Средњебанатски округ

Transkripsi

1 Средњебанатски округ Средњебанатски округ је смештен у североисточном делу Србије на површини од км 2. Центар округа је град, а поред а у оквире Средњебанатског округа улазе још четири општине: Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Нова Црња. се у историјским списима као насеље први пут помиње године под именом Бечкерек. Село Бечкерек настало је у прве две деценије XIV века, у време када је нови мађарски краљ Карло I ( ) често боравио у Банату, највише у својој престоници Темишвару. С њим је у ове крајеве дошао и већи број племића, међу којима је најмоћнији био Имре Бечеи. Он је населио Bechereki и Beche (Нови Бечеј), чији су и називи у вези с овим презименом. Средином ХVI века Бечкерек потпада под турску власт под којом остаје све до Пожаревачког мира, склопљеног 27. јула године. Под именом Бечкерек у различитим облицима је био познат све до године. Данашње име добио је по народном хероју Жарку у после Другог светског рата. је политички, привредни, културни и спортски центар Баната. Простире се на површини од км2, по чему је највећи град у Аутономној Покрајини Војводина и други у Републици Србији. Налази се на раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 75 од Београда и 50 од границе са Румунијом. Према последњем попису из године, у њему живи становника. je мултикултуралнa, мултиконфесионалнa средина у којој живи више од 20 нација., седиште Средњебанатског округа, је град усмерен на развој пољопривреднопрехрамбене индустријe и друге области привредне делатности, као што су: хемијска индустрија, металска, петрохемијска и друге. Територија општине Сечањ се простире на површини од 523 км2 и обухвата 11 насељених места (Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан). Захвата територију Средњег Баната у поречју Бегеја, Тамиша и Брзаве. У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717.године - Сечањ (Sechan), године Szécsány, 1888.године Torontal- Szécsány, 1922.године - Сечањ. У XVIII и XIX веку почињу већа насељавања у овом крају, истеривањем Турака из Баната. Већи део становништва чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса. Према последњем попису из године, у општини Сечањ живи становника а етнички састав највећим делом чине Срби (70,87), Мађари (12,63), Румуни (3,92) и Роми (3,72). Општина Житиште се налази у средњем Банату. Простире на површини од 525 км2 и сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег. Аустрија је подручје 1

2 Баната ослободила од турске владавине године након чега почиње насељавање новог становништва на овим просторима. Прво су се доселили Срби и Румуни из Поморишја а у другој половини XVIII века интензивније је усељавање Мађара и Немаца. Најважније имиграције обављене су после I и II светског рата године досељавају се учесници I светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд., док после II светског рата се досељава становништво из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд...према попису из године број становника у општини Житиште био је , а етнички састав највећим делом чине Срби (61,9), Мађари (19,69), Румуни (9) и Роми (3,75). Општина Нови Бечеј се простире на површини од 609 км2 и обухвата 4 насељена места (Бочар, Кумане, Нови Бечеј и Ново Милошево). Налази се у северозападном делу Баната на обали реке Тисе, у средишњем делу Војводине. Становништво се у овој општини углавном бави пољопривредом а посебно воћарством и виноградарством, док је индустрија слабо развијена. Назив места вероватно потиче од имена велепоседничке породице Бечеи, која је овде имала поседе. Бечеј тј., локалитет с овим именом први пут се у историјским изворима помиње крајем XI века, тачније године. Друго могуће порекло назива места је назив Беч, што значи земљопосед или утврђење на води. Име Нови Бечеј, носи због тога што је становништво Бечеја по доласку турске власти избегло у Бачку, где је на западној обали Тисе основало насеље истог имена. По ослобођењу Баната, нешто потомака избеглица из Баната се вратило и са колонистима обновило Бечеј, давши му назив Нови Бечеј, да би разликовао од Старог, оног у Бачкој. После Другог светског рата године Нови Бечеј је носио назив Волошиново, по маршалу СССР који је погинуо при ослобађању Новог Бечеја, а од се опет зове Нови Бечеј. Према попису из године број становника у oпштини Нови Бечеј био је Општина Нова Црња, заузима површину од 273 км2 и обухвата 6 насељених места (Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Радојево, Српска Црња и Тоба). Иако је Нова Црња седиште општине, највеће насеље у општини је Српска Црња. Природни ресурси су извори термалне воде, разграната мрежа канала и резерве опекарске глине. Најпознатији туристички објекат на територији oпштине Нова Црња јесте родна кућа - спомен музеј Ђуре Јакшића. Број становника, према подацима пописа из године, износи становника а етнички састав највећим делом чине Срби (70,31), Мађари (18,64) и Роми (6,83). Највише становника као и највећу густину насељености у Средњебанатском округу има град као административни центар округа. На другом месту по густини насељености је Нова Црња, а по броју становника Нови Бечеј. Најмање становника има Нова Црња, а најмању густину насељености Сечањ. који има највећи буџет у свом округу издваја и највише средстава за културу по глави становника. Након а за културу по глави становника највише издваја Сечањ. Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у граду/општинама Град/Општина Површина територије општине/града у км 2 Број становника у општини/граду према попису из 2002.године Густина насељености по км 2 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника (за период од до године) ,74 евра 1765,65 дин. Житиште ,53 евра 726,04 дин. Сечањ ,03 евра 938,93 дин. Нови Бечеј ,34 евра 539,34 дин. Нова Црња ,27 евра 107,59 дин. Приказ 1: Рангирање града/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од до године 25 20, ,53 11,03 Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња 6,34 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника ,27 2

3 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН Општина/ Град За потребе културе у односу на укупан буџет општине, очекивано највише издваја град док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Нова Црња. Приказ 2: Рангирање града/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од до године ,1 5,5 6,3 3,8 0,9 Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан градски/општински буџет у еврима Укупан градски/општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског/ градског буџета , , , ,50 7, , , , ,94 7, , , , ,00 9, , , , ,00 5, , , , ,10 5, , , , ,85 5, , , , ,00 6, , , , ,00 6, , , , ,00 5, , , , ,00 3, , , , ,00 4, , , , ,00 3, , , , ,00 0, , , , ,00 1, , , , ,00 0,6 У периоду од до године, буџет за културу, у односу на укупне буџете града/општина ниједна општина Средњебанатског округа нити град не бележи континуиран раст а ни континуиран пад. У Сечњу је у и години удео културе у укупном буџету био стабилан да би у забележио пад. У осталим општинама удео културе у укупном буџету варира у посматраном периоду ( године). 3

4 Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од до године 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0,0 9,5 7,4 7,4 6,9 5,9 6,9 5,2 5,4 3,6 4,3 5,0 3,5 0,9 1,1 0, Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња Структура расподеле средстава за културу очекивано показује да се у Средњебанатском округу највећи део утроши на плате запослених у култури осим у Новој Црњи где је у и највише средстава утрошено на материјалне трошкове. Житиште и Нова Црња су једине општине које не издвајају средства за програме. У свим општинама, изузев у Сечњу, материјални трошкови одржавања установа су већи од средстава за програме. Приказ 4: Структура буџета у периоду од до године у граду/општинама Средњебанатског округа (изузимајући град који није доставио податке о структури буџета за годину) ЗРЕЊАНИН 61,1 23,4 15,5 ЗРЕЊАНИН 61,5 30,9 7,6 ЖИТИШТЕ 78,2 21,8 ЖИТИШТЕ 79,5 20,5 СЕЧАЊ СЕЧАЊ НОВИ БЕЧЕЈ 47,7 32,3 20 НОВИ БЕЧЕЈ 43,8 38,5 17,7 НОВА ЦРЊА 41,2 58,8 НОВА ЦРЊА 38,5 61, ЗРЕЊАНИН ЖИТИШТЕ СЕЧАЊ НОВИ БЕЧЕЈ НОВА ЦРЊА 73, ,3 64,6 26, ,2 19,5 35, Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа О култури у у, Житишту и Новој Црњи брину особе задужене за друштвене делатности. У Новом Бечеју то је одсек за јавне сужбе док у Сечњу не постоји одељење у општинској управи које је задужено за област културе. Једино општина Нова Црња има савет формиран као скупштинско тело који је задужен за ту област. 4

5 Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе Град/ Општина Одељење задужено за питања из области културе Одељење за друштвене делатности и одељење за послове финансија Да ли постоји већник за културу? Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело? Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе? Да Не Не Житиште Одељење за друштвене делатности Не Не Не Сечањ Не постоји служба у управи задужена за област културе Да Не Нови Бечеј Одсек за јавне службе Не Не Не Нова Црња Одељење за друштвене делатности Да Да Да *. нема података Када је реч о култури на нивоу одлучивања, једино општине Житиште и Нови Бечеј немају чланa у општинском већу задуженог за област културе. Четири општине Средњебанатског округа не расписује конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Једино има петочлани Савет за културу који именује Градоначелник, а који има саветодавну улогу у избору пројеката који се финансирају из буџета града али скупштинско радно тело надлежно за културу не постоји. Од података достављених Заводу највећи удео аматеризма у укупном буџету града/општине има Нови Бечеј око 0,7, па око 0,4. Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам Град/Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине/града ,36 ( ,25 дин/ ,84 евра) 0,36 ( ,82 дин/ ,81 евра) 0,39 ( ,00 дин/ ,54 евра) Житиште 0,2 ( ,00 дин/6.612,60 евра) 0,2 ( ,64 дин/8.152,04 евра) 0,3 ( ,00 дин/10.265,01 евра) Сечањ. Нови Бечеј 0,8 ( ,00 дин/22.123,51 евра) 0,6 ( ,00 дин/20.507,96 евра) 0,6 ( ,00 дин/15.703,07евра) Нова Црња. *. нема података Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе Средњебанатског округа имају стратегије развоја својих општина. Поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима: - има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја и Стратегију о младима које се између осталог баве и културним питањима; - Нови Бечеј има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију о младима које третирају и област културе; - Нова Црња има Стратегију о младима у којој се помињу питања из сфере културе Житиште и Сечањ нису доставили податке о другим стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, град и све општине Средњебанатског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама. 5

6 Табела 5: Доступност основних информација о култури општина/града на интернету Град/Општина Званична интернет адреса општина/града Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Да ли се врши информисање о културним догађајима Контакти и други подаци о установама Стално Житиште Само контакти установа Стално Сечањ Контакти и други подаци о установама Не Нови Бечеј Контакти и други подаци о установама Повремено Нова Црња Контакти и други подаци о установама Повремено Једино општина Житиште има особу за односе са јавношћу која стално информише грађанство о актуелним догађајима из културе док у Сечњу постоји особа која повремено или по потреби промовише културне догађаје које организује општина. Нови Бечеј и Нова Црња немају службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу, док, Заводу није доставио тај податак. Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се проблем са недовољним бројем стручних кадрова. У Житишту и Новом Бечеју се као проблем наводи и недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње док се у Новој Црњи истиче проблем недовољне пажње за културни туризам. Општине Средњебанатског округа за приорите за унапређење културе наводе опремање установа културе као и неговање традиције и заштиту баштине. А поред тога као приоритети, истичу се још културни туризам, едукација запослених, подстицање сарадње културе и привреде, реактивација индустријског наслеђа и истраживање публике. Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури општина Средњебанатског округа (град Заводу није доставио тражене податке) Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3. Недовољно развијен куклтурни туризам 1. Опремање установа културе 2. Реактивација индустријског наслеђа 3. Подстицање сарадње културе и привреде 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3.Истраживање публике 1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Културни туризам 3. Едукација запослених у култури 1 Опремање установа културе 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни туризам Културни ресурси општина У Средњебанатском округу има 16 установа од којих се највећи број налази у у као центру округа. Од културних актера најбројнија су културно-уметничка друштва којих има 48. Град и две општине (Нови Бечеј и Сечањ) Средњебанатког округа имају поливалентне центре, а Житиште је једина општина која нема поливалентни центар. Културно-туристички центар Ђура Јакшић у Српској Црњи је регистрован за делатнос музеја, галерије, збирки, који има тенденцију да развија услове за културни туризам. Културно-уметничка друштва у Средњебанатком округу су бројна. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у у где је истраживачки тим мапирао 21 Културноуметничко друштво и 12 удружења. 6

7 број број број Табела 7а: Преглед актера у култури у граду/општинама Средњебанатског округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Средњебанатски округ Установе Удружења КУД-ови 40 актер 7 Житиште 19 актера 2 -Народно позориште Тоша Јовановић -Народни музеј -Градска народна библиотека Жарко -Историјски архив -Савремена галерија уметничке колоније Ечка -Културни центар а -Завод за заштиту споменика културе -Библиотека Бранко Радичевоћ -Културно просветна заједница Житиште Омладински хор Коча Коларов, -Градски дувачки оркестар -Центар за креативно одрастање и мултикултуралну сарадњу Цеком, -Уметничка асоцијација -Удружење грађана Филмофил, -Невладина организација Нови оптимизам, -Удружење ликовних аматера УЛАЗ, -Камерни хор Еммануел, -Оркестра за рану и ренесансну музику Архаик, Клек -Аматерско позориште Мадач, -Савез аматерских културноуметничких друштава САКУД, -Банатско удружење књижевника, -Клуб књиге Бранко Радичевић, Житиште -Актив жена Ђурђевак, Житиште -Удружење жена Међанке, Међа -Актив жена Јоргован,Торда -Актив жена Свети Ђорђе, Житиште -Актив жена Завичај, Равни Тополовац -Актив жена Банатски Двор, Банатски Двор КУД Светозар Марковић, -КУД Весели Банаћани, -КУД Петефи Шандор, Мужља -КУД Пионир, -КУД Петефи, -КУД Коло, Меленци -КУД Младост, Елемир -КУД Младост, Арадац -КУД Јожеф Атила, Михајлово -КУД Арсеније Теодоровић, Перлез -КУД Штефан Штефу, Ечка -КУД Урош Предић, Орловат -КУД Завичај, Лазарево -КУД В.Л.Курјак, Лукићево - КУД Ђурђевак, Фаркаждин -КУД Чента, Чента -КУД Лала, Ечка -КУД Слобода, Книћанин -КУД Русанда, Меленци -КУД Клек, Клек -КУД Лумина, Јанков Мост -КУД 2. октобар, Житиште -КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак -КУД Сечењи Иштван, Хетин -КУД Зора, Српски Итебеј -КУД Банатски Двор, Банатски Двор -КУД Петар Кочић, Честерег -КУД Илија Прерадовић, Банатско Карађорђево -КУД Петефи Шандор, Торда -Удружење грађана Подгрмеч, Житиште -Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Сечањ 11 актера 2 -Народна библиотека Јован Дучић -Образовно културни центар Сечањ 3 -Културно просветна заједница општине Сечањ -Позоришни клуб Гест, Сечањ -Клуб књижевника Тодор Манојловић, Сечањ 6 -КУД Младост, Конак -КУД Јандрија Томић Ћић, Крајишник -КУД Светозар Шемић, Јарковац -КУД Владо Томановић, Сечањ -КУД Братство јединство, Сутјеска -КУД Др. Борислав Јанкулов, Јаша Томић 7

8 број број број Табела 7б: Преглед актера у култури у граду/општинама Средњебанатског округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Средњебанатски округ Установе Удружења КУД-ови Нови Бечеј 11 актера 3 -Народна библиотека Нови Бечеј -Дом културе општине Нови Бечеј -Банатски културни центар Ново Милошево 2 -ПААД центар за социокултуролошке изузетности, Нови Бечеј -Аматерско позориште Нови Бечеј 6 -КУД Јован Аћимац, Кумане -Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј -КУД Теодор Павловић, Ново Милошево -Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар -Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј - Удружење ромског фолклора Романо ило, Нови Бечеј Нова Црња 12 актера 2 -Народна библиотека Ђура Јакшић -Културно-туристички центар Ђура Јакшић 5 -УГ ЕтноНет, Српска Црња -Удружење жена у Радојеву -Књижевни клуб Ђура Јакшић, Српска Црња -Удружење жена Нова Црња -Удружење младих Војводе Степе, Војводе Степе 5 -КУД Добривоје Путник, Радојево -КУД Александрово, Александрово -КУД Петефи Шандор, Тоба -КУД Ђура Јакшић, Српска Црња -КУД Ади Ендре, Нова Црња Укупно актера у Средњебанатском округу 93 Поред установа, у културне ресурсе спадају и запослени у култури. Највећи број запослених има град што је и очекивано с обзиром на највећи број установа културе које се у њему налазе. Житиште је на другом месту, општине Сечањ и Нови Бечеј имају подједнако запослених у култури, а најмање запослених има Нова Црња. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе Град/Општина Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ,ВСС Житиште 20 Сечањ Нови Бечеј Нова Црња / 5 2 *н.п.- нема података Када је о полној структури реч, према подацима којима Завод располаже, жене су бројније од мушкараца како у у тако и у свим општинама Средњебанатског округа. Највећи број жена, процентуално, међу кадровима у култури има Нова Црња, па Нови Бечеј, док је разлика према полу најмања у у. Према подацима којима Завод располаже образовна структура показује да у свим општинама Средњебанатског округа и граду у предњачи средњеобразовани кадар.из приказа је изузета општина Житиште која није доставила податке о полу и образовању запослених у установама културе. 8

9 Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у граду/општинама Средњебанатског округа (из приказа је изузета општина Житиште која није доставила податке о полу и образовању запослених у установама културе) 52,8 47,2 Сечањ 68,7 31,3 ПОЛ Нови Бечеј Нова Црња 85,7 14,3 Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Зрњанин 42,6 6,5 50,9 Сечањ 18,7 6,3 75 ОБРАЗОВАЊЕ Нови Бечеј 18, ,3 Нова Црња 28,6 71,4 ОШ ССС ВШ,ВСС ОШ ССС ВШ,ВСС ОШ ССС ВШ,ВСС ОШ ССС ВШ,ВСС Поливалентни центри општина Средњебанатског округа 1 Само две општине Средњебанатског округа и град имају установу поливалентног карактера. У Житишту не постоји поливалентни центар али зато функционише Културно просветна заједница коју је основала Скупштина општине Житиште. Културно просветна заједница је установа културе која ће бити сагледана у оквиру поливалентних центара. Основана је године и поред Библиотеке Бранко Радичевић је једина установа културе у Житишту. Исте године је основан и Образовно културни центар у Сечњу. Најстарија установа је Дом културе у Новом Бечеју који је основан године. У у је у години основан Завода за културу војвођанских Румуна од стране Скупштине АП Војводине и Националног савета румунске националне мањине. Завод доприноси неговању и очувању националног идентитета и културе румунске националне заједнице која живи у Војводини а истовремено, доприноси развијању мултикултуралности у Војводини, као и доступности богатства румунске културе свим грађанима. У овом извештају Завод за културу војвођанских Румуна неће бити приказан пошто су извештајем обухваћене само институције чији су оснивачи град или општина али ће бити приказан у једном од следећих пројеката у коме ће се представити покрајинске установе. Банатски културни центар из Новог Милошева у општини Нови Бечеј је почео са радом године. Банатски културни центар је приватни културни центар чији је директор, оснивач и власник Радован Влаховић, књижевник. Центар се финансира углавном из сопствених средстава уз скромну подршку месне заједнице, општине или Покрајине. Организује књижевне, ликовне, музичке, драмске, кинематографске, фото програме и негује издавачку делетност. Од значајнијих пројеката БКЦ сваке године реализује Пролеће Симе Цуцића, књижевну манифестацију посвећену родоначелнику критике књижевности за децу у нашој књижевности Сими Цуцићу. Банатски културни центар је године покренуо и организовао јединствену манифестацију први Европски фејсбук песнички фестивал. У овом извештају Банатски културни центар неће бити представљен пошто Заводу није доставио упитник. 1 -Културни центар а Заводу није доставио упитник, подаци који су изнети у извештају наведени су на основу разговора са програмским директором Центра. Општи подаци о згради Културног центра преузети су са интернет презентације истог -Културно-просветна заједница у Житишту Заводу није доставила упитник па ће сви подаци бити изнети на основу разговора са представницима установа и интернет презентације исте 9

10 Сви центри у Средњебанатском округу налазе се у једној згради и према подацима којима Завод располаже, ниједна зграда није споменик културе изузимајући из приказа Културни центар а и Културно просветну заједницу у Житишту која Заводу није доставила податке о својој установи. Када је реч о години изградње зграда, према подацима којима Завод располаже најстарија је зграда Дома културе у Новом Бечеју а најмлађа Образовно културног центра у Сечњу, изузимајући из приказа Културни центар а и Културно просветну заједницу у Житишту који Заводу нису доставили податке. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Година оснивања Година изградње зграде Зграда споменик културе Културни центар а, Преузето са интернет презентације Културно просветна заједница, Житиште Преузето са интернет презентације Образовно културни центар, Сечањ Не Дом културе општине Нови Бечеј, Нови Бечеј Не *н.п.- нема података Просторни капацитети Поливалентна установа у Сечњу и Културно просветна заједница у Житишту се налазе у уступљеном простору (без накнаде), док је зграда Дома културе у Новом Бечеју у власништву установе. Културни центар а Заводу није доставио овај податак. Највећим простором располаже Културни центар а, док најмање квадратних метара, има поливалентна установа у Сечњу, изузимајући Културно просветну заједницу у Житишту. Све установе имају више од једног простора за програмске активности осим Културно просветне заједнице у Житишту која нема простор за програме. Поред главне сале, Културни центар а поседује још пет мањих, вишефункционалних сала и дворишни амфитеатар. Установа у Сечњу поред главне сале, располаже са простором од 220 м 2 у коме се налази дискотека и са 150 м 2 хола који се користи као изложбени простор; Дом културе у Новом Бечеју поред главне сале, користи додатних 95 м 2 галерије Село и 130 м 2 галерије Тиска академија акварела у којој се налази стална поставка радова насталих у оквиру истоимене ликовне колоније. Табела 10: Основни подаци о простору Назив установе Културни центар а, Преузето са интернет презентације Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Образовно културни центар, Сечањ Дом културе општине Нови Бечеј *н.п.- нема података Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) око м / / / / м м м м м м м м 2 Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Према подацим који су достављени Заводу (изузимају се Културни центар а и Културнопросветна заједница у Житишту) простор за програме подједнако оцењују и Образовно културни центар у Сечњу и Дом културе општине Нови Бечеј. У установи у Сечњу највећи проблем је грејање док у Новом Бечеју је проблем лоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност. 10

11 Културни центар а, Преузето са интернет презентације Канцеларијски простор лошије је оцењен у Дому културе општине Нови Бечеј, него у Образовно културном центру у Сечњу. Проблем који Дом културе у Новом Бечеју наводи је проблем са електроинсталацијом док Образовно културни центар у Сечњу не прецизира проблеме са канцеларијским простором. Такође се из приказа изузимају Културни центар а и Културно-просветна заједница у Житишту. Табела 11: Оцене и проблеми простора Назив установе Културни центар а, Културно просветна заједница, Житиште Образовно културни центар, Сечањ Дом културе општине Нови Бечеј *н.п.- нема података Оцена канцеларијск ог простора Највећи проблем канцеларијског простора Оцена простора за одржавање програма Највећи проблем простора за одржавање програма Не постоји адекватно грејање 2 Лоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност 4 Лоша електрична инсталација и слаба техничка опремљеност Само Дом културе општине Нови Бечеј има урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката у којима се налазе. Процењене вредности за опремање целокупног објекта истиче потребу за ,00 динара потребних за поправку крова и електричних инсталација у сали, реновирање гардеробе и канцеларија. Два поливалентна центра нису доставила тражене податке (Културни центар а и Културно-просветна заједница у Житишту), док једино сечањски образовно културни центар истиче да нема урађен пројекат реконструкције. Програми и публика Сви културни центри изузев сечањског, негују изложбене активности али се не може рећи који је међу њима најактивнији пошто Културни центар а и Културно-просветна заједница у Житишту нису доставили податке о програмима и публици. Дом културе општине Нови Бечеј је имао 21 изложбу у свом објекту, а све изложбе укупно је видело посетилаца. Интересантно је да готово сви поливалентни центри Средњебанатског округа одржавају биоскопску делатност, изузев Културно-просветне заједнице у Житишту. Сви културни центри организују наступе културно-уметничких друштава и позоришне представе, међу којима је најуспешнији Дом културе општине Нови Бечеј, изузимајући Културни центар а и Културно-просветну заједницу у Житишту. Сви културни центри изузев Културно-просветне заједнице у Житишту организују трибине, предавања и књижевних вечери а највише ових садржаја организује Дом културе општине Нови Бечеј, изузимајући Културни центар а. При том су у оквиру књижевно-трибинског програма најбројније књижевне вечери (7). Установа у Новом Бечеју организује концерте савремене музике и наступе оркестара и хорова. Културни центар а и Културно-просветна заједница у Житишту негују издавачку делатност. Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Средњебанатског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима Изложбе Биоскопске пројекције Наступи КУД-ова Концерти савремене музике Аматерско позориште Оркестри, хорови Издавачка делатност Трибине, предавања Књижевне вечери 11

12 Дом културе општине Нови Бечеј Образовно културни центар, Сечањ Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Средњебанатског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима Изложбе Наступи КУД-ова Аматерско позориште Издавачка делатност Биоскопске пројекције сопствени Наступи КУД-ова гостујући Позоришне представе гостујући Трибине, предавања, књижевне вечери гостујући Изложбе сопствени Биоскопске пројекције сопствени Наступи КУД-ова гостујући Концерти савремене музике Аматерско позориште гостујући Оркестри, хорови гостујући Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји Према оценама представника установа изузимјући Културни центар а и Културнопросветну заједницу у Житишту, најпосећенији програми у центрима за културу Средњебанатског округа су музички и позоришне представе. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу раде у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Културни центар а, Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе рекламни спотови на телевизији, плакати, рекламе на радију интернет рекламе (банери и сл.) Образовно културни центар, Сечањ -музички 1.плакати 2. рекламе на радију 3. флајери 4. интернет социјалне мреже 7-15ч Дом културе општине Нови Бечеј -ликовни -музички -филмски -позоришни -фолклорни 1. плакати 2. интернет рекламе (банери и сл.) 3. рекламе на радију 4.рекламни у штампаним медијима 5. обавештавање на физичке и електронске адресе, и СМС ом 6. флајери зимски период 7-21ч, викендима у зависности од програма 12

13 Према подацим који су достављени Заводу (изузимају се Културни центар а и Културнопросветна заједница у Житишту) преостале две установе, како би привукле публику на програме, користе позивнице као форму личног позивања. Једино Дом културе општине Нови Бечеј користи и позивање путем порука на мобилне телефоне. Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу имају мејлинг листе како би публику обавештавали путем електронске поште. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чини Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу а последњи пут су радили истраживање године (не рачунајући Културни центар а и Културно-просветна заједница у Житишту који Заводу нису доставили упитник). Евалуацију својих програма не ради ниједан од два културна центра која су Заводу доставила податке тј. Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу. Податке о тенденцији кретања броја посетилаца на програмима културних центара од до године Заводу су доставили једино Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу. Дом културе општине Нови Бечеј имао је више посетилаца у периоду од до године. Приказ 6: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од до године Културно-просветна заједница у Житишту појављује се као организатор следећих манифестација: Сусрети ветерана фолклора Споменар, Фестивал дечјих фолклорних ансамбала У Житишту, на житници, Сусрети деце општине Житиште Знам и ја...и културно туристичке манифестације Чикен фест. Образовно културни центар у Сечњу организује манифестацију Митровдански сусрети која представља обележавање црквене славе места - Митровдана. Традиционално обележавање Митровдана прерасло је у Митровданске сусрете. Ова установа је организатор и Покрајинске смотре рецитатора Песниче народа мог и Дана рибе. Дом културе општине Нови Бечеј организује зонску смотру аматерских позоришта, музичку манифестацију Обзорја на Тиси - Дани Јосифа Маринковића посвећену афирмацији српске соло песме, затим Музички фестивал деце Војводине (смотра хорског, оркерстарког и фолклорног стваралаштва деце свих народа и народности Војводине) и ликовну колонију Тиска академија акварела. Културни центар а није доставио податке о манифестацијама које органузује. Цена улазница за програме у Образовно културном центру у Сечњу и Дому културе општине Нови Бечеј је идентична 100 динара, док Културно просветна заједница Житиште за манифестације чији су они организатори не наплаћују улазнице. Из овог приказа се изузима Културни центар а који Заводу није доставио податке. Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Средњебанатског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Културни центар а, Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора. Не наплаћују улазнице за програме чији су они организатори Образовно културни центар, Сечањ 100,00 динара Организоване пројекције за ђаке Дом културе општине Нови Бечеј 100,00 динара Не *.- нема података. / 13

14 Дом културе општине Нови Бечеј Образовно културни центар, Сечањ Културно просветна заједница, Житиште На основу разговора Културни центар а, Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је Дом културе општине Нови Бечеј (не рачунајући Културни центар а). Сарадња постоји на локалном, регионалном и националном нивоу. Типови сарадње су различити: техничка, логистичка, сарадња на организацији догађаја и сарадња на програмима/пројектима. Ниједан поливалентан центар у Средњебанатском округу, изузимајући Културни центар а, не остварује сарадњу на међународном нивоу, мада би и сарадња са актерима у култури у градовима/општинама Србије ван региона могла бити унапређена. Што се тиче сарадње са актерима у култури града а као центра округа, најбоља сарадња коју су истакли сви поливалентни центри је са Културним центром у у, а поред тога истиче се сарадња са Савезом аматера а, КОЦ-ом Вук Караџић из Пландишта и Народним позориштем Тоша Јовановић. Најчешћи видови сарадње су на организацији догађаја и сарадња на пројектима/програмима. Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Сечањски поливалентни центар и Културно просветна заједница Житиште сарађују и са регионалном телевизијом. Дом културе општине Нови Бечеј истиче сарадњу и са новосадским дневним листом Дневник. Из овог приказа се изузима Културни центар а који Заводу није доставио податке. Табела 15: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Библиотека Аматерска позоришта из Војводине, Народно позориште Кикинда, КПЗ Сечањ, КТЦ Нова Црња КПЗ Крушевац и КПЗ Шабац Не постоји Савез аматера Зрељанина -логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Библиотека, Културно просветна заједница Завод за културу Војводине Не постоји Не постоји Културни центар а, КОЦ Вук Караџић Пландиште -техничка -логистичка - сарадња на организацији догађаја Аматерско позориште, ПААД центар за социокултуролош ке изузетности, КУД Банат, КУД Бећарац, ЦЕКОМ, Градско позориште Бечеј САНУ огранак у Новом Саду Не постоји Народно позориште Тоша Јовановић, Културни центар а - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима *.- нема података 14

15 Кадрови 2 Највише запослених има Културни центар а 36 особа, затим Културно просветна заједница Житиште. Подједнак број запослених имају Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу. Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Средњебанатског округа на пснпву разгпвпра 36 Житиште Сечањ Нови Бечеј Када је о старосној структури реч, приметно је да младих кадрови до 30 година старости нема, а да су у сечањској установи бројнији кадрови између 40 и 49 година, док су у установи у Новом Бечеју бројнији кадрови између 50 и 59 година. Просечна старост запослених већа је у новобечејском дому културе. Табела 16: Просечна старост запослених у установама *.- нема података Назив установе Културни центар а, Културно просветна заједница, Житиште Просечна старост запослених Образовно културни центар, Сечањ 44 Дом културе општине Нови Бечеј 48 Приказ 8: Старосна структура кадрова у поливалентним установама Полна структура показује да су у Дому културе општине Нови Бечеј бројније жене, док су у Образовно културном центру у Сечњу кадрови полно уједначени. Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама мушкарци 4 жене мушкарци 2 жене 6 2 Из приказа о кадровима се изузима Културни центар а и Културно просветна заједница Житиште који Заводу нису доставили упитник 15

16 Када је о образовној структури реч, у сечањској установи културе преовлађују кадрови са средњом стручном спремом док у новобечејској, подједнак је удео кадрова са средњом стручном спремом и кадрова са основном школом. У новобечејској поливалентној установи се налази већи број кадрова са најнижим образовањем. Приказ 10: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама ОШ 1 ССС ,5 ОШ 3 ССС ,5 ВШ/ВСС 2 62,5 ВШ/ВСС 2 37,5 У раду сечањске установе помажу и волонтери а такође једна особа је запослена на одређено време. Дом културе општине Нови Бечеј нема запослена на одређено време, нити хонорарне сараднике. Ова установа нема ни волонтере али истиче да има потребу за таквим видом сарадње. Приказ 11: Број и тип сарадника у поливалентним установама СЕЧАЊ запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери Буџет 3 Дом културе општине Нови Бечеј и Образовно културни центар у Сечњу највећим делом ослањају на буџете општина оснивача. Други извор прихода су сопствена средства, док део средстава добијају и од стране Покрајине. Поменуте две поливалентне установе користе и спонзорства и фондације као извор прихода. Приказ 12: Извори финансирања установа у и години Општина Сопствени приходи Фондације Покрајина Општина Сопствени приходи Спонзорства Покрајина Месна заједница 3 Из приказа о буџету се изузима Културни центар а и Културно просветна заједница Житиште који Заводу нису доставили упитник 16

17 7,3 67,6 25,1 2, ,8 50, Већи буџет у имао је Дом културе општине Нови Бечеј а у години Образовно културни центар у Сечњу. За програме је и у и у години највећу суму издвојио Дом културе општине Нови Бечеј. Пораст буџета у години у односу на претходну остварио је само Образовно културни центар у Сечњу (за 15). Пад буџета у години имала је поливалентна установа у Новом Бечеју за 26,4. Табела 17: Висина и расподела буџета поливалентних центара у и години Установа Година Висина буџета Образовно културни центар, Сечањ Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,59 евра ,34 евра ,27 евра 5.783,98 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,62 евра ,83 евра ,48 евра 1.916,31 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Дом културе општине Нови Бечеј ,53 евра ,28 евра ,53 евра 8.927,72 евра дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,75 евра ,88 евра ,08 евра ,79 евра дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. *. нема података Највећи удео у буџету имају зараде запослених осим у години у Дому културе општине Нови Бечеј и у години у Образовно културном центру у Сечњу када су материјални трошкови били већи. Најмањи удео у буџету имају програми установа. Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за програме), установа културе у Сечњу је у години више процентуално издвојила за програме док у години, више је издвојила установа у Новом Бечеју. Приказ 13: Структура буџета центара у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Када је реч о инвестиционим улагањима, према подацима којима Завод располаже (искључујући Културни центар а и Културно просветну заједницу Житиште) ниједна општина Средњебанатског округа није уложила средства ни у један поливалентни центар у периоду од до године. Образовно културни центар у Сечњу не наводи улагања у посматраном периоду док је новобечејски поливалентни центар све своје инвестиције финансирао сопственим средствима. Када је о приоритетним инвестиционим улагањима реч, сечањски образовно културни центар не наводи приоритетне инвестиције, док новобечејски дом културе као приоритете наводи санацију крова, мењање кривних прозора, замену олука, постављање нових електро инсталација и реновирање галерије. Из овог приказа се изузима Културни центар а и Културно просветна заједница Житиште који Заводу нису доставили податке. 17

18 Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Средњебанатског округа (искључујући Културни центар а и Културно просветну заједницу Житиште који Заводу нису доставили упитник) Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Дом културе општине Нови Бечеј Реконструкција грејног система сопствена средства , ,00 Реконструкција котларнице сопствена средства , ,00 Кречење сопствена средства , ,00 Поправка светларника на улазу сопствена средства , ,00 Проблеми Када су проблеми у питању сви центри за културу (изузимајући Културни центар а) наводе проблем са простором, било да је потребан већи простор, било да је потребна адаптација постојећег. Када је о финансирању реч, новобечејски дом културе је једини истакао да нема проблема што се тог сегмента рада тиче. Када је о кадровима реч сви поливалентни центри изузев Културно просветне заједнице Житиште, истичу недостатак стручних кадрова. Када су програми у питању, њихова проблематика се у свим центрима за културу углавном тиче финансирања и недовољних средстава за програме. Табела 19: Проблеми поливалентних установа Средњебанатског округа(искључујући Културни центар а који Заводу није доставио упитник) Установа Простор Финансирање Културни центар а, Културно просветна заједница, Житиште на основу разговора Техничка опремљеност Кадрови Програми..... Недостатак простора за извођење програма;галеријски простор Недовољно средстава Недостатак техничке опреме Недовољно средстава за програме Образовно културни центар, Сечањ Постоји проблем али није прецизиран Недовољно средстава за програме. Недостаје стручни кадар. Потребан програмски уредник и стручни сарадници из области културе. Дом културе општине Нови Бечеј Прокишњавање крова и застарела електрична инсталација Нема проблема Недостатак техничке опреме за извођење позоришних представа и пројекције филмова; осветљења за галерије. Потребна опрема за пројекције, набавка светлосног парка, озвучења, поставка цугова и набавка рефлектора за изложбене просторе Мали број стручних кадрова. Потребан техничар и информатичар Мали износи средстава од Републике и Покрајине за пројекте *. нема података 18

19 Библиотеке општина Средњебанатског округа У Средњебанатском округу четири општине и град имају библиотеку која функционише самостално. Матична библиотека Средњебанатског округа је Градска народна библиотека Жарко која прати рад свих осталих библиотека на територији за коју је надлежна. Захваљујући занатским и верским библиотекама, српским, мађарским, немачким и другим читаоница, грађанским и школским друштвима за читање, железничким и другим библиотечким друштвима на овом терену, који су деловали средином деветнаестог века, 10. марта године основана је Прва српска читаоница у Великом Бечкереку. Између два светска рата радила је практично градска библиотека, чији је скоро комплетан фонд изгорео године када је библиотека спаљена. Од спасених остатака, добровољних прилога и поклона, године је оформљена данашња градска народна библиотека која добија име народног хероја из овог града Жарка а. Првобитно, библиотека је била у заједници са Народним музејем, а од године је самостална установа. У склопу Библиотеке постоје: штампарија, књиговезница и књижара Клуб књиге. Библиотека Бранко Радичевић у Житишту је општинска библиотека која у свом саставу има 11 огранака: Банатско Вишњићево, Банатски Двор, Банатско Карађорђево, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торак, Торда, Хетин и Честерег. Основана је године. Библиотека Јован Дучић у Сечњу је основана године и у свом саставу има 4 огранка: Крајишник, Сутјеска, Јаша Томић и Јарковац. Народна библиотека Нови Бечеј, једна је од најстаријих у Војводини, основана је године. Има своје огранке у Куману, Бочару и Новом Милошеву. Прве библиотеке (под називом Касине) основане су давне 1838.године са књигама на мађарском, немачком и српском језику. Све до године у Новом Бечеју постоји мноштво библиотека (Касина) на мађарском и српском језику. Те године су Фондови Библиотека били састављени у један, а дотадашњи радници који су били волонтери, прелазе у редован радни однос. У међувремену, Библиотека се често селила из једног простора у други, да би године добила сопствену зграду. Тај простор је до пре неколико година био довољан за потребе ове установе, али се повећањем библиотечког фонда и проширењем активности тај простор показао недовољним, што је изискивало доградњу нове зграде у чијем се једном делу налази велика завичајна збирка. Народна библиотека Ђура Јакшић у Српској Црњи функционише као самостална културна институција у општини Нова Црња од године. Седиште јој је у Српској Црњи, а рад организује и кроз четири своја огранка (Српска Црња, Радојево, Војвода Степа и Александрово). Табела 20: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Град/Општина оснивач Година оснивања Градска народна библиотека Жарко Библиотека Бранко Радичевић Житиште Библиотека Јован Дучић Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић Нова Црња Просторни капацитети Четири библиотеке Средњебанатског округа користе простор који им је дат на коришћење без накнаде библиотеке у у, Житишту, Сечњу и Новој Црњи. Народна библиотека Нови Бечеј има власништво над простором који користи. Највећим простором располаже матична, зрењанинска библиотека, па потом библиотека у Новој Црњи, док у најмањем простору свој рад организује библиотека у Житишту, библиотека која због изузетно малог простора од 130 м 2 није у могућности да изводи пратеће садржаје. ска и сечањска библиотека нису доставиле податке о простору за одржавање додатних садржаја. Када су читаонице у питању, сечањска библиотека је једина која нема простор за читање књига, новина и часописа од стране корисника. Остале четири библиотеке имају по једну читаоницу, али по броју доступних места за читање предњачи установа у Новој Црњи, док се зрењанинска матична библиотека, налази на другој позицији када је број места за седење у питању. 19

20 Табела 21: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме м м / / / 226 м 2 / / м м м м 2 50 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека Средњебанатског округа у у, а најмањим библиотека у Сечњу. Најбогатији фонд стране књиге има библиотека у Житишту и то су књиге на мађарском и румунском језику. Фонд стране књиге библиотека у Новом Бечеју и Новој Црњи се односи само на књиге на мађарском језику. Једино библиотека у у има публикације на више језика енглеском (9), француском (1), руском (77), немачком (170) и једну публикацију за коју није наведено на ком је језику. Из овог приказа се искључије сечањска библиотека која Заводу није доставила податке о фонду. Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има библиотека у Житишту, па библиотеке у Новој Црњи и Новом Бечеју које имају подједнак удео стручне и научне књиге у структури фонду. Дечје литературе највише има сечањска, па библиотека у Новом Бечеју. Из овог приказа се искључије зрењанинска библиотека која Заводу није доставила податке о структури фонда. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека Средњебанатског округа не наводи да је започела процес дигитализације. Из овог приказа се искључије зрењанинска библиотека која Заводу није доставила наведене податке. Приказ 14: Број књига у библиотекама Средњебанатског округа Житиште Житиште Житиште Сечањ Сечањ Сечањ Нови Бечеј Нови Бечеј Нови Бечеј Нова Црња Нова Црња Нова Црња Укупан број књига Број књига на српском језику Број књига на страним језицима 20

21 Година Приказ 15: Структура фонда у библиотекама Средњебанатског округа (искључујући библиотеку у у која Заводу није доставила податке о структури фонда) 22,8 57,6 19,6 Стручна и научна књига Белетристика 36,1 11,9 52 Стручна и научна књига Белетристика 26, ,1 Стручна и научна књига Белетристика 23,8 18,1 58,1 Стручна и научна књига Белетристика Када је о набавци књига реч, очекивано је да се зрењанинска библиотека, која је матична, налази на првом месту према броју набављених издања (изузимајући податке о броју набављених издања у години за коју зрењанинска библиотека није доставила податке) Најмањим бројем издања у периоду од до године свој фонд допунила је Библиотека Бранко Радичевић у Житишту. Из приказа је изузета библиотека у Сечњу која Заводу није доставила овај податак. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од до године Назив установе Број набављених публикација Укупно Градска народна библиотека Жарко, * Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња *За постоје подаци о броју набављених књига за и годину Једино зрењанинска библиотека није доставила Заводу податке о средствима које добија од града и вредности откупа коју организује Министарство културе. Од оних који су доставили податке, општина Нова Црња највише издваја за допуну фонда своје библиотеке, а библиотека у Новом Бечеју добија откуп највеће вредности од свих библиотека у округу. Према подацима којима Завод располаже, општина која не одваја за куповину књига је Сечањ. Табела 23а: Подаци о средствима за набавку књига Установа Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Средства од општине/ града Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава града и Министарства културе , , , , , , , , , , , , , , , , / / 1.396, , / / 1.469, , / / 1.228, , / / 585, ,

22 Година Табела 23б: Подаци о средствима за набавку књига Установа Средства од општине/ града Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава града и Министарства културе Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , *. нема података Највећи број корисника међу библиотекама Средњебанатског округа у периоду од до године, има установа у у (изузимајући податке за годину), а најмањи библиотека у Новој Црњи. Најмлађи корисници библиотека су најбројнији у у а такође и све остале категорије становништва као корисници најбројнији су у зрењанинској библиотеци (изузимајући податке за годину). Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од до године Назив установе Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години Тенденција кретања показује да је број корисника у библиотеци у Новој Црњи у порасту у три посматране године. Новобечејска библиотека такође бележи пораст у у односу на годину. У сечањској библиотеци број корисника је у константном паду од до године. Иначе зрењанинска библиотеке бележе пад броја корисника у у односу на претходну годину (за годину Завод нема податке о броју корисника). Процентуално гледано, скок у броју корисника у односу на годину бележи једино библиотека у Новој Црњи (19,4). 22

23 Приказ 16: Тенденција кретања корисника библиотека у периоду од до године (изузев зрењанинске библиотеке јер Завод не располаже подацима о броју корисника у 2009.) Житиште Сечањ Н.Бечеј Н.Црња Ипак, када се сагледа однос између броја становника и корисника у библиотеци добија се нешто другачија слика у поретку општина него када су апсолутни бројеви у питању. Највећи удео становника међу корисницима библиотеке имају Сечањ (8,4) и Житиште (7,5), док је у свим осталим библиотекама проценат становника међу корисницима мањи од 6. Интересантно је да се према поменутом односу налази на претпоследњем месту (код зрењанинске библиотеке искоришћен је податак добијен на основу броја корисника из године). Приказ 17: Рангирање општина/града према проценту локалног становништа који су године корисници библиотеке (код зрењанинске библиотеке искоришћен је податак добијен на основу броја корисника из године) 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0,0 7,5 8,4 5,7 3,2 2,4 Житиште Сечањ Н.Бечеј Н.Црња Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке Све библиотеке Средњебанатског округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе). Највећи број програма организује зрењанинска библиотека (изузимајући годину за коју Завод нема податке о бројности програма). Библиотека у Новој Црњи организује најмањи број додатних програма, свега 14 у три посматране године. Из овог приказа изузета је библиотека у Сечњу која није доставила податке о својим програмима. Табела 25: Број пратећих програма у периоду од до године Назив установе Укупан број програма по годинама Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња

24 Када се сагледа структура програма које библиотеке уприличавају за своје кориснике и посетиоце, зрењанинска библиотека организује највећи број програма и то највише књижевних вечери у години док је у години највећа пажња усмеравана на разноврсне садржаје који су чинили око 70 свих додатних програма. На другој позицији према броју програма је библиотека у Житишту која до године највећу пажњу усмерава на књижевне вечери, да би у години почела да организује изложбе које су тада и најбројније. Новобечејска библиотека и библиотека у Новој Црњи у највећем броју организују књижевне вечери и изложбе. Из овог приказа изузета је библиотека у Сечњу која није доставила податке о својим програмима Приказ 18: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја (изузимајући библиотеку у Сечњу и годину код библиотеке у у за које Завод не располаже подацима) књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји Једина библиотека Средњебанатског округа која има чланство у библиотечкој електронској мрежи Бисис (Bisis) је зрењанинска библиотека. Три библиотеке имају електронску базу свог фонда, али нису чланице виртуелних мрежа библиотеке Житишта, Новог Бечеја и Нове Црње. Библиотека у Сечњу није доставила Заводу податак о поседовању електронске базе података. Само у библиотеци у Житишту, и Новој Црњи постоје рачунари намењени корисницима за претраживање базе или коришћење интернета. Новобечејска библиотека нема ниједан компјутер за кориснике (библиотеке у Сечњу и у нису доставиле Заводу податак о броју рачунара намењеним корисницима). Две библотеке Средњебанатског округа Сечањ и Нова Црња не наплаћију чланарине. У осталим библиотекама чланарине се крећу од 300 до 500 динара на годишњем нивоу. Све библиотеке Средњебанатског округа су за кориснике отворене радним данима током целог дана, изузев библиотеке у Новој Црњи која ради од 7 до 14 часова. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице(изузимајући зрењанинску библиотеку која није доставила наведени податак). 24

25 Табела 26: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња редовн а Чланарина попусти 500 дин. пензионери, незапослени, ученици, студенти 450 дин. 350 дин. за децу и средњошколце Не постоји 500 дин. Не постоји Не постоји 300 дин. за децу до осмог разреда, ученици првог разреда основне школе и социјално угрожена лица не плаћају чланарину Не постоји Радно време Радним данима 8-19ч Суботом 9-14ч Радним данима 7-19ч Радним данима 7-19ч Радним данима 7-19ч Радним данима 7-14ч Када је реч о евалуацији програма, једино зрењанинска и новобечејска библиотека раде годишње евалуације програма. Такође само зрењанинска и новобечејска библиотека истражују потребе корисника. ска библиотека је истражила потребе корисника последњи пут године, а новобечејска годину дана раније, године. Коначно, све библиотеке Средњебанатског округа документују своје активности на неки начин пресклипинг, медиа клипинг, архивирање. Из овог приказа се изузима сечањска библиотека која Заводу није доставила податке о евалуацији програма, истраживању потреба корисника и документовању својих активности. Сарадња Све библиотеке Средњебанатског округа сарађују са матичном библиотеком у у осим сечањске која то није навела. Та сарадња се огледа у организацији догађаја, логистичкој и техничкој сарадњи. Најужу мрежу сарадње од свих библиотека у округу има библиотека у Сечњу. Међународну сарадњу не остварује ниједна библиотека Средњебанатског округа. Када је о сарадњи са медијима реч, све библиотеке сарађују са локалним медијима, и са регионалном зрењанинском телевизијом ТВ Сантос у случају библиотека у Сечњу и Новом Бечеју. Библиотека у Житишту наводи да сарађује са листом. Из приказа о сарадњи установа изузета је библиотека у у која Заводу није доставила податке о сарадњи. Табела 27а: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Градска народна библиотека Жарко,.... је центар округа. Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Културно просветна заједница Житиште / / / Градска народна библиотека Жарко - сарадња на организацији догађаја - професионална сарадња Библиотека Јован Дучић, Сечањ Образовно културни центар Постоји али нису наведене установе / / / - логистичка 25

26 Табела 27б: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Дом културе Нови Бечеј Градска народна библиотека Жарко / / Градска народна библиотека Жарко - сарадња на организацији догађаја Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња Културно туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња Покрајински секретаријат за културу, Библиотека Матице српске Министарство културе Србије / Градска народна библиотека Жарко и Културни центар - техничка - логистичка Кадрови Међу библиотекама Средњебанатског округа највише запослених има матична библиотека у у, па библиотека у Житишту. Најмање запослених има библиотеке у Новој Црњи. Приказ 19: Број запослених у библиотекама Средњебанатског округа Житиште Сечањ Н.Бечеј Н.Црња Старосна структура показује да кадрова до 30 година у библиотекама Средњебанатског округа нема, а да су у библиотекама у Новој Црњи и у најбројнији кадрови између 40 и 49 година старости. У библиотеци у Житишту најбројнији су кадрови између 30 и 39 година старости. У Сечњу подједнако су заступљени кадрови у четвртој, петој и шестој деценији живота дој је у новобечејској библиотеци подједнака заступљеност кадрова у петој и шестој деценији живота. ска и библиотека у Житишту су библиотеке са најмањом просечном старошћу у округу од око 45 године. Најстарији кадар имају новобечејска библиотека и библиотека у Новој Црњи 49 година. Полна структура показује да су у свим библиотекама бројније жене у свим установама оне чине 70 и више процената. Табела 28: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Градска народна библиотека Жарко, 45 Библиотека Бранко Радичевић, Житиште 45 Библиотека Јован Дучић, Сечањ 48 Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј 49 Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња 49 26

27 12,5 37,5 37,5 12,5 14,3 42,8 28,6 14,3 31,2 34,4 31,2 3, ,6 28,6 28,6 14,2 Приказ 20: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 71,9 28,1 мушкарци 9 жене мушкарци 2 жене 8 87,5 12,5 мушкарци 1 жене ,7 14,3 мушкарци 2 жене 6 мушкарци 1 жене 6 Приказ 21: Старосна структура кадрова у установама Када је о образовној структури реч, више и високообразовани предњаче једино у зрењанинској библиотеци, док су у осталим већина кадрови са завршеном средњом школом. Треба поменути и то да су кадрови са завршеном основном школом малобројни свега четири у свим библиотекама Средњебанатског округа. Приказ 22: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 2 ССС 12 ВШ/ВСС 18 56,3 6,2 37,5 ОШ 1 ССС 6 ВШ/ВСС ССС 7 ВШ/ВСС 1 12,5 87,5 ОШ 1 ССС 6 ВШ/ВСС 1 12, ,5 ССС 5 ВШ/ВСС 2 28,

28 70,3 1,4 17,7 10,6 90,7 1,2 0,8 7, Када је реч о сарадницима, само новобечејска ангажује хонорарне сараднике и то једног. Ниједна библиотека у Средњебанатском округу нема волонтере, а једино сечањска и новобечејска истичу да иако немају волонтере, осећају потребу за њима. Буџет Библиотеке се готово у потпуности финансирају из општинског буџета. Једина библиотека са учешћем Републике у буџету је библиотека у Н.Бечеју. Други извор прихода у готово свим библиотекама осим библиотеке у Новој Црњи су покрајинска средства. Матична библиотека у у и новобечејска библиотека имају приходе из сопствених средстава, а библиотека у Житишту користи и спонзорства као извор прихода. Из приказа су изузете установе у Сечњу и установа у y за 2009, годину које Заводу нису доставиле податке о изворима финансирања. Приказ 23: Извори финансирања установа у и години Град Сопствени приходи Покрајина Општина Спонзорства Покрајина Општина Сопствени приходи Покрајина Република Општина Према броју запослених и броју програма и свом матичном статусу, очекивано највећи укупан буџет, као и средства за програме у години имала је библиотека у у, док је најмањим средствима располагала библиотека у Новој Црњи. У години највећи укупан буџет је имала библиотека у Житишту док је најмањим средствима располагала библиотека у Новој Црњи (изузимајући зрењанинску библиотеку за коју постоје подаци о буџету само за годину). Из приказа се изузима сечањска библиотека која Заводу није доставила податке о структури буџета. Пораст буџета у две посматране године није забележила ниједна библиотека. Највећи пад буџета у години бележи новобечејска библиотека за 25,8 и библиотека у Новој Црњи за 19,5. Из приказа се изузимају сечањска и зрењанинска библиотека које Заводу нису доставиле податке. Табела 29а: Висина и расподела буџета библиотека у и години Назив установе Година Висина буџета Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,42 евра ,21 евра ,23 евра ,98 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,83 евра ,56 евра ,20 евра 1.449,07 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,97 евра ,53 евра ,78 евра 3.289,66 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. 28

29 1,7 53,6 44,7 5,6 64,2 30, Табела 29б: Висина и расподела буџета библиотека у и години Назив установе Година Висина буџета Библиотека Јован Дучић, Сечањ Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња ,61 евра ,31 евра ,69 евра 1.999,61 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,01 евра ,10 евра ,32 евра 4.744,58 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,85 евра ,06 евра 9.664,53 евра ,26 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,82 евра ,86 евра 4.471,38 евра ,58 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. У свим библиотекама највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених. Библиотека у Новој Црњи као и зрењанинска библиотека (изузимајући буџет за годину) одвојиле су више за програме него за текуће трошкове. Библиотека Житишта и новобечејска библиотека одвајају више средства за текуће трошкове него за програме (новобечејска највише 37,5, библиотека Житишта 16, (у просеку за две посматране године)). Из приказа се изузима сечањска библиотека која Заводу није доставила податке о буџету и зрењанинска библиотека која није доставила податке о буџету за годину. Приказ 24: Структура буџета библиотека у и години (из приказа се изузима сечањска библиотека која Заводу није доставила податке о буџету и зрењанинска библиотека која није доставила податке о буџету за годину.) Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови

30 Када је о инвестицијама реч, од године у своју библиотеку уложила је једино општина Нова Црња. Библиотека у Новом Бечеју је добила средства од Републике и АП Војводине. Када је о приоритетним инвестицијама реч, библиотека у Новој Црњи истиче потребу за новом рачунарском опремом и програмом, полицама за смештај књига и ламинатним подовима. Остале библиотеке у Средњебанатском округу не наводе приоритетне инвестиције. Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Средњебанатског округа Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња Реконструкција крова и зграде Реконструкција таванског простора/прва фаза Реконструкција таванског простора/друга фаза Постављање ламината и адаптација простора Одржавање зграде Одржавање опреме и куповина полица Покрајина , ,00 Покрајина , ,00 Република , ,00 Општина Н.Црња Општина Н.Црња Општина Н.Црња , , , , , ,00 Проблеми Када су проблеми у питању, једино новобечејска библиотека не истиче проблем са простором у којем обавља своју делатност. Финансијске тешкоће истиче свих пет библиотека. Такође, свих пет библиотека истиче проблем са техничком опремљеношћу тј. недостатком рачунара, умреженошћу истих и застарелошћу техничке опреме. Потребе за кадровима има једино библиотека у Новом Бечеју. Три библиотека истичу проблем са програмима, а који су највише у вези са недостатком финансијских средстава и простора зрењанинска, сечањска и библиотека у Новој Црњи. Табела 31: Проблеми библиотека Средњебанатског округа Назив установе Градска народна библиотека Жарко, Библиотека Бранко Радичевић, Житиште Библиотека Јован Дучић, Сечањ Народна библиотека Нови Бечеј, Нови Бечеј Народна библиотека Ђура Јакшић, Нова Црња Простор Недостатак простора Недовољан простор за смештај завичајне збирке, за изложбе и смештај књига Постоји проблем али није спецификован Нема проблема Недовољан простор у огранцима и недовољан број полица за смештај књига Финансирање Недостатак средстава за реализацију пројеката и програма Недостатак средстава за набавку књига и библиотечке опреме Недостатак средстава за набавку књига Потребна средства за нове полице за смештај књига и техничку опрему Оснивач пружа недовољна средства Техничка опремљеност Застарелост техничке опреме Немогућност повезивања у јединствену мрежу Више рачунара са приступом интернету за кориснике Недовољан број рачунара,штампача и факс уређаја,фотокопирни уређај је стар Недостатак информационог програма и умреженост Кадрови Нема проблема Нема проблема Потребно више појединачног ангожовања радника са корисницима Истиче се потреба за једним радником и два војника на цивилном служењу војног рока Нема проблема Програми Недостатак простора и средстава Нема проблема Постоји проблем али није спецификован Нема проблема Недостатак финансијских средстава за организовање културних програма 30

31 Музеји општина Средњебанатског округа У Средњебанатском округу налази се Народни музеј у у и Културно-туристички центар Ђура Јакшић у Српској Црњи који је регистрован за делатност музеја, галерије и збирки, а који ће бити представљен у делу извештаја о музејима. Народни музеј у у датира из године, док је Културно-туристички центар Ђура Јакшић основан недавно тј године. Народни музеј основан је године као Музеј Торонталске жупаније. Од године налази се у згради бивше Финансијске палате у самом центру града. Спада у категорију музејских установа комплексног типа, завичајног карактера и својим истраживачким радом покрива подручје Средњег Баната - град, и општине: Сечањ, Житиште, Нова Црња и Нови Бечеј. Унутар збирки пет одељења Музеја смештено је преко музејских предмета. Од Музеј располаже са три изложбена простора у приземљу у којима се смењују тематске изложбе. Проглашен је за најбољи музеј у Србији у години због великог броја посетилаца - преко , 34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке. Културно-туристички центар Ђура Јакшић у Српској Црњи обухвата зграду родне куће Ђуре Јакшића која је преуређена у спомен музеј. Спомен музеј се бави чувањем сећања на великана епохе романтизма на овим просторима. То је омогућено сталном поставком која води посетиоце у историјско тумачење XIX века. У галеријском простору приређују се уметничке поставке слика које су настајале на Ђуриним ликовним колонијама. Као успешне изложбене поставке показале су се етно изложбе, како заинтересованих излагача, тако и посетилаца. Табела 32: Подаци о оснивању установа и броју објеката које установе користе Назив установе Општина/град оснивач Година оснивања Број објеката које музеј користи Народни музеј Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња Нова Црња Просторни капацитети Народни музеј у у се налази у згради из године која има статус културног добра. Располаже простором од м², од чега је м² изложбени простор, док депои заузимају 316 м² (археолошки;етнолошки;историјски;природњачки;уметнички). За јавне програме користи: салон површине 250 м², мали салон површине 100 м², хол површине 50 м² и салон-клуб површине 42 м². Простор који користи музеј у у је државна својина дата на коришћење Установи. У Културно-турустичком центру Ђура Јакшић у току је процес решавања захтева за пренос права коришћења код Дирекције за имовину. Већим простором располаже зрењанински музеј. Иначе, обе установе своју делатност обављају у једном објекту, с тим што Културно-туристички центар Ђура Јакшић за програме користи и двориште. Народни музеј у у има конзерваторску радионицу док Културно-туристичком центар Ђура Јакшић за потребе заштите предмета користе конзерваторске радионице других музеја, између осталих и конзерваторску радионицу зрењанинског музеја. Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих установе организују делатност Назив установе Површина простора Број депоа Површина депоа Број затворених простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме Народни музеј Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња м² м м 2 / / м м

32 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, већим фондом располаже Народни музеј у у који броји преко предмета, док Културно-туристички центар Ђура Јакшић има неколико пута мање предмета. Табела 34: Број предмета према збиркама у установама Збирке у музејима Нова Црња Етнолошка Археолошка / Збирка оружја и војне опреме 402 / Збирка архивалија 465 / Ликовна Фотографска / Примењена уметност 591 / Ботаничка / Зоолошка / Нумизматичка / Историја спорта / Геолошко-палеонтолошка 449 / Дидактичка / Историјско-уметничка / 500 УКУПНО ПРЕДМЕТА Структуре фондова показују да фотографска збирка има највећи удео и у фонду зрењанинског музеја а историјско-уметничка у Културно-туристичком центру Ђура Јакшић. Када је реч о обради и конзервацији предмета, зрењанински музеј има две збирке у потпуности конзервиране збирка оружја и војне опреме и збирка архивалија. Такође је конзервиран и мали део предмета из збирке историје спорта што све укупно чини 1,8 конзервираних предмета од укупног фонда Музеја (укупан број конзервираних предмета у упитнику није наведен). Од укупног броја предмета обрађено је 51,8, а шест збирки у потпуности нумизматичка, збирка оружја и војне опреме, збирка архивалија, фотографска, збирка примењене уметности и палеонтолошко-геолошка збирка. Културнотуристички центар Ђура Јакшић нема ниједан обрађен предмет. Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у зрењанинском музеју са највећим уделом конзервираних предмета су збирка оружја и војне опреме и збирка архивалија које су у потпуности конзервиране. Приказ 25: Структура фонда у установама 1 3 3,4 5,9 5,2 4,1 1,1 6 21, ,9 3 0,8 1 66,7 13,3 Етнолошка Збирка оружја и војне опреме Ликовна Примењена уметност Зоолошка Историја спорта Дидактичка Археолошка Збирка архивалија Фотографска Ботаничка Нумизматичка Геолошко-палеонтолошка Етнолошка Ликовна Историјско-уметничка 32

33 Када је реч о поставкама, и зрењанински музеј и Културно-туристички центар Ђура Јакшић имају сталну поставку. Стална поставка у Народном музеју у у датира из године. Старију поставку има установа из Нове Црње из године када је Културно-турустички центар постојао као родна кућа Ђуре Јакшића. У Народном музеју у у цена улазница за групе које нису из Средњебанатског округа за децу су 50 динара, а за одрасле 100 динара, док је обилазак сталне поставке у Културно-туристичком центру Ђура Јакшић бесплатан. Пратећи програми у обе установе су бесплатни. Радно време у зрењанинском музеју је прилагођено потребама и обавезама данашњих запослених људи тј. Музеј се затвара у 18.30ч (стална поставка) и у 20ч (изложбени салони). Радно време Културно-туристичког центар Ђура Јакшић је радним данима од 9 до 17 часова а викендом по договору и најави. Табела 35: Отвореност посетиоцима Назив установе Цене улазница Стална поставка Изложбе и програми Радно време Народни музеј За групе које нису из Средњобанатског округа - деца 50 дин., одрасли 100 дин. Бесплатно Стална поставка: радним данима 08:30 18:30; суботом 08:30 12:30 Изложбени салони: радним данима 9-15 и 16-20; суботом 09 13:30 и 17 21; недељом Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња Бесплатно Бесплатно Радним данима 9 17, викендом по договору и најави Обе установе поред редовне делатности, организују и пратеће програме. У обе установе најбројније су изложбе. Као што је и очекивано разноврсније и бројније садржаје организује зрењанински музеј који је у посматране три године уприличио 158 програма. Приказ 26: Број пратећих програма установа према врсти садржаја (за Културно-туристички центар Ђура Јакшић приказан је и број пратећих програма за године када је Установа функционисала као родна кућа Ђуре Јакшића) изложбе предавања трибине радионице остали садржаји Када је у питању посећеност, број посетилаца музеја већи је у зрењанинском музеју, што је и очекивано. Ипак и у Културно-туристичком центру приметан је пораст посетилаца у години у односу на претходне (28,6), пошто је у године Културно-туристички центар и основан. За исту годину зрњанински музеј бележи пад посетилаца у односу на претходну за 18,6. 33

34 Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња Народни музеј Приказ 27: Тенденција кретања броја посетилаца установа (за Културно-туристички центар Ђура Јакшић приказан је и број посетилаца за године када је Установа функционисала као родна кућа Ђуре Јакшића) Н.Црња Када је реч о евалуацији програма и истраживања потреба посетилаца као још један вид евалуације, то чине обе установе Средњебанатског округа. Обе установе Средњебанатског округа документују своје активности. Културно-туристички центар Ђура Јакшић то ради углавном преко пресклипинга. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, зрењанински музеј нема вишејезичне брошуре док Културно-туристички центар Ђура Јакшић има материјал за туристе доступан поред српског и на мађарском језику. Сарадња Народни музеј а и Културно-туристички центар Ђура Јакшић имају веома разгранату и развијену мрежу сарадње са културним установама у земљи. Међународну сарадњу остварују обе установе. Културно-туристички центар Ђура Јакшић истиче да сарађује са Народним музејом а, Заводом за заштиту споменика културе, Градском народном библиотеком Жарко као установама у центру округа. Када је о сарадњи са медијима реч, обе установе сарађују са локалним и регионалним, с тим да Културно-туристички центар Ђура Јакшић истиче сарадњу и са другим медијима у Србији. Народни музеј а је члан националних асоцијација док Културно-туристички центар Ђура Јакшић, није. Једино је зрењанински музеј члан ICOM-а(The International Council of Museums). Табела 36: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Културни центар, Савремена галерија, Позориште Тоша Јовановић, Архив, Библиотека Жарко Музеји и галерије, културни центри Музеји и галерије, културни центри Музеји у Мађарској и Румунији је центар округа - техничка - логистичка - сарадња на пројектима/ програмима Народна библиотека Ђура Јакшић, Народни музеј, Завод за заштиту споменика културе Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја Културни центар у Жомбољу (Румунија) Народни музеј, Завод за заштиту споменика културе, Градска народна библиотека Жарко - техничка - логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња у стручној подршци и помоћи 34

35 4, ,2 22,7 13,6 100 Кадрови Више запослених очекивано има музеј у у, надлежан за територију још четири општине поред а. Културно-туристички центар Ђура Јакшић има само једног запосленог. Приказ 28: Број запослених у установама 1 44 Н.Црња Старосна структура показује да једино музеј у у има запослене испод 30 година старости. У Народном музеју у у најбројнији су запослених између 30 и 39 година старости, док у Културно-туристичком центру Ђура Јакшић старост јединог запосленог је 48 година. Када је полна структура у питању, у зрењанинском музеју бројнији су мушкарци док је у Културно-туристичком центру Ђура Јакшић запослена само једна жена. Табела 37: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Народни музеј 45 Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња 48 Приказ 29: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 47,7 52,3 100 мушкарци 23 жене 21 жене 1 Приказ 30: Старосна структура кадрова у установама Када је о образовној структури реч, у обе установе високообразовани чине већину свих запослених. Приказ 31: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 3 ССС 18 ВШ/ВСС 23 52,3 6,8 40,9 ВШ/ВСС

36 7,8 59,4 32,8 6,5 73,8 19, Када је реч о сарадницима, зрењанински музеј има два хонорарна сарадника док их установа у Новој Црњи нема. Ниједна од ове две установе нема волонтере као помоћ у свом раду али истичу потребу за њима (зрењанински за десет, а Културно-туристички центар Ђура Јакшић за три). Буџет Музеј у у највећим делом финансира оснивач тј. град, док сопствени приходи у обе године не прелазе 7 укупног буџета Установе. Културно-туристички центар Ђура Јакшић је регистрован у мају године, а средства из буџета општине за плате и одржавање објекта Центра су одређена тек за годину. Приказ 32: Извори финансирања установe у и години Као што је и очекивано, већи укупан буџет, као и средства за програме у години имао је зрењанински музеј. Народни музеј а забележио је пад буџета у години од 20,7. Културно-туристички центар Ђура Јакшић је оформљен године тако да податак о паду буџета није доступан у овом извештају. Табела 38: Висина и расподела буџета установа у и години Установа Година Висина буџета Народни музеј Град Сопствени приходи Покрајина Република Остало Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,79 евра ,49 евра ,47 евра ,83 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,95 евра ,26 евра ,64 евра ,04 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Културно-туристички центар Ђура Јакшић, Српска Црња У години установа није била оформљена Средства из буџета општине за плате и одржавање објекта су одређена тек за годину Највећи удео у буџету музеја у у имају зараде запослених, док се текући трошкови налазе на другој позицији и у и години. Културно-туристички центар Ђура Јакшић је регистрован у мају године, а средства из буџета општине за плате и одржавање објекта су одређена тек за годину. Приказ 33: Структура буџета Музеја у и години Програми Плате Текући трошкови 36

37 Када је о инвестицијама реч, установа у Новој Црњи их не наводи, а у зрењанинском музеју оне су током и године биле усмерене на набавку опреме и финансиране од стране Републике и Покрајине. Као приоритетне инвестиције Културно-туристички центар Ђура Јакшић наводи да треба одвести кишну канализацију од објекта и изградити колектор кк, као и пројекат, направити тоалете и потребне пратеће објекте, затим пресложити и заменити цреп, плоче у дворишту и др., заменити столарију и патосе, изоловати од влаге и такође заменити електро инсталацију. ски музеј не наводи приоритетне инвестиције. Табела 39: Последња инвестициона улагања у установу Установа Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Народни музеј Компјутерска опрема Покрајина , ,00 Компјутерска опрема Република , ,00 Археолошка опрема Република , ,00 Проблеми Када је о проблемима реч, Културно-туристички центар Ђура Јакшић је у процесу решавања питања корисника простора Музеја. ски музеј такође наводи проблеме са простором у смисли недостатка депоа, фото атељеа, радних просторија, простора за одмор посетилаца, простора за сувенирницу и простора за радионице. Проблеме са финансирањем имају обе установе. Недостатак опреме је проблем који такође деле обе установе. ски музеј истиче проблем недостатка кадрова и то потребу за једним археологом и једним историчаром уметности. Културнотуристички центар Ђура Јакшић има само једног запосленог и потребна су још два до три радника. Недостатак средстава како би реализовали музејске програме, истичу као проблем обе установе. Табела 40: Проблеми установа Установа Простор Финансирање Нова Црња Недостатак депоа, фото атељеа, радних просторија, простора за одмор посетилаца, простора за сувенирницу и простора за радионице У процесу је решавања Захтева за пренос права коришћења простора музеја код Дирекције за имовину Недостатак новца Недовољна финансијска средства Техничка опремљеност Мањак рачунара, аудио-визуелне опреме, расвете Потребни су: копир, скенер, камера Кадрови Недостатак кадра : 1 археолог и 1 историчар уметности Недостатак стручног кадра. Постоји потреба за бар још 2-3 радника Програми Недостатак средстава Недостатак средстава Историјски архив Средњебанатског округа Историјски архив у у основан је године. Надлежан је за град, и општине: Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ. Током свог постојања Архив је неколико пута мењао назив, а своје садашње име носи од године. Просторни капацитети Архив се налази у згради Градске управе (саграђена године, и дограђена године) која има статус споменика културе. Архив користи уступљен простор без накнаде и располаже просторним капацитетом од м 2 од чега су 584 м 2 депои, 65 м 2 читаоница, а 351 м 2 заузима канцеларијски простор. Архив од године има изложбени салон у којем приређује изложбе. При Архиву ради библиотека која располаже са око библиотечких јединица и великим бројем листова и часописа. Архив од године има и своју издавачку делатност. Од тада је издато 12 свезака стручног часописа Архивска грађа и 22 монографске публикације. Архив је објавио и Водич кроз архивску грађу. 37

38 Фонд Архив чува дужних метара архивске грађе сврстане у 687 фондова и збирки, од чега је 32 фонда од изузетног значаја и 65 фондова од великог значаја. Граничне године фондова су и Укупан број сређених збирки и фондова је 336,18 што у дужним метрима износи Број евидентираних регистратура је Архив је почео са процесом дигитализације и микрофилмовања. Дигитализовано је 5 а микрофилмовано 0,2 обрађеног материјала. Приказ 34: Однос сређене и несређене грађе Архива Архивска грађа 36,3 63, Сређена Несређена Приказ 35: Однос сређених и несређених фондова и збирки Фондови и збирке 48,9 51, Сређено Нeсређено Програми и корисници Од године Архив редовно приређује изложбе како докумената из сопствених фондова, тако и из фондова других архива које су погодне за преузимање. Од године, од када Архив има изложбени салон и током и године, Архив је приредио укупно 14 изложби. У оквиру своје издавачке делатности у периоду године објавио је укупно 14 публикација. Улазнице за програме се не наплаћују. Број корисника архивске грађе и библиотечког материјала је 254, док је број истраживачких дана 600. Приказ 36: Број додатних програма Архива у периоду од до године изложбе публикације други пратећи програми Сарадња Архив сарађује са установама културе у својој општини, али не и са актерима у култури у другим општинама Средњебанатског округа. Природно, сарадњу остварује са други архивима у Војводини, Архивом Србије а такође има сарадњу и са Архивом Југославије. Сарадња на међународном нивоу не постоји. Када је о медијима реч, Архив остварује сарадњу са локалним медијима. 38

39 ,2 83, Историјски архив Табела 41: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународн и ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Народни музеј, Градска народна библиотека, Народно позориште / Архиви у Војводини, Историјски архив Србије, Историјски архив Југославије / је центар округа -техничка -сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/програмима Кадрови У Историјском архиву у сталном радном односу је 20 запослених, од којих у основној делатности ради њих 14 или 70. Полна структура је у корист жена. Кад је о образовној структури реч, у Архиву је највише запослених са вишом и високом стручном спремом 60. Када је реч о старосној структури, просек година запослених износи 44 годинe, преовлађује кадар старости од 40 до 49 година, док нема ниједног запосленог испод 30 година старости. Приказ 37: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву ОШ 1 ССС мушкарци 9 жене 11 Архив нема хонорарне сараднике, али има једног волонтера. ВШ/ВСС 12 Буџет Архив је у и години највећим делом финансирао град а сопствени приходи такође обезбеђују део буџета Архива. Део средстава, Архив добија и од општина за које је надлежан. Укупан удео општинских средстава је у години износио 2,8 ау години 1. Аутономна Покрајина Војводина је такође учествовала у буџету Архива и за и годину. У Архиву највећи удео у буџету имају зараде запослених, а најмањи програми установе. Табела 42: Удео општина у буџету Архива у периоду од до године Назив општине Издвајање општина у Нови Бечеј 2 2 1,8 0,5 Нова Црња 1 1 0,7 0,3 Житиште / 0,2 / Сечањ 0,1 0,2 УКУПНО 2,8 1 Приказ 38: Извори финансирања и структура буџета Архива у и години Град Сопствени приходи Остале општине Средњебанатског округа Покрајина Програми Плате Текући трошкови 39

40 Табела 43: Висина и расподела буџета Архива у и години Установа/ Град Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти Историјски архив ,85 евра ,81 евра ,14 евра 5.648,90 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,63 евра ,78 евра ,50 евра 4.833,35 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, последње улагање је било године и усмерено на набавку библиотечких ормара. Средства за ову инвестицију добијена су од Покрајине. Укупна вредност инвестиције износила је ,00 динара (4.504,19 евра). Као приоритетно инвестиционо улагање у Архиву наводе адаптацију другог, подрумског депоа. Табела 44: Инвестициона улагања Архива у периоду од до године Назив установе Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Историјски архив Уређење депоа Град , ,00 Библиотечки ормари Покрајина , ,00 Проблеми Као проблеме у Архиву наводе недовољно простора за депое и преузимање архивске грађе, недостатак опреме за дигитализацију и микрофилмовање (професионални фотоапарат и апарат за микрофилмовање са читачем), али и ограничена средства за програмске активности.. Табела 45: Проблеми архива Средњебанатског округа у у Установа Простор Финансирање Техничка опремљеност Кадрови Програми Историјски архив Недовољан простор, потребни депои за преузимање архивске грађе Истиче се потреба за повећањем средстава ради проширења програмских активности Архива Недостатак опреме за дигитализацију и микрофилмовање. Потребан професионални фото апарат и апарата за микрофилмовање са читачем Нема проблема Недостатак средстава Завод за заштиту споменика културе Средњебанатског округа Завод за заштиту споменика у у је основан године и надлежан је за Средњебанатски округ - град и општине: Сечањ, Нови Бечеј, Нова Црња и Житиште. Своју делатност Завод обавља кроз следећа одељења: одељење за архитектуру, одељење за археологију, одељење за етнологију, одељење за историју уметности, одељење правне заштите, докуменатације и општих послова Капацитети Простор у којем се Завод налази користи са надокнадом. Установа нема обезбеђен приступ за особе са инвалидитетом. Установа не располаже просторијама за додатне програме. 40

41 Заштита добара На територији Средњебанатског округа укупно има 56 споменика културе, једна просторно културно историјска целина, једно знаменито место и једно археолошко налазиште. Споменика културе има 56, од којих је један од изузетног значаја, а 29 од великог значаја. Знаменито место, археолошко налазиште и просторно културно историјска целина и 26 објекта су од значаја. Табела 46: Подела и број добара према типу и значају Завод у у води бригу о 59 непокретна културна добра (преузето са сајта Завод за заштиту споменика културе ) Категоризација добара на територији зрењанинског Завода за заштиту споменика културе изузетан значај велики значај значај Споменик културе Просторна културно-историјска целина / / 1 Археолошко налазиште / / 1 Знаменито место / / 1 УКУПНО Поред своје основне делатности Завод за заштиту споменика се бави и приређивањем изложби, и има своју издавачку делатност. У 2007 и години Завод је организовао четири изложбе. Завод за заштиту споменика културе није доставио податке за годину Приказ 39: Број додатних програма Завода у периоду од до године (Завод за заштиту споменика културе није доставио податке за годину) изложбе Сарадња Завод је године учествовао у реализацији пројекта Лепша Србија у оквиру којег је остварио сарадњу са институцијама из других сектора. Завод за заштиту споменика културе није доставио податке о сарадњи са другим актерима у култури. Када је о медијима реч, Завод не остварује сарадњу са медијима у домену информисања. Табела 47: Сарадња са другим актерима у култури изложбе Назив установе Завод за заштиту споменика културе, Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње 41

42 11,2 2,2 57, ,4 23,6 16, ,3 Кадрови Укупно је у Заводу за заштиту споменика у у 12 стално запослених од којих у основној делатности ради њих 9 или 75. У оквиру полне структуре предњаче жене. Образовна структура показује да у Заводу доминира високообразовни кадар. Просек година запослених је 45 а преовлађује кадар између 40 до 49 година. Приказ 40: Полна, образовна и старосна структура запослених ССС мушкарци 3 жене 9 ВШ/ВСС 9 Хонорарне сараднике Завод у у има повремено, према потреби. Завод нема волонтере али има потребу за таквим видом сарадње. Буџет 4 Укупан буџет Завода за заштиту споменика у у за годину износио је ,98 евра ( динара) Његова структура показује да је 29 издвојено за програме, 47,4 за плате и 23,6 за текуће трошкове. Завод је у години највећим делом финансирао град (57,2), али део средстава добија и од Републике (27,2), Покрајине (2,2) и осталих општина Средњебанатског округа (2,2). Једина општина која не учествује у буџету зрењанинског Завода је општина Житиште. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета Завода (11,2). Табела 48: Удео општина у буџету Завода у периоду од до године (Завод није доставио податке за годину) Назив општине Издвајање општина у Нови Бечеј 0,9 1,5 1,4 Нова Црња 0,4 0,4 0,2 Житиште / / / Сечањ / 0,4 0,2 УКУПНО 1,3 2,3 1,8 Приказ 41: Извори финансирања и структура буџета Завода за заштиту споменика културе у и години (Завод није доставио податке за годину) Град Сопствени приходи Остале општине Средњебанатског округа Република Покрајина 2,2 27, Програми Плате Текући трошкови 4 Завпд за заштиту сппменика у Зреоанину није дпставип ппдатке п структури буџета и извприма финансираоа у гпдини 42

43 Табела 49: Висина и расподела буџета Завода у и години (Завод није доставио податке за годину) Установа Завод за заштиту споменика културе Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,98 евра ,29 евра ,20 евра ,49 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о последњим инвестиционим улагањима она су била усмерена на санацију споменика, израду пројекта и штампање књиге. Завод не наводи приоритетне инвестиције. Табела 50: Последња инвестициона улагања у установу Назив установе Тип инвестиције Финансијер Година Завод за заштиту споменика културе Санација споменика Израда пројекта Штампање књиге Министарство рада Министарство културе Министарство културе Износ у еврима Износ у динарима / / , , , ,00 Проблеми Завод за заштиту споменика културе није навео проблеме своје установе. Табела 51: Проблеми Завода за заштиту споменика културе у у Завод Простор Финансирање Техничка опремљеност Кадрови Програми Завод за заштиту споменика културе Галерија Средњебанатског округа Средњебанатски округ има једну јавну галерију као самосталну јединицу, иако се сви поливалентни центри и музеји, али и библиотеке баве, између осталих, и излагачком делатношћу. Савремена галерија уметничке колоније Ечка основана је у у године на традицији Уметничке колоније у Ечки која се организује од године. Захваљујући овој колонији, али и донацијама, Галерија има свој богат уметнички фонд који садржи око предмета различитих ликовних техника уметника из свих делова наше земље и иностранства (слике, скулптуре, графике, цртежи, пастели, акварели, таписерије, фотографије, дигитални и видео радови и инсталације). Савремена галерија сакупља, чува и систематски истражује дела југословенске и српске ликовне уметности од године до данас која су настала углавном у оквиру Уметничке колоније у Ечки. Делује кроз различите садржаје: организовање сусрета ликовних уметника из земље и иностранства у Уметничкој колонији Ечка, организовање изложби домаће и иностране савремене уметности у две галерије (у Салону Савремене галерије у у и у Галерији у Ечки), организовање међународне манифестације Бијенале акварела. 43

44 Савремена галерија уметничке колоније Ечка Просторни капацитети Изложбе се организују у две галерије, у Салону Савремене галерије у у и у Галерији у Ечки. Савремена галерија уметничке колоније Ечка располаже са m 2 изложбеног простора. Савремена галерија у свом власништву има павиљон за уметнике у Ечки док су изложбени простор и канцеларије уступљене без накнаде од стране Позоришта, односно Музеја. Програми и публика У периоду од године у Савременој галерији уметничке колоније Ечка организовано је укупно 57 изложби. Такође, Галерија приређује концерте класичне музике, округле столове, промоције књига, стручна предавања и број таквих програма за период од године је укупно 16. Дакле, годишње за период године Галерија бележи посету од преко посетилаца. Приметан је значајан пад публике у години у односу на претходну са на посетилаца. Поред тога што је организатор колоније у Ечки, Галерија је организатор и међународног Бијенала акварела. Галерија организује ликовне изложбе, а за излагање у свом простору Галерија расписује конкурс једном годишње. У питању су: самосталне, групне, ауторске, студијске и ретроспективне изложбе. Право излагања имају афирмисани и неафирмисани уметници. Приказ 42: Број изложби у периоду од године Приказ 43: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду године Галерија има уметнички савет сачињен од три историчара уметности, а које бира директор. Мандат савета траје годину дана. Галерије не наплаћују улазнице за своје програме. Радно време галерије је радним данима од часова а суботом од 9 13 часова. Сарадња На локалном нивоу Савремена галерија сарађује са Музејом и Културним центром, а такође остварује сарадњу са Музејом савремене уметности Војводине и једном галеријом у региону. Сарадња Савремене галерије развијена је и са установама културе у из иностранства. Све сарадње су техничког и логистичког типа. Када је реч о сарадњи са медијима Галерија је остварује са локалним и регионалним медијима, али и са јавним сервисом Србије. Галерије нема чланство ни у националним ни у међународним организацијама. Табела 52: Сарадња са другим актерима у култури изложбе Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Народни музеј, Културни центар МСУВ, Златно око, Нови Сад / Мункачи Михаљ музеј, Бекешчаба, Мађарска је центар округа. - техничка - логистичка 44

45 ,5 58,2 20,3 15,5 70,4 14, ,6 26,3 15,8 26,3 Кадрови Укупно је у Галерији у у 19 стално запослених. Полна структура је готово уједначена, а у образовној структури, највише запослених има средњу стручну спрему. Просек година запослених је 47. У погледу старосне структуре Галерије, процентуално је најзаступљенији кадар старости између 30 и 39 година. У основној делатности ради укупно 31,6 запослених. Приказ 44: Полна, старосна и образовна структура запослених у зрењанинској галерији 47,3 52, ОШ 1 ССС 10 42,1 5,2 52,7 мушкарци 10 жене 9 ВШ/ВСС 8 Галерија нема хонорарне сараднике и волонтере. Има потребу за волонтерима који би били ангажовани на следећим пословима: дежурства у Салону Савремене галерије, помоћ у архивирању стручне документације, дежурства и помоћ током трајања колоније. Буџет Укупан буџет Галерије за годину износио је ,13 евра ( динара). Његова структура показује да је ,41 евра ( ,00 динара) издвојено за програме. Укупан буџет за годину био је видно нижи и износио је ,85 евра ( динара) што се одразило и на средства за програмске активности која су опала на суму од ,27 евра ( ,00 динара). Галерија у у се већим делом финансира из градског буџета а у години један део средстава је добила од Републике и Покрајине. Приказ 45: Извори финансирања и структура буџета Савремене галерије у и години Табела 53: Висина и расподела буџета Савремене галерије у и години Установа Година Висина буџета Савремена галерија уметничке колоније Ечка Град Република Остало Сопствени приходи Покрајина Програми Плате Текући трошкови Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,13 евра ,90 евра ,83 евра ,41 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,85 евра ,78 евра ,80 евра ,27 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током године обављена је адаптација и набавка канцеларијског намештаја у Савременој галерији. Финансијер је био град и АП Војводина, а у години град је дао средства за текуће инвестиционо одржавања зграде. Као приоритетно инвестиционо улагање у наредном периоду наводи се адаптација депоа. 45

46 Табела 54: Последње инвестиционо улагање Назив установе Савремена галерија уметничке колоније Ечка Тип инвестиције Финансијер Година Адаптација канцеларијског простора Набавка канцеларијског намештаја Текуће инвестиционо одржавања зграде Износ у еврима Износ у динарима АП Војводина , ,00 Град Град , , , ,00 Проблеми Као проблеме наводе разуђеност простора у ком делује Галерија, као и потребу за јединственим простором за изложбени салон, сталну поставку, канцеларије и депо.потребна су већа финансијска и боља техничка средстава за реализацију захтевнијих изложби. Што се тиче кадрова, у Галерији наводе да су им потребна још три кустоса. Табела 55: Проблеми Савремена галерија уметничке колоније Ечка у у Галерија Простор Финансирање Техничка опремљеност Кадрови Програми Савремена галерија уметничке колоније Ечка Разуђеност простора у ком делује Галерија, потребан јединствен простор за изложбени салон, сталну поставку, депо и канцеларије Одвајање мало средстава за реализацију изложби Непостојање опреме за реализовање захтевнијих изложби. Потребни пројектори, LCD монитори и DVD Мали број кустоса у односу на обим стручног посла. Потребна још три кустоса Потребна опрема и већа финансијска средства. Квалитетни програми су захтевни у техничком и финансијском смислу Позоришта Средњебанатског округа Једино професионално позориште у Средњебанатском округу је Народно позориште Тоша Јовановић у у. У у функционише и Аматерско позориште Мадач чији је оснивач група грађана али се највећим делом финансира из буџета града а. Позоришна активност округа одвија се и у оквиру аматерских позоришта у Новом Бечеју (Аматерско позориште и Група ПААД) и Сечњу (Позоришни клуб Гест). Њихова активност приказана је у делу извештаја посвећеном цивилном сектору. Народно позориште Тоша Јовановић у у је основано године када добија сопствени ансамбл који делује на три сцене: драмској, камерној и луткарској. Затим се године оснива и професионално луткарско позориште. Интеграцијом Драмског и Луткарског позоришта године формирано је данашње Народно позориште Тоша Јовановић са Драмском и Луткарском сценом. Позориште изводи представе на српском и на мађарском језику и има свој Клуб љубитеља позоришта. Оснивач Народног позоришта Тоша Јовановић је град. Аматерско позориште Мадач је основано године као професионално мађарско позориште. Прва представа одиграна је 15. октобра године. У сезони 1953/54 позориште губи статус професионалног и постаје аматерско, гашењем мађарског професионалног позоришта у Сомбору. У оквиру позоришта постоји: драмска, оперетска, омладинска и књижевна сцена. Своје представе изводи на мађарском језику. Оснивач Аматерског позориште Мадач је група грађана. Просторни капацитети Народно позориште Тоша Јовановић се налази у центру града, у згради чији је данашњи спољашњи изглед добијен темељном реконструкцијом и адаптацијом године. Последња адаптација 46

47 Позоришта била је у години. Унутрашњост Позоришта је рестаурирана захваљујући сачуваним оригиналним плановима. Позориште располаже простором површине м². Зграда у којој Позориште ради је уступљена тј. Установа користи простор без накнаде. Позориште има две сцене: Велику сцену, површине 106,5 м² и капацитета од 304 места (118 места у партеру, 68 места у партер ложама, 60 места у ложама на првом спрату, док је у ложама на другом спрату 48 места и још двадесетак места ван ложа. Постоји и четврти спрат са местима за стајање. Мала сцена Тодор Манојловић је површине 32,5 м² и капацитета од 59 места. Површина техничког простора око велике сцене је 30,4 м², отвор портала на великој сцени 7,1 м, а на малој 6,5 м, висина велике сцене је 4,9 м, а мале 3,4 м. Аматерско позориште Мадач ради у уступљеном простору без плаћања накнаде и користи позоришне сале Народног позоришта Тоша Јовановић те су подаци везани за салу исти. Програми и публика Народно позориште Тоша Јовановић у у је у сезонама од 2006/2007 до 2008/2009. године извело 12 премијера са вишим процентом савремених дела и вишим процентом учешћа сценарија по делима страних аутора. Аматерско позориште Мадач у у у сезонама од 2006/2007 до 2007/2008. године извело је 5 премијера са вишим процентом савремених дела. Сви сценарији у овом периоду су рађени по делима страних аутора. Аматерско позориште Мадач није доставило податке о броју премијера и удела према врсти дела за годину. Приказ 46: Број премијера у периоду од до године и удео према врсти дела које се обрађује (Аматерско позориште Мадач није доставило податке о броју премијера и удела према врсти дела за годину) Број премијера по текстовима домаћих писаца 4 Број премијера по текстовима страних писаца 8 66,7 33,3 Број премијера по текстовима домаћих писаца 0 Број премијера по текстовима страних писаца премијере 33,3 66,7 премијере Класична дела 4 Савремена дела 8 Класична дела 2 Савремена дела 3 У периоду од до године у Народном позоришту Тоша Јовановић одиграно је укупно 305 представа. У сезони 2007/2008, број представа је порастао у односу на претходну сезону. У периоду од до године у Аматерском позоришту Мадач одиграно је укупно 60 представа, у свакој сезони по 30 представа. 5 Аматерско позориште Мадач није доставило податке о броју изведених представа и премијера у сезони 2008/

48 Приказ 47: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од до године (Аматерско позориште Мадач није доставило податке о броју изведених представа и броју премијера у години) / / / / / / / / / / / /2009 У три посматране сезоне ( ) Народно позориште Тоша Јовановић је имало 69 гостовања, а угостило је 62 представе из других позоришта. У последњој посматраној сезони Позориште је повећало број гостовања, а смањило број гостујућих представа. Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о броју гостовања и гостујућих представа. Приказ 48: Број гостовања и гостујућих представа у последње три сезоне (Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о броју гостовања и гостујућих представа) / / /2009 Број гостовања Број гостујућих представа Народно позориште Тоша Јовановић из а је имало укупно посетилаца на гостовањима у периоду од до године, што по сезони даје просек од гледалаца. Бројност публике је знатно већа у згради позоришта и износи , што значи да је по сезони у просеку око гледалаца посетило Позориште. Укупан број гледалаца и у згради позоришта (представе Народног позоришта Тоша Јовановић, али и гостујуће представе) и на гостовањима износи , што по сезони даје број од посетилаца. У последњој посматраној сезони 2008/2009 број гледалаца на гостовањима је у порасту, док је број гледалаца код куће у паду. Аматерско позориште Мадач је имало укупно посетилаца на гостовањима у периоду од до године, што по сезони даје просек од гледалаца. Број публике је мањи у у и износи 7.201, што значи да је по сезони у просеку око гледалаца видело представе Аматерског позоришта Мадач. Укупан број гледалаца и у у и на гостовањима износи , што по сезони даје број од посетилаца. У последњој посматраној сезони 2007/2008 број гледалаца на гостовањима је у порасту, док је број гледалаца код куће у паду. Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о броју гледалаца за годину. 48

49 Приказ 49: Број гледалаца у три анализиране сезоне (Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о броју гледалаца за годину) / / /2009 Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца Народно позориште Тоша Јовановић поред представа организује и трибине, промоције књига, изложбе, концерте, јавна читања драмских текстова, вечери посвећене позоришним уметницима. Аматерско позориште Мадач гостује по читавој Војводини, а затим и у иностранству: Мађарска, Хрватска и Словенија. Позориште је добитник више значајних признања: Златна плакета освојена на савезном фестивалу на Хвару (1963), Награда ослобођења града а (1963), Искра културе (1974), Награда СИЗ културе а (1976), Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1983). Кадрови Укупно је у Народном позоришту Тоша Јовановић у у 84 стално запослених од којих у основној делатности ради 82,1 запослених, а 17,8 представља административно и помоћно особље. Структура запослених према занимању показује да је у Народном позоришту Тоша Јовановић 35 глумаца, један уметнички сарадник, 33 запослених у техничком сектору, док 15 запослених чини административно и помоћно особље. Укупно у позоришту Мадач у у је четворо стално запослених и сви су запослени у администрацији. Приказ 50: Структура запослених према занимању у Народном позоришту Тоша Јовановић и Аматерском позоришту Мадач / / /2009 Број гледалаца у згради Укупан број гледалаца Број гледалаца на гостовањима 17,8 41,7 глумци 35 39,3 1,2 уметнички сарадник/директор 1 технички сектор 33 административно особље административно особље 4 49

50 Међу запосленима у Народном позоришту Тоша Јовановић је више мушкараца. Такође су и у глумачком ансамблу бројнији мушкарци. Полна структура у Аматерском позоришту Мадач је уједначена. Приказ 51: Полна структура запослених у позориштима 45,2 54,8 48,6 51,4 Мушкарци 46 Жене 38 Мушкарци 18 Жене Мушкарци 2 Жене 2 Када је старосна структура у питању, у Народном позоришту Тоша Јовановић преовлађују запослени старости између 40 и 49 година. Просек година свих запослених је 48 година. Када је само о глумцима реч, просек година је 47. У погледу старосне структуре, у позоришту Мадач у у половина запослених је старости између 40 и 49 година. Просек година запослених је 47. Приказ 52: Старосна структура запослених у позориштима ,5 22,7 30,9 22,7 20, ,6 31,4 20 8,6 31, Укупна образовна структура у Народном позоришту Тоша Јовановић показује доминантност средњеобразованог кадра. Када су глумци у питању, преовлађује такође средњеобразовани кадар. Сви запослени у позоришту Мадач у у имају средњу стручну спрему и сви су административно особље. 50

51 Аматерско позориште Мадач. Народно позориште Тоша Јовановић, Приказ 53: Образовна структура запослених у позориштима ОШ 8 27,4 9,4 ОШ 3 37,1 8,6 ССС 53 ВШ/ВСС 23 63,1 ССС 19 ВШ/ВСС 13 54,3 ССС Народно позориште у у има четири хонорана сарадника а волонтере нема. Позориште Мадач нема волонтере. Сарадња Народно позориште Тоша Јовановић на локалном нивоу сарађује са готово свим институцијама културе у у. Поред тога Народно позориште Тоша Јовановић сарађује са Српским народним позориштем у Новом Саду и темишварском филхармонијом. Ово позориште има успостављену сарадњу са локалним, регионалним медијима и РТС ом. Аматерско позориште Мадач сарађује са другим актерима у култури на локалном нивоу али није спецификовано са којим. Аматерско позориште Мадач не сарађује са локалним и регионалним медијима. Табела 56: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Народни музеј, Културни центар, Библиотека, Историјски архив, Аматерско позориште Мадач, Савремена галерија Регионални ниво Заједница професионалних позоришта Војводине, Музеј позоришне уметности Војводине Ниво сарадње Национални ниво Српско народно позориште Међународни ниво Темишварска филхармонија Сарадња са центром округа је центар округа Тип сарадње Постоји сарадња / / / / Буџет Народно позориште Тоша Јовановић се највећим делом финансира из буџета града а, a део финансија остварује и из сопствених прихода. Донације чине незнатан део укупних финансија. Аматерско позориште Мадач се такође највећим делом финансира из буџета града а и малим делом из Покрајине и сопствених прихода. Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину. 51

52 18,5 64,4 17, ,5 64,6 4, ,7 0,3 0, ,9 96 Приказ 54: Извори финансирања позоришта у и години (Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину) Град Остало Сопствени приходи Донације Република Град Покрајина Сопствени приходи Као што је и очекивано, већи укупан буџет, као и средства за програме у години имало је Народно позориште Тоша Јовановић. Укупан буџет Народног позоришта Тоша Јовановић у у за годину износио је ,58 евра ( ,00 динара) док је за годину буџет износио ,17 евра ( ,00 динара). За програме је у години издвојено ,11 евра ( ,00 динара) а у години ,21 евра ( ,00 динара). Укупан буџет позоришта Мадач за годину износио је динара. За програмски део издвојено је ,31 евра ( ,00 динара). Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину. Табела 57: Висина и расподела буџета позоришта у и години (Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину) Установа Година Висина буџета Народно позориште Тоша Јовановић, Аматерско позориште Мадач, Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,58 евра ,39 евра ,08 евра ,11 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,17 евра ,26 евра ,70 евра ,21 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,91 евра ,20 евра 2.090,40 евра ,31 евра ,00 дин ,00дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету позоришта имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвојила у 2008 години, у оба позоришта налазе на другој позицији док се у години налазе на последњем месту у случају Народног позоришта Тоша Јовановић у у. Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину. Приказ 55: Структура буџета позоришта у и години (Аматерско позориште Мадач Заводу није доставило податке о буџету за годину) Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови 52

53 Народно позориште Тоша Јовановић, Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током и године обављена је Адаптација глумачких гардероба и радионица Народног позоришта Тоша Јовановић. Финансијери су били Министарство економије и регионалног развоја и град. Укупна вредност инвестиције коју је издвојио град износила је ,19 евра. Као приоритетна улагања Народно позориште Тоша Јовановић наводи реконструкцију фоајеа и санацију позоришне сале. Аматерско позориште Мадач не наводи последња инвестициона улагања нити приоритетна улагања. Табела 58: Последња инвестициона улагања Тип инвестиције Финансијер Година Адаптација глумачких гардероба и радионица Адаптација глумачких гардероба и радионица Адаптација глумачких гардероба и радионица Министарство економије и регионалног развоја (јавни рад) Износ у еврима Износ у еврима , ,27 Град , ,27 Град , ,43 Проблеми У Народном позоришту Тоша Јовановић, као проблеме наводе адаптацију зграде, замену застареле светлосне опреме, недостатак средстава за програме и тешко проналажење и приступ фондовима Европске уније и партнерствима. У Аматерском позоришту Мадач као проблеме наводе недостатак финансијских средстава за редовну делатност. Табела 59: Проблеми позоришта Средњебанатског округа у у Установа/ Град Народно позориште Тоша Јовановић, Аматерско позориште Мадач, Простор Потребна адаптација зграде. Сала која је споменик културе захтева рестаурацију. Пропали кров на сликарници. Гардеробе и радионице захтевају опремање намештајем и полицама Нема проблема Финансирање Недостатак средстава за програме Недостатак финансијских средстава за редовну делатност Техничка опремљеност Замена застареле светлосне опреме (рефлектори), инспицијентска веза. дотрајао возни парк Кадрови / Програми Недостатак средстава за програме, тешко проналажење и приступ фондовима Европске уније и партнерствима Нема проблема Нема проблема Нема проблема Цивилни сектор Средњебанатског округа Цивилни сектор у култури Средњебанатског округа већином чине културно-уметничка друштва, па затим струковна и комплексна удружења. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, тј. на основу података којима Завод располаже, највише културно-уметничких друштава има - 21, а најмање Нова Црња 5 КУД-ова. Када је о другим удружењима реч, град и општине Житиште, Сечањ и Нова Црња имају регистрована струковна удружења књижевника, има ликовно удружење аматера док Нови Бечеј има две драмске групе међу удружењима. Треба напоменути да у приказу неће бити приказани активи жена, а од свих актива у Средњебанатском округу, у доњој табели, издвојени су само они који се кроз свој рад баве разним културним активностима. Иначе, активи жена се баве чувањем традиције, очувањем старих обичаја и оживљајавањем традиционалних вештина жена са села као што су ручни радови, припремање старих јела и обичаја, желићи да од заборава сачувају све оно што је током времена било саставни део живота људи на просторима на коме живе. Већи број актива се бави хуманитарним радом и учествује на различитим манифестацијама. 53

54 број број Табела 60: Актери цивилног сектора у култури Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Средњебанатски округ Удружења КУД-ови Житиште Сечањ Нови Бечеј Нова Црња Омладински хор Коча Коларов, -Градски дувачки оркестар -Центар за креативно одрастање и мултикултуралну сарадњу Цеком, -Уметничка асоцијација -Удружење грађана Филмофил, -Невладина организација Нови оптимизам, -Удружење ликовних аматера УЛАЗ, -Камерни хор Еммануел, -Оркестра за рану и ренесансну музику Архаик, Клек -Аматерско позориште Мадач, -Савез аматерских културно-уметничких друштава САКУД, -Банатско удружење књижевника, -Клуб књиге Бранко Радичевић, Житиште -Актив жена Ђурђевак, Житиште -Удружење жена Међанке, Међа -Актив жена Јоргован,Торда -Актив жена Свети Ђорђе, Житиште -Актив жена Завичај, Равни Тополовац -Актив жена Банатски Двор, Банатски Двор -Културно просветна заједница општине Сечањ -Позоришни клуб Гест, Сечањ -Клуб књижевника Тодор Манојловић, Сечањ -ПААД центар за социокултуролошке изузетности, Нови Бечеј -Аматерско позориште Нови Бечеј -УГ ЕтноНет, Српска Црња -Удружење жена у Радојеву -Књижевни клуб Ђура Јакшић, СрпскаЦрња -Удружење жена Нова Црња -Удружење младих Војводе Степе, Војводе Степе УКУПНО КУД Светозар Марковић, -КУД Весели Банаћани, -КУД Петефи Шандор, Мужља -КУД Пионир, -КУД Петефи, -КУД Коло, Меленци -КУД Младост, Елемир -КУД Младост, Арадац -КУД Јожеф Атила, Михајлово -КУД Арсеније Теодоровић, Перлез -КУД Штефан Штефу, Ечка -КУД Урош Предић, Орловат -КУД Завичај, Лазарево -КУД В.Л.Курјак, Лукићево КУД Ђурђевак, Фаркаждин -КУД Чента, Чента -КУД Лала, Ечка -КУД Слобода, Книћанин -КУД Русанда, Меленци -КУД Клек, Клек -КУД Лумина, Јанков Мост -КУД 2. октобар, Житиште -КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак -КУД Сечењи Иштван, Хетин -КУД Зора, Српски Итебеј -КУД Банатски Двор, Банатски Двор -КУД Петар Кочић, Честерег -КУД Илија Прерадовић, Банатско Карађорђево -КУД Петефи Шандор, Торда -Удружење грађана Подгрмеч, Житиште -Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј - КУД Младост, Конак -КУД Јандрија Томић Ћић, Крајишник - КУД Светозар Шемић, Јарковац - КУД Владо Томановић, Сечањ - КУД Братство јединство, Сутјеска - КУД Др. Борислав Јанкулов, Јаша Томић -КУД Јован Аћимац, Кумане -Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј -КУД Теодор Павловић, Ново Милошево -Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар -Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј -Удружење ромског фолклора Романо ило, Нови Бечеј -КУД Добривоје Путник, Радојево -КУД Александрово, Александрово -КУД Петефи Шандор, Тоба -КУД Ђура Јакшић, Српска Црња -КУД Ади Ендре, Нова Црња 54

55 НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН КУД-ови Средњебанатског округа Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији КУД у Средњбанатском округу основан је године - КУД Зора из Житишта. Житишта је општина Средњебанатског округа и са најмлађим КУД-ом, с обзиром на то да је друштво Сечењи Иштван основано године. Највећи број КУД-ова основан је у периоду од до Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУДови доставили Заводу, већина друштва своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори домова културе, школа). Само један КУД располаже сопственим простором, а једино КУД Сечењи Иштван из Житишта плаћа простор који користи. Табела 61а: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а КУД Светозар Марковић, Година оснивања КУД Весели Банаћани, Простор Друштво нема своје просторије већ користи просторије Месне заједнице Друштво нема своје просторије, већ користи просторије Културног центра Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Петефи, КУД има своје просторије КУД Слобода, Книћанин КУД 2. октобар, Житиште КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак Друштво користи уступљене просторије Дома културе у Книћанину Друштво користи уступљене просторије Дома културе Месне заједнице Житиште Друштво користи уступљене просторије Дома културе - Месне заједнице КУД Сечењи Иштван, Хетин Изнајмљен Да Да Да Да СЕЧАЊ КУД Зора, Српски Итебеј Уступљен Да КУД Петар Кочић, Честерег Уступљен Да КУД Петефи Шандор, Торда Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Младост, Конак Друштво користи просторије у Дома културе око Уступљен Да Друштво користи уступљене просторије Дома клутуре Месне заједнице Конак КУД Светозар Шемић, Јарковац Уступљен Не КУД Јован Аћимац, Кумане Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац,, Нови Бечеј Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Друштво користи просторије Месне заједнице Друштво користи уступљене просторије Српске православне црквене општине Драгутиново, Ново Милошево Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Бочар Друштво користи уступљене просторије Дома клутуре Нови Бечеј Да Да Не Да Да 55

56 НОВА ЦРЊА Табела 61б: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Добривоје Путник, Радојево Друштво користи уступљене просторије Дома клутуре Да КУД Александрово, Александрово Малађи користе просторије Земљорадничке задруге а старији просторије Ловачког дома и школе КУД Петефи Шандор, Тоба Уступљен Да КУД Ђура Јакшић, Српска Црња Друштво користи просторије Дома културе Српска Црња и школско двориште КУД Ади Ендре, Нова Црња око Друштво користи просторије Месне заједнице Нова Црња Да.- нема података Приказ 56: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 6,2 6,2 12,5 87,6 87,5 уступљен - 14 у власништву - 1 изнајмљен - 1 простор се може користити за наступе - 14 простор се не може користити за наступе - 2 Као што показује приказ, већина КУД-ова (14 од 16 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (2 од 16) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва. Чланови, наступи и публика Четири КУД-а Средњебанатског округа имају мање од 50 чланова. Највећи број друштава има преко 100 чланова, док 6 од 24 друштава за које Завод поседује податке има између 75 и 100 чланова. Друштва углавном имају сталне чланове. У функционисању друштва осим сталних и повремених чланова помажу и волонтери. Табела 62а: Чланство КУД-ова Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери ЗРЕЊАНИН КУД Светозар Марковић, У разговору истакли да имају око 250 чланова КУД Весели Банаћани, У разговору истакли да имају око 100 чланова КУД Петефи, У разговору истакли да имају око 150 чланова КУД Слобода, Книћанин

57 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ Табела 62б: Чланство КУД-ова Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери КУД 2. октобар, Житиште КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак КУД Сечењи Иштван, Хетин У разговору истакли да имају око 50 чланова КУД Зора, Српски Итебеј / / / КУД Петар Кочић, Честерег СЕЧАЊ КУД Петефи Шандор, Торда Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Удружење грађана Подгрмеч, Житиште У разговору истакли да имају око 100 чланова У разговору истакли да имају око 50 чланова / / / / / / КУД Младост, Конак / / / / / / КУД Светозар Шемић, Јарковац / / / / / / КУД Јован Аћимац, Кумане / / / Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј У разговору истакли да имају око 150 чланова КУД Теодор Павловић, Ново Милошево / 6 6 / / / Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј / / / 5 8 / / / / / / КУД Добривоје Путник, Радојево / / / / / / КУД Александрово, Александрово У разговору истакли да имају око чланова КУД Петефи Шандор, Тоба КУД Ђура Јакшић, Српска Црња КУД Ади Ендре, Нова Црња У разговору истакли да имају око 90 чланова У разговору истакли да имају око чланова.- нема података Приказ 57: Расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 16,7 37,5 мање од ,8 од 51 до од 76 до и више -9 Када је о наступима и реч, сва друштва су имала наступе у свом месту, док један КУД не бележи ниједан наступ у другим градовима Србије. У иностранству је наступало девет друштава. Најуспешнији по броју наступа је КУД 2. октобар из Житишта па КУД Светозар Шемић из Сечња. 57

58 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ Табела 63: Број наступа КУД-ова у периоду од до године (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) ЗРЕЊАНИН СЕЧАЊ Назив КУД-а КУД Слобода, Книћанин КУД 2. октобар, Житиште КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак КУД Зора, Српски Итебеј КУД Петар Кочић, Честерег КУД Петефи Шандор, Торда Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Младост, Конак КУД Светозар Шемић, Јарковац Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран Број наступа/публике у другим местима Србије Број наступа/публике у иностранству Број публике по наступу 8/200 8/200 8/200 4/300 6/350 2/200 1/100 3/200 2/ / / / /2000 6/3000 7/3500 4/ / /3000 3/150 3/200 4/220 3/90 5/100 6/100 3/200 1/200 2/ /700 4/ / /1800 5/1500 6/1800 1/500 1/500 / 326 / / 1/300 / / / / / 1/ Годишње наступају тридесетак пута, од тога су 2-3 наступа у иностранству 5/н.п 5/ н.п. / 3/500 4/650 4/600 Годишње наступају 2-3 пута Укупан број публике на наступима за све три наведе године је / н.п. 12/ / н.п. / / / /. 17/ / 4000 / 1/ 1000 / 284 КУД Јован Аћимац, Кумане Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј КУД Добривоје Путник, Радојево КУД Александрово, Александрово КУД Петефи Шандор, Тоба КУД Ђура Јакшић, Српска Црња 4/ / / /500 5/500 7/800 Имају 10 ак наступа годишње 1/ /2500 1/ /500 3/2150 2/1400 1/3000 4/2800 2/1200 / / / 850 / 19/200 10/200 / 5/300 3/250 / / / 25 12/300 11/300 9/300 4/250 3/250 2/250 / 1/500 1/ /200 4/180 5/200 3/200 4/200 2/300 / / / Имају посетилаца на наступима 6/600 5/600 7/1100 4/800 4/800 8/2000 / / / 173 У Српској Црњи наступају 3 пута годишње а у другим местима око 15 пута годишње.-нема података 58

59 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ Када говоримо о публици, ретка су културно-уметничка друштва која воде евиденцију о посећености својих програма, у већини случајева реч је о апроксимативним вредностима. Према тим подацима, највећи број посетилаца по наступима има КУД Теодор Павловић код Новог Бечеја који је имао пар великих наступа пред око 850 посетилаца по програму, други најуспешнији КУД у посматраном периоду је КУД 2. октобар и КУД Петар Кочић, оба из Житишта са око 400 посетилаца по наступу. Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују културно-уметничка друштва. Од 16 друштава која су Заводу доставила податке, пет наплаћује улазнице, а цене улазница су 50,00 динара. Нови Бечеј је једина општина у којој ниједан КУД не наплаћује улазнице публици. Табела 64: Цене улазница за наступе КУД-ова (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме ЗРЕЊАНИН КУД Слобода, Книћанин Да 50 дин. СЕЧАЊ КУД 2. октобар, Житиште Не / КУД Сечењи Иштван, Хетин Не / КУД Зора, Српски Итебеј Не / КУД Петар Кочић, Честерег Не / КУД Петефи Шандор, Торда Да 50 дин. Удружење грађана Подгрмеч, Житиште Не / КУД Младост, Конак Да 50 дин. КУД Светозар Шемић, Јарковац Не / КУД Јован Аћимац, Кумане Не / КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Не / Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и Не / фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј Не / КУД Добривоје Путник, Радојево Не / КУД Петефи Шандор, Тоба Да 50 дин. КУД Ади Ендре, Нова Црња Да 50 дин. Приказ 58: Цене улазница за програме (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 31,3 Не наплаћује улазнице - 11 КУД-ова 68,7 улазница 50 динара - 5 КУД- ова Поред редовних наступа, велики број КУД-ова Средњебанатског округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, односно месном заједницом. Културно-уменичка друштва обележавају концертом сеоску славу, а организују и фестивале. Према подацима Завода, најактивније је КУД Викентије Петровић Бокулац из Торака, које организује седам манифестација на годишњем нивоу. 59

60 НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН Табела 65: Манифестације које КУД-ови организују (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а КУД Весели Банаћани, Назив манифестације/програма коју организује КУД Међународни фестивала свадбених обичаја Међународни фестивала свирача на старим архаичним инструментима Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације КУД Слобода, Книћанин Културно лето Книћанина / КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак Фестивал ствараоца паора "Бразде са чежњом" Музеј банатског села Темишвар Фестивал сеоске сатире и хумора "ФЕСУС" / Фестивал румунских епиграмиста "Теодор Мунтеану" Књижевно Вече "Еминеску у вечном сећању" Клуб "Ридендо" - Темишвар / 16 Ускршњи коцерт / СЕЧАЊ НОВА ЦРЊА КУД Петар Кочић, Честерег КУД Петефи Шандор, Торда Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Младост, Конак КУД Светозар Шемић, Јарковац КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј КУД Александрово, Александрово КУД Петефи Шандор, Тоба Дани торчанске културе / Вече коледа / Фестивал крајишке песме / Дани културе Дан села Месна заједница Итебејски зимски сусрети Дани села Православни извори Деца чувари традиције Ђерам Сеоска слава -Спасовдан Славски концерт удружења СРЕМ, БАНАТ И БАЧКА Ново Милошево Видовдански сусрет Министарство за дијспору Владе Републике Србије / Месна заједница Јарковац Дом културе и Општинкса управа Нови Бечеј Дан села - Св.Илија / / / Сусрет Тобљана Месна заједница Тоба

61 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН Што се тиче организације друштава, од 17 друштва за које Завод располаже подацима, четири функционишу само као фолклорна секција. Велики проблем таквих друштва је што морају да се сналазе за музичаре који најчешће наплаћују услуге или да пуштају музику са носача звука што не обезбеђује квалитетан (аутентичан) наступ. Са друге стране постоје седам друштва која поред фолклорне имају музичку секцију тј. оркестар што значајно олакшава рад тих фолклорних ансамбала. У Средњебанатском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске и секције ручних радова. Таквих друштава у у и околним општинама је 11. Фолклорне секције су у свим КУД-овима, изузев оних који Заводу нису доставили информацију, подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова. Табела 66: Организација КУД-ова (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције КУД Светозар Марковић, КУД Весели Банаћани, КУД Петефи, КУД 2. октобар, Житиште КУД Сечењи Иштван, Хетин КУД Петефи Шандор, Торда Ансамбл народних песама и игара, певачка група, в елики народни оркестар Друштво негује обичаје и традицију са простора Баната, пре свега српску традицију, а затим и других народа који живе на том простору Играоница, фолклорна радионица, музичка радионица, ликовна радионица, радионица за ручни рад, историјска радионица и друге Фолклорна, драмска, музичка Фолклорна, драмска, хор, актив жена, певачка Фолклорна / Пионири, омладинци, извођачки и старији Деца и ветерани Деца од 6-11 година, од 11-14, од 14 и преко 20 година Друштво за неговањенародних обичаја и традиција Бузавираг, Нови Итебеј Фолклорна, цитраши, хор, оркестар, драмска, ручни радови СЕЧАЊ КУД Младост, Конак Фолклорна КУД Светозар Шемић, Јарковац Фолклорна, музичка Мала и извођачка КУД Јован Аћимац, Кумане Мађарско културно уметничко друштво Јокаи Мор, Нови Бечеј Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј Фолклорна Фолклорна, ручни рад, музичка Фолклорна, радионица веза, стари занати, музичка Фолклорна 4 групе: I- од 4-8 год., II- од 9-12 год, III- од12-16 год., IV- од16-33 год. 3 групе: од I V разреда, од V-VIII разреда и извођачка 3 групе: I - од 4-7 год.,ii од 8-12 год. III год. КУД Александрово, Александрово Ансамбл народних игара, рецитаторска и певачка Старија и млађа КУД Петефи Шандор, Тоба КУД Ђура Јакшић, Српска Црња Фолклорна, драмска, неговање народних обичаја Фолклорна, драмска Дечја, дечја средња, омладинска и ветерани КУД Ади Ендре, Нова Црња Фолклорна, хор, модерни плес Дечја и одрасли 61

62 СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН Сарадња Културно-уметничка друштва Средњебанатског округа имају солидно развијену међусобну сарадњу на локлном, регионалном и националном нивоу. Поједина друштва истичу добру сарадњу са локлним поливалетним центрима. Међународну сарадњу остварује пет друштва. Са друге стране, сарадњу са медијима не остварује четири друштва, док је код 10 преосталих КДова то сарадња са локалним и регионалним медијима и одређеним медијима из Румуније и Мађарске. Табела 67а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а КУД Светозар Марковић, КУД Весели Банаћани, КУД Петефи, Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Културни центар, Позориште и школе Културни центар, Позориште и школе Основне школе и средња музичка школа, Културни центар и Позориште / / / Културноуметничка друштва из других градова Србије КУД-ови из Србије Културноуметничка друштва из других градова Србије Међународни ниво Сарадња са медијима / / / КУД Слобода, Книћанин / / / / Не постоји КУД 2. октобар, Житиште / / / / КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак КУД Сечењи Иштван, Хетин КУД Зора, Српски Итебеј / КУД Петар Кочић, Честерег Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Младост, Конак КУД Светозар Шемић, Јарковац / Завод за културу војвођанских Румуна, Друштво за румунски језик Војводине КУД-ови / / Културно просветна заједница Житиште КУД 2. октобар из Житишта, Културно просветна заједница Житиште Културно просветна заједница општине Сечањ Постоји али није наглашено са којим КУД Пионир из а / / Постоји сарадња са културним актерима из Мађарске Локални и регионални медији Регионални и румунски медији Локални и мађарски медији / / Не постоји / / / / / КУД Др. Младен Стојановић из Приједора и СКД Просвјета, Гарешница из Републике Хрватске / / / Постоји али није наглашено са којим / Постоји али није наглашено са којим Локални и регионални медији Локални и регионални медији Постоји али није наглашено са којим Локални и регионални медији 62

63 ЗРЕЊАНИН НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ Табела 67б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а КУД Јован Аћимац, Кумане КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј КУД Добривоје Путник, Радојево КУД Петефи Шандор, Тоба Локални ниво Сарадња са актерима у култури Регионални Национални ниво ниво КУД Бећарац / / Банатски Културни Центар Ново Милошево, КУД Бочар, Удружење жена Пирош Рожа Н.Милошево КУД Теодор Павловић Ново Милошево Дом културе, Локална самопуправа и КУД Јован Аћимац Кумане Библиотека, КТЦ општине Нова Црња / КУД Извор Наково,КУД С.Црња КУД Орашац Орашац ; КУД Ђуро Јакшић Српска Црња / / Међународни ниво КУД ОРО из Македоније, КУД Бамби из Беча, Балканфолк фест из Бугарске / / Сарадња са медијима Регионалн и медији Локални медији / / Не постоји Балканфолк фест, Бугарска Локални медији / / / Не постоји КУД ови из Војводине / / Мађарски медији Финансирање КУД-ова Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу, али извесно је да у раду КУД-ова у целом Средњебанатском округу финансијски учествују локалне самоуправе. КУД-ови који не добијају средства од општина су ретки. Као финансијери друштава појављују се и месне заједнице а неки КУД-ови добијају средства од Покрајине и Републике. Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Неретко се дешава да трошкове превоза или организације манифестација сносе родитељи деце и старији чланови друштва. Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су доставили податке о финансирању Заводу, у посматраном периоду (2008,2009) имало је друштво КУД Викентије Петровић Бокулац из општине Житиште, па КУД Светозар Шемић из општине Сечањ. Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Младост из Сечња. Табела 68а: Буџети КУД-ова и извори финансирања у и години (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а КУД Светозар Марковић, КУД Весели Банаћани, КУД Петефи, КУД Слобода, Книћанин Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а Год. динара евра Општина Порајина Република Сопствена средства Друштво се највећим делом финансира из спонзорства и сопствених прихода Друштво се највећим делом финансира из спонзорстава и сопствених прихода Друштво се финансира путем донација, пројеката и сопствених прихода ,00 дин. од општине, сопствених прихода није наведен ,00 дин. од општине, сопствених прихода није наведен Спонзори и донатори 63

64 НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ Табела 68б: Буџети КУД-ова и извори финансирања у и години (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) СЕЧАЊ НОВА ЦРЊА Назив КУД-а КУД 2. октобар, Житиште КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак КУД Зора, Српски Итебеј Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Младост, Конак КУД Светозар Шемић, Јарковац КУД Јован Аћимац, Кумане КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј КУД Петефи Шандор, Тоба нема података средства) Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а Год. динара евра Општина Порајина Република Сопствена средства Спонзори и донатори , ,47 15,2 / / / 84, , ,54 13,2 / / / 86, , , / , , / ,00 859,62 80 (О+Град)* / / / ,00 745,23 80 (О+Град)* / / / , ,11 / / / / , ,21 10,5 / 16,8 / 72, , ,31 20,5 / / 66,2 13, , ,08 / 50 / 41,7 8, , ,15 81,6 (О+МЗ)** / / / Фондација 18, , ,53 63 (О+МЗ)** / / , ,63 83,3 / / 16,7 / , ,00 92,3 / / 7,7 / , , МЗ / / / / , , (О+МЗ)** / / / / ,00 368,41 86(О+МЗ)** / / / (О+МЗ)** / / / / , , / 40 Фондација , ,23 *(О+Град) општина и Град (удружена средства); **(О+МЗ) општина и месна заједница (удружена Проблеми Основни проблем КУД-ова Средњебанатског округа је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме, адаптација просторија у којима одржавају своје активности. Мали број друштава истиче да нема проблема са опремом, док остала наводе проблеме недостатка или дотрајалости техничке опреме (озвучења, инструменти...) и исто тако ношњи и обуће. Одређена друштва имају проблем са простором. Од 21 друштва, шест исказује потребу за преуређењем простора у којем одржавају пробе, три има проблем са грејањем просторија, док сва остала не истичу просторне проблеме. Проблеми у вези са програмима углавном се тичу потешкоћа или немогућности куповине кореографија и превоза на наступе. Једно друштво такође истиче као проблем и незаитересованост младих за овакав вид активности. 64

65 НОВИ БЕЧЕЈ ЖИТИШТЕ ЗРЕЊАНИН Табела 69а: Проблеми КУД-ова Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) СЕЧАЊ Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Светозар Марковић, КУД Весели Банаћани, КУД Петефи, КУД Слобода, Книћанин КУД 2. октобар, Житиште КУД Викентије Петровић Бокулац, Торак КУД Сечењи Иштван, Хетин КУД Зора, Српски Итебеј КУД Петар Кочић, Честерег КУД Петефи Шандор, Торда Удружење грађана Подгрмеч, Житиште КУД Светозар Шемић, Јарковац КУД Јован Аћимац, Кумане КУД Теодор Павловић, Ново Милошево Културно уметничко друштво за неговање музике, обичаја и фолклора Бочар, Бочар Удружење градског фолклора Бећарац, Нови Бечеј Техничка Програми опремљеност Као највећи проблем представници Друштва наводе немања довољних финансијских средстава за адаптацију објекта у коме се налазе њихове просторије Као највећи проблем представници Друштва наводе недовољна финансијска средства којим располажу. Из КУД-а истичу да би Савез аматера а требало да квартално обавештава своје чланове о плану и програму за наредни период, као и о средствима намењеним за те програме Као највећи проблем представници Друштва наводе недовољна финансијска средства којим располажу. Из КУД-а истичу да би Савез аматера а требало да квартално обавештава своје чланове о плану и програму за наредни период, као и о средствима Неусловне просторије у којима се чува ношња и одржавање проба Дотрајалост објекта, недостатак простора за свлачионице и гардеробе Велика сала је у веома лошем стању Потребан сопствени простор Нема проблема Нема проблема / намењеним за те програме Искључиво из сопствених извора и мала помоћа Савеза и МЗ Недовољан прилив средстава за реализацију свих планираних активности Нередовно финансирање Потребан сигурнији извор финансирања Потребна средства за реновирање просторија Недостатак средстава за превоз и плаћање кореографа Лоше озвучење, недовољна ношња, непостојање пратеће опреме за снимање и репродуковање Нема проблема Мала улагања у одржавању инструмената Непостојање техничке опремљености Недостатак ношње и музичке опреме Дотрајалост објекта Недостатак средстава Нема проблема Нема проблема Нема проблема Немање свог простора Нема проблема Грејање је проблем Недостатак средстава за плаћање кореографа и музичара Потребна средства за обнављање ношње, оркестар и превоз играча на наступе Недостатак средстава Потребна помоћ од Месне заједнице и Општине) Недостатак средстава за путовања Материјална средства Нема проблема Постоји проблем али није наведен Нема проблема / / Постоји проблем техничке опремљености Нема проблема Недостатак ношње и адекватне обуће уз исте опреме Неопремљеност (озвучење, инструменти, ношње...) Потребан оркестар Недовољан средстава за реализацију жељених активности Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема Недостатак средстава за програме 65

66 НОВА ЦРЊА Табела 69б: Проблеми КУД-ова Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив КУД-а Простор Финансирање КУД Добривоје Путник, Радојево КУД Александрово, Александрово КУД Петефи Шандор, Тоба КУД Ђура Јакшић, Српска Црња КУД Ади Ендре, Нова Црња Нема проблема Грејање просторија Потребна адаптација зграде Грејање просторија / Недовоњно финансијских средстава Недостатак финансијских средстава Техничка опремљеност Потребно озвучење Програми Нема проблема / / Нема проблема Потребно озвучење Нема проблема Недостатак средстава Недостатак финансијских средстава (грејање) Постоји потреба за ношњом / / Недостаје кореограф, незаинтересованост младих Остала удружења у култури Средњебанатског округа Према подацима којима Завод располаже, најстарије удружење у Средњeбанатском округу основано је године - Градски дувачки оркестар а. Радио је са прекидима током 90-их година двадесетог века, а поново је почео са радом године. Такође старије удружење је Хор младих Коча Коларов из а, основано године, као школски хор ске гимназије, али тек године постаје Удружење грађана. Нова Црња је општина Средњeбанатског округа са најмлађим удружењем, с обзиром на то да је Удружење грађана ЕтноНет основано године. Једино Уметничка асоцијација нема простор за своје активности као услов функционисања. Ипак, треба имати у виду да су простори ретко у власништву удружења У осталим случајевима удружења користе просторије установа културе или изнајмљују приватне просторе што отежава њихов рад. Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности. Комплексно удружење, које се за разлику од структовних удружења бави различитим садржајима је Центар за креативно одрастање и мултикултуралну сарадњу Цеком из а. Удружење грађана Цеком се бави организовањм активног коришћења слободног времена кроз рад са децом и младима у стваралачким радионицама, као и њихово активно учествовање у различитим програмима, пре свега културно-уметничким. Уметничка асоцијација а се такође бави разноликим садржајима, тежи да умрежи појединце и групе који су активни на пољу културе и уметности у у кроз заједничке акције и програме (изложбе, концерте, перформансе) и допринесе развоју савремене уметности у у и афирмацији грађанске културе, уметности, стваралаштва и комуникацији. Невладина организација Нови оптимизам се бави афирмисањем различитих видова стваралаштва. Реализовали су велики број трибина и тематских скупова посвећених друштвеном животу земље, региона и света, концерата, музичких вечери, изложби, промоција... Нови оптимизам је реализовао велики број трибина и тематских скупова посвећених друштвеном животу земље, региона и света. Бави се и организовањем бесплатних колективних излета на различита културна дешавања у земљи (10 организованих одлазака на премијерна извођења представа у Београду, шест организованих бесплатних одлазака на новосадски Exit фестивал, на суботички фестивал Trenchtown...). Нови оптимизам је радио и на презентацији Националне стратегије за младе путујући кроз 27 градова у земљи. ПААД центар за социокултуролошке изузетности се бави је афирмацијом културе и уметности младих Новог Бечеја, као и развојем грађанског друштва у свим његовим сегментима. Осим позоришне уметности Група ПААД се бави уметношћу, екологијом, хуманизмом, развојем демократског друштва... Културно просветна заједница општине Сечањ је самостална организација која обједињује активности у области културе, просвете, образовања и уметничког стваралаштва. КПЗ координира и организује рад културно-уметничких друштава, али и успоставља комуникацију и са врхунским 66

67 ЗРЕЊАНИН ОПШТИНА/ ГРАД уметничким стваралаштвом. Уз организовање и афирмисање аматерског стваралаштва обезбеђују се контакти ове средине са значајним ствараоцима и професионалним уметницима кроз организовање позоришних и уметничких приредби, гостовање књижевника, приређивање трибина и округлих столова. Позоришни клуб Гест окупља младе креативне људе, ентузијасте који желе да унапреде културно стваралаштво у општини Сечањ. Данас удружење броји преко 70 чланова, а иза себе има 8 аматерских позоришних представа, две сценске игре, организацију 3 концерта, и 4 сазива Ликовне колоније Гест, неколико ликовних изложби и књижевних вечери Организатор је Ликовне колоније ГЕСТ. Банатско удружење књижевника је регионално удружење књижевника са седиштем у у. Удружење је настало ради заштите регионалне (Банатске) књижевности у Србији, Румунији и Мађарској. Удружење је основано од стране предузећа Арт-Пројект. Савез аматерских културно-уметничких друштава (САКУД) из а, окупља аматерске ствараоце, окупљене у тридесет културно-уметничких друштава, у више области културе фолклору, ликовној и драмској уметности, музици и неговању етно-традиције. Организује међународни фестивал фолклора Лала и наступе наших уметника у иностранству. Аматерско позориште Мадач из а је представњено у делу извештаја о позориштима. Табела 70а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Година оснивања Основни циљ удружења Простор за активности Да ли је у простору могуће организовати програме Омладински хор Коча Коларов, Градски дувачки оркестар, Центар за креативно одрастање и мултикултуралну сарадњу Цеком, Уметничка асоцијација Удружење грађана Филмофил, Невладина организација Нови оптимизам, Банатско удружење књижевника, Камерни хор Еммануел, Негује хорску музику Оркестар изводи дела класичне, савремене, као и српске традиционалне музике. Основни циљ је формирање слободне и креативне личности, а основна делатност, организовање активног коришћења слободног времена кроз рад са децом и младима у стваралачким радионицама, као и њихово активно учествовање у различитим програмима, пре свега културно-уметничким Циљ удружења је остваривање заједничких и индивидуалних идеја, циљева и планова уметника како би заједничким деловањем допринели афирмацији грађанске културе, уметности, стваралаштва и комуникације. Популаризација филмске уметности у Банату Организација се бави афирмисањем различитих видова стваралаштва Удружење је настало ради заштите регионалне (Банатске) књижевности у Србији, Румунији и Мађарској Извођење и популаризација хорске музике Удружење има своје просторије, уступљене на коришћење од стране Града Центар, без накнаде, користи просторије уступљене од стране Града Удружење нема сопствене просторије Удружење користи просторије у оквиру биоскопа Cinema, јединог у граду Удружење књижевника има своје просторије и Књижевни клуб Уступљен, удружење користи простор без накнаде / Да Не 67

68 НОВА ЦРЊА НОВИ БЕЧЕЈ СЕЧАЊ ЖИТИШТЕ ОПШТИНА/ ГРАД Табела 70б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Година оснивања Основни циљ удружења Простор за активности Да ли је у простору могуће организовати програме Клуб књиге Бранко Радичевић, Житиште Културно просветна заједница општине Сечањ Позоришни клуб Гест, Сечањ Клуб књижевника Тодор Манојловић, Сечањ ПААД центар за социокултуролошке изузетности, Нови Бечеј Аматерско позориште Нови Бечеј УГ ЕтноНет, Српска Црња Књижевни клуб Ђура Јакшић, Српска Црња Развој културних вредности; праћење и развијање нових интереса у књижевности, култури и уметности; упознавати своје чланове са свим новим дешавањима у књижевности, култури и уметности; сарадња са другим књижевним и културним друштвима, који се баве сродном делатношћу Културно-просветна заједница општине Сечањ је самостална организација која обједињује активности у области културе, просвете, образвања и уметничког стваралаштва Окупља младе креативне људе, који желе да унапреде културно стваралаштво у општини Сечањ Рад на помоћи младих у сфери музике, певања, ручног рада и промоција и помоћ при штампању књига Циљ Групе ПААД је афирмација културе и уметности младих Новог Бечеја, као и развој грађанског друштва у свим његовим сегментима. Осим позоришне уметности Група ПААД се бави уметношћу, екологијом, хуманизмом, развојем демократског друштва... Извођење и организовање позоришних представа, организација манифетација, фестивала музичких програма и др. Удружење се бави израдом ручних радова, предмета и накита уз помоћ старих заната Очување духовне културе кроз књижевно стваралаштво, подстицање чланова локалне заједнице на књижевно стваралаштво, презентација радова чланова клуба, учешће у манифестацијама Користи услужно просторије Библиотеке Бранко Радичевић из Житишта Изнајмљен Уступљен, удружење користи простор без накнаде Приватни простор Уступљен, удружење користи простор без накнаде Приватни простор Уступљен, без накнаде, од стране Библиотеке и Музеја Ђуре Јакшића Да Не Не Да Приказ 59: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 7,7 7,7 15,4 7,7 61,5 56,2 18,8 18,8 6,2 уступљен - 8 изнајмљен - 1 немају простор - 1 приватни простор - 2 простор се може користити за програме - 3 простор се не може користити за програме - 3 немају простор - 1 нема података

69 СЕЧАЊ ЗРЕЊАНИН Чланови и активности Према подацима којима Завод располаже, удружења Средњебанатског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће између 20 и 40. Највише активиста има Банатско удружење књижевника из а. Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Клуб књиге Бранко Радичевић из Житишта. Најмањи број чланова има Културно просветна заједница општине Сечањ. Табела 71: Чланство удружења Средњебанатског округа (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери Омладински хор Коча Коларов, Тренутно има око 100 чланова подељених у две поставе Градски дувачки оркестар, Оркестар броји између 30 и 40 чланова, професионалних музичара Центар за креативно одрастање и Цеком има 57 чланова, од којих су око 20 деца предшколског и школског мултикултуралну сарадњу Цеком, узраста Уметничка асоцијација Удружење не води евиденцију о члановима Удружење грађана Филмофил, Удружење броји 26 чланова Невладина организација Нови оптимизам, Банатско удружење књижевника, Банатско удружење књижевника броји 120 чланова. Камерни хор Еммануел, / / / / / / ЖИТИШТЕ Клуб књиге Бранко Радичевић, Житиште / / / Културно просветна заједница општине У КПЗ-у су запослена четри радника. У извршном одбору КПЗ-а је 7 особа. Сечањ Такође, Заједница сваке године ангажује неколицину хонорарних сарадника Позоришни клуб Гест, Сечањ Удружење броји преко 70 чланова Клуб књижевника Тодор Манојловић, Сечањ / / / / / / ПААД центар за социокултуролошке НОВИ Постоји 40 волонтера изузетности, Нови Бечеј БЕЧЕЈ Аматерско позориште Нови Бечеј УГ ЕтноНет, Српска Црња Основани су у мају године НОВА ЦРЊА Књижевни клуб Ђура Јакшић, Српска / / / Црња.- нема података Приказ 60: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 25 16, ,3 мање од 20-3 од 21 до 40-4 од 41 до 80-2 преко 80-3 Када је о активностима реч, према подацима којима Завод располаже, приметно је да је Нови Бечеј највише окренут позоришним садржајима, пошто се једина два удружења беве позориштем. У у функционишу удружења која негују музичке и књижевне садржаје и специфична удружења која се баве разноврсним садржајима. Филм у Средњебанатском округу негује једино. Сва удружења организују редовно програме за публику. Не може се тачно рећи које удружење је најактивније када су програми у питању јер прецизни подаци за већину удружења нису наведени. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су музички програми Камерног хора Еммануел из а. Према подацима којима Завод располаже два удружења наплаћује улазнице за своје програме Позоришни клуб Гест и Аматерско позориште Нови Бечеј. Сва остала удружења Средњебанатског округа организују активности бесплатне за публику. 69