склопу манифестације одржана је и изложба пољопривредне механизације, као и домаћих производа од воћа. Међутим, и овога пута манифестација је била у сенци ниске откупне цене, која се креће од 50 до 75 динара за килограм купина. Један од учесника, Славиша Тодоровић из Липовца већ најављује да ће због овакве цене смањити површине под купином, а како каже, након бербе отпочеће крчење старих засада. На овогодишњим Данима купина у Ражњу међу предавачима на трибини посвећеној савременој пољопривредној производњи учествовала је и истакнути стручњак у области јагодичастог воћа др Јасминка Миливојевић. Након обиласка овдашњих воћњака са овом професорком Пољопривредног факултета у Београду разговарали смо о приликама у Србији када је реч о производњи и потрошњи воћа. Према њеним речима, Србија се по потрошњи свежег воћа налази на самом дну европске и светске лествице, а врло често немамо сазнања колико су неке воћне врсте значајне и да их треба конзумирати чак и онда када им није сезона. То се конкретно, како објашњава, односи на јагодасто воће, малину, купину, боровницу, које нажалост не производимо када се сезона на отвореном пољу заврши. У том смислу не конзумирамо чак ни оно воће које може да се увезе и продаје се у малим, атрактивним паковањима. Мислим да ту доста грешимо и да просто немамо ту врсту културе. Производимо велике количине малине и купине, а при том сами на домаћем тржишту не конзумирамо то воће, већ извозимо више од 90 процената указује наша саговорница. Здраво воће Купина је изузетно здраво воће јер садржи, поред великог броја витамина, и фенолна једињења, примарно антоцијане који су и задужени за тамну боју плода. Купине помажу код кардиоваскуларних обољења, артериосклерозе, регулишу крвни притисак... И остало јагодасто воће је богато овим једињењима, првенствено црна рибизла, али и јагоде, малине, боровнице и аронија, о којој се последњих година највише и говори. Она сматра да цена воћа на пијацама није пресудна за куповину, поготову што она варира из године у годину од врло високе до испод исплативе за пољопривредне произвођаче. Чак и када је јефтино, ми воће не купујемо на пијаци, већ оно у највећој мери иде на замрзавање, па у извоз када цена на светском тржишту буде задовољавајућа. Да би се овакво стање поправило, додаје, неопходно је променити свест самих људи, Прерада Занимљиво је да се, иако се претежно препоручује конзумација свежег воћа, из неких врста више корисних материја може добити тек након њихове делимичне обраде. То је случај са црном рибизлом, која се најпре замрзава, а тек након поновног одмрзавања долази до боље екстракције фенолних једињења, превасходно антоцијана, из покожице плода и замрзнутог ткива. 8
јул - август 2017 Ражањ а то се може учинити кроз пропаганду у медијима и укључивање институција које би указале на значај који сирово и домаће воће има у људској исхрани. Друго, треба да се укључи Медицински факултет у истраживања у вези са воћарском производњом и да кроз студије, које се односе на утицај воћа на људско здравље, покажу и практично колико може да се допринесе здрављу и спрече или умање појаве различитих кардиоваскуларних, мутагених, канцерогених обољења ако се воће конзумира објашњава наша саговорница. И поред нестабилних цена и све израженијег монопола хладњачара, Србија је на петом месту у свету по производњи купина. Ипак, да би опстали на тржишту и били права конкуренција иностраним произвођачима, наши пољопривредници би морали да обрате пажњу и на сам сортимент и да иду у корак са науком. Морамо радити на интродукцији, односно увођењу нових сорти и ширити их у производњи паралелно са сортом Чачанска бестрна, која дефинитивно заузима највећи проценат у сортименту. Она оправдава поверење произвођача, највише захваљујући великој родности. Ипак, квалитет њеног плода је лошији у поређењу са неким новим сортама као што су Лох нес, Трипл краун, Честер Торнлес, које можда нису на таквом нивоу продуктивности, али имају плод који је укуснији, чвршћи и погоднији за складиштење и транспорт на дуже релације. Поред те измене сортимента, морамо радити и на пласману у свежем стању, да домаћи купци на нашем тржишту могу купити производе, а у исто време правити и уговоре са иностраним купцима да се извозе плодови у свежем стању напомиње професорка. Српска купина је међу најукуснијима и због самог начина гајења, састава земљишта, великог броја сунчаних дана 9 и природног зрења на отвореном простору, али ни то није довољно да би се постигла добра цена на тржишту, истиче Миливојевићева. Наша клима је погодна за гајење купине и другог јагодастог воћа. Имамо изузетно добар квалитет плода са аспекта односа шећера, киселина и других фенолних једињења. Рекла бих да је воће које се произведе код нас у поређењу са Холандијом далеко укусније, јер је тамо велики број облачних дана, велика је количина падавина, производња је и ван сезоне и у строго контролисаним условима, а то никако не може да буде једнако као када овде купине гајимо у природним условима. Наше воће јесте укусно и доста доброг квалитета, али постоји проблем са избором сорти, јер неке сорте ипак немају задовољавајући квалитет у смислу промене боје, реверзибилности црвене боје, што нарушава органолептички квалитет. Њихово воће због тога делује пластичније и органолептички прихватљиво, али је укус дефинитивно на нашој страни поручује наша саговорница. Због нестабилне цене и недефинисаних услова откупа, многи произвођачи најављују да ће смањити или потпуно уништити своје засаде купина. Професорка ипак саветује да се улагања, која када је реч о јагодастом воћу нису велика, наставе, али да се унапред уговори пласман и направи добра стратегија у оквиру удружења и задруга, како се не би зависило од понуде хладњачара. Према њеним речима, поред праћења тржишне економије, мора се мењати и свест произвођача. Нису велика улагања за одржавање засада, посебно што се производња углавном реализује на мањим парцелама где произвођачи у оквиру својих породица могу то да одржавају. Треба радити на правилној примени агротехнике и помотехнике, у време бербе плодова унапред већ уговорити пласман, радити на томе да се направи стратегија и да се у оквиру удружења плодови пласирају супермаркетима, да не иде све у замрзавање у хладњаче, где хладњачари одређују цену. Наравно и они су условљени ценама које постоје на иностраном тржишту и потражњом од страних купаца. Мора се мењати свест и унапред договорити пласман, можда и извоз на руско тржиште у свежем стању. Руси воле наше воће, имамо добре примере у пракси извоза и јагоде, и малине, па зашто не би и купина била атрактивна сматра професорка Јасминка Миливојевић. Адриана Бранковић Производња Иако је Србија највећи европски и један од највећих произвођача купина у свету, ова производња у нашој земљи није довољно унапређена, па род значајно варира из године у годину, а откупна цена углавном је нестабилна. Генерално производња купине је врло контроверзна како по приносима, који варирају у зависности од године, сорте, примењене технологије гајења, затим по ценама које су биле од веома ниских, 15 евроценти па до веома високих, чак преко једног евра по килограму, по квалитету плода који зависи од сорте, специфичних услова у току године и на крају још и по потражњи од страних купаца у зависности од рода, који је остварен у Европи, односно у Америци објашњава проф. др Јасминка Миливојевић. Она истиче да је светска производња купине веома ниска и према последњим проценама износи 262.296 тона. Од тога Мексико је највећи светски произвођач са близу 116 хиљада тона, на другом месту су Сједињене Америчке Државе, затим Кина, Чиле и Србија, која се води на петом месту на овој светској ранг листи са неких 15 хиљада тона, мада ти приноси варирају из године у годину каже професорка Миливојевић и додаје да је, после нас, међу већим произвођачима купина у Европи Мађарска са 12 хиљада тона, затим следе мањи произвођачи попут Шпаније са 900, Хрватске са 650 и Велике Британије и Француске са по 600 тона годишње. Према последњем попису пољопривреде у Србији 2012. године укупна површина под засадима купине процењена је на 2977 хектара.
Ражањ јул - август 2017 Музика настала из народа Звуци фруле који су се зачули из порте цркве Светог Илије у Ражњу, у суботу 9. јула, у склопу Сабора фрулаша и народног стваралаштва Дани Саве Јеремића подсетили су присутне на време када је музика настајала у народу, а њему је и била посвећена. Oва манифестација посвећена је аутетичном уметнику и јединственој личности неше музике Сави Јеремићу, рођеном 1904. године у Послону, недалеко од Ражња. И како то већ годинама доликује први фрулаш који се представио на XVIII Сабору је Савин ученик, времешни Петар Маркуц из околине Београда, који је одсвирао Савино коло. Из Велике Грабовнице код Лесковца на саборовање је дошао најбољи фрулаш југа Србије - Иван Митровић. Немања Миодраговић из Лесковице код Александровца са фрулом се дружи седам година и исто толико има наступа пред публиком у Ражњу. Када неко са пет година слушајући комшију заволи фрулу као што је то урадила Маја Костадиновић из Бољевца, онда није изненађење да је она вишеструки победник у категорији до 12 године на чувеном такмичењу фрулаша у Прислоници. Маја је ученик музичке школе у Бору, а умеће свирања на фрули учи и од чувеног Боре Дугића. На позорници се појавио и домаћи извођач Дејан Тодоровић, поникао у школи фруле КУД Сава Јеремић. Из ове школе је и Лука Благојевић из ражањског Смиловца. Да фрула спаја генерације доказ је дует унука и деде, Дарка и Срећка Перћевића из села Велуће код Трстеника. У дуету су наступили и браћа Јанко и Богдан Лукић из Крагујевца, који су се већ окитили наградама из Прислонице, а били су најбољи и на смотри Прва фрула Шумадије. Из села Дупци код Сабор фрулаша у част Саве Јеремића Бруса стигла је Дајана Ђокић која се са фрулом дружи једну деценију. Андреја Трајковски из Новог Пазара петнаест година свира фрулу, а наступа и у оквиру музичког састава Ступови. Нараво, саборовање није могло да прође без још једног Савиног следбеника Милинка Ивановића Црног из Крагујевца. Ово вече фруле својим наступом употпунио је и хармоникаш Вељко Милојковић из Шетке, ученик музичке школе у Краљеву. Млађани Вељко је у Кини освојио прву, у Португалу другу, а у Москви трећу награду на престижним светским такмичењима. Гости овог Сабора били су и естрадни уметници Снежана Бабић Снеки и Александар Илић. Организатори манифестације су Дом 10 културе и КУД Сава Јеремић под покровитељством Општине Ражањ. Реконструкција Дома здравља У ражањском Дому здравља и ово лето биће искоришћено за грађевинске радове, како би пацијенти и запослени имали боље услове за рад и лечење, поручује директор ове установе Ненад Станковић. Ранијих година средства за те намене опредељивала је локална самоуправа, а сада се у финансирање укључила и Канцеларија за јавна улагања Републике Србије са 25 милиона динара. Како нам је потврђено, биће замењена столарија у делу објекта, сређени подови, урађени део крова и целокупна фасада, што ће од великог значаја бити и за енергетску ефикасност самог објекта. Поред тога, биће саниран и гаражни простор, као и канализациона мрежа, а планирано је и монтирање противпожарних врата и система за дојаву пожара. Ови радови ће нам значити много и представљаће унапређење стандарда у смислу просторних услова рада, што је на добробит како запослених у Дому здравља, тако и пацијената истиче Станковић. Извођач радова већ је уведен у посао и има два месеца да планиране обавезе испуни, а директор Станковић нам је потврдио да су радови на реконструкцији Дома здравља организовани тако да се одвијају углавном у поподневним сатима или онда када пацијената нема, па неће реметити редован рад и пружање услуга. Осим што се труде да обезбеде што боље просторне услове за пацијенте и запослене, у Дому здравља у Ражњу раде и на повећању броја радника и кадровском јачању. Посебни напори се улажу како би се формирале две службе које овој општини, по мишљењу директора, највише недостају, а то су Хитна помоћ и Служба за кућну негу. Највећи проблем је, можемо рећи, недостатак кадра за формирање службе Хитне помоћи. Та служба нам је неопходна, па као директор улажем доста напора и контактирам и Министарство здравља и Институт за јавно здравље Батут како бисмо добили неопходне дозволе. Потез на коридору 10, од Појата до Алексинца, није довољно покривен, јер ни алексиначка Хитна помоћ нема довољан број запослених, па ми морамо да интервенишемо у неким случајевима, иако немамо посебну службу. Такође, мислим да би требало да имамо и Службу за кућно лечење, јер је све више старог становништва у нашој општини. Процењује се да око 30 процената у односу на укупан број становника чине људи старији од 65 година наводи Станковић.
јул - август 2017 Алексинац Дому за смештај одраслих лица у Кулини Донација Владе Јапана У Кулини je 14. јула одржана свечаност поводом примопредаје донације у оквиру пројекта опремања Дома за смештај одраслих лица у овом месту. За набавку специјалног возила за инвалидна лица, агрегат и пет лифтова за инвалидска колица Влада Јапана издвојила је око 69.000 евра. Свечаности је присуствовао амбасадор Јапана у Србији, Његова екселенција Ђуићи Такахара, као и државни секретар Ненад Нерић и председник општине Алексинац Ненад Станковић. Том приликом амбасадор Такахара је истакао да дубоко поштује континуирани рад, посвећеност и бригу запослених према корисницима. Претпостављам да се сусрећу са много изазова и потешкоћа да би обезбедили сигурно и адекватно окружење за своје штићенике. Овим пројектом обезбеђено је возило адаптирано за превоз особа у колицима, што ће дому омогућити да безбедно превози своје кориснике. Постављени су и неопходни лифтови за степениште, па очекујем да ће то смањити оптерећење запосленима. Драго ми је што чујем да сада многи корисници могу изаћи у башту захваљујући тим лифтовима поручио је амбасадор Јапана у Србији. Пројектом је обезбеђен и нови агрегат, па ће корисницима од сада бити топло и током јаких зима, а припремање оброка и медицински прегледи неће бити угрожени чак и када не буде струје. Влада Јапана разуме да је пружање помоћи ради смањивања несклада између урбаних и руралних области од велике важности за развој Србије. Исто тако, мишљења смо да је неопходно пружити подршку друштвено рањивим људима. Стога ће Влада Јапана наставити своју подршку за реализацију пројекта директне користи угроженим људима, поготову у руралним крајевима, са циљем да се побољша основна 11 социјална брига у Србији истакао је Такахара, додајући да верује да ће након овог пројекта пријатељски односи између Србије и Јапана бити додатно ојачани. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић говорио је о досадашњој сарадњи Србије и Јапана у реализацији пројеката који ће допринети економском и социјалном развоју земље. Србија и Јапан су две пријатељске земље које се годинама уназад узајамно подржавају и уважавају, а два народа, иако географски на различитим меридијанима негују пријатељске односе и ту раздаљину превазилазе добром намером и жељом да се помогне сваком ко је у невољи. Поносни смо на сарадњу са амбасадом Јапана у Србији и захвални на личној посвећености амбасадора на унапређењу свеобухватних билатералних односа између наше две земље навео је Нерић. Председник општине Алексинац Ненад Стаковић у име локалне самоуправе захвалио је на помоћи у опремању Дома за смештај одраслих лица у Кулини. По правилу су то добре ствари због којих се окупљамо тако често овде и ја бих искористио прилику да се у име локалне самоуправе у Алексинцу захвалим јапанској амбасади и његовој екселенцији на подршци и донацији коју су пружили овом дому, а то ће много значити, пре свега, корисницима услуга ове установе напоменуо је Станковић. У име запослених и корисника, Влади Јапана захвалио се и директор Дома за смештај одраслих лица у Кулини мр Војкан Станојевић, са надом и уверењем да ово није крај успешне сарадње.
Дољевац јул - август 2017 Историчар Ђорђе Стошић Копријан тврђава кроз векове (2) Копријан или Корвинград, надомак Дољевца, некада је био важно вајно упориште, а данас представља само недовољно истражену туристичку атракцију. У овом броју објављујемо наставак разговора са историчарем Ђорђем Стошићем из Завода за заштиту споменика из Ниша о овој значајној средњевековној тврђави. С обзиром на то да је овај простор био од изузетног стратешког и транзитног значаја у доба римског, као и византијског царства на том месту било је насеље, као и одбрамбена кула војног пута Виа Милитарис. За разлику од градова који су били на повољним и приступачним местима, утврђења су се налазила на врховима и падинама брда и тешко приступачним местима, како би њихова одбрана била лакша. Тврђаве, замкови и утврђени градови имали су за средњовековне српске земље изузетан значај као кључна упоришта одбране и подизана су на стратешки важним местима или теже приступачним положајима на врховима брда. Само место на којем је утврђење Копријан назива се и Курвинградско сужење, то је мала клисура, у склопу композитне долине Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Повезује Брестовачку котлину на југу са Нишком котлином на северу. Дугачка је само неколико километара и име је добила баш по утврђењу Курвинград које се налази код села Клисура око десетак километара југозападно од Ниша напомиње Стошић. Тврђава Копријан, грађена је по угледу на остале грађевине из тог периода, по моделима и на искуствима византијске и српске одбрамбене архитектуре и чине их: Горњи град или Мали град (седиште локалног властодршца са пратећим садржајима). Постојао је такође и Доњи град или Велики град, у подножју Горњег града, намењен становништву. Са свих страна град је био опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна за воду, чији су остаци видљиви и данас. У насељу испод града пронађени су, приликом археолошких ископавања 1933, темељи цркве. Основа града је у облику четвороугла и био је заштићен масивним бедемом висине до 10 метара. Имао је пет кула, а донжон кула се налазила поред главне капије у североисточном углу бедема. По димензијама, изгледу, али и дебљини зидова ова кула се јасно издвајала од осталих у утврди. Прављена је од најјачег камена, била је четворострана и једина таква у целој утврди код нас. Улаз у њу 12 није у нивоу земље или бедема, већ се прилазило помоћу додатних степеница или рампи које су увек биле дрвене, чиме је омогућено брзо онеспособљавање приступа улазу, а самим тим и продор у кулу. Према нађеним димензијама град је обухватао простор од око 4.000 м² прича даље наш саговорник. Међутим, ово утврђење од изузетног културно-историјског значаја ипак није довољно истражено и проученао, јер како истиче Стошић, археолошка ископавања нису вршена, а под неумитним зубом времена Корвин град полако, али сигурно нестаје. Од старе утврде остали су добро очувани само северни и источни бедем са кулама. Западни бедем не постоји, док на јужној страни има мало остатака уз једину сачувану кулу на том делу. Бедем Малог града се једва назире, док је од Донжон куле остала само повећа гомила камења. Иначе, од камена Копријан тврђаве зидана је Нишка тврђава, чему сведочи пронађени камени блок са уклесаним натписом који је највероватније стајао изнад једне од њих. Камени надвратник са градске капије, са уклесаним натписом, случајно је нађен у пролеће 1933. године у нишкој Тврђави. Немогуће је утврдити, како је и на који начин доспео на то место, али постоје претпоставке, да је и он, са толиким другим, донесен последњих година турске окупације из околног града, односно његових рушевина у Ниш, да би био употребљен за зидање градских бедема. Грађа из Копријана је више пута коришћена као грађевински материјал за градњу нишке Тврђаве. У 20 веку рушине је разнело локално становништво и њиме зидало своје куће и домаћинства и тиме је задало одлучујући ударац овом нашем древном месту. Ово утврђење, иначе познато је под различитим називима, али како истичу стручњаци нема поузданих података о њиховом пореклу. Забележено је да је постојала значајна војна тачка и насеље у доба Византије под именом Комплос. У средњем веку изграђена је тврђава и сам је ктитор, назива Копријан, а насеље које је преостало из ранијег периода, понело је исто назив Копријан. Назив Корвинград или Курвин прихваћен је од времена турске најезде, могао се двојако читати и тумачити. Приче о имену града, тзв. легенде су спекулације које нису потврђене. Иначе, цео овај простор је од историјског значаја, јер се у оближњем селу Клисура налазе остаци цркве из Византијског периода и насеља. Приликом копања темеља зграда, у селу Клисура, често се наилази на рушевине мањих и већих грађевина, које по материјалу и начину зидања датирају из периода од шестог до осмог века. Код Клисуре налази се и некропола са откривеном засведеном гробницом. А насупрот утврђења, на брду Комига, је и црква Св. Јована, изграђена на темељима старије верске грађевине. Под неумитним зубом времена, али и услед немара, не само надлежних, већ и становништва ово значајно историјско место се полако, али сигурно урушава и буквално нестаје пред нашим очима. Није довољно имати на својој територији трагове претходних народа и цивилизација или споменике културе од великог значаја као што је Копријан, већ је важно да локална самоуправа то препозна и вреднује, а потом и преточи у једну атрактивну дестинацију додаје на крају овог нашег разговора Ђорђе Стошић историчар из Завода за заштиту споменика из Ниша, под чијом је заштитом овај древни град.
јул - август 2017 Дољевац Добричка бостанијада Силвана најбољи произвођач За најбољег пољопривредног произвођача на овогодишњој Добричкој бостанијади, одржаној крајем јула у Мекишу, проглашена је Силвана Живковић из тог места. Силвана се преко две деценије успешно бави производњом овог укусног поврћа, више пута је учествовала на Бостанијади, а неретко била и победница у категорији произвођача најтеже лубенице. Како каже за наш лист, када је гајење лубеница у питању нема неке посебне тајне, али је, напомиње, потребно уложити пуно рада, знања и пратити савремене трендове у производњи ове културе. Свакако да ми пуно значи овогодишње признање за најбољег произвођача бостана, јер се тиме бавим преко двадесет година, мада ми није први пут да освајам награде на овој манифестацији. Има пуно добрих произвођача у нашем крају које је по производњи бостана надалеко познато, а ето на мене је ове године дошао ред да званично будем најбоља каже Силвана. И иначе, а посебно ове године, с обзиром на сушу, како истиче, постављање система за наводњавање је пресудно за успешно гајење бостана. Суша која је у великој мери утицала на производњу свих култура, па и бостана, показала је сву неопходност праћења новина у производњи, те је наводњавање незаобилазна ставка у том послу. Без наводњавања приноси би били много мањи, као и квалитет и квантитет рода. 13 Ипак, против природе се ретко шта може, па су приноси произвођача у Добричу ове сезоне готово преполовљени. Без обзира на то, ценом нису, како напомиње наша саговорница, задовољни, јер је на почетку продаје килограм бостана вредео око 30 до 35 динара, док је сада, на крају сезоне осам до десет динара по килограму на велико. Додајмо на крају и то да је на овогодишњој Бостанијади у такмичарском делу учествовало двадесетак произвођача из Добрича, а поред најбољег произвођача бостана бирана је и најтежа и најслађа лубеница, као и диња. Већина победника је из Мекиша, што још једном доказује тврдњу да се у овом крају гаји најбољи бостан. Д. Динић и Ј. Козомара Нови базен у дољевачком Аква парку Већи капацитет уз јефтинију карту Од првог дана августа дољевачки Аква парк богатији је за још један базен, па ће до краја сезоне купања, око 3000 људи моћи да борави на овом простору за одмор и рекреацију. Док стичете утисак да сте на мору, спас од великих врућина ипак се не налази на некој далекој дестининацји, већ ту, у близини, у комшилуку. Поред четири базена која су до сада била на располагању свим љубитељима пливања и других активности на води, сада је купачима доступан још један базен, са острвом у средини. Ова инвестиција вредна око 80 милиона динара, финансирана је из локалног буџета, а како каже Горан Љубић, председник општине Дољевац, базен је изграђен специјалном врстом градње, која се први пут среће код нас. У питању је специјални намаз за градњу базена, америчке производње, тако да су и радови на Аква парку, током изградње новог базена, обављани под контролом америчких супервизора, који су надгледали сваки делић градње, што значи да је посао обаљен стручно и по свим стандардима каже први човек дољевачке локалне самоуправе. Према његовим речима, капацитет базена повећан је за око хиљаду људи, што је отворило могућност да се цена дневне карте снизи са 350 на 300 динара. Новац смо обезбедили из сопствених средстава, тако да кад погледате велелепност овог базена, једноставно схватите да је то била инвестиција која ће се свакако исплатити, јер генерало јако смо задовољни и досадашњим радом Аква парка, а сада сам сигуран да ћемо пословати још боље. Наредне године планирамо још неке садржаје, попут сауне, па ће онда Аква парка имати све оно што смо планирали. Председник такође истиче да су све потребне дозволе за рад обезбеђене, тако да комплекс ради по свим правилима. Такође, оно што је јако битно и о чему купачи посебно брину је исправност воде, а надлежни уверавају да су базени, са тог аспекта, потпуно безбедни. Иначе, о интересовању становника, не само дољевачке општине, него и многих других места из овог дела Србије говори и велика посећаност овог купалишта. Ј. Козомара
Сврљиг јул - август 2017 Дванаеста годишњица Белмужијаде Пастирска јела и игре на Пастиришту Тродневна манифестација Белмужијада, која је одржана од 4. до 6. августа, ове године, према неким проценама, окупила је рекордних сто хиљада посетилаца. Поред богатог забавног програ- Најукуснији драјиначки Белмуж Најбољи белмуж, старо пастирско јело по коме је манифестација добила назив, ове године припремила је екипа из МЗ Драјинац. Друго место припало је Кумовима, док је треће место заузела екипа Шљивовик 2 из Месне заједнице Лукавица. Пастирске игре И ове године одржано је надметање у народним пастирским играма, попут надвлачења конопца, бацања камена с рамена и скока у даљ. У конкуренцији 32 екипе у надвлачењу конопца прво место заузела је Месна заједница Плужине, док је други финалиста била екипа Месне заједнице Вакуп. У надвлачењу конопца надметале су се и жене, а и у овој категорији тријумфовала је екипа из Плужина. ма, првог дана одржан је и 11. по реду Сабор гајдаша балканских земаља, а исте вечери госте су увесељавали Драгослав Михајловић Канаринац, естрадни уметник пореклом из Сврљига, певачица Јасна Кочијашевић и Долче вита банд из Ниша. Током трајања манифестације одржан је и Сајам намештаја и текстила, који се од прошле године организује у склопу програма Белмужијаде. Балон салу поред основне школе, где је одржан сајам, током другог дана манифестације обишао је и директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић са својим сарадницима. Тога дана на спортском полигону Пастириште наступила је певачица Гоца Тржан, а према проценама надлежних, тада је Белмужијаду посетило око 35.000 људи. Ипак због многобројних активности, али и наступа звезде бивше Југославије Драгане Мирковић, последњи дан манифестације окупио је највише гостију. Међу око 40.000 посетилаца, било је оних из оближњег Ниша, Књажевца Ћуприје, Параћина, али и из Врања, Кладова, Неготина, Бујановца, Пирота, Прокупља, Панчева, Београда и Новог Традиционална јела Поред такмичења у справљању Белмужа, награђивано је кулинарско умеће и у припремању других традиционалних јела. Прво место у категорији слане пите освојила је Душица Стевановић, најбоље домаће колаче припремила је Душица Крстић, док је у трећој категорији пецива прво место заузела Јасмина Маринковић. Најлепше уређени штанд ове године имала је Сврљижанка Јована Видановић. Пета Јанијада У част старог јела У сврљишком крају последње недеље августа биће одржана још једна манифестација посвећена традиционалном јелу. У селу Лукову 26. августа организоваће се пета по реду Јанијада, која има за циљ промоцију јаније, народног јела које се углавном справља од јагњећег меса. Осим што ће се одржати такмичење у припреми овог специјалитета, у музичком делу програма наступиће Небојша Милошевић, који ће свирати на фрули 14 Пастири и пастирице Један од најатрактивних догађаја на манифестацији је свакако избор најлепших пастира и пастирица, а ове године титулу најлеше понела је Сврљижанка Наталија Божиновић. Место прве пратиље припало је Анастасији Рајковић, а одмах иза ње нашла се Ања Минић. Сврљижанин Максим Ђорђевић најлепши је пастир на овогодишњој Белмужијади, први пратилац је Александар Јовановић, а други Матија Милосављевић. Сада. На завршној вечери проглашене су и најбоље екипе, појединци и представници штандова. Ову привредно-туристичку манифестацију, коју организује Центар за туризам, културу и спорт општине Сврљиг и ове године подржала је локална самоупорава. Председница општине Јелена Трифуновић и народни посланик Милија Милетић последње вечери манифестације окупљене госте поздравили су у сврљишкој народној ношњи и том приликом званично затворили 12. Белмужијаду. и окарини, Јордан Васиљевић, гајдаш из књажевачког села Штипине, као и млади гајдаш из Сврљига Филип Савић. Госте ће увесељавати и вокални солисти Живорад Јаношевић и Саша Матејић из Влахова, затим хармоникаши Велинко Анђелковић и Душко Милојковић, фрулаши Лазар Савић, Ђорђе Ристић и Душан Милошевић, као и чланови АКУД-а Белоиње. Све учеснике манифестације пратиће оркестар Миње Радојковића - Луковци. Домаћини ове једнодневне манифестације, као и ранијих година, биће Јасна Кочијашевић и Драгослав Михајловић Канаринац, док ће специјални гости пете Јанијаде бити естрадни уметници Гордана Лазаревић и Љуба Лукић. Овај скуп организују Центар за туризам, културу и спорт Сврљига и Месна заједница Луково, а покровитељ је Општина Сврљиг.
јул - август 2017 15 Алексинац Манифестација На Морави воденица стара Никола Стојановић - најбољи певач Као што традиција налаже, и овогодишња манифестација На Морави воденица стара, која је одржана од 12. до 14. јула, завршена је такмичењем певача аматера - наступом 14 вокалних извођача који су дошли из Ниша, Сурдулице, Сокобање, Трстеника, а наравно било је и наших суграђана. Овом приликом посетиоци су могли да чују како традиционалне, тако и новокомповане нумере старих певача. Стадионом за мале спортoве Младост ориле су се изворне песме Зајди, зајди и Густа ми магла паднала, а затим и популарне нумере које су својевремено отпевали Тозовац, Шабан Шаулић, Љуба Аличић и остали признати естрадни уметници. Стручном жирију нимало није било лако да донесе свој суд, али су се, ипак, одлучили да прво место доделе двадесетдвогодишњем Николи Стојановићу из Ниша за интерпретацију песме Нећу, мајко. Сам победник каже да је ова песма тешка к о црна земља, да се сав презноји док пева Љубине песме, али да је задовољан такмичарским наступом и да је очекивао неку од награда. Друго место припало је Милану Стојановићу из Доњег Адровца и песми Мени је с тобом срећа обећана, док је по мишљењу жирија трећепласирани Никола Стоиљковић из Тешице са песмом Мирјана. У договору жирија и спонзора додељене су и две награде ван конкуренције. По једну песму снимиће Нена Игњатовић из Трстеника и Владимир Стојановић из Ниша. Ове године публика се није сложила са жиријем, јер је по њеној оцени најбоље певао Драган Манојловић из Гредетина. Признање је додељено и Јовани Миљковић из Алексинца, најмлађем такмичару. Након наступа одржана је етно модна ревија, а посетиоце манифестације, као гост вечери, забављао је Мики Гајић. По свему судећи, посетиоци петровданског вашара и ове године имали су прилику да уживају у доброј песми и музици у току традиционалне манифестације На Морави воденица стара. М.В. Традиционално такмичење у кувању рибље чорбе Побратими бољи од Мачора Такмичење у кувању рибље чорбе, које је одржано у среду 12. јула у склопу 53. манифестације На Морави воденица стара, окупило је 18 екипа из Алексинца, Бачке Паланке, Ниша, Књажевца, Ћићевца, Дољевца, Доње Трнаве, Арбанасца, Читлука, Чечине, Вакупа, Бовна и Трњана. Мада су екипе припремале и друга јела, трочлани стручни жири (Јовица Живковић, Југослава Јовановић, Иван Илић) оцењивао је искључиво рибљу чорбу и то њен укус, пикантност, боју, масноћу и компактност рибе. После краћег већања, жири је титулу победника доделио екипи Побратими из Арбанасца, села у општини Мерошина, други су Мачори из дољевачког села Чечине, док је трећа позиција припала представницима Организације спортских риболоваца Бели Тимок из Књажевца. Екипе су награђене пехарима, медаљама и дипломама. Награду за најуређенији штанд добила је екипа Удружења спортских риболоваца Костреш из Ћићевца, титулу најбоље куварице понела је Данијела Минић из екипе Удружења жена Бованско језеро из Бовна, а за највеселију екипу проглашени су такмичари који су наступили под називом Рудник мрког угља Соко-Независност из Алексинца. Специјалне награде добили су Милица Јанковић из екипе Срце из Бачке Паланке и екипа алексиначког Центра за културу и уметност. Такмичење у кувању рибље чорбе организовали су Општинска организација за туризам и спорт (ОТИС) и Клуб спортских риболоваца Трњане из Трњана под покровитељством Скупштине општине Алексинац. С. Илић
Лето у региону Сокобања Дан општине уз примадону Ражањ У част Саве Јеремића Дољевац Бег од врућине Алексинац Рибља чорба крај Моравице Сврљиг Традиција пастирског краја Медијски садржаји објављени из општине Алексинац суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Алексинцу. Медијски садржаји објављени из општине Сокобања суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Сокобањи. Медијски садржаји објављени из општине Ражањ суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Ражњу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. На насловној страни Невена Миленковић, манекенка УГ Радиност. фото: Сврљишке новине