НОВО IIOЉE РАДА ЗА ЖЕНЕ

Transkripsi

1 -. -~_"..,,,_

2

3 НОВО IIOЉE РАДА ЗА ЖЕНЕ " Ако се ;1\сне не 6уду uорнле са н а јвећом енергијом противу зда i(oje је на помој1у, оне ће бити одговорне за продивену 1<рв своје деце! Оне ће uити саучеснпце у с>лочину, кюји нису ю1але енергије да спрече" Ја топло поздрављам пој<:!ву овог новог женског часописа и желим му ве.лики успех и дуг живот... У њему ће југословенс1<е же;-~с наhи ново сретство да изразе своје жеље, своје наде, да нас у познају са својим напорима, било да је у питању одбрана њихових права или мира. Велики конгрес који је одржан са тол!њ:о успеха у Брислу, показао нам ј~ 1<оли1<у су д~латност не1<е од жена развиле да би га припреми Јiе. Интернационално удружење за мир даt1е нм нове могућности, а те he могуlшо.::ти жене морати да искористе до 1<рајњих гранюџ1. Никада још с1<уп присталица за мир није обухватио то л и1<0 разних друштвених слојева,.~акупио толи1<0 разних угледних ЈIИчности, на.iскромнијим здружио државнике са члановима народних заједница, интелектуа. 11це.:а сељацима, које је тешко пр;щобити, а који су, међутим, по :тани да играј у једну од главш1х улога у одбрши мира. Сагласност која је постигнуrа у главним тачкама у току О!!С мннифестације, г која је би.. 1а, не заборавимо, појiазна тачка, у.ilива храброст. Многе жене из свих коајена света одмах су схватиле важност једнога оваквог покрета за одбрану мира, а знамо и са каквим су га оне одушевљењем, жаром, и пуне иницијативе успешно бра ниле и шириле у својим Зl'М. ъама. Оне су продужиле да живо у ч ес твују за све време рада у Бри С Л\ '. : rош пре отварања Конгреса је :щ а 1<онференu.ија жена сакупи ла је многобројне жене из разних земаља, разних срединя, вер о и с повести, филозофских наче : rа, политичких убе~1ења, а ;ш с у с в е оне биле прожете жељом да служ е миру. Многе главниј~ међ у народне организације биле су зас тупљене. Главни циљ овог претходног с к у па био је да доведе у скј~ад, што је могуhе боље, уч~шће же на у специјалним одб(јј)имd и 2 да изабере најспособниј е да у чествују у раду истих. Одбор женских организащrја, 1<оме је председавала г-ђа Ж. Шејн претставница организације "Узроци и срества рата" у Сједињеним Државама и г-ђа де Липенс (Белгија), био је одбор који је после Одбора синдиката сакупио највећи број чланова (од прилике 600 до засюши1<а који заступају 60 милионз ЖбЈа). Два референта су бил а!1дрсђена, г-ђа Дингман претседница Комитета женских органн : тuиј э за мир и разоружање, 1-:oj::i је нарочито изнела конкретне пред- логе и ја, која сам има Јi а дd говорим "О раду жена на одбрани мира". Следеhи предлози су билн изнесени пред одбор: Међународни плебисцит ~{::t мир. Организовање конференција у појединим земљя"1а и међународних. - Узајамна обавештавања о разним методама 1<ојима се сј1уже народни комитети, а I<oja су у вези са миром и преду:~етим акцијама. - Установљење Дана мира. - Образовање међунарпдних група говорника. - Стварање фронта за мир. Међународног - Прикупљање "Новчи:1а за мир ". - Увођење у што веhем 1јроју земаља поштанских марака мирољубивог карактера, да 611 се испољила љубав према миру тих земаља. - Захтев да жене бу ду у што већем броју заступљене у Друштву народа и у централном одбору Интернационалног /(руштва за мир. -- Установљавање при Друштву народа једног одбора који ће бити ра и у коме би биле све снаге мира. нарочитог стража мизаступљене Сви су ови предлози усвојени после живе дискусије. Следеiш закључци из мог а реферата нису наищли ни на кака в о тпор: "Делегати који су учествовали у раду овог о дб о ра : Верују у недељи во ст мира, о не хоће мир за све; Оне су убеђен е д а се безбсд ност може да извојује само заједнички, да се само заједничким мерама безбедности може да дође до општег разоружања, што је њихов крајњи циљ ; оне сматрају да Друштво народа, које је сад једина међународна организација с могуhношhу да допринесе стварању колективне безбедности мора не само да је са ч ува, већ и да је појача: Оне желе његову демократиаацију; Оне сматрају да уговори морају бити неприкосновени; Оне верују да је свако политичко попуштање опасн о бодрење потстрекача рата; Оне су убеђене да снага опих котстрекача лежи у недовољно схваћеној од г оворности Ј.Iарода, који сада желе мир. Оне желе да ови нар~)ди изразе најзад енергично сноју чврсту намеру да. удруже споје напоре, не да би предузели поход на државе, 1<оје више ИЈIИ мање отворено припремају рат. већ да ставе насупрот брану у једињеног фронта пацифv.стн- 1<их народа; Оне се н.адају да he овај кон грес бити једна важна етапа на путу заједничког рада народа, држава, странака, појединаца; Оне траже од жена из свих земаља, свих друштвених слојева, разних философских начела и политичких убеђења, да бу ду свесне своје одговорности и позивају их да придруже своје напоре напорима оних које се веh боре за мир." Прочитани закључци на пленарној седници по завршетку конгреса наишли су на одушевљени пријем од стране слушалаца. На седници после конгреса од осам места, која су припада ла светским организацијама, три су припала женс1<им организаци јама. Изабране организације су: Ко митет женских организација за мир и разоружање, Светски комитет жена против рата и фашизма и Међународна лига жена за мир и слободу. Помоhу ових организа ција же не целога света могу да развију велику делатност. Ми смо сигурн е да југословен с ке жене желе да учествују у што већем броју, на што их братски позивамо. Габриела Дишен претседница Комитета жена протиь рата и фашизма

4 У свим напредним земљама као што су Енглеска, Француска, Чешка, Турска и друге, жене имају своје листове које саме издају и уређују. Преко тих листова, износеlш питања која их највише тиште, оне се боре за бољи живот свој и своје деце. Знамо, да у тим истим земљама жене имају право гласа и отворена врата за све позиве у политичком и јавном животу. Међутим, може ли се поверовати да су им та права одувек припадала или да су им уступљена без икакве борбе с њихове стране? На то he нам оне најбоље одговорити. Једна позната чехословачка жена-сенатор недавно је изјавијја: "Да ми, жене у Чехословачкој, нисмо припремиле терен, права која данас уживамо никада не бисмо стекле. Погрешно је мислити да су нам та права поклоњена. Ми смо их освојиле". Ако се запитамо како стоји ствар код нас, видимо да ни наше жене нису без икаквих заслуга за јавни и друштвени живот, да оне раде готово на свим пољима као и мушкарац, - па ипак оне немају иста права. а реч Факат је и то да су се наше жене до сада слабо бориле и за лагале за она права која им неоспорно припадају. То треба објаснити делом њиховом друштвеном запос!rављеношhу, делом необавештеношћу и незнањем. Стога, да би наше жене б и ле обавештене о свим догаi)ај има који се дешавају у свету, да би имале где да изнесу своја мишљења и најзад да би се упознале са борбама и успесима својих другарица у другим земљама ми покрећемо овај лист. Наша је жеља да се око њега окупи што веhи број жена из свих крајева наше земље, без обзира на веру, народност и политичко убеђење, како би се у њему и кроз њега нашле уједињене и повезане заједничким интересима и тежњама. Жене мајке, домаћице, раднице, чиновнице и интелектуалке, све ви које сте вековима тр ети ране као мање вредне и ниже од мушкарца, позивамо вас да најискр е није и најпреданије приступите сарадњи на нашем заједничком листу који треба да буде највернији тумач нашега расположења и прави израз наших заједничких тежњи. ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ 14 JY.lA Францусюz жене удружене у "Народном фроншу н манифесшују Шта за жену значи позив? Шта више кроз рад жеулаже учи се да цени зараду, а Лист г-ђе Бруншвиг "Францускиња " доноси мишљење г-ђ е ПЈЈаминкове, сенатора у Чехословачкој о горњем питању. Позив ствара од жене дисцип ли новано биће, како у унутрашњем тако и у њеном спољњем животу, што је иначе ретко својство жене. Та дисциплина значи уштеду у времену уопште, а нарочито уштеду у раду, уредан одмор и в е штину да се брзо обуче. Та иста дисциплина о буздава осећања, потискујући их за време вршења дужности; она је најбољи лек разочарењима и патњама. то је одвраћа од расипања. Економска независност омогућава јој СЈЈободнији избор друга, укида ропско потчињавање оне, чији апетит зависи од онога који га задовољава. Тим е се подиже морал брака - ако жена и престане да бу де краљица малог краљевства - своје куће, она зато постаје равноправни ч лан једне шире заједнице. Интелигенција, такт и умереност које стиче радом не одвраћају је нимало од дужности према својима. Уосталом, завршила је г-ђа Пламинкова, у земљама у којима жене раде у свим професијама, на постаје свесна да је корисна позитивни резултат11 су неосеби и другима; кроз труд који спорни. 3

5 Нови феминизам У последње време цримећу је се међу женама једно снажно кретање. Може се рећи да жене масовно улазе у своје постојеће феминистичке организације и стварају нове. Док су десетинама година женске организације служиле за потсмех и неукусне шале, дотле данас претстављају значајан чинилац у друштвеном животу. Мада се програм није променио, сам феминизам у свој ој суштини прошао је кроз велике промене. Те промене су дошле отуда, што је под утицајем спољних прилика тај програм добио једно нарочито, дубље значење. Предратни феминиз<ш, који је дотле стално истrшао своју неутралност и није се о предељивао, сада је - хтео, не хтео... морао да заузме одређени став. До пре кратког времена програм феминистичког покрета није могао привући широке слпјеве жена, док данас у промt~њ~ ним приликама, тај исти про" 1 рам претставља центар око Ј{С јег се жене окупљају. Феминистички покрет претставља ж~ну која ради, претставља напр ~!rну жену, а бори се за права сних жена. - Сам покрет постоји још од почетка 19 века, али дуги нн:~ година није могао претстав.1ыm1 све жене. Све до светског рита, жене су врло спорим темпом у лазиле у друштвени живот, ла- 1 ано су освајале позиције, о ЈШ, тек је светски рат увукао и жену у вртлог производње. Жена је под изванредно тешким приликама. морала да опроба своје способности. Прве послератне године су имале да поправе оно што се годинама рушило. Тако су жене могле да учествују у производњи у још већем броју, јер је и њихов рад био потребан. Оно што су прве феминистичке организације деценијама тражиле -- право гјiаса - добиле су жене у већини напредних земаља доста лаi<о, по очигледној потреби. Учешће жена у јавном животу створило је читав низ социјалних установа, I<oje на првом месту служе" заштити деце и матера. Жене постају свесне својих права и то хоће да осигурају преко својих организација. После неi<олико година привредног полета долази талас опште привредне кризе који на пр- вом месту погађа жену. Многе државе, а нарочито фашистичке покушале су на тај начин да реше проблем запослености, што жене избацују из производње и удаљују са високих шi<ола. Поред тога, приходи мушкараца се стално смањују, таi<о да су они у још мањој мери у могућности да прехране своје породице, чији су чланови остали без посла. Жена се у све већој мери потискује са посла. Услед тога и у след све веће ратне опасности жене су приморане, данас више него иi<ад да се окупљају oi<o својих организација, да бране тековине дугогодишњег развоја и борбе, да очувају положаје и да остваре своје даље захтев~. На тој линији се женски покрет сусреће са осталим струјама,!<оје хоће да одбране слободе,1ичности. Они догађаји који су цео свет поделили на два табора; на поборнике мира и демократије и на поборниi<е фашизма, они исти догађаји определили су и жене да заузму своје место у табору демократије. Јер и сам феминистички програм, који тражи зэ жену право гласа, за једнаi< рад једнаку надницу, широке соци }алне установе, у породици једнако право родитеља, једнак морал, олакшање развода и право на рад и зараду, - може да упути жене исi<ључиво путем демократије. Пр ограм феминистичi<ог покрет а добија нарочито значење баш са тим, што постаје део опште борбе за очување демократије. Јер видимо данас врјiо добро, да су фашистичi<е земље једним декретом одузеле сва она права која су жене I<роз дуги низ година стекле. Фаruист~-tчка идеологија оснива с е на томе да жену сматра другоразредним бићем које није способно за јавне послове, према тоые мора да се врати домаћем огњишту. ФашистичI<о "домаће огњиште " је највећа заблуда, којом су жене заваране да без борбе препусте своје друштвене положаје. Данас у Немачкој жена треба да послужи као машина за рађање, да буде доста војника за ратоборне планове фашизма. Једну тековину немачких жена нису јој фашисти одузели. А то је право гласа. А и то само зато, јер се тим правом не може никад користити. Немачка жена као и мушкарац, може само да гласа, али не може да бира. то право оставили. Зато су јој Значајно је и то да се жена уклања само са оних положаја где се нешто зарађује. Јер нико се не буни против тешi<ог рада жене и деце у пољопривреди, где она ради упоредо са својим м у жем и оцем, али се немилосрдно ую1ањају и најспособније жене из свих плаћених места и спречава се њихов приступ на високе школе. Насупрот томе видимо демократске земље као што је Фран цусi<а. У борби за очување демо I<ратије жене су наступиле равноправно са мушкарцима, освојијiе су себи сва права, и данас их видимо на највишим положајима државне управе. Научник као г-ђа Кири-Жо,шо, и друге могу да служе свима женама за пример да у де мократсi<им земљама само сrrособност одлучује положаје, и жена је силом прилика приморана да прихвати један од ова два правца. Промена у суштини феминазма најбоље се испољава у реду којим се постављају захтеви. Досадашња главна тачка феминистичi<е борбе, женсi<о право гласа ~ добија другостепено значење, а на прво место ступа један захтев који су феминистичке организације тек у п ослератним годинама истак~ е, а то је борба за мир. Фе~1Инизам не тр<~жи само изједначењ е са мушi<арцем, јер данас то изједначење значи једнакост у беди и незапос.'!ен о сти, ј еднакост на бојиштима и у смрти, него тражи изједначење и једнакост за све људе у једној лепшој и бољој бу дућности. Жене ширите наш лист. Помозите нас претплатnм и сарадrоом 4

6 Бахрија Нури Хаџиt.1. о Истамбулу Доносимо неколико врљо инте ресантю1х места из п~редавања на ше омиљене позоришне умет ниц е госпођице Бахрије Нури Хаџић, о новој Турк.ињи, које је одржала на "Ус меним новинама" Новинар ског Удружења. Нарочито после Газијевих ре форама, овде је све у знаку пре порода. Нема више ни феса ни фереџе. Све је одахнуло. И му шко и женско, али женско нар() чито, ослобођено вјековних пре драсуда и тешких окова вјер ског фанатизма. Код њi:ix се све изменило, све је ново. Остала им ј е од старога учтивост и он1еност и урођена способност за културу и цивилизацију. А како се жена осећа у мод<:рној Турској? Ево једног прю1ера. Кад сам би.11а још мало дете, тамо пред рат, једна наша знаница из Сарајева, Хајрија Г отишла је у Турску. Забуљена у димијама и нанулама отишла је Хајрија у Истамбу л. Мислила сам да је нећу више никад нидети. А прије неког времена кад сам била по зва на на једну свад бу у Истамбулу, сасвим случа1- н о, наишла сам на Хајрију. Права Европејка : ни налик на ону Хајрију што је пред рат пош.11а у димијама и са печом на лицу из Сарајева. Њој прошлост.11ичи на страшан сан. - "Је ли могу:lшо, лијепа моја. " вели она на српском језику, "да се још жене у Босни п окри вају? Видиш ли шта је наш Гази овде урадио". Око ''Хајрије стај ала су њена дјеца. Једна ћерка има петнаест година, иде у шести разред гиr.1- Жена судија у нон.о ј Турској Само понеко вири кроз мушебак. Можда F1е т е ПОМИС ЈЈИТИ да су Турци само пре д свијетом Европејци а да су у кућама остал и И сточњаци. Боже сачувај". Посетила сам не колико 1< ућа. Нико не сје ди на поду и не једе прстима. Мушкарци и жене говорили су слободно једни с другима. Имала сам утисак да с~м негде у запа дној Европи. Сви људи и жене рек ли су ми једно ист.о: - Гази је наш спасилац. Желимо му сви да живи три вије ка. Овако не говори само млађи свијет. Гази нема противника у Турској. И ста рији га поштују јер је он ишhерао из Турске стран и капитал и све што је вређало п онос турског народа. Али се мора рећи да су Га з и јеве највј е рније при6алице жене. Г1ос.1е вјековн _ог ро п ства, оне су стале раме уз раме с а м у ш карцима. fъима су итво ре н ~ с п е шкојје, сва мјеста и с в а з в ања у држави. Оне су изј е днач е н е п р ед законом са муш1.:арци:v1а. Оне су своји господари. Оне се сл о бодно крећу по Истю.1булу. О н е се слободно купај у са м у ш к а р цима на м о рскш~ плаж а:-.1а. Оне се но се као св е Европ љ анке. На прсте се могу избр о ја т и земље у Европи у којима су ж е не судије. А у Турској са д а већ двадесет жена дјели правду. У Истамбулу има више жена адноката него у Београд у. Универ зитет и у Анкари и Царигр а д у препуни су младих д јевојш<а к о је ће да н ас сутра заједно с а мушкарцима узети управу Тур с ке у своје руке. Двије младе Туркиње овнх да на поставиле су са својим а еропл анима два нова рекорда. Нико.више него жене помог ле су Газију у његовој борби на о бразовању турског народа. Када је уведена латиница прве су жен е пошле у народ са го:'v!илама буквара, позвале и ста ро и мла до и почеле да их просвећују. За њихо вим примјером по11ш1 назије и говори одлично ен~лески. А и наша Хајрија са гости ма час француски час турски. Свадба се славила у хотелу. Мушкарци и жене сједили су заједно баш као свуда у Европи. Вјенчање није било код кадије него на грађанском су ду. Исто тако и растава се обавља пред редовним грађанским су ди ј ом. Муж не може више као досада, и као што је, жалибоже, код нас још увијек, да жени каже: "Ти си пуштена " и да је из куће најури. А какве је свадбе гледала Хај рија у Сарајеву? Мушкарци и жене далеко једни од других. Анмфабетс~<н течај за жене у Турској 5

7 Г-ђа д. Зечевић, претседиица Лиге жена за мир и слободу, о миру Г-ђа Зечевић била је љубазна да од. говори нашој сарадници иа ова три питања: 1. Шта тера жену у борбу за мир? Жена је у подређеном поло жају и у породици и у друштву иако је сви сматрају темељем породице и најважнијим фактором у подизању нових генерација, дакле будућности народне. Ово традиционално стање женlf одржава се законом инерције и моћи ће се поправити једино енергичним заузимањем жена за побољшање свога положаја. У временима каквих невоља и криза у породици и друштву жене опет као најмање заштићене највю.џе страдају. Из тих разлога жене треба да раде да се у друштву задовољи социјална правда, јер су оне на удару свих друштвених За време рата када се поремете неправда. и онако неуравнотежени и несу и мушкарци, народни послаыици, сваки у свој изборни о круг. Сам Гази вршио је дужност учитеља, зато су га прозвали Велики Муалим (учитељ). Туркиња има право не само тајно да гласа, него може да уђе и у парламенат. А у многим земљама културне и напредне Европе ово право немају ни мушкарци, а жене се тјерају у кухињу и средњи вијек. Нас босанске Муслимане, често оптужују да би цио дан сједили и кавенисали, да смо лијени, да ћемо цијелог живота о стати у мраку и незнању. Нека вам одговоре Босанци 1<0 ји су се иселили у Турску прије педесет, двадесет година. Да ли је и с њима тако? Ја сам улаэ11- ла у њихове куће и дивила се бистрини и напредности њихових жена. Босанци у Кемаловој Турској одлично су се снашли. На њима се не види ни трага од уч малости босанских касаба. О ни, може се ре!ш, спадају у нај - напреднији елеменат у Кемаловој Турској. Њихова бистирна и вриједноћа, којој је Кемал дао одушка, довела их је у прве редо ве. Међу нашим људима има и посланика на страни, а маса других Босанаца вриједно по ~1аже Кемала у извођењу великог плана. г ђа Д8RllQ8 ;se11u1111, претседница Лиге жена за мир и слободу сређени друштвени односи, жена је изложена свима невољама које рат са собом носи. За време ратних заплета мушке радне снаге напуштају своје домове и остављају породице обезглављене, а жене и децу препуштају својој судбини. Наши синови, над којима смо бдиле дан и ноћ, брижно их неговале и васпитале по цену највећих жртава, постављају се за мету "непријатељског" оружја. Наши мили и драги са којима смо везани најискренијом сестринском љубављу шаљу се у страдања. У модерном рату, када су и домови отворени нападима непријатељским из ваздуха, жене и деца једнако су изложене директним опасностима за живот, као и ратници на фронтовима. Из тих разлога жена се мора борити да се онемогуће ратови и радити да се отклоне његови услови. 2. Је ли жена успела у своме досадашњем раду за мир? Од свога првог иступа на позорницу јавне делатности жена се са свом одлучношћу заложила за идеале мира и ширење мирољубивих идеј~ у народу. У томе је имала и успеха. Књига Берте Сутнер,,Доле qружје " усталасала је ја~но мишљење и била претходница прве мировне конференције у Хагу и конференције за разоружање у Женеви. Лига народа, која је створена да буде чуварем мира у свету, основана је у главном на принципима које је претседник Вилсон добио од Џен Адамсове заслужне оснивачице Међународне лиге жена за мир и слободу. Али рад жене био је посредним путем много обимнији. Жена се свом својом душом бацила на решавање соџијалних проблема, а решавањем тих питања избегавају се сукоби, борбе и ратови. У којим државама жене имају више права и могућности да јавно раде тамо су друштвен;.~ питања повољније решена и тиме дата основица за миран живот. З. Је ли наша жена што учинила за мир? Наша жена иде кораком са женама из најнапреднијих земаља у сузбијању ратних опасности и ширењу мира. Она сарађује у свима међународним удружењима која имају у свом програму обезбеђење светског мира. Наше жене разним преда вањима, приређивањем академија и других манифестација на дан примирја 11 новембра, на дан Прве хашке конференције 18 маја и у другим пригодама стварају јавно мишљење које he се увек определити у случају потребе за мир. Настојимо да се из ђачких уџбеника избаце сви чланци који развијају мржњу према другим народима, а који могу да посеју семе ра~дора и рата. Југословенска лига жена за мир и слободу провела је ове године једно писмено гласање за разоружање и мир и добила је за то преко потписа. Овај рад био је примећен и на међународним конгресима за мир. Што је до сада учнњено у свету и код нас за мир то је само почетак једне акције која има да се в.оди у будућности. Када свака мајка буде свесна да је мир највећа благодет и једини предуслов за прогрес човечанства, онда ће оне сматрати својом светом дужношћу да своју децу васпитају за мир и да све догађаје у свету приказују са једног мирољубивог становишта. Што више жене буду заузимале функције у јавном животу, оне ће све више, нарочито као наставнице и васпитачице, радити на ширењу братства и солидарности међу људима. Тако ће жене осигурати свету мир и учинити највише за свој народ, за културу и човечанство. 8

8 Пут ка слободи Једна мануелна радница пише... У време рата било ми је око десет година. Тада сам чула да говоре како нисмо слободни. На моја питања зашто нисмо слободни старији су ми одговарали: због тога што нам непријатељи одузимају храну, стоку и све што је потребно војсци - по цену нашег гладовања. Дакле за време рата упознала сам стање у коме нема слободе, а нарочито сам о слободи мислила кад сам била гладна. И тако ми је већ као детету слобода постала драга, јер сам се бојала да у њеном недостатку не умрем од глади, и у тој бојазни сам је тражила на сваком месту, па чак и у дечијим играма (После као одрасла, увидела сам да и сити људи могу бити без слободе). Тако, када би неко хтео да наметне своју вољу као општу, ја сам се бунила у име слободе. Деца ме због тога назваше "Слобода". Након дужег времена ми деца уместо да се играмо излазили бисмо на улицу и посматрали војску у којој је било и црнаца. Ускор о је цела паланка била њоме преплављена. Сада о слободи нико није више говорио већ би свако сакривао што је имао: Носећи брашно из воденице била сам потпуно одвојена од осталих жена које су ишле с мојом мајком. Постајале су ми већ досадне, јер чим би се виделе са џакчетом брашна, почеле би одмах са старом причом. "Брзо ће нам се људи вратити!". А ја удаљена од њихових прича, мислила сам о многобројној војсци која је исто као и она пре крала ствари, ломила плотове и пљачкала све што јој је требало. Чудила сам се зашто се старији радују овој војсци, јер сам увиђала да нема никакве разлике између војника који краду и о них који реквирирају по наређењу старешина. Једне вечери у дубоку јесен дође ми отац. Били смо сви радосни и он нас је миловао. Два брата јашила су му на коленима а нас две сестре миловале смо га по глави и по рукама. У кревету смо разговарали како наш отац није остао у рату богаљ као очеви многе деце. По његовом доласку били смо сви уписани у школу, а он је сам предузео бригу о храни. Најстарији брат по свршеној гимнази ји ступио је у суд. Отац је стално био премештан са службом из места у место." због политике» како је он причао. Када је долазио да нас види, свима је давао савете, а на нас децу често је викао. Овластио је једног рођака да се стара о нама јер је мајка била изнемогла. Ми смо сви били одрасли, па су се повећали и материјални трошкови, а очева плата није могла да их све подмири. Једном је са оцем дошао неки човек и дао му је доста пара, после чега смо се преселили у другу кућу. Одмах по селидби ја и један брат отиш.11и смо на занат. Рођак се често опијао, псовао и тукао ме. Опет сам у мислима долазила на слободу и донела одлуку: да се сама издржавам. Отишла сам у град и ступила у фабрику као текстилна радница. Посао сам брзо научила, али се надница споро дизала. Била сам приморан~ да напустим ову фабрику и да потражим у другој боље услове за живот. Ступивши у другу фабри ку запазила сам да су и ту раднице исте као у првој: о свему су мислиле на други начин него ја, - једноставније; о свему су говориле слободно без устезања Деца ~а периферије и ишле су са отвореним очима кроз живот. Баш у тој фабрици уништене су код мене донекле старе навике. Остатци старога живели су још увек у мени али они се нису. могли више прилагодити новим условима. Цуца Сокић: Праља Пословођа фабрике био је пензионисани аустријски официр који је задржао све војничке особине. Када би фабрика свирала за почетак рада викао Је: "У строј ", а за свршетак рада: "Ьољно" Тај човек је покушао да уда ри једну радницу. Законска повереница је устала у њену заштиту, али он је навикао да буде неограничени господар и напао је поререницу тако да у мало ШТО није ДОШЛО ДО физичког обрачунавања. Одмах ~мо све устале и отишле у синдиюшну организацију која је интервенисала, и ред је заведен. Тако је шпање слободе које сам још као дете себи постављала било решено кроз практични живот. 7

9 Данашња муслиманка у Босни Све до скора положај муслйманске жене био је изузетан. Каю жене феудалаца или људи у служби ових оне с у биле строго потчињене обичајима ~ю је су налагали патријархални од носи и верск И прописи. Ти обичаји стављали су муслиманску жену у бесправнији положај неrо остале жене у нашој земљи. Тањо, муслимнака није см е ла напустити куkу нити.иkи откривена; имала се безусловно покоравати мужевљевој вољи. Жи вела је, једнюставно, животом роба који није смоо имати својих жеља ни црохтева. Због таквог свог поло Жаја муслимаака се у влачи.ла сама у себе, живела је животом осмаљенице и слуге своrа мужа... Општа криза и 0 QеСпослица натерала је и муслиман с ке жене да се отргну юд кујiа и п очну привређива'ј\и ради одржања породице. Тако су се полако почеле изглађивати он е оштр.е границе -које су одвајале муслиманке од остали х жена... Муслиманске жене сврше мектеб (школу за верску обуку) и највише основну шкој1у. Права је реткост да родитељи дају женску децу у средње или учитељске школе. Примарни узро!с је патријархална стега под 1<0 - јом се женско дете одгаја, схватање да је жена преодређена з::~ рађање и кућевни посао. и вер ски прописи који је спутавају. Као последица првог узрока јавља се неминовно и други, а то је прерана удаја која онемогућује похађање школе. Удајом жена заувек кида са школом и посвећује се искључиво домаћим пословима. Често су од пресудног значаја рђави примери школованих Муслиманки, који одвраћају многе родитеље да дају кћери на школовање. Најзад, узрок споредног значаја који се јавља више као објективна сметња јесте закашњење у основну и средњу школу због задржавања у мектебима. Гла вни је циљ дев ој ке да се што пре уда, јер се сматра за ве.1 ику срамоту ако остане дуже уседелица. Често се при томе не поставља питање за кога. У нео бузданој тежњи за удајом слабо се пази на избор а уз то девојка нема готово никакве моп ћности да ближе упозна сво1 с ) ђеника. У даје се, на срећу, за 8 првог који наиђе. Тиме се објашњује велики број несрећних бракова и чести разводи., Девојке се удају врло рано: почев од 15 год. а понекад (али то су већ ређи случајеви) и од 13. Отуда велика неотпорност и смртност прворођене деце. 18, 19 и 20 год. - то је већ крајњи рок за удају. Покривање и сакривање жене пред мушкарцима је обична конвенционалност која са новим генерацијама све више изчезава. Чим девојка дорасте за удају почиње да меће на лице "печу" (вео) и облачи "зар". На улици се ретко среће неоткривена Муслиман ка (то су већином младе девојке из имућнијих породица). Прича се, како су се некад момци пењали на мунаре да би видели девојку или су поткупљивајiи укућане да је покажу. Видети девојку - то је била права реткост. Данас, међутим, девојке могу да "аliшкују" са момцима на капиџицима, преко тараба, са прозора и на недељним састанцима тзв. "теферичима". Док жене средњег сталежа раде у својим сопственим кућама, сиромашне иду у надницу, служе, перу по кућама веш, рибају шију и раде ручне радове за новац. Ручни рад, а нарочито "керање" омиљен је и врло раширен код Муслиманке. Њему посвећује она највише времена. Као најбоља илустрација друштвеног и економског положаја жене м_оже да послужи 9бичај продавања сиромашних жена у Македонију, који се све више практикује. То долази с једне стране услед оскудице у женској радној снази, која је готово бесплатна у :жвиру брачног "уговора" (за минимум егзистенције жена је ту ексnлоатисана горе него теглећа стока. За њу не по стоји, уопште, радно време, па према томе ни одмор. Дакле, њен п оложај је гори него положај с.чушкиње, јер она ради за свог мужа!) а с друге стране у след све већег осиромашења које нагони чак и родитеље да тргују са својим кћерима. Томе треба још придодџти апсолутну бесправност и зависност од породице, односно старатеља, што је последица третирања жене као нижег бића, без слободне воље и без правне способности. Затим, укорењено схватање да је за жену једино прибежиште и уточиште брак - и према томе девојка која се не уда на време, да је промашила циљ. Ако девојка не може да се уда у свом месту, за њу ће се увек наћи купац из Македоније коме је потребна радна снага. Цена по којој се продају жене варира између 500 и 3000 дин. На станици увек има трговачких агената који су ту специја.ј1но за то да дочекују странце са високим фесовима и да их упућују куда треба. Под каквим условима живе ове жене у Македонији, најбоље показују чести случајеви бекства. Истина, многе од њих - код којих је економски момена: одлучујући нашавши тамо газдинство о кю<вом код кућ е нису ни сањале - саблажњују се. Ту свакако, пресудни значај има тежња већине од њих да и мају своју кућу, свој домазлук или бар илузију да је то њихt>во. Оне пре т постав љају да буду сите, па макар по цену своје слободе и свог достојанства. О томе сведоче и писма у којима се понеке хвале како имају у изобиљу млека, сира, кајмака итд Економски моменат је, дакле, одлучујући али је понекад и он слаб да приволи жене на услове недостојне човека; нечове. но поступање и немилосрдну експлоатацију. Што је најгоре, власници купљених жена, пошто их доведу у Македонију, врше са њима даљу 'Грговину препродавајуlш их по много скупљој цени. На тај начин жена претставља поред радне снаге и ствар у промету. Али док с једне стране још у век велики број муслиманских жена живи у потчињености и ропству обичаја, с друге стране све више јача покре т међу напредним муслиманима да се же на открије, да се женска деца шаљу у школу.и да се укине обичај затварања жене међу чет ири зида. МусЈЈиманска жена кој а прес:rавља здрав елеменат жељан слободе, нагло се еманципује. Када већ једном изађе из оног скученог оквира у коме је дотада живела и пође у школу или на рад, она се више не враћа натраг, о покривању неће више да чује, а своју прошлост сматра срамном и понижавајућом.

10 Разговори са женама-домаliицама У овој ћемо рубрици објављивахи разговоре са радним женама, свију сталежа. Пратећи жену на свим оњим положајима, које она данас заузима и на юојима корисно делује, даћемо нашим читаоцима непосредну слику о то ме како жене саме мисле о свом положају. У првом броју објављујемо раз говоре са женама-домаћицама, са женама, које су с.воју енергију, вољ у, свој живот, посветиле кући. Обратили СМIО се дакле, најпре оним женама, чији је рад и труд најмање При зната, о некој награди да и не говор имо. М. Ј. жена инжињера приватног чиновника У једној од типичних београдских кућа зиданој за ренту, подаље од чаршијског центра, зазвоним на вратима приземног стана. После кратког чекања врата се отварају. Једно љупко, разиграно дете у великом интересовању за дошљака, спречава ми улаз. Његова мама мора га прво изгрдити, тек онда могу да уђем. У полутамном претсобљу љубазно се извињава за мали инцидент' на вратима једна млада жена у видљиво напредном стању очекивања новог члана породице. Најзад, у укусној, чистој трпезарији заузели смо место, а ја укратко износим циљ свог доласка. - "О, ја само добро могу да кажем о свом положају као домаћица, као супруга... Али знам да је мој случај редак". Многе су ми се жене жалиле да су од мужа потцењиване... " Како мислите, госпођо, о томе : вреди ли женин рад ван.куће, мислим кад и она привређује, више или мање него рад који и ви радите-у кући? - "И ја сам била запослена, радила сам као чиновница у једном приватном предузећу. Много и напорно. А кад сам у петој години брака, непосредно пред порођај, напустила своју службу, било ми је тешко на ср цу ". Због смањеног прихода? - "И због тога. А о кућанству појма нисам имала. Али видите, све је испало добро. Изгледа да свака жена има урођеног смисла за послове у кући, ла и ја. Дошло је и д~те, приходи су били мањи, али ја сам се снашла. И верујте, ону зараду, којv сам кроз пет година сваког првог донела у заједницу са мужем, надокнађујем мојим радом у кући, са шrедњом и пажљивим газдовање~if. Само за грубе послове држим помоћ, иначе с::~ма радим. Кувам, спремам кућу, сама чувам дете, мање ствари сама шијем - и то се научи штедње ради -, лети се побринем о зимници, и да колико се на томе у штеди, увидела сам на пракси. Цели мој дан је испуњен најразноврснијим пословима". - Мамице, мамице, где је друга Мирина нога? - прекида нас мала враголанка држећи у руци Миру, лутку инвалида, и у интересу даљег несметаног разговора, обе смо се дале на потеру за изгубљеном ногом. - "О, колико пута морам ја у току дана да прекинем свој рад за такве и сличне ситнице!" Дете тражи од вас и забаву, не само помоћ - приметим ја. - "Па да, и то убрајам у своје дужжности. И радо их испуњавам. Али тешко и заморно је то. Због динара, како се данас плаћа жени-чиновници, и пак не бих то препустила никоме". Имате ли прилике, госпођо, по~~ад и за разоноду? - "Ми врло ретко излазимо. Мој муж сам неће никуд, а ја не могу с њим због детета. Немам на коме да га оставим. А одс1д ћу још мање стизати на то, очекујем другу бебу". Велика су брига данас деца, много кошта њихов одгој, а приходи обично код чиновничког света не расту са трошковима. - "Мој муж ми даје целу своју плату, ја морам да водим рачуна о томе да на све стигне. Ја нисам потиштена због тога што ја лично не лривређујем, јер знам да оно што имамо, и моја је заслуга. Треба имати много вештине да од оно мало створим све. то". О једнаким правима...? "Док сам и ја зарађивала била сам слободнија у трошковима за себе, помагала сам и своју породицу... а сад, богами, ипак се уздржавам од личних трошкова. Мој муж напорно зарађује своју плату.. па мислим.. ипак немам сад толико права... уздржавам се... 11наче... не бих ја дозволила да ме мој муж држи под контролом, немам ја њему да полажем рачуна... живим ја и свој лични живот... Жене које су потлачене и ниподаштаване од мужа страшно жалим. Ја mатрам себе потпуно равноправном са мужем, иако ми ту једнакост закон не признаје. " О борби жене за изједначење у правима са мушкарцима...? - О томе причајте ви мени - прекида моје питање живо заинтересована млада жена желела бих много да знам о раду тих жена, које се залажу за све нас. Једва већ чекам да и дем и ја да гласам, интересујем се за политику!" Изгледа да се мој песимизам очитавао на мом лицу, јер пре но што сам ишта одговорила, она насмејано продужи: - Знам... знам... али док моја кћерка одрасте... И док ме љубазно испраћа додаје: - Кад би се рачунало"' колико врсте послова мора жена да посвршава сваки дан, не би их подцењивали. Ја се нимало не осећам подређена мужу зато што сам "само домаћица". А. Р., жена етолареког радника Тамо где престају вишеспратнице, на граници између "вароши" и периферије, у дну једног дугачког дворишта са неких десет једнаких станова од собе и кухиње, имају за 300 динара месечне кирије свој дом моментално запослени столарски радник и његова жена, обоје већ у пе тој деценији живота. Киша, која је целог дана неуморно падала, расквасила је некалдрмисано двориште, и блато се у дебелом, гломазном слоју нахватало на моје ципеле. Како ли ћу да уђем 9

11 у чисто избрисану собицу, мислим се ја, мада ме та сува, прl> седа жена, коју сам тражила и срећом затекла код куhе, већ по дру ги-трећи пут позива да у ђем. И р е шила сам се. На врховима прстију. - Уђите само, не мари и да мало упрљ а те патос, сваки дан м орам ја то да оперем, јер кад ми се вр ат и муж и син са посла до несу они и много више прљ авштине са собом. Уморни су кад дођу, па не гледају баш на т а к ве ситнице. А ја, хајд, па сваки дан рибај". Иако смо сиротиња, волим да ми је чисто ". Па тако дан уз дан, увек исте послове, стотине врсте, па кад се питате шта сам радила, оно се и не види." А уморите се м н ого, зар не? - И још те како! Више бих волела један посао да радим, па б аста, него овако". А ц е ни.1и бар ваш муж тај ваш посао? - Којешта. Људи не цене женин посао, дођу на готово, и не питају одкуд т о. А човек ни кад не би у мео као жена.. Она се снађе. О на држи куhу, ако,ie о на сп о собна и од ништа he '(а с твори ". Кад је штрајк, или кад.iема посла". јести се мора у век. " жена he да нађе опет он:ј најпотребн иј е. " Шта вреди Да човек д о в у ч е много у куhу, ако жена ниј е сп ос обна, неh е се ништа имати. А сваки неће ни да да све". Све од жене зависи ". А одкуд т о онда да мужеви не виде корисност и вредност тог р а д а? - Жена даје целу своју снагу, с воју младост у кућу, а муж на рад само колико мора. Они су ипак ти, који сма т рају да ~У жене з ато т у да их с лушају, а - зна т е г о спођице, - п римет и као у поверењу - наши људи хоће жену често и да туку, а то ј е велика непр а вда! Ту устане забринута лица и у м о рног погледа, приђе орману и извади неки започети ручни рад, па се врати да продужи ра з г овор, са очитим интерес о вањем, као да од тога чека лек својим неформулисаним јадима. - "За сина радим џемпер" - објашњава. - " иде зима"". "Ма не могу да седим скрштених руку ни забога!" И насмеје се ИЗ вињавајући се. Кад сам јој причала о феминизму, о циљевима тог покрета, о тежњама жене за ослобођење од подређеног положаја, њене су се очи заблистале, уморно ли- це њено као да се озарило од дал~>ке наде. " Жена је искоришћавана, '10.Г; цењивана, јер њен рад није нпграђен ". Пишите о томе - каже ми А. П. жена столарског радни ка - да је и домаћица радна жена, а баш не важи данас низашта. " К. М. жена професора универзитета На Дедињу, иза увек затворених капија, окружена негованом баштом, отмена, пространа вила, где сам посетила жену једног професора-лекара. Ра скошне одаје у партеру, са многобројним сијалицама блиставо осветљен салон, шири осе hање сигурности и мира. Уваље на у комотну фотељу, потпун о отсечена од оног света одак.1е сам мало пре дошла, чекала сам на домаћицу. - Немојте о мени да пишете, није то за мене. " - почели смо разговор. Нисам ја о томе, што ви жели те да знате, никад размишља.ла. Госпођо, велим ја, али то знате и 6-:з размишљања да сте су пруга, мајка, да сте домаhица у овој куtш. - - О, па да! Са задовољством осећам да кућа припада мени, и она не може без мене. Ја сам ue- l ли дан заузета, иако у правом смислу речи не послујем, јер и мам ко то да ради." али в.:>дити рачуна о с вему, надзиравати и >;' то Је п оса о. " па деца". ~во да вам и х покажем! На з воно се појави собарица, прими тихо изговарани налог, С де, и од некуд са спрата, крi.з ди ле - а, појаве с е после некrмико тренут ака јед а н дечко, (иде већ у шко лу ) и његова сестрица. Лепи, здрави, ч исти, учтиви. - Ја их васпитавам, цели мој д а н посвећен ј е њима. Кад баш морам и по п а тосу се В'/Ч\:'~1 с њима, возим о се лађом, аутом, возом, а богами, понекад ми је тtшко у мидеру се сагибатlf, пузити..." Видите, госп о ђо, и ви имате и дужности и обавезе, и ви испуња в ате један з адатак... - Један? Многе! Мој муж је ле1шр, заморан и одговоран је његов р а д. Ја са м се посветиј1а њему и деци. И све што је -: тиме у вези. - Да ли : :е сматрам од мање вредност11 нега мој муж? Па свакак о. Ја сам.:амо жена, немам вишу шкој1ску ква Л}1фикацију. Његов друштв,~ни положај, његов углед, ја де:~им с њим, али су то његове ~а,-. 1 1уге. Ја сам ово што сам у друштпу само зато што сам његова жена Не треба он да ме потцењује, кад ја сама гледам на љега ()Д доле на горе. Али, мен~ је добро. Задовољна сам са _БОЈИМ положајем. Жене које су и с ;н1е запослене, питајте њих, оне, верујем, имају више -да вам кажу. Мене мој живот у породици, а то је мени све, то Ј1ико окупира, да, право да вам кажем, на "женска питања" нисам ни.:гигла. Знам да има :Жена које раде за нека права и. шта ти ја све знам. То је врло лепо! С.С. државна чиновница и жена државног чиновника Ништа не карактерише више.j!f!1bot једне чиновнице, која је у исти мах и домаћица, него околност како сам ја са овом младом, културном, радном женом разговарала. Све се обавља брзо, економише се са временом до крајности. По подне у пола три сам отишла код ње. Затекла сам је баш при ручку. Тек што се вратила из канцеларије. - Изволите само, не сметате нам. Док ручамо, можемо да разговарамо. Журим, на:име. У три имам опет посла. Знате, ја се увек журим. И у јутро када идем у канцеларију и у два сата, кад се враћам. Жена иако је запослена има пуне руке посла и у кући. О свему треба водити рачуна: и о мужу, и о исхрани, и о стану. Мој муж ми често каже "алал ти вера"". А ја нисам никакав изузетак. Жена - у то сам\ уверена - куд и камо је способ-, нија 0 за разноврсне послове него мушкарац. Разлог је тај - мислим - llџ'o су наши мушкарци васпитани тако да их жене служе. Да ли бисте оставили службу да би олакшали себи живот? - Никако! Спремила сам се за јавни рад, свршила сам факултет, волим своју професи ј у, а и материјални разлози нису на последњем месту. Моја запосленост - као што се види -- није ниуколи к о у опречности са тим да будем и домаћица. И ја у мем да кувам, спремила сам чак и зимницу. Видите, имамо и парадајза и пекмеза и слатка и компота - показује ми малу о с таву чиновница-домаћица. Друге жене недељом се одмарају, а ја баш слда развијем највећу до- 10

12 маћинску акцију. Мора се стићи на све. " А дете? - "Немамо деце. Али не зато што се бојим још већег оптерећења пословима, а н е! Нашла бих ја и за одгој детета временс~". Ми не можемо да имамо деце из новч аних разлога, иако обоје радимо. Млади смо, а пла-, те су страшно мале. Од мене се још и одузима половина плате, 1 јер сам удата" Баш толико да не можемо да имамо дете". а волели би". много. Мислим и не гледају радо ж~ну у јавној служби. - "Сада је мода да се говори о томе да запослена жена занемарује своје дужное,ти "као чувар породице", да се извлачи од тешке одговорности материнства, и т. д. Али они који тако говоре неће да размисле о дубљим разлозима данашње скроз нездраве ситуације. Када буду економске и социалне прилике другачије него данас, жена ће своје способности на многоструки начин умети корисно манифр. стов ати. - "А оно што кажете за борбу жена за једнака права". Рз. дим и ја на ширењу феминистичких идеја". али наше су жei Ie тешко покрет љиве, треба их раљздрмати, јер ми ћемо само онда успети, ако са уједињеном снагом бу демо тражили оно што нам већ давно припада ". Радо бисмо разговор продужили, дотакли смо тему о којој би се много дало разговарати, али три сата је, и жена се жури. - "Идем на једну конферен цију за мир - додаје при растанку живахно и са пуно наде та млада радна жена. "Ако борба за грађанска права не успе да раздрма жену, ваљда ће борба за мир, која је данас т;~ко неопходна, пре учинити своје, јер свака мајка, кћерка, сестр~ или супруга зна већ данас ruтa би значио рат. Ми жене нећемо рат! " Умољавамо све наше пријатеље на чије смо адресе послали први број да се претплате на лист, а уколико то не желе да нам лист натраг врате. Претплата се шаље општом чек. упутни_ цом (која се добива код сваке поште) на чек. рачун Бр са назна- 1<0м "За Жену данас". Управа "Жена Дан~с". Црнкиња прича о свом Зовем се Ада Брајт, стара сам 46 година и имам седморо деце. Али свега је петоро остало живо. Рођена сам у покрајини Тенеси. Тамо су ми рођени и отац и мајка. Отац ми је био пољопривредни радник. Сећам се још како су он и мајка заједно излазили на поље и тамо читав дан радили. Тада су ми биле три године. Мати је добивала за дан 25 цента, а отац 35. Ми, деца, морали смо код куће остати, сами себи препуштени, старији су морали пазити на млађе. Бит1 смо сиромашни. Мислим да моја мајка није нн када имала више од 50 центи. И она, и отац добивали су своју зараду у неким папирним боновима, које су у дућану, у којем су морали куповати, примали у место новца. И отац и мати били су добри људи. Никад пред никим нису затварали врата, чак ако је о поноћи дошао сирома шни Црнац, који је лутао по земљи тражећи зараде, извадили су нас децу из кревета, мора.11и смо на земљи спавати, а путник је морао остати код нас коликогод је хтео. Када отац није више могао зарађивати као пољопривредни радник, нашао је посла у једној талионици. Морао је удисати разне отровне плинове, па је обо.11ио од туберкулозе. Радио је тамо преко двадесет година. Онда је умро. Моја мати добила је од талионице венац за његов гроб. Али нисмо до6ил~-~ ништа да једемо. Ми деца смо ишли у цркву. Тако смо били одгојени. детињству У кинематограф нисмо могли ићи. Зато је требало новаца. Белци су за црнце саградили цркве. Они воле кад ми идемо у цркву. Али, наши су очеви били слободни тек сваке друге недеље, а кућна послуга је морала и недељом радити. Моја је мати добија ла 35 центи недељно зато што је једној белој породици праља ру бље. Кад ми је било 13 година морала сам и ја ићи белцима у посао. Добила сам за свој рад онолико колико ми је требало да поједем и да се обучем. За то сам морала судове прати, на децу пазити, кувати и ред држати у једној породици од десет чла нова. Ја сам у кући била једина слушкиња. Црнац се не сме потужити на своју надницу. Сећам се како је Ку-Клукс-Клан убио мога ујака, премда им није ништа скривио. Његова је жена имала сина од свог првог мужа. И, ет6, тај младић није хтео да ради за 25 цента на дан. И онда, једанпут, око поноћи, провалише им у стан. Они увек проваљују око поноћи. Мој ујак скочи са сто ла и пограби столицу. Док се спремао да се њом одбрани, у бише га из револвера. Хитац га је погодио у главу, тако да му је мозак прснуо. Људи ~<оји су га убили имали су црне маске на лицу. Они увек убијају маскирани. Ц. Сокић: Продавачице цвећа Сећам се онда још, било ми је тада 14 година, како су испребијали мужа моје сестре. То се ДОГОДИЛО у МОМ родном месту. И он је био пољопривредни радник. Провалили су му у стан, јер није хтео да ради бадава. Једне ноћи дођоше људи Ку Клукс-Клана, провалише врата. изнесоше га и.11 куће, привезаше га за једну стену на другој стра ни цесте и тамо га до крви иши баше. Био је тако тешко израњен, да му ни једно место на те лу није остало здраво. Кад су маскирани људи отишли, одве зали смо га, унели у кућу, и лечили. Ето, то су моје успом~не из детињства". Ада Брајт. 11

13 СА НОНГРЕСА Наше жене на Нонгресу говоре Госпођица Милена Атанацновић, претседница Женског По крета, на јавном скупу о женама у индустрији, говорећи о жени у индустрији у Југославији, рек,1а је измеђ у осталог и ово: "У Југославији као претежно аграрној земљи индустрија је још врло млада, те стога има свега жена запослених у њој. По статистици из 1935 године од целокупног броја за послених жена 28% пада на индустри јске раднице, од којих су iб,5% у текстилној индустрији, 8% у индустрији одеће, 3,:3% у индустрији дувана итд. У индустријама где раде жене, само су у текстиј1ној индус т рији жене преко по Јювине од целокупног броја упослених радника, а у свим осталим индустријама више или мање су испод ПО Ј!О ВИНе. Највећи број жена је запо с.1ено у старости од 19 до 29 годин а. 38% жена раде у стар ости од 14 до 24 године. С обзиром на мали број ква.~ификова них радница запослених у индустрији, што чини да се оне у највећем броју налазе у нижим платежним разредима, интереса нтно је пог леда ти како с тоји са орга низовањем жена у одб ранбеним радничким орга низац ијама. У синдикалним организа циј ама жене су организова н е у малом броју и зато њихов ути цај у тим најважнијим орга ннза цијама није много јак ". На скупу о станбеном питању 1 оворила је наш познати женск и архитек т, госпођа.iејјена Минић. Она је отворил<t Сl(УГЈ овим речима: "Данашњи технички изуми примењени у модерн о ј арх итектури, пруж ај у максималне могућности конфора и хигијене. Међутим, те могућности стварају се само за један мањи иуiуhнији део друштва који почиње већ да бива размажен од свих савршенстава модерне тех нике стављене у службу конфора. 12 Утолико је већи и страшнији кон т раст са оним већим делом друштва, који је из разних економских недаt1а Ј!ишен свега то га и пропада од туберкулозе и других социјалних болести по влажним, мрачним и нехигиј ~ н ским ћумезима. На прошлогодишњ ем Интернационалном конгресу за станбе ну асанацију, који је одржан у Прагу, констатовано ј е,да је потребн о још најмање малих станова у Европи, па да се задовоље потребе с та нбене културе. У Енглеској је подигнуто 2, нових малих станова, ме~утим они којима су намењени ипак нису били у стању да се ~1:>има користе, па су и даље оста Ј!И у својим бедним и мрачним рупама. Дакле, показало се да упо редо са грађењем оваквих станова, треба економски омогућити становање у њима онима којима су и намењени. Код нас је ц ео овај проблем још у з а че тку. Увек је сматрано да има пречих потреба. Проблем г. дравих мајiих станов а је прво кла сан социај1ан проблем ко1 ' :1 треба што пре решавати и не мож емо бити задовољни све дотле, докл е год са лица земље не ишчезну и nоследње страћаре и јазбине За станова ње, које претстав ља ју најьеhе ругјiо данашње цивилизациј е. О тешком и мучном животу сеља нке, изнурене најгрубљ им посјюпима и тешким материјилним недај1ама, свежа и однегована жена, г оспођа Крофта, претставница љубљанс1сих жена на митингу о жени сељанки, имала је да каже само опо: "у јуrосјiове нској куhевној радиности упослено је најмање појiа милиона особа, од то 1 а су већина жене. У поје ди ним кућамd Пt: стоје праве ра д ионице за прераду платнених ил и вунених ткања за кућну потребу или за прођу. Читав низ везиља и ткаља раде беле и шарене везове, чип ке, Од 28 се птембра до 10 o ~ rpec Интернационалног Женск ог земаља. На конгресу је учеств о ' л и она жена у члањених у разн ~ ћилимове и јастуке, најразличитије врсте и за сваку употребу. Хиљаде офарбаних јаја, такозван е "писанице" шаљу се за време Ускрса на све стране. Је дан од сеоских спец ија лит ета је медењак, "мали крухек", који може месецима да траје. У сасви м сиромашним пределима баве се прерадом дрвенарије, плетењем корпи и других предмета, грнчаријом итд. У јужним деловима наше о таџбине најiазимо још трагов<1, некада тако раширених породичних задруга, који претстављају снажну Ћелију наше отаџбине. Сала за време Зс

14 ДУБРОВНИ НУ Интервју са страним женама <ТО 6:' о. i» о;.џрл.:u 11 јс ~ ДубрО UНИК \ ' }{онг C z.ie зa на 1< ом е ј е Сi н ло з а сту пљено 30 ::>В а.1: ~ОО :t еле1 аткј1њ а 11ретставни ца 40 миа ;;._,-~ а У:tРУЖ~њз rю појединим земљама Жена из Индије ; госпођа Сара,iини Дешпанде, причала нам ј е о своме ра ду и жи воту као и о жив о ту својих д р у гарица у Ин д ији. - Тек кад а сам се уда л а, 110- чејiа сам да се спремам и ш ко лује м за друштве ни рад и живот. Ја ниса м образована као ост а ле жене н а Конгресу, али имам пуно љубави и воље за рад ме Ј)у женама. Обилазим мала села радећи на пр освеlшвању же на (јер жене нерадо оставља ју своју д ецу и куће). На с елу одржавам пре да вања и курсеве, највише на пољу хиг ијен е и буђења с о цијалне одговорност и же н е. Р адим такође на кли ника ма и заступам кон тролу рађања, јер су наше жене врло с ир омашне, а имај у много Г -ђа Сара ини Дешпанде претставница Индије Госпођа Сесил Бруншвин је једна од трију француских жена које су н еда вно ушле у влад у Народнога фрон"га, и која са пуно љубави и разумевања врши свој зада та к као државни пот секретар при Ј\'\инистарству просвете. У име своје владе дош,1а је да учествује на Конгресу у Дубровнику. То је жена педесетих година, мирна, сталожена, са нечим врло благим у цртама. На наше питање: "Шта је највише допринело популарности феминизма у Француској, т. ј. у чешћу најширих слојева жена у борби за своја права, госпођа Бруншвик нам је одговорила: Јавно мњење је придобијен о за ствар жене; и то мушкараца исто толико колико и жена. Раније је фиминизам схваћен као борба против мушкараца, међ у тим данас то више није случај. Жене треба све своје захтеве да прод иск уту ју и решавају заје д но са мушкарцима, како они не б и имали утисак да је жена њихова противница. Човеку је потребна женина снага. е зас р авања l<oвrpeca деце коју с тешком муком исхрањују. Просечно жена има по десеторо деце. Ја сам на челу и r~одупирем покрет који ће удовицама д ати право преудаје, јер је то у Ин д ији забрањено. Просечна с м р тност жене у Инди. iи је 24 год ине поглавит о ус Тlед слабе исхране, последице, ешю1 х економских прилика; месечни приход породиц е је 7 пе ниа, што је заис т а недовољно. Жена у Индији је врло много в езана за кућу и породицу кој е су - ц ентар њенога живота. П а ип а к, о на се вр ло много интере сује за п олитику ; траже социалну еманци пациј у и уде ла у свим јавним пословима. Жене учествују н а изборима (оне имају право г л аса пре ма економском стању), раде активно на конгресима, посећују јавне митинге и говоре на њима, агитују против дру штвених невоља и неправде; оне су чл анице законодавних тела и одлазе у затвор заједно са својим родољубивим мужевима ј браћом. Г-ђа Бруншвнк У феминистичким удружењима раде же не махом из грађанске класе. Раденице више вол е да раде са. својим друговима у сво јим синдикатима. Па ипак, оне сарађују с нама и готове су да учествују на свим нашим?vlитинзима, зборовима и демонстрацијама. Са радницима се може највише радити на политичком поiьу и велики број интелектуалки то и чини. - Када жене буду постигле сва своја права, како ће се фе- 13

15 \ 1 Инизам да.~ье развијати у Франuу с кој? питали смо даље госпођу Брунсквик. - И феминизам је једна врст а синдиката, одговорила нам је о на на то, синдиката за женин е интересе. И када буду доi5и ~е с ва политичка права, жене треба да остану удружене. Код н ас, н. пр., жене у поштанско:те.1ег рафској служби, раде зајед!:f О са мушкарцима у свом синдикату, па ипак оне имају своју, чисто женску, организацију. Прави контраст госпође Бр уншвик, је госпођа Пламинкова, сенатор У. ческој Народној Скупштини и једна од најистакнутијих поборница за политичка пра ва жене. Иако има 61 годину, то је врло енергична жена, жива, те мпераментна, одлучних гестова. Наш сусрет са њом био је так о срдачан и једноставан, да нам је изгледало да смо старе позна нице..1итичка права године, почела је она, ми ою се први пут кандидовале. Те г о дине говорила сам у једној Замолиле смо госпођу Пламинк о ву да нам прича нешто о борби жена у Чехословачкој за по варо ши о женском праву гласа. Са свим случајно сазнала сам да је у тој вароши умро један од пос.~аника. Искористила сам ту о ко.1ност и на збору рекла: Ето вам згодне прилике да ваша ааро ш буде прва која ће кандидовати жену. "Имала сам успеха јер се одмах прешло на пребројавањ е гласова које је жена добила. За све време наше борбе за политичка права примиле смо све га два анонимна писма, што доказује колико су нас мушкарц и озбиљно схватили, али и ~ш ою радиле ка о врагови. Скупштина је хтела да анулира наше г.1асо ве на предлог бечке владе, а.1и чешки посланици били су уз нас као и све партије осим конзерват иваца који су били за то да жене бирају али не и да буду биране. - А како смо водиле борбу? Када неки посланик умре, мора с е одмах заменити другим. Наравно да смо ми то искоришћава,1е и гледале да на њихова ме ста пласирамо жене. Затим, постављале смо мушким кандидатима питање да ли су за или пра тив активног права гдаса жен ;~? Потом смо објављивале у виду афиша имена оних кандидата који би неповољно одговорили 14 на наша питања. Како је то би ло врао штетно по њих, они nи убрзо изм е нили став. Већ 1 qos направи ле смо читав низ пр ед ло га које ј е те године требала скупштин а да решава. Жене ек сперти г овориле су на све стран е о питањима ка о што су :1астава, финансије, сељачко питйњ е итд. Тиме смо хтеле да :и кажемо да су и жене способне да о тим питањима решавају. Шеф једне партије рекао ми је једном ово: "За мене је стн ар јасна; ако будем имао за кандидата жену способниј у од мушкарца, кандидоваћу њу. "Морала сам му се наругати". Зар же- Г -ђа П.1аминкова на мора да буде четири главе ви ша од човека, па да има подј е,;.~: нака права? Зар не може да буде бирана и кад је једнака, nко баш хоћете и ИСТО ТО ЈI ИКО ГЛ\Т п а? Вама ј е муш1<арац увек спос обан а жена мора унапред да по 1<а же да ли је способна пли н е. На крају смо запитале госпођу Пламинков у да ли су жене у Чехословачкој пре но што су добиле партиципацију у политици имале за т о кадар спрем них жена? Она нам је готово револтирано одговорила : "Зашто жене морају унапред да се спреме; оне су увек спремне у своме позиву,кад хоће и треба озбиљно да раде ". Опраштајући се с нама, госпођа Пламинкова је додала и ово: "Знајте, ми жене у Чехословач" кој чувамо демократију као наше највеће благо ". Госпођа Амалија Фашио из Рима је једна од рет1<их мла!1их жена које овде, на Конгресу срећете. С обзиром да је просеч но доба старости 60 год. Шеф Фашистичког савеза индустри ј ских раденика, како нам се прет ставила, дошла је да, у име сво је в.l!ад е, узме овде реч на скуповима о положају жене у индустрији и на селу. Објаснили смо јој, да, с обзиром на функцију коју врш1:, желимо да нам говори о положају раденице у Италији. - Постоје ли код вас синдикати и у колико с у раднице у њима организоване? -- Код нас постоји само једна врста великих синдиката који групишу све гране једне индустрије. Иначе постоје двојаки синдикати: синдикати послодаваца и синдикати радника. Њихове су снаге подједнаке. У случају спора, постоји нарочити суд, али како је наша политика управљена према раденицима, то су обично одлуке су да у њихову корист. О радницима вам нисам посебно говорила, јер што важи за једне, важи и за друге. - Имају ли и рад~ици своје претставнике у тим судовима. - У.судовима нема радничких претставника; у њима седе праве судије, а по потреби експерти. А каква је надница жена? -- Постоји велика разлика у надици између мушкараца и же на, просечно је 2/3, понекад и половина. То је ствар психологије жене; она не тражи да буде плаћена као мушкарац. - У којим индустријама жене највише раде? - Пре три месеца образован је биро, коме стојим ја на челу, с циљем да проучи у~лове рада жена по фабрикама. Постоји тенденција да се жене извуку из тешких индустрија као што је аутомобилска, те да се уведу у индустрије које жени највише одговарају, као што је н. пр. индустрија свиле, уопште текстилна индустрија, индустрија моде итд., у толико пре што су те индустрије још недовољно развијене. - Да ли су жене замењивале мушкарце по фабрикама за време последњег рата са Абисинијом? ~ - Последњи рат је био мали; у њему је учествовало свега милио н људи, од којих половина добро вољаца и то је био махом млад свет, студенти и младићи к о ји још нису запослени. Уколико је требало замењивати раде нике на фронту, чинили су то незапослени.

16 ПојЈЈитичка права жена Често чујемо у разrовору ова-. ква мишљења: Данас су прошла времена за женска права, данас никоме не требају жене у звањима, а још мање у политици! Прошло је време када се жена приближавала мушкарцу у кул турн о м и политичком животу! Жена натраr у дом! Нека се вра ти п ородици, и н е ка бу де оно нриродно, безазлено и детињасто створење на весеље себи и својима! - Мноrи утицајни rласови дижу се и истичу ове ло зию<е, одвраћајући жене од ледене и мрачне стварности јавног живота. Нема сумње да у том смеру иде јака струја, а мали спољ ни знакови су јој на при мер: н о ва женска мода са нагла шено женским стилом: дуга ко са и слично. Је ли ова тенденција једина и најјача данас? Не чуј е мо ли и друrе пароле, које нису тако милозвучне, али су можда искре није? И ове друrе пароле истичу да су пароле данашњице! Да нас није време за деполитизацију, за повлачење у приватни жи вот, данас се сваки мора упутити у све оно што се у свету до гађа, треба чак активно учество вати и борити се! Без борбе изrубић е се и оне слабе позиције, које су жене стекле задњих де ценија, снизиће се плате, отпу с тити жене из службе, затворити звања за жене, а у приватном животу оживеће опет тr.нденције строгог патријархалног ауторитета и наглашо::не неједнакости м у шкараца и жена, старијих и млађих! Како је данашње друштво по дв о јено, постоје и двојаке тен денције у погледу женских права. И једна и друга страна истиче с воје аргументе, и д9казује оправданост својих захтева. Ко им а право? Која страна осигурава женам а бољи, сигурнији, лак ши живот? Од говор нећемо наћи ни у лепим речима с ове или оне стран е, ни v замашним обећањима, нн у осе ћањима која те речи у слу ша о цу буде. Одговор на то - ко заиста заступа интересе великих маса жена - наћићемо само иза звучних речи, само онде r де смо раскринкали лозинке и уrледал и дела, права, реална, приметна дела; праве ефекте и конкретне резултате пропаганде. Највише можемо научити ако размотримо како су се стiја ри развиле у иностранству, у разним земљама, где су обе стране имале прилике и времена да се размашу и да пока жу ко н кретне резултате свога деловања. А када тако р азгледамо обе стране пружа нам се ова слик э.: С једне стра не су бранитељи топлог оrњишта дома, заштићеноr гнезда. Они стално говоре како природа нагони жену на то, да се посвети мужу и деци, како је, дакле, неприродн о одва ја ти је од тога. К ако је жена сретна и здрава само када се потпуно може посветити своме женском позиву. Како се жена радо при лагођује и подређује мужу, који ј е штити и води. Како је она истински блиска природи, биљкама и животињама ; како јој ду ша пева када може да негује,.тетоши. Даље, како је за жену неприступачна читава интелектуална сфера, како она никад не може да у томе правцу нешто вредно створи, а матерњи инстинкти јој изумиру код та квог рада. Јавни живот и поли тика тобоже су само за мушкарце, који се у томе крећу као у своме прир. амбијенту, а за же не је интерес за т о само спољ а налепљена фраза, док саму ствар жена никада не може схватити. Она улаже амбиције у то само заведена неком модом. Треба жене од тога одвратити васпи та њем у детињству, треба опет строго поделити сфере деловања за полове, јер је ова подела природом одређена. То су речи. Лепе речи, и за многе жене сиrурн о врло примамљиве, Топло скровиште, деца, природа, а муж као заштит ник - то може бити леп сан! Али пракса? Ми познајем о из неких зема ља праксу оних који заступају овакво становиште. Они немилосрдно гурају жене из разних звања, али их не yrypajy у "топли дом" него у пуст и и хладни, где сад нема ни оне зараде, која је била често једина за породицу. Ови исти смањују и плате мушкараца, и тиме опет руше домове. Они су строги чувари морала, забрањују сва ку регулацију порода и тиме нагоне на свет (>едну дец у, која су пропаст својих мајки. А што је г.~~авно, то су они исти кругови, rюји ви де решење свију потешкоћа у рату, који тврде да све вр~и не дозр евају тек под оружјем. Т о су они кругови који стално сп ремају заво јевачки рат било све сно било несвесно. Они ће ј е...r н о га дана грозно проб уди ти н аркот изиране и успаване ж ене новим ратом, који ће растрг ап r. раздвојити појјодице, уништи т11 до мов е, уцвелити децу. Ниједан аргуменат 11р отив проширења женских пра ва ие може да издржи критику. t )tioжњa политичка незрелост са~ю је и з говор, а историја је 11ећ давно осудила овај прастари ar гуменат цротив надирања. ва ~~ н о ве групације. Увек се п ока.. э ;,о да су нове групе, раниј е бес правне, много зрелије него шт о су то прорицали противници њихове еманципације. Такве гр уп е већ су и зато много зрелије, 11е гr1 што противници мис.11е, jf.p.:\ l!(ториски присиљене на кпr1 ~ нt;. ки став. Аргуменат да жене Ј.анас великим делом не желе сr~ пити у јавни живот, да се rora клоне и боје, само је делим иц е истинит, а за блиску будућн ост не доказују уопште ништа. Жене ће бити фактима присиљеце све више на сазнање, да је и њи хов приватни живот уrрож ен. ако се не почну бринути саме за своје интересе, који су истове т ни са интересима широких сл о ј ева. Оне ће увидети да су њи хо ве снаге потребне за јачањ е д емократије, а само широка до след на демок ратија може свој о ч т раiном делотворном контрол ом ос и rу ра1'и свим слојевима нар u да, дакле и женама и омладини. напредак, слободу и мио. Вера Ulтајн Ерлих За наша пра ва за срећу наше деце за мирујединимо се 15

17 ,,Невине'' Недав!l'О су наши дневни листови донели вест о. побуни девојака у једн.ом Дому за малолетнице крај Париза. Ове су свезале чува1рке и пребацњли се преко зидова вичући: "Слобода је наша!" ЛоВ>одем тог догађаја францу ска књижевница Жилије~ а Пари, написа л а ј -е у листу "Маријана" одличну репс'ртажу која објављу јемо за наше ~читатељке. Невине И3 Батињола Булевар де Батињол, на сцени Позоришта Уметности, плашљиве жене пробају пороке једне рано сазреј1е девојчице. Девој - ч ица бежи из Интерната вређа' јући своје недужне васпитнче. А стара мајка, мис Тилфорд која је веровај1а у чистоту детета, ску по плаћа своју лаковерност. Док жена која игра улогу старам ајке - висока, витка, седе косе - испитује, пуна страха загонетну малу: " Та зашто си побегла? Зашто? - На један сат хода ОД Позоришта Уметности у Булоњу, у пра вом Интернату, у коме је директорка та иста глумица, друге девојч1ще врше друго бекство. Ко зна да није тема "Невиних", случајно произашла из пишчеве замисли (кроз најдебље з идове девојке увек нађу начина да до њих продру вести из с п ољ нег живота). породила план о бекству? Иста грозничава атчос фера-пансионата-затвора - манаст ира, иста колективна хистерија стада жена, иста подмук.10ст завере, сковане под ко зна ч ијим сугестијама, влада од Бат ињола до Булоња... И од Булоња до Пикписа....Јесу ЈЈИ крине?. Ј е су ли невине? Оне и3 БуЈiоње и Пик писа....ј е днн од оних која је побеr. ~а... петнаест година. Живела са својо м мајком, а ова живи у конкvби натv с неким типом, а сви т роје у. истој соби. Девој 1 ицу р аздваја од пара једна з::шеса. Једном, када мајке није било код куће, он је искоришhу _:е. Мајка тужи. Суђење. Ко бива ка жњен? Љубавник? Мајка? Не. Девојчица. Осуђена на годину дана зато чења, од пре три дана интернирана у Дому у Булоњу, мала 18 Грозничаво испитује једну жену: "Зашто су ме затвориле?" Сама моја мајка довела ме је до тога! А он ме је силом узео? Зашто?" Жена висока, витка, седе косе - Булевар де Батињол, мис Т илфорд, у приватном животу Марсел Жениа. У Булоњ у; директорка - хоће да утеши, да смири, да помогне". Али за девојчицу постоји следећи факат: зато што су јој учинили зло, затворили су је. Сутрадан, бежи. Крива? Друга нека: у осмој години чува~а је краве. Газда је силовао. Она је тако мало разумела шта се с њом збило, да је дош Јiа, сва крвава да се пож9ли газдарици: "Учинио ми.ie зло, газда!" Платили су 2000 франака једном раднику да у зме кривицу на себе и одседи годину дана. Са имања на имање, из године у годину, расла је, способна за све..једе шта стигне, crraвa по амбарима. Једне недеље, бал. И гранка, нежни пог леди, рука кој а милује: "Ти си слатка, златна, и'маш лепе очи." Никада није чула тако нешто. Силовање, батине, скотски рад, глад, али то не. - Хајде да попијемо коју!" И остало. Сутрадан се буд11: "Дивота, имам малог пријатеља. Ако будем имала среће, постаће мој мали муж ". Истог дана мали пријатељ кида. Али остаје сифилис. Крива? Мајка једне од о~их које су побегле : "Какве све страхоте долазе од те прошлrсти! Зашто је моја Ћерка то учиниј1а? Да сте били тамо, сигурна сам да не би' то учинила, она вас је и сувише волела. Рекла ми је волела бих да Диреюорка не оде на летњи одмор. Она која је знала да ја и мој муж радимо да нашој деци ништа не фали. Заиста добри Бог нас заборавља. Ми који смо били тако сретни при помисли да сте помоћу лепе ре. чи успели да нам створите добро дете. Госпођо, шта треба у чинити у животу да бисмо имали ма ЈЮ среће ". Кад се хапси нека малолетницн - Ј{rад.љивица, проститутка, заражена, или просто заведена - било на пријаву родитеља, било на улицu, воде је у Френ где чека суђење. Када "Суд ;за малолетне" изрекне одлуку, одводе је - у један од државних затвора, Френ или Дулен, или је воде у неки приватан Дом. Два су данас чувена: Булоњ и Пикпис. Дом за спас и збрињавање жене (бивши Дом за слободњаке из Сен Лазара) у Булоњу, налази се у једној уској и јако насељеној улици. Пред кућом, велика зграда за ре11ту, чији многобројни станари, чупави, жељни сензације, вребају шта се дешава преко пута "код оних девојака". Дом слободња~, заточеница и сирочади између капј:iје Венсен и Пикписа уздижу се у оном крају где се почетком деветнаестог века налазио чувени манастир у коме је Виктор Иго сместио Коаету, ћерку Фантине, недужне проститутке.."широка улица, атељеи, депои, мале приватне виле, становници који се ни мало не интересу ју за питомице велике куће иза сивих зидова. До баште се простире гробље Пикписа. Прозори Дома гледају на гробове. У дну, окован пут, rшштање звиждаљке, В()ЗОВИ који пролазе. Оне никада не излазе. У самом Дому има почасних диплома. Од пре рата. Из Можда и из доба Виктора Ига? Дипломе су на истакнутом месту, неприкосновене. Што се тиче режима у Дому, госпоtја потпретседница неће ни да га о белодани ни да дискутује о њему. Бесумње има својих разлога. Марсел )l{ениа, на против, тражи да се обелодани. Нека. зна јавност! Нека контролише држа ва. Јасним гласом као што су њене очи, уметница - директорка тврди: "Нема скандала! Једини је скандал тај што упркос нашим напорима у Домовима п.остоје такви режими, да деца морају да прибегавају бекствима ' '. Ваша једина радост Пре самог бекс.тва, имала сам прилике да посетим кућу у Булоњу и". неоцењива срећа, да говорим насамо са неколико пансионаткиња.

18 Силазила сам са треhег спра -га, где се налазе самице, у кој и ма су затворене преко ноlш, узане али светле, с једним креветом, умиваоником, столицом, мал им СТОЛОМ, окреченим ЗИДОВИ МG ишараним натпиgима: "Волим мог малог "; "Патим у овој соби " ; "Жив ело бекство! "; "Жан је мој љуба вник "... Мање је натписа одкад ј е Же ниа дозволила да се 01<аче слике, цртежи, 1<ако је коме воља. Али ниједне сл ике, ниједн ог у- 1<раса у трпезарији и радионици, где 30 пансионаткиња бораве преко дана. Затвор светао, про стран, сунчан, удоба н, хи гијен ски, али - затвор. - Изаћи! ох изаћи! Овде сам веh осамнаест месеци а ниједном још нисам изашла из куhе. Ни ТОЛИКО да купим ШТОГОД у ра д њи у пратњи чува рке. Ни колико шетња две по две као ученице! Кад би нас мало извели не бисмо толико желеле да побегнемо! Наша једина радост је да г.iiедамd кроз п укоти не на прозору, за то што се види парче улице. Сасвим мало видимо како људи живе! Пре три године Жениа је решила да их води зубном лекару. Рекла ми је: "али вам унапред к юкем, ако киднете, нећу полетети за вама. Само, доцније, нећу вас примити." По три, слоб?дно, ишле су улицама са св t1.1с м директорком; ни једна није показала да хоће да побегне. И, на равно, после тога, свак~ је болео зуб! Зашто Жениа ни.~е проду жила с тим излазима? Зато што су им усп ут људи добацивали свашта: речи заједљ иве, сажаљиве, сви репе. Једн а мајка породице која се враћала с пијаце, добацила је у очи директорки: " Ах, шетати с вашим бордело~1!" Једна мајка породице... свакако сигурна у своје ћерке! Зашто се Дом налази баш у о вом кварту? Зато што су му завештал и ову куhу. Деси се да се некој Феријалној Колонији завешта влажно земљиште; утолико горе по назебе. Кад би држава водила н адзо р над приватним завешта њима, врt tила би расп о делу и еве нтуалне промене. До зволила би смештај Дома за девојке само у куhама окруженим пространим земљиштем, где би могле да трче, да се играју, негују цвеhе... Пошто се дигну у седам сати, обуку се, доручкују, раде од о сам ДО једанаест И ПО у радионици; затим следује пола сата одмора, у трпезарији или малом дворишту, ручају, враћај у се у радионицу где раде до шест и п о; други одмор, спавање. Је дампут недељно, час из француског и аритмет ике које држи јед н а добротвор ка (класа писмених и класа н еписмених - страшно колико ових п оследњих има!) недељом радио, лектира: У библиотеци има свега, почевши од "Софиј иних мук а" па до "Протокола сионских мудраца ". Новине су забрањене. - Не знамо шта се дешава у свету! - Незн амо ништа, ништа! За време својих посета два п ут недељно, Жениа им држи усмене новине "Децо моја, нисте закопане, у Шпанији с~ дешава о во, у Америци оно... Сва њихова" забава, предавања, новине, биоскоп, то је Жениа. Никакво чудо што је вол е! Она познаје живот, говори им њиховим језиком, уме да убаци коју сочну шатровачку реч... А када од тридесет спасе десет које оздраве, удају се, роде децу, раде поштено, она налази потврду за свој рад; али ни та љуба в према Жении не успева да их С8е задржи, зато што једно једино лице ниј е у стању да испуни њихов живо т, а и да не говоримо о онима на другим местима, које немају Жение! Треба им вежбе, рад а... Рада? За осам сати рада дне в но на конфекцији кокарди, кецеља, блуза, оставља им се 15 франака месечно на књижици. - Не волимо да правимо ко карде! То не служи ничему! Волеле бисмо да научимо шивењ е, да добијамо поуку; у том случају кад изађемо, имале бисмо занат! Оно што не заборав љају д а ми кажу - де војке, н е треба веровати без проверавања - то је да сваког дана уче кување, прање, пеглање (зато кућа носи назив "Школа за домаћице " ). Али треба додат и и шивење. - Ја, уздчше једна, очигледно школованија, волела бих д а бу дем стено - дактилографкиња! Ж елела бџх д а студирам... Стручно знање, докл~ hеш чекати? - Ми се не жалимо. Не МС\Жемо реhи да смо несрећне. Али З"' тво рене смо, разумете ли? - Ја сам скоро здрава. Још четири месеца под надзором због анализе крви - тако дуго, гадно! А после, крај! Слободна! - Слободна? За место слу жавке. За све... А затим, све ће зав и сит и од људи код којих ће служити. Тако плава, тако на смејана, тако свежа, тако руме на - а заражена. Гадно! - Разноврсне Домове! пр екли ње Жениа. Нека нам не убацу ј \ ' у и сто време и невине и сифи ли стичне и мале, још балаве, сељанке, које су диг ле који гр ош, и несрећнице које су се годинама в у кле по тротоарима! Јед н <l ј ед ина зарази Ч>Идесет. Гот о в о сам да примим само болесне, јер је код нас специјално уређено за лекарску негу - али нека држа ва изврши разврставање. Нека нас држа ва контролише! Ја са~ л~уверена да ј ~ пој~диначно милос ђе О.Ц>lј:~вело ж~ва. реоqiанизује ста~ов е _ -~:~ рсте а_ ми, доброчини тељке, донећемо сретства и снаге које д ајемо сада! Оч иг ледно, све интелигентн ије особе, које раде на социалн о м п ољу, биле ОНР патронатки ње и л и сараднице, увиђају у шта с е преобразило "апостолство " Пакао светаца - З нате л и шта је то када де в о јке заједно добију н ервну кризу? Када се неке грче, не.ке урлају, неке пенуше, све у исто време. Лако је жалити их, ра зн.: жавати се над њиховом судби ном,... али знате ли? - Да знам!... Зато разум е \! над~о рнице "апостолке ". Ваљан е жене које нису мучиле дещ7, ч ы.; кад би их за то овласти ли. Дешава се обрнуто: деца њих :v1уче! -- Не можемо ни тренутка престати да надгледамо, од јутра ;ю мрака... Дванаест сати днеuно. шта велите! И стално страх од побуне... Оне нас не мрзе, низаш та 11'1 шету не би нам учиниле зло (заи ста, приликом беке гва, завеја.;1е су ющзорнице али им нису у чиниле никакво зло). Али они су изнервиране, и изливају то I!a нас! Например, Је.дна изјав љујр:,. неhу да радим данас" ' и Тdко бива. Штрајкује. - Записаhу те, изгvбиhеш једну посетv! - Боли мене... не могу. и онпко дэ миришем.мајку. Запишите ме двecrlil пута ако xofieтe! t-7

19 Или нека xohe аспирин. Добро. Све траже исто! Та нећете рећи, ваљда, да има те глэвобољу! - Дај, аспирин! Аспирин.~а сае или штрајкујемо! И морамо д:~ попустимо. То је разонода за њих". Али ми, Боже мој, нисмо жандари, не можемо вечито јурити за њима, кад крију <:воје љубави по ћошковима, умиваоницима, степеницама". Та на то једино и мисле! Ето једна, одједном урла." из нервозе, жеље, досаде, шта знам ја? "Ћути! " ~ Баш да не умукнем! И да дође претседник Републике нећу да умукнем! "Да би се освети.'!а својим другарицама, знате ли ли шта је урадила?". Уради.ла је нешто у супу." Тек доцније се то дознало. Очајне, остале су ре кле: "Кад помислимо да обично не једемо супу јер нема никца сс\ли, а овај пут смо је сву пољупале, тако ј~ била фино засољена." Њихови злочини, прчче о проституткама, разни трикови, ево о чему говоре". Читав дан смо поред њих, прогањане - како их довести до тога да се интересују за нешто друго? Как о испунити њихово срце и њихов дух? То су сјајне жене; али нису стручњаци. Ниједан педагог не би пристао на дванаест сати рада дневно за триста франака месечно. Пред неупућену надзорницу доводи се стадо разјарених девојака. И тражи се од ње да бу де апостолка. Истина, о њима се старају и добротворке, дивне и благородне. Механнчки, незанимљив, бескорисан рад; ни радости, ни и какве физичке вежбе, десет сати потпуне усамљености у ћелији, никаква веза са животом који на пољу струји нити са социалним питањима, никакав идеал који би их одушевио. Да се тражио не би се нашао бољи начин да се код рано сазрелих девојака иза з о ве ненормална сексуална разд раженост..јер веh имају услоэа за то. Ово је најбољи Дом те врсте, пита се, онда, какав је најгори? Кад се та помамна раздраженост, коју су у девојчицама пробу дили: средина, људи које су срели, често и сами родитељи,. а к о ју је још више појачала усамљеност у затвору - претвори у кризе, плач, претње самоуби ством,.11езбијске склоности, лицемерство, бес, револт, покушај бекетва, - не само несретне а посто л ке, него и свих дванаест апьс{ола, кад би морали да воде надзор о овим девојкама, изгубили би ту своје апостолство! Уосталом. онај који је био на челу ове дванаесторице, још пре две хиљаде година предложио је други СИЈ:тем за изгубљене кhери. Није ни помишљао да затворй извесну Марију Магдалену, ни извесну жену која је покушала да изврши браколомство. Чу ли су га, разапели и похитали да његовим именом и крстом покри ју исти систем само. још појачан. Ханеов рођенда:ц: Није ов д е реч о н е кој внсокој личности. Ов.о је.и скрсн извештај ј едне мајке, која нам говори о својим душевним и васnитким не вољама : Наш Ханс је навршио осам го дина. Раније је рођендан нашег детета за нас била права свечаност. Сада је његов рођендан за нас родитеље само дипломатско изврдавање, а за дете право бојно поље. Били смо пацифисти. Ми смо то још и данас. Али, ми то не смемо да кажемо. Чак ни нашем малом синчићу. Не слутећи мали брбљивац би могао већ сутрадан да нас унесрећи. Ханс ј-е написао на једној цедуљи ове жеље: Нови тенк са контраавионским топом. Војници, по могућности Француски и Немачки. Оклопњача са топовима. Шта да радимо?". Ханс примећује моју<f<олебљивост. Важи, мама, зар не? Ти ћеш ми купити све, све! Хоћу да водим рат. Рат је тако леп. И наш учитељ то каже. Посматрам свог малог и не могу да кажем ни једну реч. Ништа не смем да кажем, па ипак? Штг ћу да урадим ако Ханс буде препричавао то у школи? Нарочито своме учитељу? Не, то не могу. Морамо наше пацифистичко осећање задржати за себе. Мајко, наставља Ханс даље. Наш учитељ је рекао да је онај који не жели рат издајица отаџбине, кукавица и дрипац. Такве вуцибатине треба презирати. Јели, мајко, да смо ми чисти Ари јевци? За рођендан је Ханс добио војнике. Вероватно ће, несхваћајући ово, вртети главом пацифисти иза граница Рајха. Али, ми нисмо могли друкчије да посту пимо. Купили смо војнике. Ужа сно је посматрати завезаних руку и запушених ушију како васпитачи васпитавају нашу децу у ратном духу. Код нас је дечак без војника, исто што и коњ без главе. Мали би се стидео пред својим друговима и било би могуће да нам школске в л асти одузму право васпитања нашег де тета, када би цео случај избио у јавност. Ханс је дочекао свој рођендан једном битком. Гласно је одје кивала његова убојна песма. О Штрасбург, о Щтрасбург, како м~ срце боли Кад се на твојим кубетима вију триколори. О Штрасбург, о Штрасбург, ку нем се до гроба црна Да ће се скоро вити застава цр но-бела-црвена. Ова песма се сада највише пева у свим немачким школама. По пропису мооа iv деца да дигну руку на заклетву када певају други стих. Мој дечак то већ сасвим механички чини. После извесног временј поно во улазим у његову собу. Скоро сви француски војници леже на под у, без г Ј1аве. Xaf:!C, питам, шта т о ра д иш? Све лепе. нове војни к1: сн у ништио. Блистајући од за д ов о љства мали фелдмаршал ми одг о вара : Мајко, Немци с у победили. О ни који леже, су све Французи." и један презрив п о г лед одм ери гомилу п ал их в о.1 н ик а на поду. Али Хан с. за р Французи нису људи? Мој дечак ме"посматра без разумевања. Мама, па онй су наши вековни непр и јатељи. И даље као да ми замера: Зар т и чак ни то не знаш? Зар ти неразумеш политику? али". д у бок уздах се оте малом из груди и заврши ". па ти си само жена! Ужас ме је обузимао док сам слушала ове речи. 18

20 Болести ногу радног света Проширење вена Има једна читава група болести од које болују људи и жене само садашње цивилизације, а примитивнији и некултурнији народи од њих не болују. Некадашњи људ и који су се нестално селили по природи или савреме ни примитивци,. који живот Про в оде у трчању и лежању, попу1 дец е, имају и довољно кретањ~ и д о вољ но одмора, да своје ми шиhе развију и одморе, да своју цирк улацију крви у ногама убр зају и одрже у току. Међутим, откако су постала села и градови, жене стално везане уз кућно огњиште и за д о маће спремање, а мушкарци, па сада и жене, бачени у радионице, канцеларије и на п о ља, са напорним радом без довољ но хране и одмора, почеле су трпети у првом реду ноге, које носе цео терет тела и морају да га држе у непрекидном стај ању. Од превеликог стајања и седења успорава се циркулација крви у ногама. Крв почиње да одилази од срца и задржава се у венама ногу. Ту она стоји, не обнавља се довољно, пуни се уг љеном киселином и постаје тамнија. Оваква крв која се довољно не освежава кроз плућа, не даје ногама свежу храну и због тога се и кожа на ногама шири и стањује, или запаљује и задеб љава и најзад пуца и отвара се. Вене, модре жиле у којима крв застаје, све се више шире и постају видљиве те у неким случајевима искачу под кожом као какве кврге, вијуге, змијолико, па чак и у величини јајета. То се може често приметити и кроз чарапу. Крв може и да се разлива из осл абљене вене по ножном ткиву, па такве ноге онда имају шарен изглед, пун тамних и смеђих места. Ако се такве вене и ткиво око њих запале, онда је таква нога пуна тврдих чворова, који се прстом могу напипати у ткиву. Чак и цела нога, од прста до колена, па и више на горе, може бити отечена, задебљана и тврда као бетон. Кроз такву отечену и стврднуту ногу циркулација се све теже обнавља, нога све више страдава и најзад на појединим местима отпада, то јест отварају се тзв. живе или вечне, хроничне ране (улкус кру рис). Од ових бо.11ести страдају и мушкарци и жене. У садашњој цивилизацији и мутuкарац и жена осуђени су да раде прекомерно, изнад својих снага и да своје но- Пре лечења ге напрежу преко границе ко ју ноге могу поднети. Ноге данас подносе терет, за који оне нису дорасле. Већ за један час стаја ња ноге отичу за преко 3% а за 8 или 12 часова стајања још много више. За један час седења о тичу за око 2%. То значи да ми сталним седењем или стајањем при раду или у собама, гостионицама, каванама, из дана у дан, Поспе печења па често и по ноћи, кроз године, кроз цео живот, стално нашr ноге слабимо и упропашnавамо, да скоро свака трећа особа сада шњ е цивилизације има по неки недостатак или оболење на но гама. Код наших ж е на долази још једна отежавајућа околност. Оне не само што раде по цео дан, прве устају на ноге и последње леж у, него оне подносе и све те гобе материнства, од првих ун у трашњих поремећаја у почетк у трудноће, па до стварног прити ска повећања материце на околне вене и органе у доцнијим месецима тру дно ће. Тако се код већине наших домаћица ноге искваре управо код трудноће, некад прве, некад друге, а п о сле све више, јер се баш та д а стичу све неповољне околности заједно - и рад и повећање тежине, и слабији организам, и већа потреба поштеде и одм о ра, који наше домаћице у већи ни случајева немају довољно не с а мо тада, него готово никад у то ку свог тешког и преоптереће ног живота. Нарочито су опасн е године између четрдесете и пе десете када се цео организ а~1 мења и пролази кризу, док не уђе у нову равнотежу. У то д о ба често се отварају прве ра н е на ногама које су већ пре т ога превеликим радом и преоптер е ћењем ослабљене. Савремена медицина може ове болести са успехом да лечи. Она истина не може запречити п р о ширење вена, али их може отклонити када се већ проши р е. Без резања и операције: јед н о ставним убризгавањем неког.~е ка у њих (најбоље једне сп ецијалне врсте рибљег зејтина ), после чега се овакве непотребн е и штетне вене смањују, сплаш њ а вају и за неколико недеља н е стају. Тада и нога постаје ла кша и циркулација правилнија. А к о су н о ге отечене, - оток почи ње најпре дрле око чланака, па И.Је све више према горе, ак о су стврднуте, запаљене и у ран ама. онда се увијају неким специ ј а.1 - ним фластерима, најпре два пут недељно, а после два пут месе ч но. У тим такозв. пластичним за војима треба што више ходати (Не лежи се, јер лежање још в и ше слаби ноге). У том ход<n-ь у ногf' ~плашњавају, тврди чвора 19

21 ви и конопи се упијају и нестају, ране испуњују свежим месом и новом кожом и тако зараш!1ују те се цела нога опоравља и освежава. То наравно може да врши само лекар. Ако су ноге јако запуштене, онда се овакво :1ечење _ мора у извесним годишњим размацима да понавља, да ct> тако ноге одржавају здравищ1 и способним за даљи рад. Нажалост ово лечење није још раширено међу лекарима, а осим тога, у садашњој беди народних слојева она није приступачна управо онима којима би била најпотребнија. Зато би целу медицину требало реорганизовати и ставити на нове основе, у службу народу. Али, то је већ тема која засеца у социјалну полити ку, а ми смо желели да у овом ч.'iанку укажемо само на нека о болења на ногама, која су најчешћа код нашег радног света. У целој овој ствари важно је да се измени наш начин живота, то јест избегне прекомерно стајање и седење. Код свих послова, не само фабричких, него и кухињских који се могу радити седећи, треба избегавати стајање и употребити столицу или бар какав наслон. Енглеске домаhице већ доста послова обављају седећи. Затим, по_сле једног сата седења потребно је мало прошетати и опружити мишиће, и пар пута на дан опружити се на кревет, или на земљу, бар на пет минута да се ноге испразне од накупљене крви. Два пут дневно ићи у шетњу средњом брзином према ритму срца ~ млађе особе брже, старије спорије. Бавити се што више на свежем ваз.јуху и природи, бавити се спор том и гимнастиком, недељним из.1етима, уопште више се пре.јати трчању и кретању него дос ада. Наравно за све ово потребно је имати више слободног времена, боље наднице и здравије у с.1ове рада. То је социјални за.јатак оних који су за то позвани, а у првом реду самог радн о г света, који мора да се брине з а своје здравље и своју будуh н ос т. 20 Плач одо.1чета Плач одојчета, нарочито ноћу проузрокује код целе околи не непотребну нервозу и онемогуhу је миран сан. Нарочито је болно то питање код сиромашнијих слојева где дете није ноћу изоловано од о сталих чланова породице. Љу ди који су запослени преко целога дана и којима је потребан одмор, нису у могућности да надокнаде изгубљену енергију. И у овом случају је жена у неповољнијем положају. Изнуреној од порођаја, дојења и дневнога по сла, њој специјално тешко пада недостатак ноћног одмора. Она реагира на сваки покрет и глас детета. Осећа се кривом, јер мисли да је околина чини одговор ном за плач детета. Она налази да је једини лек узети дете у наручје, љуљати га и дојити иако овоме још није време. Тиме постизава да дете сваке ноlш ре - довио плаче, и по неколико пута се буди. Међутим је врло лако дете, одучити од буђења по ноћи. У болницама и санаторијама где се бар доне_кл~ примењује модерна хигијена и педагогија, дете се одваја и дању и ноћу од мајке; донесу јој га само за време дојења. Тиме се постиже да се дете навикне на редовне оброке дању, док их ноћу уопште и не добија и тако се и не буди. Осим тога не стиче штетну нави ку љуљања и ношења на рукама. То исто могу постићи и мајке код своје куће, то јест и оне које се не порађају у болници. Да би имале потребну хигијену и мирноћу која једина у овом случају осигурава успех, потребна им је само јасна свест о томе, да те жртве ко ј е оне радо чине за своје дете, не само да детету не користе него му чак и шкоде. Дете плаче. Мајка у томе види испољавање бола и према прастаром обичају, узима га на крило, љуља га и пева му да га умири. И заиста одојче ако нема нарочитог разлога, умири се и заснн. Шта је проузроковало - ово наг ло стишавање? Кад одојче узмемо у наручје и пригрлимо оно има осећај тuплоте и заштићености /{ао у мајчиној утроби. ЈЬуљањем се понавља ритам, који је оно осећало још у мајчи ној утроби, кад је она ходала. Тиме се је оно опет повратило у оно мирно и сретно стање у кој ем је било до рођења. Као што видимо, плач код здравог и не, мирног одојчета је први протест против новонасталих животних услова, којима међутим дете мора неминовно да се прилагоди. Одојче примети да овај плач има своју последицу: узимање на руке, љуљање и дојење, оно га наравно осети и обилато искоришћава. Плач више није сигнал. потребе организма, већ сретство потсвесног циља да га се узме на руке и љуља. Мати која није начисто са том душевном појавом и само ради према свом осећају, код најмањег плача узима дете на руке и Љуља га. Последица је да дете све више плаче да би било све више у рукама. Тиме је одојче стекло неисправно искуство, за цео живот, да плачем може све да постигне. Ми врло добро знамо да се мајка тешко може помирити с тим, да не узима дете на руке. Треба да је свесна тога да ако то ипак чини, само испољава своје осећаје а не ради у корист детета. Код одојчета, које није ношено и љуљана, плач остаје само сигнал потреба организма, а не сретство против одраслих. На ношење, љуљање~и тиме на плакање навикнуто дет~. врло теш ко је одучити и то изискује много труда, енергије И стрпљења. Ако мајка успе да своје сопствене инстинкте надвлада и дете целисходно васпита оно ће стећи искуство, да своје жеље на здравији и кориснији начин испољава - а неће својим плачем штетити себи и околини.

22 ЖЕНА И СПОРТ Није више потре бно трош"iти речи и доказивати да је жени спорт исто толико потребан кэо и мушкарцу. То је данас већ свакоме јасно. - Данас, када је посао у канцеларијама, у ради ) ницама, а нарочито у фабрикама - где се непрекидно кроз дуге часове понављају одређени и увек исти покрети - постао толико механизиран и монотон, спорт је неопходан ради психичког и физичког освежавања радних људи. Тако је кретање на чистом и свежем ваздуху потребно да би се освежила плуl1а, која су се напунила прашином и димом по малим канцеларијама и нездравим радионицама; да би се исправила повијена леђа и угнуте груди; оживели укочени удови и цео организам учини о отпорнијим за многе штетне у тицаје рада. Иако спорт за многе жене кој е раде под истим и можда још горим хигијенским условима него мушкарци преставља готово животну потреб у, он је још увек привилегија једне обезбеђене мањине којој служи као доколица. Организација и циљеви данашњег спорта не пружају довољне услове за његово масовно спр овођење. Његови напори и тежње данас су управљени у ниљу форсирања индивидуалннх успеха и искоришћавања крјј њих снага појединаца да би постигао рекорд. Око "звезда" и uекордера улажу се сва средства, да им се створе најповољнији услови, како би се из њих извукла још која победа или рекорд. Међутим, шта видимо на друrо ј страни? - Отсуство сваке rежње да се огромном броју младог радног света омогући ак- \ 1 тивн о учествовање у спорту - једно право сп ортско такмичење. 1 Врло често се поставља пи та ње: да жена, можда, н е губи од своје "женскости " бавећи се спортом, да спорт не утиче штетно на женино здравље? Свакако да не, ако се н е претерује. Али данас у преоштрој конкуренцији и претераној борби за рекорде, страдају како ње:1а "женскост'', тако и њено здразље. Стифенсова, Ван ден Оуценова, Валасијевичувна, постају жртве свог сопственог успеха. Све оне постају у неку руку машине за постизање све веће брзине, или неког другог рекорда. Због тога и престају да имају свој лични интимни живот..једина им је жеља да туку своје сопствене рекорде, живећи у непрестаном страху, да им r-1ею1 "нова" не преотме славу. И не само оне, већ и све младе девојке, занесене спортском славом и појединачним успесима, треба да знају да ће усј1ед претераног :Ризичког напрезања морати једнога дана да лече оболеле ноге, болесна срца и да ће с тугом з2- гледати своје деформисане ~шшиће. Овакав спорт, у коме се у бесомучној трци за рекордима потпуно превиђају и запостављнју основни циљеви спорта, несу~t њиво најтеже погађа жену. >Кенски пакоатпетски митннr Први пут у Београду, 27 септембра ове године, одржан је лакоатлетски митинг на коме су учествовале само жене. Оне су се у Београду и раније бавиле лакоатлетиком, али су одржавале своје утакмице увек у оквиру хазенских такмичења. Укупно је стартовало око сто такмичарки. Овај митинг приредиле су лакоатлетичарке Југославије, Б. с. клуба и Баска. Присуствовао је велики број гледалаца, који су топло поздравили напоре женске омладине из Београда. На овом мити нгу нису постигнути неки нарочити резултати, али су такмичарке показале много воље и истрајности. На њиховим лицима могло се видети с коликом озбиљношћу оне схва тају спорт и како се боре про тив предрасуда да физичка култура није за жену. Значајн о је да неке такмич:јрке у разговору подвлаче једн у важну чињеницу : - Ми ћемо се трудити да да мо спорту његов прави знача i. Спорт никако не треба да буде борба за рекорде, средство за мерење снаге." Његова снага баш лежи у томе што се пом о ћу њега ~~,!'!ија другарски дух ~еђу такмичарима не само једне земље већ целог света". Нама није циљ да правимо реко рде, већ да што већи и шири круг девојака у Београду привучемо на спортска игралишта и дамо ю1 могућности да се у једној другарској средини и физички раз вијају. Такмич ење је у сваком пог.1еду успело. Само би се могло пожелети да на идућем митинг\' буду заступљене девојке не са,1 0 из три воде ћа београдска клуба. већ и ма лих клубова са периферије, уколикс, имају хазену и.1и лакоатлетску секцију, као шт о су Чук аричк и, Брђанин, Јединство. Зрика Краин овнћ на старту 21

23 Технички ре3ултати: 60 метара. Јуниорке: Пуја (Панчевачки спорт клуб) 9.1, Кордић Нела 9.1, Радовановић 9.2 (обе Југославија). Сениорк е: Крајиновић 8.1, Баншчак 9.1. Кугла. Крајиновић 8.25, Иве Јошт 8.11, Живковић Јуниорке: Петровић Трчање 800 метара: Благојевић , Ђорђевић 3.20, Алимпијевић Скок у даљину. Крајиновић 5.06, Баншчаг 4.02, Пуја Јуниорке : Радо вановић 4.1 1, Сотировић Дискос. Крајиновић 26.40, Живковић 23.63, Јошт Скок у вис. Крајиновић 143, Баншчаг 117, Јуниорке: Стефани 133, Кордић Нела 123, Кунади 117. Штафета 4Х 100. Југослаю1ја П. с. клуб 62. Преко сто девојака са великим одуше вљење м учествовало је на првом лакоатлетском митингу жена у Београду. МОДА Неколико речи о моди Мо да се мења све већом брзи ном. Иностране и наш е веј1ике модне ку ће неисцрпне су у 1ювим идејама. Скоро б и МОГЈIИ рећи да месечно лансирају нове фазо не, боје, материје и украсе, који нас у првом моменту збуњ у ј у својом необичношћу, а ли на које се брзо навикнемо. Је- ' дан део жена, - наравно само о не, чији џеп то допушта - обавезно примају све нове захтеве моде. Насупрот томе, све више се изграђује једна мањ е променљ ива мода, - мода радне жене. Та мода захтева- од хаљине, да поред тога што.ie лепа, буде и практична. На улици, у канцеларијама, при проводу па чак и у купајјиштима с рећемо све више жена, које нису обучене изричито по последњој моди, ајји ипак изгледају добро, љу пко а често и елегантно обучене. Јер каприси стално пр оменљ иве моде не могу једноставно одбацити и у чинити старомодним све оно што су радне жене - дакле велики део жена - прихватиле као практично. Зимски капути, мантлови и костими енглеског крој а без пелца, спортске хаљине за лето и зиму, руком плетени или кукичани костими, пуловери, ка- 22 пе и шалови, цинејје са ниском потпетицом, бере, кратка коса, кратке чаране и.iош многи практични детаљи не изјiазе никако из мод е, - на највећу жалост модних креатора - него освајају све већи број жена. Наша рубрика и наши савети о мо д и треба да служе потребама радне жене Од париских и осталих великих салона доносићемо с амо оно, што је заиста практично, Ј1 е по и уз то и јефт ино. Још је намера наше рубрике да помогне нашим читатељкама ~а мог у саме спремати себи је~ноставне ствари, као напр" руком плетене хаљине, да само врше пр е правке, разне модне оннице. Поред тога радо одгтнрамо на сва пита ња у нашој рубрици "Саве ти ". Зимски каuуши Зимски капут мора да бу де топао, једноставан, од материје доброг квајiитета и у једној од такозваних неутр ал них боја. Врло је мали број жена које сваке године м огу себи да сашију по један зимски капут, а још је мањи број оних које за једну сезону могу се би да осигурају два или више капута. Према томе, не. смемо ни једног тренутка да изгубимо из вида да наш зимски капут мора да послу)!ш за сваку прилику. То се може постићи једино тако ако изаберемо штоф солидног квалитета, неупадљиве, мирне и тамније боје, који се мо- же носити како при лепом јесењем или зимском времену, тако и у данима ружног времена, на киши и на снегу. При избору боје морамо исто тако једнако имати пред очима боје оних хаљина са којима располажемо. Водићемо строго рачуна да се боја зимског капута слаже са бојом сваке од наших хаљина. Јер ништа није ружније неге навући црн капут преко тегет плаве и браун хаљине, и,~и обратно. То не зна чи, међутим, да само исте боје могу да иду заједно и да само оне могу да иду заједно и да само оне могу да стварају потребну скљадност. Постоје многи КО'Нтрасти боја који се игром тонова невероватно ље. по слажу. Узмимо, напримfр, шнала средње величине ~је су обложене истим штофом или исвише подвукао чисто женски карактер капута, потребно је да они буду окруласти иљи виспки до самог рамена. Што се тиче кроја, сматрамо да ће ова два типа најбоље одговарати за овогодишњу сезону:

24 Капут од штофа спортског кроја. - Он најбоље одговара тањим, виткијим женама. Зими када се испод капута носе дебели џемпери и пуне хаљине, овакав један капут на пунијој жени и сувише је кабаст да би мо- 1 ао лепо да изгледа, тим пре што крој захтева појас, а овај опет на пуначком струку, маколико га затезали, још више подвлачи гојазност. То се унеколико може избећи тиме што ће се један део појаса учинити невидљивим. Само се једна половина појаса, његов предњи део, носи преко капута, док је дру га половина, део на леђима, сакривен испод капута где је провучен. Појасеви се праве само од истог штофа од кога је капут, или од коже. Затварају се помоћ" спортских шнала средње величине обложе не такође истим штофом или истом кожом. Крој капута је једноставан, широк, са шлицем ИЈЈИ дубоком фалтном на леђима. Рамена су скројена у полураглану, т. ј. рукав се ппродужава до самог вр:lта, али не више косом Ј1ин ијо'l1 као што је случај код раглана. На самој ивици рамена, рукав као нека врста нарамењаче прелази ту ивицу и пење се до врата. Ревери не морају бити строго мушки. Напротив, да би се што више нодвукао као чисто женски карактер капута, потребно је да они буду округласти или високи до самог рамена. Два џепа, нашивена, треба да нас потсећају својим обликом 1н1 ревере. Џепови су данас врло важни на капутима и о њима би могло врло много да се пише. Они угла вном дају сву оригиналност капуту. Нећемо се овде ба ви ти извесним џеповима који се данас праве и који имитирају разне друге предм е те, као амре.11чиће, ручне торбице, па чак и рукавице. У питању нису вн111с каприси моде, интересантни са мо као покушаји, него прави, примењени модни изуми. Све што желимо подвући то је л.а џепови морају бити нашивени и у облику ревера. Дужина капута допире до саме ивице хаљине, али нису ружни ни капути истог кроја три четврти дужине. Њих можемо, ме ђутим, препоручити само онима који су себи већ осигурали капут нормалне дужине. Капут на струк. - Данашња модерна пинија захтева да ови капути буду јако стегн ути у струку, а врло широки при дну. Модеран је такозвани "крој звона". Али у томе не треба претеривати. lllирина капута при дну врло је практична јер допушта слободно корачање, али ако се са њом претера и над овежу на капут огромне г локне као што се данас често чини, резултати могу бити и супротни: капут ће ландарати лево и десно, а то ће још више сметати при ходу. Рукав на капуту је уздигнут, ајји не претерано као ш то је било модерно прошле године, када су се кројачи просто утр1си вај1и да скроје што комп л икованије и што надоданије рукаве. Око лактова рукав је чак тесан, или бар норма Ј1не ширине. Ништа на том рукаву не сме да виси, ништа н е сме да га отежава. Никакве п уфне ни набори нису више модерни. Сва је важност усредсреl)ена на рамена, али се ни са њима нс сме претеривати. Џепови ни су неопход ни!ia т им капутима. Ако их желимо, они се морај у усеlш у сам капут, било укосо скоро до самог Претплата: годишња стаје дин. 48, полугодишња 24 дин. Број чек. рачуна Уредаи штво и администрација Пашићева 6 - Уредница прима петком од кука, било сасвим вертикално, у овом последњем с Ј1 у 1 1ај у закопчавгју се ј ед ним дуг метом за сам капут. Како IЈеше освежиши вашу u11ошлоtодиљу хаљину Вашу стару зимску хаљин у моћићете врло лако да освежите и реновирате, те ћете тако им а ти за јесен хаљину која ће изг.1е дати као да је нова. Купите вун у у разним бојама, игле, и наштрикајте. једну пасу, кра г ну, појас и рукаве. Купите нек ол и ко боја вуне, јер ће наштрикани делови бити лепши ако с у у пругама; својом живошћу више ће отскакати од штофа, што ће дати весео изглед вашој хаљини. Ако купите основну бој у вуне исту као хаљина, онда, на супр от, направите пруге од нај живљих бо ја; узмите, рецимо, црв ~ н у боју као гранат и п л ав о, и ли зелено и жуто итд. Пре н о што почнете ;i.a штрикате, направите најпре мустру (од хар 1 ије или муслина) према к ојој ћете се равнати у току рада. У потребићете следеће боје: за uc нову, бод "жерсеј' ' ; за п руге U().1 штру мпандла". Можете, на пр н :v~ер у овој п р о п ор цији: три ре да жерсеј, један ред штр умпандла; три реда жерсеј, два р еда штрумпадла итд.

25 nоштар1111 а п,1аl\ена у l'otobom L.Ж:ЕНА ДАНАС 1 Наро д ш1 послаш1н 1)виједа, Долорес Ибар у ри, позна1 а rюд именом "Ла 1111 ~ио нариј а" - ноја се пуне 3 н~:~.еље борила на фронту Гвадарам<' Инкарнацио Воајола, секретар но ~штета, сада милиционарка Једна ш11а11ска ~ цнонарка Милицио11арк ~ пuлазе ма Фrюнт В.ыс11ик и уред ник: Радмю1а Дию 1 трнјсви\1 Жор,1<а 1<.1ем. 1нсоа 23. Шта~1nар ијз Драг. Гlопонић а, Л _v ја Б аrтуn 61).Ј.