ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАД. Година: LIV Београд, октобар ДРАГИ ГСПОВЦИ, СРЕЋАН ВАМ ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА

Transkripsi

1 ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАД Година: LIV Београд, октобар ДРАГИ ГСПОВЦИ, СРЕЋАН ВАМ ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА

2 Драги запослени у Градском саобраћајном предузећу, Велика ми је част да вам честитам 123. рођендан и пожелим још много година успешног рада. ГСП Београд је већ деценијама стожер градског саобраћаја у Београду и ослонац хиљадама наших суграђана. Ове године, 14. октобар дочекујемо у измењеним, повољнијим околностима реформисали смо Предузеће, поставили нови тарифни систем, набавили више аутобуса и трамваја и изменили дугогодишње трасе. У години великих реформи градског саобраћајног предузећа и увођења новина у рад, показали сте велику професионалност и посвећеност раду. Уверен сам да ћете тако наставити и у годинама које долазе. За бољи и јачи ГСП Београд. Зато вам у име свих Београђана честитам и захваљујем на свакодневном залагању. Синиша Мали градоначелника Београда Поштовани сарадници, Нашој сјајној компанији, коју стрпљиво стварамо више од једног века, желим да и даље буде оригиналан путоказ за храбре, у будућности синоним за успешност и ефикасност, енергија слабима да буду јачи у временима која долазе, а за све нас нада за боље сутра. Нека вам је срећан јубилеј и крсна слава! председник Надзорног одбора доц. др Славен М. Тица, дипл. инж. саобраћаја Поштовани запослени у ЈКП ГСП Београд, Године које су иза нас нису биле нимало лаке и једноставне за пословање и живот. Било је много тешких тренутака и одрицања за гиганта попут ЈКП ГСП Београд и његове запослене. Многе недаће и потешкоће су прошле и заборављене су, а многе су и испред нас у временима која долазе. Из сваке недаће излазимо још јачи, сигурнији и спремнији. Помак у позитивном пословању је спор и каткада мали, али је важно да се он дешава и да ЈКП ГСП Београд захваљујући својим има, механичарима, браварима, инжењерима и свима осталим запосленим и пожртвованим радницима сигурним корацима корача ка бољој будућности. На том путу нисмо усамљени. Подршка града, Градске управе, Секретаријата, Дирекције и посебно градоначелника важан је предуслов нашег развоја и просперитета. Многа позитивна дешавања нас очекују до краја ове и почетком следеће, године. То су нових 50 аутобуса, реконструкција Саобраћајног погона Космај, куповина 12 школских аутобуса и 5 електро аутобуса. Такође, у години, имамо подршку Градске управе и градоначелника да се ревитализација возног парка настави и у наредних пет година, заменом 350 старих аутобуса новим. Планови су постављени и зацртани, потребно их је само спроводити у дело. То је често тежак и незахвалан задатак, али не и неостварив. Уколико желимо да постигнемо позитиван резултат и подстакнемо пословање ЈКП ГСП Београд мора се достићи завидан ниво синергије и јединства свих запослених. Дефетизам и негативно понашање према напорима вредних радника ЈКП ГСП Београд, према Компанији на коју сви морамо бити поносни после 123 године опстанка и развоја, неће бити толерисано и против таквог кукавичког и подривајућег понашања бориће се сви запослени на челу са руководством и синдикатима. Нећемо дозволити да шачица нерадника и незадовољника руши наше заједничке напоре да се Компанија стабилизује и консолидује. Само на тај начин омогућићемо егзистенцију свих запослених и њихових најмилијих, синова и кћери. Верујући у лепшу и просперитетнију будућност свих запослених у ЈКП ГСП Београд и саме компаније, желим Вам свима пуно успеха у раду, личне среће и здравља Вама и вашим најмилијима. директор ЈКП ГСП Београд Жељко Милковић

3 ДАНИЈЕЛ БОГДАНОВИЋ, СЛУЖБЕНИ БРОЈ 3153, ВОЗАЧ САОБРАЋАЈНОГ ПОГОНА ЗЕМУН Вредан, поштен...пример за све ЈАПАНЦИ ТРЧЕ МИЛИОН КИЛОМЕТАРА Удобни и поуздани Ко је Данијел Богдановић Колега Данијел Богдановић, службени број 3153, има 38 година и ради у ЈКП ГСП Београд, односно у Саобраћајном погону Земун од године. За све то време, Данијел није имао ниједну пријаву на свој рад. Догађај који је описан у писму, каже он, није ништа необично и он то сматра нормалним и људским понашањем. Непосредно пред излазак наших новина испричао нам је још један детаљ. - Ето, у другој половини септембра, док сам радио на линији 610, нашао сам рукометне лопте. Преко фејсбука сам помоћу амблема са лопти, успео да сазнам да су власништво Рукометног клуба Београд, прича Данијел, који је ожењен, има двоје деце и који са поносом каже да свој посао, иако напоран и тежак, воли и не би га мењао. Укратко, на питање ко је Данијел Богдановић, одговор гласи: поштен и вредан човек, пример за све. Страну резервисану за похвале које путем мејла, телефоном или писмо стижу на рад нашег саобраћајног особља, у октобарском броју посветили смо примеру понашања нашег колеге из Саобраћајног погона Земун. Наиме, извршном директору овог погона летос је поштом стигло писмо путника Александра Мицића, које објављујемо у целости: Поштовани директоре, Овим путем хоћу да похвалим хуман гест Вашег а Данијела Богдановића, службени број Овај хумани радник је пронашао моја документа, потрудио се да пронађе мој телефон, обавестио ме да ми је пронашао документа и с обзиром да сам стар, понудио ми да ми их донесе кући. Ја сам пензионер, живим сам на Врачару и примам минималну пензију. Пре месец дана, припремао сам се да идем на пут код рођака у село. Требало је још нешто да обавим на Новом Београду у Похорској улици. Око 12 сати сам, на станици код старог Меркатора, са линије 17 прешао на линију 16. Кад сам у Похорској изашао из аутобуса, схватио сам да сам оџепарен. У новчанику су ми била сва лична документа: лична карта, ка дозвола, саобраћајна дозвола, зелени картон, картица из банке. Ја сам био у шоку. Нисам могао да схватим како ми се то десило за само две станице. Шетао сам около, враћао се назад до Меркатора, завиривао у жбуње, загледао у канте за отпатке, у нади да ћу негде наћи документа, али нигде ништа. Кад сам се сабрао, прво сам отишао у банку да блокирам картицу. Нисам знао шта ћу даље. У банци су ми саветовали да не одјављујем остала документа, већ да сачекам пар дана можда ми их неко и пронађе. Пошто је био петак поподне ништа ми није преостало него да чекам. На пут нисам могао. Дошао сам кући и размишљао шта ме све чека. Колико чекања у редовима за вађење свих нових докумената, колико ће ме све то коштати, а како са мојим нарушеним здрављем да чекам у редовима и како то све да платим са мојом минималном пензијом. Негде око 18 сати зазвонио ми је телефон. Младић са друге стране је тражио мене. Љубазно ми се представио и испричао ми да је ГСП на линији 711, да је сада дошао на посао и да је на примопредаји смене прегледао аутобус и нашао моја документа. Нисам могао да поверујем. Питао сам га где иде та линија, одакле моја документа ту. Љубазно ми је објаснио да ради на релацији Похорска Добановци, да је сада у Похорској, рекао ми кад су следећи поласци са Похорске и да ли ми одговара неко време да дођем по документа. Ја сам се био толико насекирао кад су ми документа нестала, попио сам лек и нисам био способан да више излазим из куће. Он ми је рекао да би ми он донео документа, али ради до касно, и питао ме да ли могу ја сутра увече да дођем по документа, а ако не могу понудио ми је да он пре посла дође и донесе ми их. Нисам знао шта да кажем, а онда сам се сабрао и рекао таман посла, свакако ћу ја доћи. Нисам могао да верујем да су само после пар сати документа нађена, тако да се у тој сметености нисам сетио ни да га питам како је нашао мој телефон, нити шта је од докумената нашао. Сутрадан сам отишао раније и једва чекао да упознам тог хуманог човека. Испричао ми је како је пронашао новчаник, позвао МУП да пита како да поступи и следећи њихова упутства прегледао документа и на полиси осигурања возила пронашао мој телефон. Да га није пронашао однео би документа у МУП. У новчанику су била сва документа сем картице за банку. На све моје речи хвале Данијел је само говорио то је била моја дужност и то треба сваки човек да уради у таквој ситуацији. Ја не могу описати шта је мени све ово значило. Захваљујући Данијелу ја сам сачекао нову картицу у банци и отишао у село. Сад сам се вратио и морам да Вам напишем и изнесем све ово. Ја живим од моје скромне пензије и не могу овог дивног човека да почастим и наградим онако како би требало. Оно што свакако могу је да му још једном кажем велико хвала, да укажем Вама као директору каквог радника имате, замолим Вас ако постоји могућност да га наградите, и свакако, ако може неко да у вашим службеним новинама напише пар редова похвале како би и остали запослени чули и имали узор у оваквом понашању. С поштовањем, Александар Мицић Генерала Хорватовића 21, 063/ Лепа вест стигла нам је из Саобраћајног погона Нови Београд чак седам популарних јапанаца прешло је милион километара, превозећи десетине и стотине хиљада наших суграђана. Квалитетна возила, везаност за а и линију, правилно управљање и одржавање и ето добрих резултата. Новобеограђани у свом возном парку имају 41 зглобни аутобус из донације Владе Јапана (од гаражног броја 1304 до броја 1344). У експлоатацији су од марта године. Као што смо на почетку написали, 7 возила бележи интересантан рекорд, милион километара, и то: гаражни број 1335 прешао је км, км, 1337 рекордних км, км, км, км и аутобус са бројем 1342 у књижицу је превозећи Београђане уписао км. - За 13 година колико су код нас, још увек су у врло добром стању и свакодневно су у експлоатацији на линијама. Може се рећи да су за време рада испунили сва наша очекивања. Уверени смо да уз правилно одржавање и управљање, као и уз организацију и поштовање њихових задужења по линијама и поласцима могу превести још много путника. Показали су се као веома поуздана и квалитетна возила која су до доласка нових Солариса представљала окосницу наше гараже. Број а који су управљали горенаведеним аутобусима је велики. Један број њих је одавно је у пензији, али још увек има и оних који њима управљају од првог дана, каже Иван Грујић, шеф Сектора саобраћаја Погона у Агостина Нета 1 од кога смо добили исцрпне информације о рекорду јапанаца. Наравно, нема врхунских саобраћајних резултата без мајстора за воланом. Зато су уз постигнути успех тесно везани и који су са јапанцима од првог километра. То су: Милош Бендић, службени број 5656, који управља аутобусом 1336; затим Саша Костић, службени број 6415 задужен за гаражни број 1338 и Драган Живановић, службени 6445, аутобуса гаражни број Ово су и који су засигурно заслужни за остварене километре мерене бројком од шест цифара. Нажалост, Здравко Митровић, службени 6289, који је возио 1342 од доласка у Нови Београд недавно је преминуо. Наравно, не смемо да заборавимо е који су врло дуго били задужени на истим овим возилима: Славко Костић (службени. број 5765), Ранко Грбовић (5859), Милош Кузмановић (5711), Момир Радмановић (5672), Захваљујемо се у Драгану Живановићу што је, упркос чињеници да ради ноћу, у своје слободно време дошао да га фотографишемо за наш Лист. Његове колеге Милош Бендић и Саша Костић су били на годишњем одмору и одсутни из Београда, па смо њихове фотографије потражили у систему. Синиша Николић (5801), Драган Петронијевић, (5800), Милан Бабић (6104), Стево Перић (6067) и Миле Ристовић (службени број 6322). Свака част Новобеограђанима за пример како добра организација, одговорно извршавање радних задатака и квалитетно средство за рад дају позитиван пословни резултат. Уверени смо да оваквих примера у нашем предузећу има доста, али никад довољно. Љ.И. 4 5

4 ГРАДСКИ ПРЕВОЗНИК ДЕО ЕВРОПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ Подсетник за незаборав - Ковачница ГСП са почетка ХХ века ЈКП ГСП Београд је и ове године био део манифестације Дани европске баштине, чија тема је Стари и традиционални занати очување и одржање. Наше предузеће је учествовало под називом Подсетник за незаборав Ковачница ГСП са почетка XX века. Капије ЈКП ГСП Београд, у Кнегиње Љубице 29, биле су отворене за посетиоце године, од 10 до 17 часова. За све посетиоце улаз је био бесплатан. По први пут била су отворена врата Ковачнице ГСП са машинама и алатима чија производња датира са почетка XX века. Тиме је наше предузеће званично најавило почетак реализације пројекта музеја ГСП. Бројни посетиоци Ексклузивно, Београђанима је, у аутентичном амбијенту, представљено преко 25 машина и бројни ручни алати. Из историјског богатства ове занатске радионице издвајамо то што су посетиоци, поред ковачких ватри, могли да виде пнеуматски чекић ВÊСНÉ из године, бушилицу са ротирајућом руком KOLB из године, стубну бушилицу Vulkan из године, фрикциону пресу 3М са почетка ХХ века, мосну електричну дизалицу из године и ковачке наковње из године. Куриозитет: сви наведени експонати су и даље у употреби. А, све је почело давно, свечаним пуштањем у рад првог трамваја са коњском вучом, на трамвајској линији од Калемегдана до Славије, године, када је основано Друштво трамваја и осветљења данашњи ГСП Београд. Од самог почетка, у Предузећу се обављају и ковачки послови у пружној ковачници у Горњем депоу. У периоду трамваја са коњском вучом, због обима посла око смештаја, исхране и неге коња, одржавања опреме и возила, највеће потребе биле су за радницима са ковачким, поткивачким и сарачким занатима. Од тада до данас, развојем технологије, мењали су се захтеви и потребе у радионицама ГСП, а ковачки послови остали су неизоставни у одржавању возила, машина и опреме. У оквиру стандардне поставке ГСП, била су изложенa стара возила: трамвај Чичица, Старе даме Шкода I и ББЦ II, Глачалица, аутобус Лејланд, ватрогасно возило Застава Љ.И. ПРИЧА О ЖИВОЈИНУ САВАТИЋУ Једини ковач у ГСП Ступајући на плато кроз стрми, полумрачни пролаз, готово тунел у ниској приземној згради која једном својом страном омеђује паркић, указа нам се бљештавим, јунским сунчаним зрацима обасјана зграда Ковачнице ГСП. Времешна, са зеленим металним кровом, вентилационим отворима, препознатљивим типским окнима из прошлих времена и великим металним вратима, ковачница је изгледала достојанствено, зрачећи сопственим сјајем. Отварамо мала у великим металним улазним вратима. Запухну нас устајали мирис ужареног гвожђа, гарежи и уља. У полумрачној једнобродој просторији без таванице, угледасмо готово нестваран призор. Машине, алат, опрема, као сведоци прошлих времена, по природи ствари стоје баш ту на том месту, самоникли, ничим поремећени. Призор за незаборав! У том простору ван времена, између многобројних машина и алата, кроз старинско окно обасјано сунцем, сасвим се уклапајући у постојећи амбијент и атмосферу, појави се ведро лице, ужареног погледа, широког осмеха. Ковач! Једини преостали ковач у ГСП-у Живојин Саватић. Кроз ковачницу се креће лагано, као да лебди, не гледајући где се шта налази. Зна напамет, осећа, сваку машину, алат, где стоје и где им је место. Живојин је запослен у ГСП- у од 1996 године и ковачници ради непуних двадесет година. Некад се ковало више У то време, када сам почео да радим, у ГСП-у је радило нас седам ковача. Главни посао који смо тада радили било је шпенговање гибњева тролејбуса, предњих и задњих. Тиме се постиже већа носивост, удобност и заштита шасије од пуцања. Тај посао су увек обављала по два радника прича наш Жика док држи ужарено гвожђе у ковачкој ватри, припремајући га ковање. У ковачници су се од оснивања увек обављали послови само за Предузеће, не и за друга лица. Радимо све врсте гибњева за наша возила, ковање вијака за трамвајске скретнице, гвожђа за отварање скретница, све врсте опруга за машине и алате, савијање квадратних и других профила за каросерије возила, ковање пајсера и секача за потребе наших радионица. - каже Живојин ударајући великим чекићем ужарено гвожђе на наковњу. Свакодневно је радило више ковачких ватри. Гвожђе за даљу обраду и ковање загревало се до 1200 С, а могло се ковати, у зависности од квалитета, до 900 С. Висока температура, велика испарења, бука чекића, физички напор отежавали су услове рада ковача и поред добре вентилације и отпрашивања. Временом и развојем савремених технологија, обим ковачких послова се смањивао, ковачи су одлазили у пензију, тако да је Живојин Саватић остао једини школовани ковач градског превозника. МОЦ Змај, ковачки смер је завршио године, као претпоследња школована генерација ковача у Београду. И данас у Ковачници има посла за бар још једног радника, јер овде је већину послова немогуће обављати сам. И мени свакодневно у раду помажу колеге из калионице или машинбраварске радионице. Има посла. каже Живојин са жаром у очима и нескривеном надом, гледајући машине и алате по ковачници. Све машине и алате, неке старе и по више деценија Жика и мајстори ГСП одржавају са љубављу у исправном и радном стању. Живојин (48) је ожењен, отац двоје деце, сина Дејана (23), незапосленог графичара и кћерке Данијеле (19) студента прве године Више медицинске школе. Живе у Земун пољу. Остављамо јединог ковача у ГСП у јединственом, аутентичном амбијенту међу ковачким ватрама, чекићима, наковањима, ковачким клештима, лопатицама, сецомерима, пеглаизима, рундамерима... са надом да није и последњи. Б.М. 6 7

5 СА АУТОБУСОМ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗНИКА По срећу и љубав ГСП ГЛАВНИ ПРЕВОЗНИК ВЕЛИКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА Хвала за добру услугу И ове године ЈКП ГСП Београд био је саставни део једне од највеселијих и најразигранијих међународних манифестација у Београду Међународни сусрет деце Европе Радост Европе 2015, која је одржана од 2-5. октобра. Нашим возилима током трајања овог фестивала игре и плеса, превозили су се клинци и клинцезе целе Европе. Наравно, за квалитетно обављен задатак стиже и захвалност. У име организатора Радости Европе 2015, нашем предузећу захвалио се господин Зоран Лазић. Велико хвала односи се на све погоне чија возила су учествовала у превозу деце - учесника фестивала, као и на запослене у СП Уговорени превоз. Ово је само још један од веома значајних догађаја у нашем граду у којима је ЈКП ГСП Београд био главни превозник и за квалитетну услугу добио безрезервне похвале. Подсетимо се само да смо ове године превозили учеснике БИР феста, посетиоце Ноћи истраживача, Дана европске баштине, официре дипломце на свечаности заклетве испред Скупштине Републике Србије, учеснике Маратона Београд 2015, актере снимања десетина филмова... а очекује нас превоз учесника КИД феста, дечијег фестивала крајем октобра. Љ.И. Невен и Јована Бркић венчали су се пре годину дана, 4. октобра године, срећни су и за нешто мало више од месец дана добиће бебу. Ништа то не би било необично, био би то још један срећан млади београдски брачни пар да Невен и Јована своје прве брачне дане нису везали за ЈКП ГСП Београд. Наиме, они су уместо лимузине за свадбу изнајмили наш аутобус. Како је то изгледало види се на фотографијама које објављујемо, а откуд идеја, сазнајемо од Невена. - Идеја је у ствари потекла од нашег друга Пеђе Николића, са којим сам седео код куће петнаестак дана пре свадбе. У опуштеној атмосфери, онако кроз шалу, рече: Што не одеш по Јовану са 511 у Сремчицу?. Тада је то изгледало као шала. Међутим, нешто размишљам - зашто да не. Сутрадан, погледам на нет, на ГСП сајт и видим тамо да изнајмљујете возила. Ништа компликовано и ништа скупо. Пошаљем мејл и јави ми се љубазна госпођа Добрила са којом сам се, додуше доста убеђивао да смо озбиљни људи и да се аутобусу ништа лоше неће догодити, кроз смех нам прича Невен Бркић и наставља: Били смо права атракција. Нас десеторица, све онако монтирани, отишли смо редовним превозом до окретнице на Бановом брду, где нас је чекао изнајмљени аутобус. Сви су гледали док смо га китили, а ми смо се јако добро забављали. Како и не бисмо кад смо имали и друга са гитаром. То је мој кум, Жељко Жугић, звани Тебра. Све је то лепо, но нас је даље интересовало шта је на то рекла Јована. Невен је и за то био спреман, јер је одмах супрузи пружио слушалицу, рекавши: Ево нек Вам каже сама. - Била сам присутна када се идеја родила смеје се Јована и додаје да се спочетка није бринула, јер је мислила да младожења неће успети да изнајми аутобус. Смејала сам се, али кад је од ГСП стигао мејл да је све у реду, онда сам почела да бринем да ли ће аутобус моћи да дође до моје зграде у Сремчици. Но, све је било у реду, је био супер и све време је провео са нама (Невен добацује ни кап алкохола није попио). Морам посебно да похвалим да је аутобус био изузетно чист и супер се уклапао онако жут, јер нам је тема венчања била жута боја. Све је урађено како треба, је нас одвезао у парк на сликање, а госте у ресторан. И сви су били срећни, јер су аутомобиле оставили код куће и опуштено дошли на свадбу, на крају нашег разговора уз осмех каже Јована, која ће ускоро постати мајка. Невен Бркић је адвокат, а његова супруга правник у једној београдској фирми; они су успешан и срећан млади брачни пар. Желимо им да у приватном и професионалном животу остваре сва своја надања и захваљујемо им се што су својим примером на најлепши могући начин показали колико је ГСП неодвојиви део богатства београдске свакодневице. Љ.И. 8 9

6 123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ Верност, оданост, посвећеност 30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ Пре тачно 123 године, односно 14. октобра 1892, први пут се у престоници чуло трамвајско звоно, и то на линији Калемегдан Славија. Београд је међу првима у Европи, а и у свету, добио организован јавни градски превоз. Датуми који су обележили богату саобраћајну историју наше престонице су : године уведен је електрични трамвај на линији Теразије Топчидер; године Београд добија аутобуски саобраћај, а на Првомајској паради године у нашем граду појавио се први тролејбус. Више од једног века наше предузеће из дана у дан, из године у годину, успешно обавља функцију јавног градског превоза. Делили смо, делимо и делићемо све успехе, али и проблеме вишемилионског града. Раме уз раме града Београда стоји наше предузеће, лети и зими, у добру и злу. Увек за добробит својих путника становника белог града и њихових гостију. А кад кажемо наше предузеће мислимо на оне који га чине његове вредне раднике. Мајстори за воланом, мајстори у гаражама, отправници, инжењери, правници, економисти...само су део широке лепезе занимања заступљених у ЈКП ГСП Београд. Као и сваке године, део октобарског броја нашег Листа посвећен је онима који прослављају јубилеје десет, двадесет, тридесет, тридесет пет и четрдесет година непрекидног рада у градском превознику. Бројна су имена која су се током протеклих деценија уписивала у новинарским ступцима и увек су писци текстова пред себе стављали задатак да из огромног богатства српског језика изаберу најлепше и највредније речи када говоре о гсповим слављеницима. И увек се намеће неколико њих: верност, поштовање и посвећеност. Или, једноставније речено, њихове године рада су само за респект. Љ.И. 30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ Миленко Тадић, референт саобраћаја Радоје Милановић, ВК бравар Милорад Ђурковић, помоћни радник Радован Стојадиновић, главни диспечер Милорад Тодоровић, КВ аутоелектричар Радован Вучић, радник ФТО Мирко Аврам, Радивоје Стојилковић, ВК бравар Новица Марковић, ВК бравар Рајко Марковић, ВК аутомеханичар Обрен Јовановић, Ратомир Урошевић, гумар Бајрам Јашари, ВК бравар Чедо Радовић, Дејан Стошић, курир Драган Илић, КВ аутомеханичар Драган Лековић, Драган Мандић, Рената Бороцки, самостални референт Ристо Видић, Шабан Муслија, Синиша Павловић, ВК руковалац ИС Сојка Ђоровић, радник ФТО Станомир Романовић, Драган Петковић, руковалац компресором Драган Терзић, шеф распореда Драган Живановић, Драги Цветковић, Драгољуб Атанацковић, -паркирер Душан Кошутић, Драган Стевић, диспечер Стојан Живковић, транспортни радник Василије Челекетић, Велислав Јовановић, специјалног возила Вера Настоски, помоћни радник Видоје Срећковић, Горан Деспинић, Горан Голубовић, КВ аутомеханичар Горан Илић, бригадир Јован Глишић, ВК монтер ИС Љубиша Тешић, радник на тешком прању и одмашћивању Љубиша Трифуновић, ВК аутоелектричар Витомир Ђорђиоски, путничког возила Жарица Јовановић, магационер Златан Животић, ВК аутомеханичар Зоран Брековић, Зоран Ђокић, радник ФТО Зоран Миловановић, стручни сарадник 10 11

7 123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ 30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ 20 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ Зоран Момчиловић, бригадир Здравко Срдић, Зоран Васић, КВ бравар Миланка Станимировић, референт Зоран Васиљевић, Мирослав Гавриловић, -паркирер; Зоран Веселиновић, ; Миланко Рвовић, ; Милован Станковић, ВК аутомеханичар; Душан Бјелогрлић, КВ металостругар; Љубиша Кнежевић, ; Саша Милинковић, ; Томе Јорданоски, терминусни мајстор; Драган Симић, КВ аутомеханичар; Ивица Кордић, ВК аутоелектричар; Ивица Стевановић, КВ аутоелектричар; Александар Ђорђијев, ; Горан Маркуц, ; Слободан Живковић, ; Јован Денчић, ; Раденко Аћимовић, ; Зоран Пажин, ; Драган Павловић, ; Владимир Узелац, ; Слободан Живановић, ; Радослав Мијаиловић, ; Жарко Радовић, ; Радомир Гордић, ; Зоран Јанковић, ; Србислав Брежанчић, виши референт; Жељко Арамбашић, ВК аутомеханичар; Момир Колунџић, магационер; Дејан Свирчевић, радник на тешком прању и одмашћивању; Раде Стевановић, -паркирер; Зоран Станојевић,, Милорад Ивановски, ; Зоран Петровић, терминусни мајстор-; Павле Крстић, заменик шефа одржавања; Миломир Дукић, терминусни мајстор; Радојица Дамњановић, ВК аутоелектричар; Марјан Мирковић, ВК електромеханичар; Божидар Стојковић, пословођа; Жељко Боснић, ; Драгица Костић, помоћни радник; Драган Савић, ; Ненад Радосављевић, ; Срђан Бугарић, теренски мајстор-; Ратко Петковић, теренски мајстор- ; Живослав Јовановић, помоћни радник; Александар Радовановић, ; Боривој Ранковић, ВК бравар; Мирко Новаковић, бригадир; Ивица Шћулац, теренски мајстор-; Милан Анђелковић, КВ електромеханичар; Миленко Димитријевић, ВК бравар; Александар Цветковић, заменик пословође магацина; Војкан Звонко Вукадиновић, теренски мајстор- Драгољуб Радичевић, радник ФТО Новица Максимовић, ВК аутомеханичар Стевановић, бригадир; Веселко Зрлић, ; Горан Ранђеловић, КВ металостругар; Никола Насрадин, ; Жељко Симић, ВК бравар; Томислав Вучковић, радник на одржавању хигијене; Незир Рамадани, ; Ивица Лончар, -паркирер; Драган Стефановић, ; Горан Стојановић, заменик шефа одржавања; Александар Свирачевић, ; Стеван Стојковић, теренски мајстор-; Ненад Васић, ВК бравар; Драгоја Петош, ; Мирко Марковић, радник ФТО; Драгица Митић, референт; Љубина Станчић, конобар; Војислав Танкосић, контролор унутрашње контроле; Мирослав Ђурић, радник ФТО; Зоран Симовић, отправник; Мирослав Милосављевић, отправник; Мица Масникоса, отправник; Милан Павловић, помоћни радник на терминусу; Синиша Бањац, отправник; Горан Брадић, референт; Јован Ковачевић, радиомеханичар; Ружа Ивић, оператер; Зорица Станчић, референт; Стана Глишић, водећи стручни сарадник; Мирослава Баштовановић, шеф службе; Зоран Мицић, продавац; Живорад Срећковић, ВК електромеханичар; Мирољуб Ситарица, пословођа; Горан Ивановић, КВ електромеханичар; Предраг Хаџић, КВ електромеханичар; Саша Арамбашић, КВ руковалац ИС; Живорад Јанковић, ВК руковалац ИС; Зоран Јовић, КВ руковалац ИС; Милорад Мишић, КВ руковалац ИС; Александар Радојевић, ВК монтер ИС; Зоран Томић, КВ монтер ИС; Весна Бребановић, референт; Мирко Живић, руковалац парних котлова; Димитрије Борисављевић, ВК бравар; Ратко Милићевић, КВ руковалац ИС; Слободанка Пејчић, КВ руковалац ИС; Горан Ђорђевић, ВК погонски електричар. 40 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ Живојин Бојић, благајник Милан Тетиковић, ; Савић Слободан, ; Цвијетин Симић, ; Драган Пирковић, ; Милорад Раковић, ; Добрица Марковић,. САОБРАЋАЈНИ ПОГОНИ Карабурма : Аце Александровски, -паркир; Слободан Гавриловић, КВ аутомеханичар; Игор Секешан, ВК аутоелектричар; Зоран Тадић, пословођа; Горан Рајић, ВК аутоелектричар; Јовица Ристић, -паркирер; Милорад Бероња, ; Жељко Фирез, ВК аутомеханичар; Биљана Молдован, референт; Станко Ристић, -паркирер; Снежана Свирчев, секретарица; Тања Цветковић, ПК помоћни радник; Драган Димитријевић, КВ аутомеханичар; Душан Лекић, бригадир; Небојша Видић, радник на одржавању хигијене возила; Зоран Димитријевић, руковалац компресором; Сава Коларски, ПК гумар; Срба Манасијевић, руковалац компресором; Јовиша Нинковић, бригадир; Дејан Перић, ПК гумар; Горан Петровић, ВК бравар; Саша Проданов, КВ аутомеханичар; Никола Рафајиловић, ; Зоран Бркић, пословођа; Никола Кантар, ВК аутомеханичар; Ивица Радосављевић, КВ аутомеханичар; Зоран Текић, КВ металостругар; Драган Ђурђевић, КВ аутоелектричар; Игор Петровић, теренски мајстор. Нови Београд : Бојан Урошевић, ; Срђан Мерџаноски, референт саобраћаја; Бајо Шћепановић, референт саобраћаја; Душан Милосављевић, шеф распореда; Жељко Томашевић, референта за безбедност саобраћаја; Зоран Милић, -паркирер; Ђорђе Кончар, КВ аутоелектричар; Слободан Митић, магационер; Ненад Нишевић, КВ аутоелектричар; Ђорђе Смиљанић, КВ аутоелектричар; Душан Тотај, ВК аутоелектричар; Младен Миловановић, гумар; Јовица Момчиловић, бригадир; Драган Савић, КВ бравар; Наташа Каран, виши референт; Исмет Круези, виљушкара; Саша Милосављевић, КВ аутомеханичар; Ненад Стевановић, КВ бравар; Кумрија Мајић, помоћни радник; Зоран Томић, КВ аутомеханичар; Наташа Мићић, секретарица; Мирослав Кубуровић, референт делова и опреме. Дорћол : Јован Арсенов, ВК бравар; Мило Малишић, ВК бравар; Зоран Сентић, КВ аутоелектричар; Дејан Симић, КВ бравар; Бојан Стојановић, КВ аутоелектричар; Владо Тепшић, ВК аутомеханичар; Богдан Јовичић, ВК бравар; Миодраг Марков, ВК бравар; Миленко Бркљач, ; Јано Чернак, магационер; Дејан Ковачевић, КВ бравар; Радула Лазић, КВ електромеханичар; Мирослав Спасојевић, КВ електромеханичар; Милена Раденковић, секретарица; Ђорђе Котуровић, диспечер погона. Космај : Томислав Бјелетић, подмазивач; Дарко Бркић, гумар; Владица Митровић, КВ аутоелектричар; Ивица Митровић, радник на тешком прању и одмашћивању; Ненад Величковић, КВ аутомеханичар; Бојан Здравковић, ВК аутомеханичар; Мирко Миленковић, заменик шефа одржавања; Радослав Маринковић, магационер; Зоран Краснић, КВ аутомеханичар; Владан Марјановић, ; Тоза Васић, ВК бравар; Саша Ивковић, водећи стручни сарадник; Ненад Милијановић, диспечер погона. Централа : Дејан Илић, диспечер; Јовица Анђелковић, ; Александар Довхан, ; Горан Јосиповић, ВК електромеханичар; Миле Јуић, ; Саша Родић, ; Слободан Симић, ; Горан Бисерчић, ; Невенко Калинић, ; Владан Марковић, ; Радул Млађеновић, ; Дејан Павловић, ; Љубиша Стевановић, ; Драган Стојковић, ; Јово Ђуровић, ; Зоран Даниловић, магационер; Миленко Драгојлов, ; Дејан Илић, ; Небојша Милинковић, ; Радица Милојевић, помоћни радник; Влада Ивковић, ВК електромеханичар; Саша Николић, КВ бравар; Драган Пантић, ; Драгослав Златановић, КВ бравар; Вукашин Данић, КВ металостругар; Томислав Митић, КВ металостругар; Мирко Ристић, ВК електромеханичар; Нешко Стојичић, КВ бравар; Данијела Нешковић, ; Предраг Антић, бригадир; Младен Цупаћ, ; Јован Дојчиновић, ; Славица Драгојевић, оператер; Милоје Дурковић, ПК помоћни радник; Дејан Максимовић, бригадир; Цвија Мирковић, ПК помоћни радник; Маја Оролицки, курир; Љиљана Живковић, ; Саша Шаћировић,. Земун : Саша Веселиновић, домар; Златко Стојиљковић, -паркирер; Петар Довхан, ВК бравар; Дејан Вучић, ВК бравар; Ненад Јовановић, КВ бравар; Љубиша Кукољ, инструктор рада а; Радоња Лалић, виши референт; Милорад Мишић, КВ аутоелектричар. Уговорени превоз и унутрашњи транспорт : Зоран Павловић, диспечер; Драган Козодеровић, специјалног возила; Велиша Раичевић, диспечер смене; Саша Симић, специјалног возила; Рајче Антонијевић, транспортни радник; Игор Купрешанин, транспортни радник; Драган Николић, теретног возила; Славиша Савовић, теретног возила; Драган Милић, референт; Марјан Миленковић, ВК аутомеханичар; Владимир Миљевић, ; Миломир Мандић, специјалног возила; Небојша Пешић, ; Зоран Мијатовић, специјалног возила. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ Инвестиције: Зоран Јанкулоски, шеф службе; Биљана Ђурђевић, референт за јавне набавке; Весна Секулић, референт за јавне набавке; Љиљана Ћатић, референт за јавне набавке. Општа логистика: Вуксан Бузић, контролор Унутрашње контроле; Љиља Зрнић, помоћни радник; Радивоје Богдановић, -ватрогасац; Драган Брадић, виши референт; Певица Вељковић, ватрогасац; Зорица Шмигић, самостални референт; Владимир Чукић, пословођа; Србољуб Илић, помоћни радик; Ново Маринковић, радник ФТО; Марија Цвјетићанин, референт; Гордана Стојановић, оператер; Златоје Угришић, радник ФТО; Драгана Булатовић, кувар; Душанка Јовановић, конобар; Дрита Мајић, помоћни радник; Владимир Мамић, контролор Унутрашње контроле; Жарко Дакић, радник ФТО; Жељка Јакишић, секретарица; Бранко Јовановић, радник ФТО; Надица Пендић, оператер; Мирослав Стојадиновић, конобар; Здравко Маринчић, шеф службе; Љиљана Здравковић, помоћни радник; Зоран Илиоски, ватрогасац; Милорад Матовић, конотролор Унутрашње контроле. Планирање и управљање саобраћајем: Драган Арсеновић, отправник; Срђан Бабовић, диспечер смене; Саша Гајић, отправник; Бранислав Голубовић, отправник; Мирослав Кнежевић, диспечер смене; Небојша Митровић, отправник; Драгослав Николић, диспечер; Зоран Васић, референт зоне; Нурага Џанић, стручни сарадник; Дра

8 123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ ган Ратковић, отправник; Марко Меселџија, отправник; Марина Миленковић, отправник; Ненад Николов, отправник; Анђелко Марић, заменик шефа службе; Радуло Никодиновић, отправник; Небојша Стојановић, отправник; Рајка Бодирога, заменик извршног директора; Радица Мирковић, отправник; Зоран Степановић, отправник; Ђурђинка Живков, помоћни радник на терминусу; Милан Вујанић, отправник; Енвер Кицара, помоћни радник на терминусу; Жика Ђорђевић, отправник; Зоран Петровић, отправник; Татјана Срдић, референт; Будимир Здравковић, отправник; Јовица Златановић, референт зоне. Финансије: Љубисав Мелезовић, референт; Јован Стојанов, виши референт; Ивана Николић, продавац; Снежана Крсмановић, оператер; Мирјана Ћирић, референт; Радмила Арсовић, оператер; Слађана Иванишевић, билансиста; Рада Митровић, оператер; Снежана Младеновић, оператер; Биљана Златановић, оператер; Иван Беленцан, продавац; Снежана Цакић-Блажон, оператер; Љубинко Кнежевић, стручни сарадник; Верица Пађен, оператер; Лидија Радовановић, оператер; Миленија Милановић, референт; Маја Радошевић, референт. Централни ремонт: Дејан Антонијевић, контролор; Новица Цветковић, бригадир; Љубомир Калавер, референт делова и опреме; Зоран Костић, КВ металостругар; Славиша Ненадовић, ВК металобрусач; Драган Рађеновић, КВ аутомеханичар; Дарко Ђумић, ВК металобрусач; Миодраг Адамовић, САОБРАЋАЈНИ ПОГОНИ Карабурма : Игор Мартић, шеф саобраћаја; Далибор Миљковић, ; Горан Мирјанић, ; Владан Поповић, ; Љубодраг Ристић, ; Александар Живановић, ; Драгољуб Живојиновић, КВ аутоелектричар; Бобан Благојевић, ; Горан Марковић, ВК аутомеханичар; Димче Нелоски, -паркирер; Мирослав Пилиповић, КВ бравар; Душан Поповић, ; Борис Чепић, ; Периша Мичин, ; Бранко Радуловић, ; Боривоје Рвовић, ; Синиша Врцалин, ; Немања Ђорђевић, ; Петар Миловановић, ; Зоран Младеновић, ; Срђан Павловић, ; Небојша Стојковић, ; Дејан Рајковић, КВ аутомеханичар; Саша Смиљанић, кординатор прања возила; Момчило Судимац, ; Душан Шуњка, ; Драган Денић, ВК аутомеханичар; Синиша Јелић, КВ аутомеханичар; Ђорђе Милићевић, ; Горан Пеневски ; Горан Савић, КВ аутомеханичар; Ненад Симић, -паркирер; Драган Ситарица, бригадир; Мирослав Ђурић, ; Дарко Петровић, заменик шефа одржавања; Горан Симић, инструктор рада а; Никола Лопичић, диспечер погона; Жељко Бујановић, ; Бранимир Докић, ; Марко Велаја, ; Срђан Рајковић,. Нови Београд : Жељко Грбовић, ; Даниел Стефановић, ; Иван Тодоровић, ; Миле Шимшић, ; Зоран Ристић, ; Ђорђо Ашћерић, ; Мирослав Иванишевић, ; Владимир Костић, ; Гојко Милановић, ; Душан Митровић, ; Зоран Николић, ; Зоран Новковић, ; Обрад Терзић, ; Дејан Исаиловић, ; Раде Лазаревић, ; Миливоје Петровић, ; Јован Видић, ; Ненад Вуковић, ; Радован Вукша, ; Владан Галац, воз- 10 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ ВК металостругар; Недељко Баштић, ВК електромеханичар; Зоран Церовић, ВК аутолакирер; Драган Ивковић, контролор; Дарко Кнежевић, КВ металостругар; Фемија Мустафа, КВ бравар; Слободан Перишић, КВ столар; Мирослав Петровић, КВ бравар; Горан Топал, КВ бравар; Саша Трендафиловић, ВК бравар; Јован Матијевић, КВ машинбравар; Драги Бојовић, шеф службе; Гордана Туркаљ, заменик шефа сектора; Бранко Дамјановић, ВК аутомеханичар за ПВП; Славица Гавранчић, КВ галванизер; Драгослав Нешовановић, заменик извршног директора; Драган Пантић, пословођа. Електро-грађевинска оператива: Срђан Цвијић, КВ руковалац ИС; Драган Здравковић, ВК погонски електричар; Небојша Балаћ, пословођа магацина; Небојша Антић, КВ бравар; Михајло Бошковић, ПК грађевинско пружног радника; Небојша Митровић, ПК грађевинско пружног радника; Небојша Милошевић, КВ руковалац ИС; Витомир Милошевић, ПК грађевинско пружног радника; Мирко Миљковић, ВК монтер ИС; Милан Панић, бригадир КМ; Миљко Ђуровић, ВК монтер ИС; Драган Стојановић, пословођа; Милан Гаврајић, КВ монтер КМ; Миливоје Гаврић, КВ руковалац ИС; Јанко Вуковојац, бригадир КМ. Развој и системски инжењеринг: Богданка Јекић, оператер; Сунчица Кубуровић, референт; Владимир Ђикић, водећи стручни сарадник; Драгослав Смоловић, водећи стручни сарадник. ач; Драган Сарић, ; Милош Стефановић, ; Благоје Тасић, ; Хрвоје Ђенадић, ; Бојан Ђурђевић, ; Небојша Гаврић, ; Синиша Станојевић, ; Омер Аслани, ; Неђо Муждекић, ; Срђан Новичић, ; Огњен Ђурић, ; Мијо Јеверица, ; Никола Тешић, ; Мирослав Петровић, ; Саша Радовановић, ; Жарко Стојковић, ; Иван Грујић, шеф Саобраћаја; Симонида Алексић, оператер; Миодраг Младеновић, КВ аутомеханичар; Зоран Стевановић, ВК аумеханичар; Александар Вајић, КВ бравар; Зоран Цветковић, -паркирер; Јован Костић, -паркирер; Драган Беара, КВ бравар; Данијела Митровић, оператер; Ненад Кирић, КВ аутомеханичар; Жарко Марковић, гумар; Мирољуб Станковић, КВ аутомеханичар; Александар Ибишевић, КВ аутомеханичар; Миљан Јовић, КВ аутомеханичар; Милорад Милановић, КВ аутоелектричар; Драган Ранковић, теренски мајстор; Александар Станковић, координатор прања возила; Стеван Антић, КВ аутомеханичар; Владан Давидовић, КВ аутоелектричар; Властимир Дробњак, ВК бравар; Горан Павловић, КВ аутомеханичар; Горан Шулц, КВ аутомеханичар; Алекса Маринковић, ВК аутомеханичар; Драган Марковић, пробни. Дорћол : Драгољуб Цветковић, ВК електромеханичар; Ивица Крстић, КВ електромеханичар; Милош Станковић, електроничар; Никола Шиндић, водећи стручни сарадник; Дејан Милошевић, ; Весна Николић, оператер; Милан Лакетић, КВ електромеханичар; Никола Ајдачић, ; Небојша Килибарда, референт саобраћаја; Давор Миловановић, КВ аутоелектричар. Космај : Милорад Карапанџић, ; Александар Милошевић, ; Александар Радовић, ; Милина Бабић, оператер; Радомир Филиповић, ; Драган Лукић, ; Славко Милић, радник за поништиваче и тахографе; Сава Николић, ; Славиша Шаркочевић, ; Бојан Милисављевић, теренски мајстор-; Ненад Симић, ВК бравар; Срђан Илић, ; Горан Петковић, -паркирер; Предраг Живаљевић, ; Марко Бојић, ; Небојша Цакић, референт саобраћаја; Саша Илић, ; Иван Јанковић, ; Миливоје Радовановић, ; Зоран Савић, ; Саша Тасић, ; Марко Лазаревић, ; Дејан Радосављевић, ; Дејан Живковић, КВ аутомеханичар; Милан Божић, ; Борис Димитров, ; Александар Јовановић, ; Александар Лазић, ; Дејан Белошевић, инструктор рада а; Горан Мачак, ВК аутомеханичар; Предраг Симић КВ бравар, Милош Цветојевић, КВ аутоелектричар; Милан Галић, ВК аутоелектричар; Славиша Ђорђевић, диспечер погона; Горан Јовановић, ; Милан Јовичић, ; Бојан Милошевић, ; Борко Пријовић, ; Ненад Радовановић, ; Милорад Јаковљевић, гумар; Милојко Стевановић, ; Александар Видановић, координатор прања возила; Милан Јовановић, ; Душан Димитријевић, ; Жељко Малинић, ; Ратко Павловић, ; Златко Перић, ; Ненад Пешић, ; Небојша Радосављевић, ; Драгиша Тасић,. Централа : Бојан Радојчић, ВК електромеханичар; Ненад Николић, ; Горан Андоновић, КВ бравар; Славиша Арсић, КВ бравар; Мирослав Бобушић, КВ електромеханичар; Горан Џакула, КВ бравар; Винко Крњаја ВК електромеханичар; Сава Миркић, ВК електромеханичар; Саша Митић, ВК бравар; Никола Ракасовић, КВ бравар; Горан Стојковић, ; Горан Зонић, ; Власта Шумаковић, КВ електромеханичар; Мирослав Ђорђевић, ВК електромеханичар; Иван Стојковић, ; Предраг Јашић, КВ бравар; Драган Радојковић, КВ бравар; Милан Адамовић, пословођа магацина; Душан Галић, заменик пословође магацина; Милош Јовић, ; Душан Недељковић, ; Жељко Николић, ; Зоран Спасовски, ; Оливера Стојановић,. Земун : Драган Бошковић, бригадир; Јован Драгић, КВ аутоелектричар; Мирослав Гало, КВ аутоелектричар; Зоран Марковић, ; Драган Мудрић, ; Милорад Ђукић, ; Дејан Јевтић, ; Драган Стојнић, ; Душан Грбић, пословођа; Миодраг Јовановић, ВК аутоелектричар; Алија Камбери, КВ аутоелектричар; Зорица Петровић, оператер; Александар Младеновић, КВ аутомеханичар; Ранко Пиљак, ; Младен Антонијевић, ; Младен Јовановић, ; Дарко Симеуновић, ; Владимир Петровић, КВ аутомеханичар; Марија Стојановић, референт; Слободанка Васиљевић, оператер; Бобиша Гордић, шеф саобраћаја; Емил Илић, ; Дарко Јовић, ; Слађан Наградић, ; Дејан Станковић, ; Слободан Ракић, ; Мирко Станковић, КВ аутоелектричар; Предраг Вукелић, КВ аутомеханичар; Бранислав Божић, ; Горан Драгић, ; Предраг Вукелић, КВ аутомеханичар; Мирко Стојнић,. Уговорени превоз и унутрашњи транспорт : Добрила Дамњановић, шеф сектора; Иван Илић, теретног возила; Стефан Грмуша, ; Снежана Јонић, референт; Славица Јовановић, стручни сарадник на пословима издавања рег. налепница; Петар Малиновић, заменик извршног директора; Дејан Рађеновић, референт; Немања Говорчин, ; Мирослав Мириловић, ; Зоран Влајковић, референт делова и опреме; Ненад Ђурђевић, ; Зоран Вуковић, транспортни радник; Петар Алексић, заменик шефа Одржавања. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ Инвестиције: Даница Бошковић, виши референт; Тијана Терзић, заменик извршног директора; Милица Стојановић, референт за јавне набавке; Маријана Стојановић, стручни сарадник; Мирјана Законовић, виши референт; Марко Законовић, пословођа пријемног магацина. Општа логистика: Светлана Петровић, радник ФТО; Јелена Михајловић, радник ФТО; Јованка Берар, виши референт; Милош Деврња, самостални референт; Дејан Јовановић, радник ФТО; Миленко Комарица, радник ФТО; Милијана Недељковић, конобар; Марио Пер, радник ФТО; Драгослав Поповић, радник ФТО; Гоја Свртан, конобар; Тања Угринић-Дивљан, конобар; Ђорђе Никић, водећи стручни сарадник; Милош Ковач, ватрогасац; Драган Симић, ватрогасац; Радивој Голушин, ватрогасац; Игор Јовановић, радник ФТО; Марија Лековић, радник ФТО; Славиша Павловић, радник ФТО; Драган Пешић, радник ФТО; Јелена Вукосављевић, радник ФТО; Ивана Драгић, помоћни радник; Драгана Јовановић, помоћни радник; Игор Марковић, ватрогасац; Марина Ивановић, оператер; Петар Исенај, помоћни радник. Планирање и управљање саобраћајем: Љиљана Даниловић, помоћни радник на терминусу; Наталија Гајдаш Мојсиловић, стручни сарадник; Љиљана Котлајић, отправник; Милијана Лакетић, отправник; Мирјана Лукић, отправник; Ђорђе Новачић, отправник; Новица Славић, отпрвник; Јелена Стефановић, стручни сарадник; Соњица Јорданоски, отправник; Татјана Мирковић, отправник; Милан Мишић, отправник; Сања Петковић, отправник; Никола Станковић, отправник; Драгана Васић, отправник; Новица Ђурђевић, отправник; Жељко Арсенић, отправник; Снежана Бјелогрлић, отправник; Владимир Вукотић, отправник; Драган Цимеша, отправник; Марко Наумовски, референт зоне; Дејан Кнежевић, отправник. Финансије: Ханифа Букилић, благајник; Драгица Лазовић, оператер; Радмила Милојевић, оператер; Мирјана Граоња, благајник; Снежана Караулић, продавац; Анкица Маринчић, референт; Будимир Марсенић, референт; Маја Наумоски, оператер; Гордна Стојановић, референт; Татјана Видовић, продавац; Јелена Шеваљевић, референт; Милица Божулић, контиста; Александра Марсенић, оператер; Снежана Филиповић, оператер. Централни ремонт: Ненад Фрковић, изадалац алата. Електро-грађевинска оператива: Миомир Гузијан, КВ електрозаваривач; Зоран Ловренчић, бригадир; Дарко Мајсторовић, КВ столар; Небојша Величковић, ВК машинбравар; Зорица Божанић, водећи стручни сарадник; Вук Цекић, КВ руковалац ИС; Бојан Дробњак, КВ руковалац ИС; Дејан Манојловић, КВ руковалац ИС; Зоран Најић, КВ руковалац ИС; Срђан Настић, КВ монтер КМ; Владимир Станојевић, КВ руковалац ИС; Жељко Тешић, КВ руковалац ИС; Бранко Трифуновић, КВ руковалац ИС; Марко Влајковић, ВК монтер ИС; Марко Здравковић, КВ руковалац ИС; Зоран Ђикановић ВК монтер ИС; Никола Лукаја КВ монтер КМ. Развој и системски инжењеринг: Тања Булут, референт; Милица Маловић, виши референт; Сузана Ђорђевић, референт; Зоран Максимовић, шеф службе

9 ИЗ ИСТОРИЈЕ ВОЗНОГ ПАРКА ГСП Значајни догађаји у историји нашег предузећа Увођење трамвајског саобраћаја у Београду било је планирано још током 80-тих година 19. века. Међутим, услед немогућности договора са будућим концесионаром, Београдска општина је године закључила уговор са новим понуђачем, Периклесом Цикосом из Милана, коме је уступљена концесија увођења осветљења и градње београдске варошке железнице тј. трамваја са коњском и механичком вучом. Прва трамвајска пруга од Калемегдана до Славије је пуштена у саобраћај 1. октобра године, по старом календару. Отварањем електричне централе на Дорћолу године, стичу се услови и за електрификацију трамваја. У наредном периоду је извршена електрификација дела савске линије и на тај начин је омогућено да се 5. јуна године отвори прва, у потпуности електрификована пруга од Теразија до Топчидера, омиљеног излетишта Београђана. Првог светског рата, Београдска општина је тражила решење у циљу побољшања јавног саобраћаја. Због тога је године учињен први озбиљнији покушај увођења аутобуса у јавни превоз Београда. Тадашња Управа трамваја и осветљења је отворила линију Славија-Авала, којом су саобраћали аутобуси марке НАГ добијени на име ратне репарације. Међутим, резултати испитивања су били незадовољавајући због неподобности старих аутобуса и лошег стања београдске калдрме. си превоз у Београду. Гаража капацитета 120 возила налазила се у улици Мајке Јевросиме У оквиру ООУР-а Такси, у првој половини године формирана је Јединица удруженог рада Минибус са препознатљивим наранџастим Мерцедесима. Мрежа трамвајских линија се из године у годину све више ширила. Изградња моста Краља Александра I преко Саве омогућила је спајање Београда и Земуна возилима јавног превоза. Свечано отварање осветљења расписала прву лицитацију за набавку два тролејбуса. На првом београдском сајму аутомобила одржаном исте године је на штанду Националног павиљона Италије изложен један ФИАТ-ов тролејбус. Две године касније се озбиљније креће у пројекат увођења новог превозног средства тако што је расписана нова лицитација за 10 возила. Идеја је била да се тролејбус уведе уместо трамвајске линије 9 од Кнежевог споменика до Кланице (код данашњег Панчевачког моста). Међутим, услед текућих финансијских проблема, а касније и рата, пројекат није реализован. На тролејбус се чекало до Првомајске параде године када је свечано представљен на траси од Калемегдана до Славије. Повећањем броја нових возила, тролејбус прелази Саву године линијом 14 од Зеленог венца до Земуна да би у наредне три године биле отворене још једна линија до Земуна и једна до Новог Београда. Трамвај по други пут прескаче Саву године, када су отворене линије 7, 9 и 11 до Блока 45. Слоган Најстарије помињање аутобуског саобраћаја у Београду потиче из године, када је извесни господин Вишњић организовао аутобуски превоз са четири аутобуса марке Лаурин и Клемент на релацији од Калемегдана до данашње Аутокоманде. По завршетку трамвајске линије бр. 14 од Дома народне скупштине са београдске стране до Хотела Централ у Земуну било је 5. новембра године, на дан ослобођења Земуна у Првом светском рату. Колико је овај догађај био значајан говори и чињеница да је у једним моторним колима био и пуковник Радовановић који је први са српском војском ушао у Земун године. Идеја о увођењу тролејбуског саобраћаја у Београду постојала је још пре Другог светског рата, када је почетком године, Дирекција трамваја и Крајем године формирана је такси служба као самостални погон у оквиру Градског саобраћајног предузећа, са задатком да организује и обавља так- трамвајем у XXI век представљао је синоним за даље проширење трамвајске мреже. Александар Зајц Удружење историчара аутомобилизма 16 17

10 СИНДИКАТ РАДНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У ГСП ПОВОДОМ ДАНА ПРЕДУЗЕЋА Јединствени можемо све Синдикат радника запослених у ГСП Београд и овом приликом, односно поводом 123 године постојања ЈКП ГСП Београд жели да поручи својим члановима, као и свим запосленим: Тешка су времена иза нас, а можда нас очекују још тежа, тако да је неопходно да сабијемо редове и да се заједно боримо за основна права запослених. То значи да и даље свакодневно радимо на побољшању услова рада, на повећању зарада, односно побољшању стандарда и, наравно, за свако радно место. У дугој историји наше фирме, нажалост, нису реткост нагомилани проблеми, али смо их један по један решавали. Упркос свему, и данас смо основни носилац јавног превоза у Београду, одно- РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ СТАВРОС 2015 Најбољи у фудбалу и одбојци Синдикат радника запослених у ГСП учествовао је на Радничким спортским играма које су ове године организоване у Ставросу, уз учешће екипа из Србије и иностранства. У јакој конкуренцији били су заступљени сви класични спортови (фудбал, кошарка, одбојка, тенис, конопац итд). Наши такмичари су се храбро борили за боје синдиката и Предузећа. Тако су чланови Синдиката радника запослених у ГСП Београд освојили прва места у фудбалу и одбојци, трећа места у тенису и повлачењу конопца. Игре су протекле у фер и спортској атмосфери, а сви учесници су се на крају срдачно поздравили, са жељом да се идуће године поново састану и покушају да надмаше постигнуте резултате. сно, наши и, наши мајстори, наши инжењери... су они који даноноћно раде да би превезли Београђане. Јединствени можемо све, а нарочито уколико нам је заједнички циљ бољитак нашег ЈКП ГСП Београд. Мира Баста Председник Синдиката радника запослених у ГСП Београд Извршни одбор Синдиката радника запослених у ГСП Београд СИНДИКАТ ГСП НЕЗАВИСНОСТ Заједно кроз други век Сваки 14. октобар заузима посебно место у срцима оних правих, искрених, дугогодишњих радника ЈКП ГСП Београд. Сто двадесет трећа годишњица оснивања нашег предузећа је својеврсна културна баштина и значајан датум у сваком погледу. Иако смо тренутно суочени са много проблема, тај дан мора да се обележи, одржи традиција и пренесе на поколења која долазе. Слике почетака, коњских запрега, трамваја на Келемегдану, тролејбуских линија до Земуна, такси возила, нових аутобуса и многе, многе друге су једноставно нешто што не смемо да дозволимо да избледи и нестане, без обзира на унутрашње несугласице и сукобе мишљења. Са друге стране, тачно је да се од културе и традиције не живи, али захваљујући њима постојимо и толико дуго трајемо. Све док то поштујемо и негујемо, опстаћемо као предузеће и бити у позицији да се изборимо и за личне интересе. Истина је да народ од културе и традиције не живи, али за Синдикат Независност ГСП Београд основан је на истеку првог века постојања Предузећа. Често смо били на удару критика, и углавном у немилости власти и руководстава, али увек смо радили искључиво у интересу Градског саобраћајног предузећа, радника и пре свега чланова нашег синдиката. Потврда доследности у нашем раду стигла је у виду стицања репрезентативности, што је велика част, али и обавеза да наставимо у том тренду. Нажалост, време које је пред нама препуно је изазова и све је присутнија опасност да ЈКП ГСП Београд неће опстати у свом изворном облику. Предстоји нам велика борба да до тога не дође или бар да прође без већих последица. Олакшавајућа околност и за Синдикат и за ГСП су наши чланови и сви остали радници, јер су они, уз пребогату историју, једина права вредност и истинска снага која може да сачува Предузеће, име и традицију па да сви заједно наставимо пут кроз други век нашег постојања. Извршни одбор Синдиката Независност ЈКП ГСП Београд 18 19