КОЛУБАРА. Насипи штите копове. Припреме за измештање Ибарске магистрале Планови на нивоу пре поплава Дуго путовање у прошлост

Transkripsi

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1131 јун Година LV Излази месечно Насипи штите копове Припреме за измештање Ибарске магистрале Планови на нивоу пре поплава Дуго путовање у прошлост

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Директор: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Ана Павловић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 37, Лазаревац Тел: 011/ , , redakcija@rbkolubara.rs Насловна страна: Детаљ са Поља Д Последња страна: Поље Д (Снимио: Милан Цвијетић) (Снимио: Милан Цвијетић) Јун 2015, бр Тираж: примерака Први број изашао 24. септембра године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј АКТУЕЛНО Угаљ опет по старој цени...4 Читамо се у ЕПС Енергији...5 Насипи штите копове Угља више за око пет одсто...8 Награде ђацима генерације...9 Припреме за измештање дела Ибарске магистрале...10 КОЛУБАРА број 1131, јун ОГРАНЦИ Планови производње на нивоу пре поплава...11 На крилима плаве птице Преплетена судбина рудника и људи Багериста тим се дичим Супер Марио из Каленића...18 ИЗ ДНЕВНИКА НОВИНАРА Дуго путовање у прошлост Карикатура знак препознавања гласила Насипи штите копове 6-7 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Чувар тренутка...28 ХРОНИКА Нови изглед града Трећи пут одржани Дани Лазаревца...31 Награде ђацима генерације 9 КУЛТУРА Лична колекција као опште добро СПОРТ Бољи у наредном првенству...34 Вага на кантару Гиниса...35 Вицешампиони и победници Купа мало ли је Пет бораца за шест медаља...37 Сезона за заборав...38 Планови производње на нивоу пре поплава 11 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1131 јун Година LV Излази месечно Насипи штите копове Припреме за измештање Ибарске магистрале Планови на нивоу пре поплава Дуго путовање у прошлост Преплетена судбина рудника и људи Дуго путовање у прошлост 19-21

4 4 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ П редставници Угаљ опет по старој цени Извршни одбор Електропривреде Србије 24. јуна донео је одлуку да се цена угља за индустрију и широку потрошњу из Рударског басена Колубара и Термоелектрана-копова Костолац врати на ниво из јануара године и да се у овој години не повећава. Одлука о задржавању старе цене угља донета је с обзиром да је извесно да ће доћи до повећања цене електричне енергије саопштавају из Сектора за односе са јавношћу ЕПС-а. Процењено је да задржавање цене угља на нивоу од пре две године значајно утиче на то да трошкови за грејање током зимске сезоне што мање оптерете буџете домаћинстава грађана Србије. Непромењена цена угља допринеће томе и да многа домаћинства грејући се на угаљ економски лакше преброде наредну зиму. Тако ће сада цена сировог угља из Колубаре остати на нивоу од 3.452,42 динара по тони, док је цена угља из Костолца 2.957,35 динара по тони са ПДВ-ом. Електропривреда Србије не може да утиче на цене код продаваца угља, нити на цене транспорта овог енергента. Корекција цене угља за индустрију и широку потрошњу била је предвиђена и оправдана економским разлозима, али пре него што је било предвиђено да се коригује цена електричне енергије од 1. августа. Сећање на помоћ током поплава Управе Републике Словеније за заштиту и спасавање, при словеначком Министарству одбране, посетили су 17. јуна Термоелектрану Никола Тесла А. Била је то прилика да се врате сећања на критичне дане из маја године, када су Словенци послали ТЕНТ-у две снажне пумпе и посаду за управљање опремом и тако помогли да се брзо и ефикасно испумпа вода са нижих кота ТЕНТ А и спречи већа хаварија постројења. Када нас је захватио поплавни талас, импровизованим средствима покушали смо да одбранимо оно што је могло да се одбрани. Међутим, дошло је до продора воде на локацији А у подрумске делове и то кроз канале којима пролазе цеви за топловод. Ваши људи су се поставили крајње професионално рекао је Милан Петковић, заменик директора ПД ТЕНТ, захваљујући се представницима словеначке Цивилне заштите на свему што су урадили за ТЕНТ у време прошлогодишње поплаве. Радим већ 30 година у државној Управи Словеније за заштиту и спасавање, али никад нисам видео оволико велику непогоду. Наш задатак је био да дођемо у електрану и мислим да смо коректно и добро одрадили свој посао. Радили смо три дана по 24 часа дневно и са две пумпе смо црпели воду изјавио је Јанез Меланшек, вођа јединице Цивилне заштите Словеније. Н а Синергијом до заједничког производа састанку произвођача енергије и угља ЈП ЕПС, одржаном 17. јуна у ТЕНТ А у Обреновцу, на којем су директори привредних друштава термо, хидро и рударског сектора Електропривреде Србије поднели извештаје о производњи електричне енергије и угља у првој половини ове године, размотрени су планови производње до краја године, као и реализација програма одржавања производних капацитета. Према речима Драгана Јовановића, извршног директора за производњу енергије ЈП ЕПС, Електропривреда се нашла у сложеној ситуацији након прошлогодишњих поплава, које су погодиле све њене значајне капацитете. Спроводе се редовни годишњи програми ремонта, као и планирани инвестициони послови, како бисмо следећу зиму дочекали спремно са свим производним капацитетима у раду рекао је Јовановић. Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља у ЕПС-у, истакао је да је циљ да се процесом корпоративизације ЕПС-а успостави јединствен систем који ће имати заједничку функцију: Кораком који смо начинили у овој фази желимо да постигнемо синергију произвођача угља и електричне енергије, од заједничке производње до заједничког планирања. Наш заједнички производ морамо да одржимо, уз поштовање свих мера заштите животне средине, поштовање мера безбедности и заштите здравља и живота на раду. За Александра Сурлу, извршног директора за финансије, економске и рачуноводствене послове ЕПС-а, од 1. јула припајањем производње угља и ене р гије у ЕПС-у доћи ће до велике стратешке органи за ционе промене, док је Михаило Николић, в. д. ди ректора ТЕНТ, истакао да после рехабилитација постројења, и додатног повећања снаге појединих блокова, ТЕНТ од године може да испоручи, годишње, више од 21 милијарде киловат-часова, дајући тиме велики допринос стабилности рада електроенергетског система Србије. За Костолац 105 милиона долара Влада Србије уплатила је 105 милиона долара Кинезима као аванс за изградњу нове термоелектране Костолац Б3. Ово је био услов да радови коначно почну крајем ове године. Цео пројекат вреди укупно 712 милиона долара, остатак од 608 милиона ће кредитирати кинеска компанија ЦМЕЦ. После 30 и више година, имаћемо први изграђен енергетски објекат у року истакао је поводом овог догађаја премијер Србије Александар Вучић. Припремила: О. Шолтиш

5 УМЕСТО УВОДНИКА 5 Читамо се у ЕПС Енергији Јунску Колубару отварамо извештајем о изградњи насипа и активностима које Рударски басен, заједно са својим партнерима, реализује у склопу спровођења мера превенције штете од поплава у будућности. Такође, доносимо и вести о томе како теку припреме за измештање дела Ибарске магистрале, захтевног инфраструктурног пројекта који ће, према најавама, бити изведен током наредне године. У питању је деоница дужине око седам километара, на потезу између места Шопић и Велики Црљени, чије померање ће омогућити рударским машинама да отворе фронт радова који ће обезбедити нових 35 милиона тона угља. Као и увек, објављујемо и неколико репортажа на какве сте већ навикли, о обичним људима и томе како теку њихови радни дани (и ноћи) на коповима и у погонима Рударског басена. Ипак, највећи део простора овога пута посветили смо ретроспективи и детаљима из историјата нашег листа, основаног давне године. Наиме, промене у организацији Електропривреде Србије које ступају на снагу 1. јула, осим измена у производном, финансијском, кадровском сектору, донеле су измене и у области информисања. Тако је одлучено да гласила досадашњих привредних друштава (убудуће огранака) буду замењена јединственим корпоративним листом Електропривреде Србије, који ће се почетком јула појавити под именом ЕПС Енергија. Нови лист наставиће да извештава јавност о активностима, резултатима и плановима свих делова комплексног електропривредног система Србије, као и да објављује приче о запосленима који своје дужности ревносно обављају у веома тешким условима. Ипак, неоспорно је да ће укидање листа Колубара, који је био активан учесник локалног јавног живота, оставити осетну празнину у културном миљеу Лазаревца. Осим што се бавио рударским темама, које су имале немерљив утицај на друштвену заједницу, један од најстаријих привредних часописа у Србији се, у складу са политиком корпоративне одговорности (која је, можда, тек недавно тако названа, али се у Рударском басену Колубара негује већ деценијама) више од 50 година бавио и свим другим питањима која интересују становнике (сада) једне од највећих београдских општина. Као уредници којој је запала непријатна дужност да затвори уводник последњег броја листа, чини ми се најумеснијим да вас поздравим традиционалним рударским поздравом Срећно. Уз додатак: Читамо се у ЕПС Енергији. А. Павловић КОЛУБАРА БРОЈ 1131

6 6 санација штете од поплава на обалама река У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ Насипи штите копове Почетком јуна, Милорад Грчић, директор Рударског басена Колубара, Горан Весић, градски менаџер и Драгомир Петронијевић, члан Градског већа Града Београда обишли су локацију на којој су у току завршни радови санирања и изградње насипа на реци Колубари. Пројекти санирања речних корита имају за циљ бољу заштиту површинских копова од поплава и бујучних поплава. Укупна вредност сва три пројекта, укључујући и процес експропријације, износи око шест милиона евра, а радове финансирају сопственим средствима Рударски басен Колубара, односно ЈП Електропривреда Србије Према речима директора РБ Колубара, стручњаци Института за водопривреду Јарослав Черни урадили су три пројекта у оквиру санације и сређивања речних корита и обнове објеката који су деградирани током прошлогодишње поплаве. Реч је о издради конструкције трајног чепа (уз привремени, који је направљен одмах пошто је река пробила у тамнавске копове), регулацији реке Враничине са Скобаљским потоком и регулацији реке Кладнице. Укупна вредност свих послова, заједно са процесом експропријације, износи око шест милиона евра, а радове су финансирали сопственим средствима РБ Колубара, односно ЈП Електропривреда Србије. Важно је истаћи да смо у Колубари и ЕПС-у озбиљно схватили колико је битна превентивна одбрана и да смо благовремено кренули у реализацију пројеката којима обезбеђујемо рударски басен и спречавамо да нам се понови катастрофа која нас је задесила у мају прошле године. Ови пројекти ће обезбедити заштиту површинских копова од вода, поплавних таласа и бујичних наноса боље него икада раније, пошто су сада насипи проширени, повишени и квалитет градње је на најсавременијем нивоу рекао је Грчић и истакао да је Рударски басен Колубара стао на ноге, да се површински копови опорављају, као и да је остварена производња од почетка године 4,5 одсто већа од плана, што гарантује да ће током године рудари поново испунити и пребацити задате норме у производњи угља. Горан Весић се у име грађана Београда захвалио српској електропривреди и Рударском басену на томе Три пројекта за заштиту копова

7 7 Грчић, Петронијевић и Весић КОЛУБАРА БРОЈ 1131 што кроз ове важне пројекте штите и грађане и инфраструктуру Лазаревца. Он је нагласио да се од поплава које су задесиле Србију прошле године у Београду системски ради на појачавању одбране од ове врсте елементарних непогода кроз бројне пројекте. У оквиру свеобухватне акције санације последица поплава, уз процес испумпавања воде из копова који су у мају прошле године били поплављени, су извођени су и радови на изградњи насипа и сређивању речних корита, који ће обезбедити додатну заштиту површинских копова. Сва три пројекта урадили су стручњаци Института за водопривреду Јарослав Черни, а извођач радова је Хидротехника-Хидроенергетика. Пројекти се финансирају из сопствених средстава компаније. Први објекат је конструкција трајног чепа, урађеног уз привремени чеп који је направљен у оквиру хитне акције која је изведена одмах по поплавном таласу. Сви радови на изградњи чепа су завршени, а вредност послова је око 60 милиона динара. У току су завршни радови на изградњи насипа преко чепа, који ће бити додатно обезбеђење и заштита од појаве вода које су прошле године поплавиле копове. Други пројекат који је вредан око 132 милиона динара, јесте регулација реке Враничине и Скобаљског потока. Ови радови су почели 6. априла, предвиђено је да послови трају четири месеца и да све буде завршено почеткoм августа. Старо корито реке Враничине је током прошлогодишње поплаве потпуно деградирано, па се сада ради изградња новог корита реке, као и санација корита Скобаљског потока, који је притока Враничине. Дуж оба објекта ради се насип који ће обезбеђивати тамнавске копове са јужне стране, а овај насип ће бити гаранција и додатна сигурност за одбрану копова од појаве хиљадугодишњих вода. Трећи пројекат чија је реализација у току је регулација реке Кладнице, а вредност посла је око 60 милиона динара. У мају прошле године вода је прелила преко Кладнице, црпна станица није радила, цео овај потез је деградиран, па се сада ради на санацији и регулацији корита ове реке. Поред изградње насипа, биће изграђен и пут који је пројектован уз насип радове на посипању и формирању пута ће завршити механизација и људство РБ Колубара, а за асфалтирање пута ће бити ангажован извођач радова. Н. Живковић g Привремени насип као хитна реакција Привремени насип (чеп) на реци Колубари подигнут је 19. маја, након више од два дана беспрекидног рада запослених у Рударском басену Колубара чиме је заустављено одливање водене бујице у површинске копове. На месту где је река Колубара пробила у локалну малу реку Враничину и променила ток, урађен је насип од земље и камена крупне гранулације. Привремени насип на реци је био хитна реакција којом је заустављено одливање реке ка коповима и вода враћена у стари ток. Након тога, почело је ојачавање овог насипа, а затим је урађен пројекат и направљен трајни заштитни насип.

8 8 ПЕТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА Угља више за око пет одсто УРударском басену Колубара за првих пет месеци је, према подацима Службе производње, ископано тона лигнита, што је за око пет одсто више од плана. Највећу количину угља дало је Поље Д, тоне, што је незнатно више од плана. Другу по величини производњу остварило је Поље Велики Црљени, тона лигнита, што представља пребачај плана за око 39 одсто. Највећи пребачај плана од око 59 одсто остварио је коп Тамнава-Западно поље на коме је ископано тона угља. Поље Б је дало тона лигнита. Ископано преко десет милиона тона лигнита и 14,8 милиона кубика јаловине. У мају угља више за пет одсто у односу на план На површинским коповима РБ Колубара у мају је произведено тона угља, што је за око пет одсто више од плана. Коп Поље Д је, са ископаних тона лигнита, остварио највећу производњу и највећи пребачај плана од 34 одсто. На копу Тамнава-Западно поље је произведено тона угља или десет одсто више од плана. Коп Велики Црљени је дао тона лигнита, што је 93 одсто од планираних количина. На Пољу Б је ископано тона угља. Петомесечна производња јаловине у Рударском басену Колубара износила је кубик, што представља остварење плана од око 54 одсто. Посматрано по коповима, највише кубика откривке откопано је и одложено на Пољу Д, , 53 одсто више од плана. На копу Тамнава-Западно поље је произведено кубика јаловине, g За 20 дана јуна ископано око 1,4 милиона тона лигнита На површинским коповима Рударског басена Колубара, према процени Службе производње, за првих 20 дана јуна је ископано тона лигнита и кубика откривке. План угља је пребачен за око три одсто, док је јаловина у подбачају за око 40 одсто. Попуњеност депонија ТЕ Никола Тесла угљем 20. јуна је била за 105 одсто већа од биланса. Попуњеност депонија ТЕ Колубара А је била 83 одсто од планираних количина, а ТЕ Морава за 20 одсто већа од плана. што представља остварење плана од око 59 одсто. Поље Б је, са откопаних кубика, план откривке остварило са око 47 одсто. На Пољу Велики Црљени је откопано кубика прослојака са угљених етажа. У РБ Колубара у мају је ископано кубика јаловине, што је 62 одсто од планом предвиђених количина. Коп Тамнава-Западно поље је, са ископаних кубика, имало највећу производњу на откривци и остварење плана од преко 74 одсто. Поље Д је дало кубика јаловине, што је 58 одсто од планом предвиђених количина. Поље Б је произвело кубика откривке, што представља остварење плана од 41 одсто. Д. Вуковић

9 9 РУДАРСКИ БАСЕН НАСТАВЉА ТРАДИЦИЈУ НАГРАЂИВАЊА НАЈУСПЕШНИЈИХ УЧЕНИКА Награде ђацима генерације КОЛУБАРА БРОЈ 1131 УДирекцији Рударског басена Колубара у Лазаревцу 24. јуна одржана је свечана додела награда Ученик генерације најуспешнијим ђацима основних и средњих школа са територија општина на којима се експлоатише колубарски лигнит. РБ Колубара, као привредно друштво са високим нивоом корпоративне одговорности, традиционално новчано награђује најбоље ученике школа из Лазаревца, Лајковца и Уба. Награде су додељене 21 ђаку, а добитници су најуспешнији ученици шест средњих и 15 основних школа. Директор Колубаре честитао најбољим ученицима и пожелео им да наставе са вредним радом и остваривањем успеха. Награде додељене 21 ђаку са територија општина Лазаревац, Лајковац и Уб Обраћајући се најуспешнијим ученицима, Милорад Грчић, директор РБ Колубара, истакао је: Колубара, као привредни гигант и друштвено одговорно предузеће, има част да учествује у вашем најлепшем тренутку у школовању. Желим да упутим искрене честитке свим ђацима који су постали ученици генерације ове године, уз жеље да буду успешни људи и узори својим вршњацима. Основцима желим да исте резултате постижу и у наставку школовања и да се за четири године поново видимо оваквим поводом. Грчић је нагласио да се ова награда додељује већ традиционално протеклих неколико година, и извинио се што прошле године због поплава и веома тешке ситуације није било награђивања. Најбољи ученик Гимназије у Лазаревцу је Милош Ђукнић, а Техничке школе Колубара Милан Томић. Ђак генерације Средње музичке школе Марко Тајчевић је Ивана Ђурица, док је титула најуспешнијег матуранта у лајковачкој Средњој школи 17. септембар припала Јовану Јокићу. Најбољи међу великим матурантима на Убу су Немања Нешић из Техничке школе Уб и Стефан Бабић из Гимназије Бранислав Петронијевић. Новчане награде добили су и мали матуранти. Ђак генерације Основне школе Кнез Лазар је Бојана Пејовић, ОШ Војислав Вока Савић Милош Добросављевић, ОШ Дуле Караклајић Урош Бојанић, а Основне музичке школе Марко Тајчевић Марија Радовић. Ученик генерације ОШ Михаило Младеновић Сеља из Дудовице је Мирјана Димитријевић, вреочке ОШ Диша Ђурђевић Анђела Милинковић, а јунковачке ОШ Слободан Пенезић Крцун Никола Јовановић. Међу основцима Основне школе Рудовци у Рудовцима најуспешнија је Ана Мирковић, а у ОШ Вук Караџић из Степојевца Тања Петровић. У убској ОШ Милан Муњас најистакнутија је Александра Филиповић. Професори радљевске ОШ Душан Даниловић најбољим сматрају Младена Благојевића, ОШ Свети Сава у Памбуковици Анђелу Васиљевић, а у Бањанима, у ОШ Рајко Михаиловић, Николу Митровића. Најбољи ученик ОШ Миле Дубљевић из Лајковца је Невена Жујовић, а Даница Ракић је најбољи ђак генерације школе Димитрије Туцовић из Јабучја. Свечаној додели награда најуспешнијим ученицима присуствовали су Дарко Глишић, председник општине Уб и Бојан Стевић, заменик председника Градске општине Лазаревац, професори школа и родитељи награђених ученика. Н. Живковић

10 10 РУШЕЊЕ ОБЈЕКАТА НА ДЕЛУ ПУТА ОД ШОПИЋА ДО ВЕЛИКИХ ЦРЉЕНА Припреме за измештање дела Ибарске магистрале Током протеклих неколико недеља Рударски басен Колубара интензивирао је активности на припреми терена и рашчишћавању објеката који се налазе на деоници Ибарске магистрале на територији општине Лазаревац, између места Шопић и Велики Црљени. Део пута, који је дугачак око седам километара, биће измештен због отварања новог угљенокопа Поља Г, а планирано је да овај захтевни инфраструктурни пројекат буде реализован током наредне године. Радови се спроводе у оквиру припрема за отварање новог површинског копа, Поља Г. На овом простору се, према проценама, налази око 35 милиона тона лигнита Током првих дана јуна радници ангажовани у Служби припремних радова имали су задатак да сруше шездесетак стамбених и других објеката чија експропријација је успешно завршена. Део тих непокретности и земљишта експроприсан је раније, у оквиру стварања услова за ширење површинског копа Велики Црљени, док је власништво над остатком правно регулисано управо поводом измештања магистралног пута које се очекује. Радници су, као и увек када је ова врста активности у питању, имали задатак да што је могуће више грађевинског материјала, делова столарије и остале половне опреме сачувају, јер ће она касније бити продата на јавној лицитацији. Последња од ових домаћинстава напуштена су пре две године, а нека су исељена и пре више од деценије. Када је реч о измештању магистрале, која ће бити померена ближе прузи Београд-Бар, планирано је да током ове године буде завршена тендерска документација за избор извођача радова. Према речима надлежних, поменути део магистралног пута, који има велики значај за функционисање саобраћаја у овом делу Србије, измешта се према пројекту који је урађен и ревидиран, а тренутно су у изради и његове допуне, неопходне да би био усклађен са новим законским одредбама, које су ступиле на снагу у међувремену. Поред интензивних радова на припреми пројектне документације, ради се на припреми потребне документације за издавање грађевинске дозволе. Планирано је да до краја текуће године буду завршене све припреме и буде покренута процедура за радове. Иначе, према пројекцијама, на простору на којем ће бити отворен нови коп, налази се око 35 милиона тона лигнита. А. П. Н. Ж.

11 ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ 11 Планови производње на нивоу пре поплава КОЛУБАРА БРОЈ 1131 Површински коп Тамнава-Западно поље је ових дана велико радилиште и градилиште. Тринаест месеци након поплаве два јаловинска система раде добро, а очекује се да од следећег месеца њихова производња буде на нивоу од пре нешто више од годину дана. У другој половини године Западно поље требало би да заузме стару позицију. Очекује се да до почетка августа сви системи, јаловински и угљени, поново буду у раду На Првом јаловинском систему 10. јула почеће инвестициона оправка која ће трајати 25 дана. За то време мајстори ће багер детаљно прегледати и поправити, да би био спреман за зимске услове рада. Након тога, систем ће бити враћен на позицију на којој је био пре поплаве, што је већ и учињено у дужини од 1,3 од укупно три километра каже Небојша Симић, технички директор Тамнава-Западног поља. Други јаловински систем је систем који је производио највише откривке у Рударском басену Колубара. До средине јула на њему ће бити спроведен низ технолошких захвата који ће омогућити да буде враћен на позицију из прве половине маја прошле године. Радиће на две траке у источном делу лежишта, а кровину угља ће чистити Трећи БТО систем. Багер са овог система, глодар 900, биће спреман да се укључи у рад копа 1. августа. У току је израда траса за ову машину, а на том послу ангажоване су све службе Тамнава-Источног поља и ЕШ са Западног поља. Подсећамо, производња угља после поплаве почела је 26. децембра прошле године. То је била прва линија, која ради са глодаром 5. Када је завршена санација глодара 1, 25. јуна, са радом је почела друга линија, а крајем истог месеца и линија за међуслојну јаловину. Трећа угљена линија и глодар 4 придружиће се копању лигнита 10. јула. На багеру ведричару који је најдуже био у води процес санације почео је 25. јуна. Очекивања свих запослених су да до зиме и он буде спреман и у најважнијем периоду постане значајна карика у ланцу производње. Током санације система, електроопрема је у потпуности мењана, али машинска није. Током извођења послова радници су наилазили на бројне потешкоће, међу којима је најизраженија била такозвано отказивање ролни. У складу са потребама, оне се сукцесивно мењају, а посебан надзор и пажња свих који пролазе дуж система усмерени су на уочавање проблема. Током смена се проблематичне ролне раскаче, а у првој смени мењају. Ово су проблеми који изазивају највише застоја у раду. Говорећи о потешкоћама на које наилазе, директор Симић је објаснио и да су, као последица разних врста ерозије током годину дана, јаловински блокови на копу сада неправилни. Рад на њима у почетку је отежан, али очекује се да временом ти проблеми нестану. Почетак производње на једним и припрема за рад других система донели су и повратак запослених на своја радна места и у смене. Више од годину дана већина њих је била ангажована на одводњавању копа и санацији машина. Како време буде пролазило и производња се нормализовала, биће све мање радне снаге за постављање нових траса. Повољни временски услови омогућили су да доста тога буде урађено на путевима, чиме је обезбеђена њихова већа функционалност. Планирано је да до зиме буде постављена подлога, а затим и да они буду асфалтирани. Одговорни напомињу да су у протеклих годину дана пред Западно поље постављани високи захтеви, али их је пратио и одличан третман и подршка. Помоћна механизација је пратила све потребе копа у обнови и омогућила му да се што пре подигне на ноге. М. Димитријевић g Откопано 3,5 милиона тона У наредна три месеца, до поновног почетка рада копа Велики Црљени, од Тамнава-Западног поља се очекује велика производња. Тако ће задатак Запада у јулу бити да од планираних 2,9 милиона тона лигнита ископа половину. Од 26. децембра прошле године, када је обновљена производња угља, до краја јуна, на Западном пољу откопано је око 3,5 милиона тона. У другој половини године и месечни планови за јаловинске системе се враћају на уобичајени ниво, што значи да ће износити око 1,1 милион кубика откривке за систем рекао је Небојша Симић.

12 12 НАЈБОЉИ БАГЕР НА ПОЉУ Д ОВИХ ДАНА У РЕМОНТУ На крилима плаве пт Роторни багер глодар 7, који ће заувек, као најбољи, остати уписан у рударским аналима Поља Д, тренутно је у ремонту. Да је млад и није, баш ових дана пуни 38 година. Давног јула године у радничком листу Колубара пером новинара др Милорада Ђоковића је забележено: Плава птица је 12. јула, крећући се брзином од 200 метара на час, кренула у правцу БТУ система. Био је то изузетан догађај. На летњем сунцу покренула се челична грдосија висока 34 метра, тешка око тона, са предвиђеним капацитетом од кубних метара растресите масе на час. Није ни чудо да овај багер доживљавам као живог човека. Лепо се види шта га боли, осећамо сваку промену на њему сви овде. Он је нама не оруђе, већ садруг каже један од чланова посаде Надимак плава птица који му је тада дат, остао је до данас. За 30 година рада откопао је близу 160 милиона тона угља. Његова највећа производња забележена је године, када је ископано око 7,5 милиона тона угља. Међутим, права снага глодара 7 показала се током прошле године, када је Србија светлела управо захваљујући њему. Зато је овогодишњи ремонт очекиван са великим нестрпљењем. Наиме, у периоду после поплаве, на њему је урађен само продужен сервис од десетак дана, тако да се на обимнију инвестициону оправку фактички чекало две године. Према речима Радојка Ћировића Ћире, дипл. машинског инжењера на БТУ систему, биће замењен радни точак, редуктор копања, редуктор кружног кретања, док се за замену ужади још увек не зна. g Оркестар Плава птица Радојко Ћировић Ћира, иначе, најстарији дипломирани инжењер Поља Д, испричао нам је и мање познату причу о настанку имена познатог лазаревачког оркестра Плава птица. Хидрауличар на багеру звани Буца и мазач Рајко Пановић, иначе врстан хармоникаш, оформили су оркестар и наравно, дали му име по свом вољеном багеру. Тако испада да овај багер не само да може да лети, већ и да пева. Седмица је са машинске стране специфичан багер, каквог нема на овом копу. Све је надохват руке, приступачно за одржавање. Са друге стране, захвалан је у експлоатацији, за њега нема препрека што се тиче транспорта, али и копања. Једина мана му је кабина багеристе, где услед проблема са причвршћивањем долази до вибрација и са тим проблемом се већ годинама безуспешно боримо објашњава Ћировић. Бравар на глодару 7 Владан Гаврић истиче да се управо замена радног точка најнестрпљивије очекивала, јер су само на његово варење на годишњем нивоу изгубили око 60 сати. Такође каже да су заменили око 40 кашика. Још једна предност овог багера дошла је до изражаја током прошле године његова способност транспорта. Наиме, са првобитне позиције најпре је транспортован око три километра даље до Старе монтаже, а затим је (након месец дана) отпутовао чак до Волујка и то за три дана. Још се препричава изненађење које их је дочекало, јер је пут требало да траје недељу дана. Није ни чудо да овај багер доживљавам као живог човека. Лепо се види шта га боли, осећамо сваку промену на њему сви овде. Он је нама не оруђе, већ садруг са поносом каже Ћировић. На његове речи надовезује се Зоран Марковић, већ 20 година електричар на глодару 7 : Када би требало поново да се запослим и могао да бирам посао, поново бих изабрао да радим на плавој птици. Радити на њему значи сигурност у свему, јер је ово багер који може да уради сваку манипулацију, перфектних је перформанси. Стога и нема неких специјалних захвата током овог ремонта. На њега се иначе, уграђују само оргинални делови, док их наравно буде имало у резерви. Почело се и са уградњом нове опреме и она ради добро наглашава Марковић. Раде Ерић, електроинжењер на БТУ систему, такође нам је скренуо пажњу на електроопрему на багеру, за коју каже да је стара па је тешко наћи резервне делове, али да је ипак поуздана и да се не квари често. Ипак, није све ружичасто у личној карти овог багера. Наиме, он је године прошао кроз тешку хаварију. После замене виталних делова конструкције и поправке деформисаних, потпуно је ревитализован, а на БТУ систем се вратио 7. фебруара године. Још једну интересантну чињеницу о глодару 7 сазнали смо од његовог багеристе, који, додуше, није желео да му помињемо име, али је за разговор био расположен. Испричао нам је да је овај багер био прототип, што значи да су се касније серијски производиле машине овог типа. За свој посао каже да он не може да се научи у школи, већ да се учи искуством и дебелим радом. Технологија откопавања је по његовим ре

13 13 ице g Осећају багер Говорећи о повезаности људи и багера на коме раде, Радојко Ћировић Ћира пренео нам је једно искуство. Пре пар година стајао сам на резу са главним пословођом и одједном се променио звук редуктора копања. Ја тражим од њега моторолу да јавим багеристи да заустави багер а он га управо у том тренутку зауставља јер је чуо промењени звук. Секунду након тога пукао је редуктор копања. Не смем ни да замислим шта би се догодило да је багер био у раду. Зато и говоримо да ми осећамо нашу плаву птицу прича Ћировић. КОЛУБАРА БРОЈ 1131 чима, савршена, али је сам посао багеристе тежак. Прошла година је можда једна од оних са највећим изазовима, јер је директно од овог багера зависила производња угља неопходна за Електропривреду и читаву Србију. Тако је за смену плава птица производила више од тона угља. Прича о глодару 7 је прича о заједничком за лагању људи и машине да буде освојено што више угља. Не чуди, стога, чињеница да је ово један од најсликанијих и најпосећенијих багера, који су током деценија рада посетили бројни државни званичници. Посада плаве птице још нам је нешто рекла за крај не може, нити је могао, свако да ради на овој грдосији, на којој влада рад и ред. И, најважније плава птица се воли и чува као најрођенији. Д. Весковић

14 Преплетена судбин 14 у посети ПРВом БТО СИСТЕМу ПОЉА Б Питање је да ли су први визионари површинске експлоатације угља могли да предвиде данашњи изглед и рад површинских копова Колубаре, а камоли њихов утицај на животе становника овог региона. Од првоотвореног Поља А па надаље, преплитала се судбина рудника и људи. Чињеница је копови су живи, стално напредују, мењају се и мењају све око себе. Посетивши Поље Б по ловином јуна, желели смо да посведочимо припремама које се врше на Првом БТО систему за почетак радова на копању старог барошевачког гробља. Уз саму његову обалу раскрилио се глодар 6, који је у том тренутку стајао, услед краткотрајног искључења електричне енергије. Савршено време да поразговарамо са главним пословођом овог система Славком Ћирићем. Багер сада копа са продужецима траке, тако да ускоро излазимо до границе копа и почињемо са копањем гробља. Овај посао је од изузетне важности за Поље Б, јер ми отварамо угаљ, па се може рећи да ће, што се производње угља тиче, следећа зима овде бити дочекана сигурно каже Ћирић и додаје да је почетком месеца урађена обимна реконструкција на систему, током које му је прикључен одлагач 3 који је до сада радио на Другом БТО систему. Са девет погонских станица Први БТО систем простире се од Барошевца па скоро до Волујка. Поправљање зуба кашике багера Застој услед нестанка струје овде никада не про лази у доколици, тако је било и овога пута. Зоран Недељковић, бравар на глодару 6, помно испитује похабане зубе кашике багера. Каже да је ова операција за њих рутинска. Све зависи од материјала, овде има и шљунка и камена тако да се зуби троше, што и није толико често као на претходној позицији на којој је багер радио. Сам поступак је, додуше, нешто компликованији, јер сада имамо други тип зуба, што изискује рад варилаца, али временом и то уђе у рутину објашњава Недељковић. Маљ тежак око осам килограма изнова и изнова се подиже, један по један зуб излеће из лежишта. Много нам је јаснији израз који рудари често користе - да се овде губи снага. Мада су сви у послу, откидамо понеку реч. Кажу нам да је сам терен на коме багер ради нестабилан, траса мекана, па транспорти утањају. Стога и не чуди да често долази до кварова машинских делова. Материјал је дотрајао, што не изненађује када се зна да је багер из 76. године и да резервних делова нема. Момчило Рацковић, багериста на глодару 6, говори са пуно љубави о свом послу. Увек се коментарише како су нам плате велике, али ово није посао који се завршава са крајем смене. Мислим о њему и када одем кући, да ли сам колеги

15 15 а рудника и људи КОЛУБАРА БРОЈ 1131 оставио све како треба. Багериста је као капетан брода, управља и води рачуна о машини и сигурности сваког члана посаде прича Рацковић. На наше питање о томе како доживљавају предстојећи посао прекопава ња гробља, добили смо искрен одговор. Свакако да није пријатно. Присутна је доза сујеверја, али ми смо професионалци, а ово је посао који мора да се уради. На нама је да га обавимо на што безбеднији начин изричит је Рацковић. Говорећи о томе колико је безбедност на копу важна, електричар Дарко Савић поделио је са нама сећање да је његов отац са дреглајна отишао у пензију са речима: Хвала Богу да се нико није повредио, док сам ја радио за командама. За свој посао Савић каже да није тежак, јер је багер, када је реч о електроделовима, у одличном стању, и поред тога што су неки стари и по 30 година. Нагласио је да су за то првенствено заслужне колеге које су отишле у пензију Божа Добричић и Зоран Михаиловић, који су одлично одржавали багер, а потом своје знање пренели тако да су многи од њих научили посао и тајне заната. Посетили смо и одлагач 3. Руку на срце, и не изгледа баш импресивно, још на себи носи остатке блата. Наиме, овај багер се током прошле године суочио са најтежим условима од почетка свог рада, што је оставило трага на њему. Багериста Жељко Стевановић поближе објашњава ситуацију која их је задесила: Годину дана смо кипали на једном месту, 20 метара напред, 20 метара назад. Док се јаловина свлачила преко Јунковца ишло је некако, али када више није могла, односно није имало где да се кипа, остали смо заробљени у блату. При доласку и одласку са посла пешачили смо по два километра јер пута није било. Само је пука срећа да се нико није повредио. Био је то веома фрустрирајући период за све нас истиче Стевановић. Рударски надзорник Милован Лазаревић каже да је до такве ситуације дошло јер је глодар 5, багер са којим су тада радили, копао изузетно лош материјал, тако да траса којом би одлагач 3 напредовао није могла да се формира. Сада, са урађеном реконструкцијом и прикључењем Првом БТО систему створили су се услови да глодар 6 копа сув материјал, тако да одлагач може да кипа себи трасу чиме се стварају бољи услови за даљи рад система наглашава Лазаревић. Док се враћамо, из једне вододерине пут неба прхну рода. Ваљда природа, ма колико је ми кротили, увек нађе свој пут. Можда ће и овде једном, када се угаљ узме, поново бити воћњаци и људи који ће правити неке нове успомене. Д. Весковић g Сам прекопао своје имање Интерасантно је да је Први БТО систем на челу са глодаром августа године прешао са Поља Д на Поље Б. Сада је поново једним делим на територији Поља Д, с обзиром да је одлагач 3 позициониран на Волујку. Пут до овог одлагача је пут кроз бескрајне наслаге јаловине, и збиља смо захвални сунчаном дану данас, јер би иначе да је киша, имали незаборавно блатно путовање. Док смо се полако приближавали дестинацији, вођени сигурном руком Милана Митровића, који је некада управљао глодаром 5, показује нам угљену етажу Поља Д и прича: Тамо је негде моја кућа и имање. Ја сам их године управо глодаром 5 прекопао. Додуше, нудили су ми да не радим неко време, међутим, ја сам то схватио као свој посао. Моје емоције ништа не може да надокнади. Није било нимало лако, све што си знао и за шта те везују успомене, стабла, воћњаци, ливаде нестаје са сваким откопом кашике. Многи су нам рекли - добили сте новац, али има нешто што новац не може да плати са сетом говори Милан.

16 16 увек на висини свог задатка Багерис Задатак да багере држе увек будним, како би производња текла по плану, имају багеристи Рударског басена Колубара. Они су људи увек на висини свог задатка да са највише тачке управљају масивним машинама и доносе милионе тона угља годишње, наравно, уз свесрдну помоћ остатка посаде брода. Могу рећи да се никада нисам покајао што сам изабрао овај посао. И сада када бих бирао, опет бих исто, јер ја за боље не знам Прилика нас је довела до глодара 7 на површинском копу Поље Д, где смо разговарали са багеристом Томиславом Стевановићем из села Миросаљци надомак Лазаревца. Он, заједно са својим колегама багеристима, плаву птицу држи будном у три смене, да би производња угља од које посредно зависи цела Србија, текла по плану. Од управне зграде копа у селу Медошевац брзо смо газом прешли утабани пут до угљеног система Поља Д и седмице, која је у том моменту била у ремонту. Време је било лепо, без блата, али како су нас упозорили у тим условима после заустављања најбоље је сачекати који минут да се прашина разиђе пре него што се изађе из возила. Око глодара је било неколико возила Помоћне механизације и много радника задужених за поправке и ремонте. Гледали су нас у чуду и питали се коју смо то ми мајсторију дошли да извршимо. Наравно, чим су угледали фото апарат и свешчицу, схватили су да им не можемо много помоћи, али да можемо бити повод за кратки предах и ћаскање уз кафу. У том моменту, нисмо очекивали да ћемо док се пењемо на први спрат багера већ упрљати руке, тако да смо се са Томиславом руковали онако, домаћински, лактом. Јако им је све то било симпатично, па нас је посада одмах прихватила као своје и разговор је полако кренуо. Почео сам да радим у јануару сада већ давне 82. као помоћни радник, па како иде по реду руковаоц станице, тракиста, па багериста. Отац ми је био јамски рудар у Јунковцу, па сам на неки начин наставио његовим стопама. Први багер којим сам управљао био је глодар 3, а на седмици сам већ 19 година. Још као ђак Техничке школе Колубара, на смеру за руковаоце механизацијом у површинској експлоатацији, заволео сам багере док су нас водили у обилазак копова. Могу рећи да се никада нисам покајао што сам изабрао овај посао. И сада када бих бирао, опет бих исто, јер ја за боље не знам.

17 17 та тим се дичим Мотивација је, између осталог, била и већа плата, јер издржавам супругу, ћерку и сина. Крајем године би требало да идем у пензију и помало сам и збуњен и у страху, јер мој син још увек нема посао, па не знам да ли ћу моћи у миру да проводим пензионерске дане, или ћу морати да радим нешто додатно истиче наш саговорник. Према његовим речима, посао багеристе је веома тежак и одговоран, захтева велику будност и пажњу. Мора бити концентрисан, јер се нон-стоп нешто дешава. Ради се у три смене, некада се мора остати и после радног времена, јер багер не сме да стоји. Најлепше му је, каже, када дан протекне регуларно и када може да оде кући мирне главе, па самим тим мирно спава. Ипак се, за минут багеровања, доста откопа додаје. То доста је месечно око милион тона и просечно годишње између 10 и 11 милиона тона, колико износи укупна производња ове масивне машине. Трећа смена је најтежа, јер је тада и одговорност већа, пошто управници раде увек у првој. Колеге у шали додају да је тешко јер жене остају саме код куће. Томислав истиче да је најсрећнији што се за четрдесет и једну годину радног стажа нико из његове посаде није повредио док је он управљао багером. Опасност прети и из ваздуха у виду падавина и ветра, и из земље (ручеви), па се ризик мора свести на минимум. Изложени смо стресу и због свих околности здравствено угрожени. Ретко ко оде у пензију здрав. Упркос свему, увек сам долазио на посао оран за рад и у добром расположењу, Време је брзо прошло, живот је пролетео. Као да сам јуче почео да радим - каже Тома и додаје да слободно време углавном проводи у свом домаћинству, сади башту, оде на пецање или игра шах. У моменту када смо посетили посаду глодара 7, као што смо поменули, био је у току ремонт. Радни дан тада је другачији, своди се на дежурство, па смо Томислава могли мало да задржимо у разговору. Повео нас је до своје кабине, путевима којима се ређе иде, па смо се уверили да му није нимало лако овуда проћи, поготово ноћу. Кабина је мала и на позамашној висини. Није лако погледати доле кроз шупљикаву гвоздену конструкцију. Сви багеристи се боре за најбоље могуће резултате. И поред тешких услова за рад, производња тече добро. Док нам је Томислав показивао кабину, преко радио-примопредајника јавили су да нам је стигао пре воз натраг, те смо морали да се са педесетпетогоди шњим багеристом поздравимо. Пожелели смо му да пензију дочека са задовољством и у миру. М. Мијаљевић КОЛУБАРА БРОЈ 1131

18 18 КОЛУБАРИН ХЕРОЈ РАДА Супер Марио из Каленића Драган Василијевић Пекар (49), руковалац станице на Пољу Д, прави је херој рада, јер да би дошао на своје радно место он већ шесту годину заредом, сваког дана, кад ради, мора да превали ни мање, ни више, него 115 километара. Тачно толико износи раздаљина између Волујка и села Каленић, које се налази на пола пута између Косјерића и Пожеге, у коме живи овај необични рудар! Читава прича још је занимљивија ако се узме у обзир да Пекар ради по сменама! Да би стигао на време у прву, Колубарин Супер Марио мора да устане сабајле, пре три сата. Припреме за одлазак у другу и трећу смену нешто су краће. Једина срећна околност у овој читавој незгодацији је то што се железничка станица налази у близини његове куће. А онда клај, клај цела два сата колико траје пут до Вреоца. Намучим се жив. Тврда седишта. Нема, брале, више првог разреда и фотеља од црвеног плиша. Носталгија ме ухвати и кад се сетим седишта од браон скаја која су красила други разред. Сад је све то постало Ш класа јада се Пекар, док износи идеју о томе како озбиљно намерава да руководству железнице упути протестно писмо са захтевом да му се, као прекаљеном путнику, омогући неко удобније место у возу. Василијевић се на Пољу Д запослио пре 12 година. Због гласина да ће Колубара-Угоститељство бити угашена, напустио је пекарски позив и моторне наћве заменио лопатом. Једно време с породицом је живео у Лазаревцу, али када се развео, а његови родитељи се разболели, одлучио је да се врати у родно село. Преварио сам се начисто. Јесте у пекари био сменски рад и мања плата, али, брале, обучем бели мантил, па Бог да ме види. Пропадох на копу скроз, што од пута, што од тешког рада. Родитељи су у међувремену прездравили па су сада, дао Бог, здрави к о дрен искрен је Пекар, коме су колеге наденуле надимак чим се прочуло да су његове кифлице са сиром биле најукусније у граду. Кад се подвуче црта, Драган је за последњих шест година путујући возом на посао превалио преко 300 хиљада километара. Треба ми генералка, али немам времена. Издржаћу ваљда до пензије шалећи се каже Драган, док сабира километражу. Једно време Пекар је радио и на железници. Знања која је стекао као прегледач кола помогла су му много пута да сачува радно место у руднику. Како каже, возове познаје у душу. У стању је да без повлачења сигурносне кочнице заустави воз било где на прузи. Техника је проста. Одврнем славину за ваздух. Сачекам мало да воз успори, па онда искочим. Кад брзи воз успори на Заводу кондуктери знају да сам закаснио на раднички аутобус. Већину познајем, па они благонаклоно гледају на ову моју малу ујдурму која ме је сто пута спасила да не закасним на посао. Најбоље је било кад једно време нису радили пружни прелази па је у Вреоцима била прописана лагана вожња. Таман да искочим на Заводу. Их, то су били дани уз смешак Драган описује своје технике за брзу евакуацију на којој би му позавидели сви српски шверцери цигарета заједно који су се сличним методома служили да би побегли од полиције. Из сваке друге смене Пекар у свој завичај путује брзим возом из Суботице који се по реду вожње, до Бара, зауставља на свега десетак станица, углавном у већим градовима. Путницима обично не буде јасно због чега се и село Каленић понекад нађе на том списку важних места у којима возови праве паузу. Кад ваздух испустим на мосту испред села до куће ми треба само пет минута. Следећа станица је у Пожеги, а оданде би ми до куће требало више два сата објашњава бивши прегледач возова, због чега је приморан да крши строге железничке прописе. Мада се већ навикао на тежак живот и дуга путовања, Драгану је ипак свега преко главе. Неудобних возова, дрвених клупа, прљавих и запуштених станица, па због тога једва чека да оде у пензију. Припреме за тај дан већ су у току. Посађена је маџарка, купљен је нови лапмпек... Све сам испланирао, у пензију одлазим кад маџарка буде први пут родила. Таман да и ја онда одморим ову напаћену душу. У воз ме неће натерети ни пушком скидајући качкет не би ли га на главу наместио с контра стране, с очигледним уживањем прича о пензији Колубарин Супер Марио. Д. Ђорђевић

19 Из дневника новинара: Поводом гашења листа Колубара 19 Дуго путовање у прошлост Као сведок друштвених промена у којима су се попут калеидоскопа минулих деценија преламали људи и догађаји у нашем листу Колубара, који се гаси као карабитна лампа у рударском окну, ризиковаћу да будем објективан, али да не дотакнем живу рану у раму разбијене слике сећања. У којој мери су наше новине, у почетку радничко, а касније компанијско гласило, разапето између интереса јавности и ћорсокака транзиције, пратиле откуцаје реалности биле објективни хроничар времена или су се бавиле улепшавањем животног сивила, питање је на које се не може дати прави одговор. Политика је одувек у већој или мањој мери била усуд новине и њених новинара, највише због тога што је РЕИК Колубара, касније комбинат, па РБ Колубара, због свог стратешког значаја за државу, била под снажним рефлекторима јавности и државног интереса. Уосталом, лист Колубара је и почетак свог излажења 24. септембра године везао за десетогодишњицу формирања радничког са моуправљања. Био је то тежак, пионирски посао за првог уредника Ратомира Ратка Тана ско вића, по струци дипл. правника, заточеника не мачког логора Матхау зен, који је уз помоћ Ми лована Поповића, не ка дашњег главног графи чара ратне Борбе у Ужицу, правио новине, уз уче шће читалаца-ентузи јаста, углавном малобројних инжењера и понеког песника. По устаљеном протоколу, као у позоришној представи, у доба државе ФНРЈ до 1963, а касније и у СФРЈ,до њеног крвавог распада, наше новине су пратиле све производне и пословне успехе. До Титове смрти године, за Међународни празник рада, Дан младости, Дан републике, на ударним странама, у почетку од аутора са стране, а касније од самих новинара, писани су афирмативни текстови о самоуправљању, истицана је водећа улога Савеза комуниста у друштву, као авангарде радничке класе која је стајала иза сваког производног успеха. За Дан рудара Србије организовани су велики народни зборови, уз обавезан културно-уметнички програм, на којима су додељивана признања и пригодни поклони најбољим рударима. Завршетак инвестиционих објеката међу којима је посебно место заузимала Тамнава помпезно је прослављан, са дугачким говорима српских или југословенских функционера, уз обавезан телеграм оданости другу Титу, који у току своје владавине никада није посетио Комбинат Ко КОЛУБАРА БРОЈ 1131 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1131 јун Година LV Излази месечно Насипи штите копове Припреме за измештање Ибарске магистрале Планови на нивоу пре поплава Дуго путовање у прошлост Прва и последња насловна страна листа Колубара

20 20 g Сви наши уредници и сарадници Од оснивањалиста Колубара, 24. септембра године, па све до гашења, са јунским бројем године, непуних 55 година главни и одговорни уредници су били: Ратомир Танасковић (п), Милован Поповић, па поново Ратомир Танасковић, Милорад Ђоковић, Томислав Арсеновић (п), Боса Вулетић, Михаило Михаиловић (п), Милорад Ђоковић, Надежда Радовановић, Дана Аћимовић (п), Слободан Младеновић, Зоран Станковић, Мирослав Живановић, Ана Ћирић, Милорад Ђоковић и Ана Павловић. Стални репортери били су Милосав Миловановић (п), Слободан Марковић, Васо Челебић, Александар Рашин и Милан Цвијетић. Међу вишегодишњим спортским сарадницима били су Михаило Остојић, Радисав Андрић и Зоран Лазаревић. У изради главе листа и графичког обликовања Колубаре учествовали су Божидар Прља, Радмило Иванковић, Душан Смиљанић, Зоран Перовић и Милош Павловић. Свим нашим сарадницима и верним читаоцима, пензионерима који су нас читали и критиковали, давали корисне сугестије, општинама Лазаревац, Лајковац и Уб, културним и спортским организацијама, нашим сарадницима из Службеног гласника, свим људима добре воље дугујемо велико поштовање и захвалност за вишегодишњу сарадњу. лубара. Смрт председника СФРЈ је достојно обележена специјалним бројем листа у коме је објављена и прича о петорици наших рудара који су били на испраћају уз Титов одар све до Куће цвећа. Доласком првих професионалних новинара у редакцију листа Колубара, која је била смештена у Вреоцима, под будним оком, кадровске службе, унапређен је квалитет и разноврсност новинарских жанрова, с обзиром да су новинари имали статус друштвено-политичких радника и обавезу да афирмишу радне успехе, али и да критички указују на слабости самоуправног друштва. Једног дана, крајем године, после јавне истраге коју је водио Издавачки савет листа и Општински комитет Савеза комуниста, смењен је потписник ових редова као главни и одговорни уредник. Било је то први, па други, па трећи пут, касније више није болело. Колега Мирослав Живановић, такође дипломирани новинар, другарски је избачен деценију из новинарства на неке друге радне задатке, да седи, ћути и прима плату. Обојица отпадника нису имали ни тридесет година. Лист Колубара је мењао изглед, концепцију, периодику излажења, од недељника до месечника, штампан на обичном новинском папиру, све до богато опремљеног часописа у форми њуз-магазина, од године. Наше новине су промениле више штампарија, од Гласа, Политике, Борбе, Политике, до Службеног гласника. Новинари су волели свој посао, као што је Колубара волела њих, били су увек у првим редовима са радничком класом, праћен је рад самоуправних органа, друштвено-политичких организација и најважнији догађаји у општини Лазаревац, која је

21 21 тада радника, био је водећи произвођач угља у Југославији, дневно је у његов развој улагано око милион немачких марака, погони су се простирали од Љига до Страгара. Радници нису били само фасада демократије, јер су били актери изградње и доделе станова, по конкурсу су се запошљавали људи из читаве СФРЈ. У Сервису Космај на Очаги године, само уз личну карту, углавном радницима Колубаре, продат је 821 аутомобил, а фића се могао купити за три просечне плате, док је у Бечићима просечна породица летовала са једном платом, масовно су добијани кредити за стамбену изградњу, стипендије за средњошколце и студенте. Чинило се да ће самоуправни социјализам вечно потрајати, све док се једног дана нису надвили тамни облаци, започети падом Берлинског зида, кризом социјализма и догађањем народа у коме }} g Професионална признања КОЛУБАРА БРОЈ године из среза Ваљева ушла у састав Београда.Сваке новогодишње ноћи новинари су до јутра остајали са сменом да би репортажа била објављена у Колубари, или у неком од југословенских новина које су имале тираж око примерака. У једној репортажи објављеној у Политици Експрес, поетски опијен лепотом копова, аутор ових редова назвао је метални колос глодар 7 плавом птицом, постајући незванично кум багеру који после бројних ревитализација ради близу три деценије. Тих осамдесетих година, када смо веровали да ће утопија самоуправног социјализма дуго потрајати рудари су радо читали Колубару, тако да се тешко могао наћи нераспаковани пакет. У анкети спроведеној међу радницима на питање зашто воле наш лист, један од испитаника је духовито одговорио: Ради читања, може на њој да се седи, да служи за потпалу и јесењу зимницу. Комбинат Колубара је имао Током свог постојања лист Колубара је добитник више друштвених и професионалних признања. Велика повеља је додељена Редакцији листа године од Удружења новинара Србије, када је и редакција први и једини пут на свечаности у Лазаревцу доделила признања својим бројним сарадницима. Лист је добио Мајски цвет године од Градског већа Савеза синдиката Београда као најбоље привредно гласило у Београду. Колега Мирослав Живановић је добио награду Светозар Марковић од Удружења новинара Србије године за коментаре у листу. Вишегодишњи уредник и новинар Милорад Ђоковић добио је следећа професионална признања: Награда и повеља 27 јуни Већа Савеза синдиката Србије за серију репортажа (1983), Друга награда у СФРЈ листа Привредни преглед за чланак о заштити на раду (1986), Добитник Борбине награде Аугуст Цесарец за најбољу новинску репортажу (1992), Годишња награда Танјуга за коментаре о Косову (1998), Награда Удружења новинара Србије Светозар Марковић за писање у различитим медијима (1999), Диплома Златна Ника на ИНТЕРФЕР-у за новинску репортажу (2013). Лист Колубара је добитник и бројних признања од стране месних заједница, спортских организација и културних институција.

22 22 САРАДНИЦИ ЛИСТА КОЛУБАРА су и радници Колубаре дали подршку политици Слободана Милошевића, о чему је ревносно извештавао лист Колубара. Била је то прва рударска побуна која је сменила челне руководиоце и довела нове, адекватније духу времена. Тих дана, никада раније а ни касније, лист није био отворенији за различита мишљења и полемике које су изношене у рубрици Трибина читалаца, али је то време кратко потрајало. Затим је дошло до катаклизме, распада Југославије, грађанског рата, санкција, вртоглаве инфлације, несташице горива и основних животних намирница. За једну плату се могла купити паклица цигарета. Чинило се као да ружан сан сањамо, а буђење је дуго потрајало. Лист Колубара је текстовима покушао да приближи читаоцима нестварну слику реалности, али је то готово било немогуће. Остале су речи у коментарима исписане почетком деведесетих година: Светлу будућност више нико не обећава. Истрошене су празне речи. У парампарчад је је разбијено огледало наше уобразиље у коме се годинама стварала лажна слика о рају који долази. Будимо се, не знајући да ли смо будни или још ружнији сан сањамо. На траци живота се одвија једна нова збиља која само нуди наду, неизвесност и понеку нову илузију. Или друга слика која говори о времену у коме смо живели: Иду дани. Живот под блокадом се наставља. На запуштеној аутобуској станици стоје шесторица путника. Чим аутобус стаде наста неописива гужва, гурање и псовке. Старици оборише корпу и просуше јабуке. Сви задовољни седоше. Нико ништа није рекао. Полупразан аутобус крену. Живот у кавезу, под санкцијама се наставља. На истом месту, само у доњем делу станице, данима непозната жена са варјачом у руци, пали ватру и у лонцу кува ручак. Нико не може објаснити зашто је баш то место одабрала. Сви гледају и пролазе, као да ништа нико не види. Или сви виде и превише, али се боје да прогледају. Упркос санкцијама, редовна производња угља у Комбинату Колубара није престајала. У једном тренутку због недостатка средстава, али и папира у штампарији Политике лист није излазио неколико месеци. Затим је дошло до агресије на Југославију од стране НАТО алијансе од 24. марта до 9. јуна године. Наши новинари су поново сваки догађај, од бомбардовања ТЕ Колубара, до отпора агресору правовремено забележили и објавили у специјалном издању. Догодио се 5. октобар, штрајк и велика побуна народа. И у тим ванредним околностима изашао је лист Колубара. Првоборци промена су обећали да ће самоуправно новинарство бити замењено слободним новинарством, али се то није догодило. У транзиционом вртлогу који траје више од две деценије, задесило се и информисање. Интереси компаније и послодавца, под окриљем ЕПС-а, добили су савремене облике медијске продукције. Ипак, треба имати у виду да лист Колубара готово 55 година није постојао због новинара, већ превасходно због читалаца и њихове потребе да буду информисани. Милорад Ђоковић Карикатура з Такорећи од првих бројева листа Колубара, пре 55 година, окупила се група карикатуриста, младих талентованих радника, намерних да стварност рударског басена пропусте кроз своју закривљену призму. Новинари листа су се грабили да некоме од карикатуриста наруче карикатуру као потпору, допуну онога о чему су писали Кренули су да обрађују наоко мале, тривијал не теме, уопштеног значења: радну и технолошку (не)дисциплину, злоупотребу коришћења службених возила, неодговрност бирократије у фирми, ранг листе расподеле станова радницима. Мада су махом биле аматерски урађене, карикатуре су наишле на леп пријем код радника. Будући да их је и радакција листа подржавала, карикатуристима су из броја у број расли апетити. Чврсто су решили да

23 23 нак препознавања гласила КОЛУБАРА БРОЈ 1131 побољшају цртеж и карикатуром изазову осмех на лицу већем броју читалаца. Наставили су да брусе своје умеће, све вештије уклапајући цртеж и поруку карикатуре. Међу првим карикатуристима издвајали су се радници Колубаре Милован Илић Минимакс и Миодраг Игњатовић Гароња. Милован је добро познавао прилике у деловима Колубаре, па је почео да испаљује и своју тешку артиљерију. Његову карикатуру пратила је текстуална допуна, која је погађала у мету, па је често доживљавао критике својих претпостављених. Због једне карикатуре објављене у Колубари био је избачен с посла! У договору са тадашњим главном и одговорним уредником листа Ратком Танасковићем, Игњатовић је нацртао карикатуру са Ратковим ликом како се опире ногама о земљу багеру који га брекћући вуче испред зграде Дирекције Колубаре. Било је то Гароњино реаговање на вест да Ратко не жели да буде премештен из дирекције. Танасковић објави кари катуру, али дода двосмислени наслов Што не иде не иде. Онда је крајем седамдесетих година прошлог века дошла плејада млађих карикатуриста сарадника листа Колубара коју су предводили: Миломир Копривица, Милан Гамбелић, Милан Поп-Новаков, Душан Смиљанић Поп и Мартин Треботић. Они су обележили три наредне деценије листа Колу бара. Копривица је неговао перфектан цртеж и давао је карикатури ликовност. Мартин је вешто парирао већ афирмисаном трилингу асова и зачетницима такозване школе лазаревачке карикатуре Милану Поп- Новакову, Милану Гамбелићу и Душану Смиљанићу Попу. Њиховим карикатурама врло брзо су постале доступне странице већине дневних листова и недељника тадашње Југославије. У круговима професионалних карикатуриста Поп-Новаков је створио имиџ Алије Сиротановића југословенске карикатуре, јер му је полазило за руком да током ноћи нацрта и по стотинак карикатура. Смиљањић је жилаво бранио епитет најчешће награђиваног карикатуристе са ових простора. Милан Гамбелић је негујући филозофију уравнотежене карикатуре у којој су форма и садржај равноправни, мајсторски стварао ефектне и лако читљиве поруке. Новинари листа су се грабили да некоме од њих наруче карикатуру као потпору, допуну онога о чему су писали. Ослушкујући коментаре читалаца да је карикатура била речитија од многих наших текстова, обарали смо главе и стезали руке нашим сарадницима, мајсторима карикатуре. Били смо поносни када су два Милана и Поп објавили три књиге карикатуре: СОС ( Сасвим оби чне ствари ), Тесла у карикатури и ГОООООЛ. Прошаран карикатуром лист Колубара је усталио лепши графички изглед и остварио своју препознатљивост. Мирослав Живановић

24 24 У ПОСЕТИ РАДНИЦИМА СУШАРЕ У ВРЕОЦИМА Активности Огранка Метал У претходних 63 године постојања, од када је фо рмиран у оквиру Рударског басена Колубара, Метал је израстао у једног од највећих произвођача и одржаваоца рударске и процесне опреме, не само у Србији већ и на просторима бивше СФРЈ и југоисточне Европе. После бројних покушаја пословне и организационе консолидације у деценијама иза нас, почетком године потписан је уговор о поновном припајању предузећа матичној Колубари, јер се испоставило да се на тај начин најбрже и најефикасније успоставља систем управљања опремом и сигурност производње угља што утиче на стабилност електро енергетског система Србије. Метал је прошао трновит пут, али то нам је омогућило да постанемо још бољи и стручнији и да се лакше носимо са свим проблемима на које смо наилазили. Од малог погона, током деценија, прерасли смо у лидера машинског екстремног инжењерства. Пословали смо самостално неко време. Имало је то своје мане, али и предности. Ипак, са ове тачке где смо сада, слободно могу да кажем да без квалитетног рада Метала не би било могуће одржати неопходан квалитет и динамику производње угља у Колубари, самим тим и електричне енергије каже мр Драган Јовановић, директор Метала. Метал је успешно завршио протеклу годину. Сви послови на санацији тамнавских копова након катастрофалних поплава урађени су у року. Редовне ремонтне активности нису ниједног тренутка трпеле последице ванредне ситуације. У смо, у ових шест месеци, завршили све планиране ремонте и инвестиционе оправке. Ура ђени су глодар 3, глодар 1, глодар 2 на Великим Црљенима, глодар 4 на Западном пољу, а сасвим је известан успешан ремонт ведричара и одлагача 1. Наши профитни центри Монтажа, Ремонт и Елмонт упослени су пуним капацитетом, док је популарна фабрика ангажована у изради склопова за потребе Поља Ц и изради багера Sch Rs Радионице Серијске производње су протеклих месеци загрејале погоне до максимума у изради нових и репарацији старих ролни. Поред свих набројаних послова на којима смо ангажовани у оквиру матичне куће, у Рударском басену Колубара, и даље настављамо са пословним активностима за тзв. трећа лица, пре свега угљенокопима у Србији и окружењу. У овом тренутку могу само да истакнем да су позитивно пословање, одржавање радних места и производње, као и квалитетно изведени радови уз максимално поштовање рокова наш императив истиче мр Драган Јовановић. М. М. Шамп Цео Лазаревац повремено запахне необичан мирис који нас све подсети да у близини неки од наших одважних суграђана дано ноћно раде да би нам свакодневица била удо бнија, стварајући енергију која живот значи. То нас је и навело да током једног јунског преподнева посетимо запослене у Радној јединици Сушара у Вреоцима, у жељи да упознамо те људе и њихове услове рада. По доласку у круг Оплемењивања, најпре смо се упутили код управника Сушаре Мирка Томовића, који нас је љубазно дочекао и истакао да су редовне годишње инвестиционе оправке у овом погону започете три дана раније, тако да је у току детаљно прање и чишћење погона, како би се створили услови за безбедан рад. Како смо приметили током разговора, до детаља је испланиран сваки делић овог петнаестодневног обимног посла, који је окупио мајсторе различитих профила у жељи да до 30. јуна допринесу завршетку ремонта према предвиђеној динамици. Вештом организацијом управник нам налази саговорнике и наша екипа предвођена Дејаном Ђорђевићем, руководиоцем ремонта, одлази до зграде нове Сушаре, према командном пулту одакле се руководи процесом сушења угља. На петом спрату, на окупу затичемо Сеада Ћемана, руковаоца командног пулта, Младена Тодоровића, руковаоца пуњења аутоклава и Наташу Јанковић, инжењера у производњи. Овде је командни мозак за контролу целог процеса сушења угља. Рад на контролној табли прате пултисти и под њиховим будним оком не може и не сме доћи до било какве грешке. Пултисти морају све да виде и да, уколико се деси нека неправилност, о томе обавесте руковаоце и службу Одржавања. Зато је овај посао веома одговоран истиче Сеад, који у Сушари ради 20 година. Наши саговорници детаљно описују технолошки процес сушења угља који се обавља у 16 аутоклава, односно посуда под притиском у којима се суши угаљ. У сваку аутоклаву се убацује 30 тона сировог угља, где се на температури од 225 степени Целзијуса и притиску од 25 бара, у трајању од 148 минута, обавља сушење. Када се процес заврши, добија се 17 тона сушеног угља, који заврши најпре у бункерима, а касније у класирници, где се обавља његово сортирање. Свака аутоклава има свој резервоар, такозвани бидон, где се скупља вода која се истисне из угља, а која се затим користи у следећој фази процеса за предгревање угља, због уштеде паре и енергије. У овом погону сви имају различита задужења, али да би се производња угља одвијала безбедно у све три смене, неопходно је да раде у савршеном складу. Посао руковаоца пуњења аутоклава, који ја радим, односи се на контролу њиховог пуњења преко

25 25 иони у свом послу У Сушари се ради у најтежим условима КОЛУБАРА БРОЈ 1131 проверавања поклопца и заптивача. Мој задатак је да уколико приметим неку неправилност у раду обавестим одређене службе које одмах отклањају квар каже Младен, који је са петогодишњим стажом међу најмлађим радницима у овом погону. Свесни чињенице да и најмања грешка може изазвати хаварију на херметички затвореним аутоклавама, радници Сушаре се свакодневно сусрећу са тешкоћама свог животног позива. Колико је напоран и исцрпљујућ рад у овом делу Огранка Прерада говори нам Ђорђевић, док нас води у обилазак погона. Висока температура, угљена прашина, бука, разна испарења гасова која настају приликом процеса сушења угља, као и одређена доза радиоактивног зрачења, свакодневни су услови у којима наши радници обављају текуће послове. Због веома ризичног посла увек саветујем своје млађе колеге да је најбитније да науче да прво сачувају себе, а затим колегу до себе истиче наш саговорник. Док улазимо у огромну просторију у којој се налазе аутоклаве, налик џиновским експрес лонцима, поглед нам застаје на поломљеним прозорима. Питамо да ли ова промаја може бар мало да олакша дисање од неиздрживе топлоте и јаког мириса угља и добијамо одговор да се временом организам на све навикне. Кад сам почео да радим пре 20 година моје старије колеге су у шали говориле како им је фенол појео мозак, па нема шта да их боли више наклоњен је црном хумору Дејан, док његова колегиница Наташа, инжењер у производњи, наглашава да у Сушари влада атмосфера тимског рада и добрих међуљудских односа, тако да радници овог погона лакше подносе тешке услове у којима раде. Главни пословођа машинског одржавања у Сушари Миломир Јаковљевић, коме је до пензије остало још месец дана, каже за своје колеге да су прави шампиони. Овде могу да раде само најјачи, најздравији и најспособнији радници, јер је одржавање аутоклава и бидона један од најтежих послова истиче Јаковљевић. Сама чињеница да се у унутрашњости ових судова радови изводе на температури од 50 степени Целзијуса, под пуном заштитном опремом, на месту на коме је немогуће провести дуже од четири сата, говори о томе да праг издржљивости ових радника у много чему превазилази границе. Остављамо ове вредне раднике да наставе свој посао и одлазимо уверени да тај специфични мирис угља који изазива непријатност код већине људи који се не баве овим послом, за раднике Сушаре представља навику и свакодневицу. То је права цена енергије и наших топлих домова и све оно чему је велики број радника Колубаре посветио свој радни век. Т. Симић

26 26 ВОДОВОД МЕДОШЕВАЦ ИДЕ У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ Компјутерско праћење п Водовод Медошевац, који ради у оквиру погона Помоћна механизација, као и протеклих неколико година наставља тренд осавремењавања постојећих и набавке нових постројења и уређаја за прераду и дистрибуцију воде. Тако су средином маја ове године урађене две савремене пумпне станице и уведена такозвана SCADA, односно даљински систем за управљање и надзор системима водовода. Миленко Пановић, руководилац водовода, каже да је ова инвестиција предвиђена још планом за 2014 годину, међутим, због временских непогода није реализована. Урађене две савремене пумпне станице и уведен даљински систем за управљање и надзор системима водовода Нове потисне пумпне станице урађене су на постројењима за прераду воде Јунковац и Нова монтажа. Стара станица у Јунковцу је због специфичног начина дистрибуције воде, односно принципа при коме је вода у различитим временским периодима двосмерно ишла кроз исту цев, често била у квару. Сада је замењена новом, савременом, фреквентно регулисаном пумпном станицом са три вертикалне центрифугалне пумпе укупне снаге 22,5 kw од којих су две у раду, док једна служи као резeрва каже g Јунковац и даље у проблему Због уништених бунара са изворишта у Араповцу, проблем водоснабдевања Јунковца и даље је у жижи. Наиме, извориште у овом селу одакле се мештани снабдевају водом је малог капацитета и немогуће је само уз његову помоћ подмирити потребе, нарочито сада када су температуре у порасту, па је и потрошња већа. У овом периоду, корисници који се снабдевају из водоводног система Медошевац такође понекад имају рестрикције, најчешће због искључења напајања електричном енергијом водовода Медошевац, али и због нерационалне потрошње. Пановић истичући да је овиме постигнут крајњи циљ, а то је да сада сву прерађену воду шаљу у висински резервоар или директно потрошачима. Стара пумпна станица Нова монтажа је била импровизована и имала је једну центрифугалну пумпу велике и неодговарајуће снаге, због чега до сада нису били у могућности да прерађену воду у континуитету шаљу у дистрибутивну мрежу. Како Пановић каже, дешавало се да у неким моментима пумпа стоји због недостатка воде, а у неким да се приручни резервоар прелива због немогућности да пошаље сву количину воде у мрежу. Нова пумпна станица на Новој монтажи има три хоризонталне центрифугалне пумпе укупне снаге 16,5 kw, које су фреквентно регулисане. Како

27 27 утева воде КОЛУБАРА БРОЈ 1131 наш саговорник истиче, станица је аутоматизована са постројењем за прераду воде, тако да обезбеђује континуиран проток, то јест, сва прерађена количина воде се истог момента шаље у дистрибутивну мрежу. Као круну свих улагања у водоводне системе у протеклих неколико година Пановић посебно истиче набавку и инсталацију програма SCADA, даљинског ситема за управљање и надзор системима водовода. Путем овог програма сви витални водоводни системи као што су постројења за прераду воде, главне пумпне станице и резервоари бежично су повезани у један оперативни центар који се налази у Медошевцу. Из тог центра, (у коме постоји организован сменски рад) могуће је пратити параметре битне за рад водовода, значи, ниво воде у резервоарима, притисак, рад пумпи као и проток воде објашњава Пановић. Такође, овим путем омогућено је да се из центра изврши команда искључивања пумпе, промена притиска или проток, као и затварање и отварање вентила. Овај систем умногоме повећава ефикасност рада водовода, смањује губитке на мрежи и омогућава тренутну реакцију у инцидентним ситуацијама. Говорећи о квалитету воде, Пановић каже да потрошачи нема потребе да брину, јер квалитет воде контролише Градски завод за јавно здравље Београд два пута месечно, док се у водоводу Медошевац у интерној лабораторији анализе врше свакодневно. Д. Весковић Расписана јесења рекреација Као и ранијих година, Синдикална орга низација Колубара половином јуна истакла је понуде за јесењи превентивно-рекреативни одмор запослених. Пријаве за Црну Гору и Грчку се могу доставити најкасније до 7. августа. Ове године, на црногорском приморју обезбеђена је могућност боравка у Бјели, у вили Мирели, која има три звездице и то у три смене од 30. августа, 9. септембра и 19. септембра. У питању је десет пуних пансиона, цене аранжмана се крећу између и динара (у зависности од термина), а у понуду није урачуната боравишна такса, осигурање и превоз. Организовани превоз, који није обавезан, кошта 40 еура у противдинарској вредности. Плаћање аранжмана биће омогућено обуставом од плате, у десет полу-месечних рата. Такође, када је реч о пост-сезонском летовању у Црној Гори, ове године у понуди је и, увек популаран, хотел Словенска плажа у Будви. За ову дестинацију обезбеђен је један термин, и то од 30. августа до 9. септембра, а цена аранжмана који обухвата десет полу-пансиона износи око динара. Нешто повољнији је смештај у Хотелу/вили Бабовић у Чању, у коме цена за десет полу-пансиона за раднике Рударског басена Колубара износи нешто више од осам хиљада динара. Организоване су три смене од 29. августа, 8. септембра и 18. септембра. Ове јесени, запослени могу одабрати да јесењи одмор проведу и у хотелу Castellastva, који има четири звездице, а налази се у Петровцу. Понуђен је један термин, од 30. августа до 9. септембра, а цена боравка који укључује десет полу-пансиона износи динара по особи. Када је реч о одмору у Грчкој, ове јесени Синдикат је понудио боравак у хотелу Olympic kosma у Ханиотију. Цена десетодневног боравка на бази полу-пансиона, у објекту који има три звездице износи око хиљада динара, а термини који су на располагању су од 1. и 11. септембра. За оне који прве дане јесени желе да проведу на планини, Синдикат је обезбедио седмодневни аранжман у апартманима Аћимовић на Златибору. У питању је пун пансион, по цени од око хиљада динара, а у понуди је девет термина током септембра и октобра. Радници којима рекреација буде одобрена треба да доставе захтев за плаћено одсуство с којим је сагласан непосредни руководилац и руководилац Сектора. Пријаве за рекреацију и обрасци за регулисање плаћеног одсуства могу се добити код представника синдикалне подружнице у свим деловима предузећа или у централи Синдиката, где можете добити и све додатне информације. А. П.

28 28 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Чувар тренутка Лазаревчанин Александар Перић, који већ пет година ради на Тамнава-Западном пољу, озбиљно је посвећен фотографском раду читаву деценију. Фотографија је обележила Перићево детињство. Растао је, напредовао и све што зна научио од оца Славка, професионалног фотографа. Данас бруси свој стил. Игра на добар кадар, правилну експозицију и емоције. Међу свадбеним фотографијама, које најчешће ради, највише воли необавезне портрете опуштених гостију. Фотографија је сећање. Бележим тренутак и чувам га од заборава. И када за неколико деценија будем могао да се вратим у данашње време, биће много емоција објашњава Александар свој доживљај посла, а потом додаје: Добра фотографија је условљена страсним радом, талентом, светлом, композицијом и добром опремом, наравно. Без ње је све узалуд. Лако је кликнути, припрема је захтевна. М. К.

29 ДЕСЕТЕ ЈУБИЛАРНЕ РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ УГЉАРА 29 Овога пута сви су победили КОЛУБАРА БРОЈ 1131 Лековити извори топле и хладне минералне воде Врњачке бање и прелепи паркови нуде кутак мира за свакога. Она је годинама рехабилитациони центар радника Колубаре и домаћин радничко-спортских игара. Крајем маја угостила је, по десети јубиларни пут, око 500 радника Координације за производњу угља, популарне угљаре, који су своје спортске вештине, а пре свега дух другарства, једва спаковали у кофере. Долазак и сусрет радника у преподневним часовима, на рецепцијама хотела и шеталиштима бање, био је више него емотиван. Такмичари Подземне експлоатације угља, Колубаре, Костолца и Косова из Обилића преплавили су ово туристичко место жагором, смехом и пријатељским загрљајима. Такмичења су почела у поподневним сатима. На Променади, главном шеталишту, назирала се спортска атмосфера и нагађања ко ће бити бољи, али само у спортским дисциплинама. Трибине на терену Коцка биле су пуне. Свечано отварање испред хотела Звезда окупило је, поред такмичара и званица, као и сваке године знатижељне мештане и туристе. Уз звук српске химне и подизање заставе угљара на јарбол Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља Електропривреде Србије, отворио је јубиларне игре и уз рударски поздрав Срећно! пожелео такмичарима да се бар накратко одморе од пословних обавеза и свакодневних проблема. По атмосфери која је владала током свих дана Игара, или боље речено по срдачности којом су стари знанци причали једни са другима, видело се да је пауза од годину дана оставила трага. Недостајали су једни другима. Сви као да су једва чекали да се поново виде, испричају, питају за здравље, за породице, размене искуства... Такви разговори, срдачни, непосредни, блиски, могли су се чути на сваком кораку у Бањи, и уз испијање прве јутарње кафе, и у шетњи Променадом, и на трибинама спортских борилишта. Било је важно победити, али ове године још важније, чини се, било је поново видети пријатеље, причати међусобно о свим проживљеним недаћама током прошлогодишње поплаве, о проблемима на послу, о зебњи шта ће донети најављена реорганизација предузећа... Слушали су једни друге, јер само се рудари тако добро разумеју кад је тешко, захваљивали једни другима на исказаној солидарности о помоћи пруженој током поплава. Размењивали су искуства и о производњи угља која је, упркос великој невољи, успешно настављена. Спортске игре у Врњачкој Бањи биле су прилика и да се поново сретну синдикални функционери, да у мало,,опуштенијој атмосфери поразговарају и о неким важним темама везаним за синдикални рад. Неизоставно, причало се и о Колективном уговору, преговорима који су претходили његовом потписивању, о начинима да се побољша положај радника, да се максимално заштите њихова права у будућим процесима. У наредна три дана терени су били пуни и готово сви који су пратили утакмице, укључујући играче и тренере, горели су од жеље за победом. Ипак, све је одисало духом пријатељства, причама о вештини и умећу такмичара на терену. Током тродневног такмичења у 15 дисциплина прво место у генералном пласману, са освојеним 51 бодом, припало је такмичарима Колубаре. Прва места освојена су у девет дисциплина: кошарка, стони тенис, куглање, мушко и женско стрељаштво, пливање, риболов и надвлачење конопца. Такмичари Колубаре освојили су друга места у одбојци, шаху, пикаду и малом фудбалу за сениоре и ветеране, а треће место је припало стонотенисеркама. Т. К.

30 30 ЛАЗАРЕВАЦ Нови изглед гра Током прве половине ове године Градска општина Лазаревац успела је да обезбеди средства и отпочне неколико значајних инфраструктурних пројеката на својој територији, од којих се неки налазе на локацијама у самом језгру града, а већ годинама су на дневном реду, чекајући своју реализацију. Оно што привлачи највећу пажњу и интересовање у овом тренутку су послови на уређењу трга код Рударске чесме, као и извођење другог дела пројекта реконструкције главне лазаревачке улице, која се од пре неколико година зове Карађорђева. Заменик председника Градске општине Лазаревац Бојан Стевић, за наш лист навео је неколико најважнијих података у вези са актуелним пословима: Предвиђено је да укупна вредност радова на уређењу трга код Рударске чесме буде око 15 милиона динара. Само за куповину камена из брајковачког каменолома одвојено је осам милиона динара. Посао ће, надам се успешно, реализовати фирма Београд пут. Средства је обезбедио Градски секретаријат за саобраћај, са којим имамо одличну сарадњу, а велику подршку пружио нам је Душан Рафаиловић, који је на његовом челу рекао је Стевић. Представници локалне самоуправе најавили су да је, када је реч о наставку послова на уређењу Карађорђеве улице, уговор са Грађевинаром, који је главни извођач радова, потписан 8. јуна, тако да ће они завршити започете радове. Прво је на реду деоница од Теленора до зграде суда, а потом и преостали део до зграде Миленијум, о чему ће бити направљен и нови уговор. Укупна вредност радова је око 70 милиона динара, а рок за завршетак реконструкције је до краја го дине, када ће наши суграђани коначно моћи да уживају у уређеној пешачкој зони какву сви заслужујемо рекао је Стевић. Почетком јуна коначно, након што су се годинама сви корисници жалили на очајно стање у коме се налази, започета је и реконструкција Улице каплара, која води ка Аранђеловцу и представља саобраћајницу од великог значаја за читав овај регион. Након што су обезбеђене сагласности свих институција надлежних у овом случају, општина је, преко Европске инвестиционе банке за развој успела да обезбеди и неопходна средства, чија укупна вредност износи 250 милиона динара. Како објашњава Бојан Стевић, није планирано да сав новац буде уложен у Улицу каплара, већ ће он бити искоришћен за обнављање комплетне деонице од улаза у лазаревачко болничко двориште до границе са општином Аранђеловац. Извођачи радова у улици каплара су Јавно предузеће за комуналну привреду Лазаревац и Јавно предузеће Топлификација. Лазаревачки комуналци биће ангажовани на замени водоводних инсталација, уградњи кишне и замени фекалне канализације. Радиће и на постављању нове расвете, док ће Топлификација бити ангажована на нивелисању и исправљању претходно постављених цеви. Биће урађено и седам шахти, које ће отворити могућност нових прикључења на топлификациони систем. Ове радове ће финансирати из свог буџета Градска општина Лазаревац, која је за ову намену обезбедила око 140 милиона динара. Завршетак радова очекује се крајем августа, а планирано је да асфалтирање деонице буде урађено током друге половине септембра. У инфраструктурне пројекте на територији наше општине ове године биће уложено око три милијарде динара Према речима заменика председника Градске општине, још један велики пројекат који деценијама чека своју реализацију, коначно ће бити спроведен на територији нашег града. Наиме, у договору са Градским секретаријатом за саобраћај и представницима Дирекције за путеве и Дирекције Града Београда, представници општине Лазаревац урадили су ревизију пројекта реконструкције улице Станислава Сремчевића Црног у Шопићу. Овај документ, који је урађен још године, коначно је преправљен и усклађен са најновијом регулативом у овој области, првенствено са новим законом који је недавно усвиојило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Тендер за извођача радова расписује Дирекција Града Београда, која је и финансијер радова. Средства која ће на овом послу бити утрошена, према плану, износе око 75 милиона динара. Важно је напоменути да је Влада Републике Србије утврдила јавни интерес за улицу Станислава Сремчевића Црног, како би се по скраћеном поступку већ крајем октобра кренуло у реализацију пројекта рекао је за наш лист Бојан Стевић. Он је објаснио да укупан износ инвестиција на територији општине Лазаревац током претходне две године од стране Дирекције Града Београда, износи око 230 милиона динара. Део ових средстава издвојен је и за пренамену земљишта за изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода у Месној заједници Шопић (17 милиона динара), док је око 7,5 милиона динара потрошено на проширење месног гробља. Такође, око 31 милион динара од ове суме инвести

31 31 да КОЛУБАРА БРОЈ 1131 ран је у поменутом периоду у изградњу водовода Врбовно-Степојевац. Такође, коначно је прихваћена дугогодишња иницијатива, па је извесно да ће у Лазаревцу бити изграђено породилиште, које ће се простирати на око 730 квадрата. Општина ће овај пројекат финансирати са 15 милиона динара, док ће остала средства при стићи из Града Београда. Комплетну опрему и инвентар обезбедиће Министарство здравља. Породилиште се годинама налази на другом спрату Специјалне болнице за ендемску нефропатију, што одступа од свих стандарда медицинске струке. Изградњом новог објекта и проширењем нефропатије биће заокружена прича о функционисању две изузетно значајне установе. Почетак радова планиран је за октобар. Када је реч о укупном буџету ГО Лазаревац за ову годину, он оквирно износи око 900 милиона динара. Томе треба додати и око 600 милиона динара од Рударског басена Колубара. Када се урачунају средства која ће ове године уложити Град Београд, добија се податак да ће у инфраструктурне пројекте на територији наше општине бити уложено око три милијарде динара. Надлежни објашњавају да ће измене које су у Статуту Града Београда најављене за септембар, Лазаревцу донети далеко већа овлашћења од оних која је имала на основу Статута из и Р. Лазић g Угостићемо светске прваке На помоћном терену Фудбалског клуба Колубара тренутно се изводе радови на постављању вештачке подлоге, која је донација УЕФА и Фудбалског савеза Србије, вредности 220 хиљада евра. Расписан је и тендер за уређење градског стадиона Колубара, а очекује се да тај посао добије Грађевинар. Желимо да стадион ФК Колубара засија у пуном сјају, јер ће од 15. септембра до 1. октобра млада репрезентација Србије на њему одиграти утакмицу са једном од светских екипа. Изузетно смо поносни на чињеницу да ћемо имати прилику да угостимо светске прваке у фудбалу, предвођене наравно Марком Грујићем, који је до прошле године бранио боје Колубаре рекао је Стевић. Трећи пут одржани Дани Лазаревца Кроз разноврсне и богате програме, који су од 25. до 28. јуна реализовани на више локација, у лазаревачкој општини су по трећи пут одржани Дани Лазаревца. Манифестација је покренута пре три године на иницијативу Савета за младе и Канцеларије за младе Градске општине Лазаревац. Општина је организатор догађаја који треба да окупе грађане и промовишу могућности и вредности локалне заједнице. Манифестација је званично отворена свечаним пријемом у општини. Поводом Видовдана, Дана општине, и завршетка школске 2014/2015. године, вредне поклоне је добило 55 најбољих ученика основних и средњих школа са територије лазаревачке општине. Додељујући награде вуковцима и ђацима генерације Бојан Стевић, заменик председника ГО Лазаревац, рекао је: Надам се да ћете временом оправдати нашу веру у ваш успех и потенцијал који несумњиво поседујете, као и да ћете једног дана преузети важна места у нашој локалној заједници, али и шире. Пут до личног остварења је пут пун препрека, али ћете га ви, уз подршку породице и локалне заједнице, прећи и постати угледни грађани нашег Лазаревца. Свечаност је организована да бисмо наградили ваш труд и рад током школовања, али и да бисмо целој заједници показали позитиван пример успешности. Након литургије, парастоса и полагања венца у Храму Светог великомученика Димитрија, на свечаној седници Скупштине ГО Лазаревац, одржаној на Видовдан, додељена су општинска признања. Добитник Видовданске награде је Зоран Марковић, командир Ватрогасно-спасилачке јединице Лазаревац. Четвородневни програм је тематски био подељен у неколико сегмената. Културно-уметни чки део је обухватио изложбе слика и фото графи ја, ликовне радионице и колоније, представе Пулс театра Зеколовко и Истрајност (премијера). Такође, на ступили су популарни бендови потом ученици и професори Музичке школе Марко Тајчевић, а одржана је и Видовданска гитаријада. У сарадњи са Народном библиотеком Стефан Првовенчани из Краљева пригодним програмима у градску про славу укључила се и Библиотека Димитрије Туцовић. На спортским такмичењима најактивнији су били чланови Удружења Ја се бавим спортом, а ти?. Одржана је и промоција пољопривредних потенција ла и уметничких заната. Рударски басен Колубара је помогао одр жавање овогодишње манифестације. М. К.

32 Лична колекција к 32 ЛЕГАТ ЛЕПОСАВЕ ЛЕПЕ ПЕРОВИЋ КАО ПОДСТИЦАЈ КУЛТУРНОГ РАЗВОЈА ЛАЗАРЕВЦА професионалнији приступ галеријском раду, што се одразило на квалитет и квантитет програма, а последично и на друге видове културе града. Чињеница да је донаторка поклонила легат средини за коју није везана рођењем или родословом, већ сплетом околности, од самог почетка интригира локалну јавност. Пре поклон-легата, који је условио отварање прве галерије, у Лазаревцу је постојала само библиотека у којој се одигравао сав културни живот. Потреба за богатијом понудом свакако је постојала, али је идеја о поклону допринела формирању оз биљније културне политике града казала је Даринка Станојевић, мастер историчар уметности. Легатна збирка сублимира токове ликовне сцене бивше Југославије. Донаторкин поклон средини за коју није везана рођењем или родословом интригира локалну јавност Лепосава Лепа Перовић (из Историјског архива Београда) Као чувар памћења и одраз личности сакупљача, поклон-легат Лепосаве Лепе Перовић граду Лазаревцу јесте носилац културног развоја локалне заједнице. Ову тезу је кроз свој мастер рад, оцењен на Филозофском факултету у Београду године, одбранила Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије Лазаревац. Стручна анализа показује да је Лазаревац имао културни живот и свест о потреби чувања добара, али и да је до године, када је добио ликовну колекцију, ниво оваквих активности суштински почивао на аматерском заносу са приметним недостатком озбиљне стратегије развоја. Уговор о поклону између легаторке и лазаревачке општине потписан је у Београду 13. маја године. Након тога је у адаптираним просторијама некадашњег Ловачког дома у Лазаревцу отворена галерија Савременици. Град је тиме добио изложбени простор и прву збирку уметничких дела. Бригу о легату општина је поверила Оливери Килибарди, академској вајарки и тадашњој професорки ликовне културе у лазаревачкој гимназији. Концепција поставке решена је у сарадњи са кустосима Музеја савремене уметности из Београда. По добијању и смештању легата, галерија је започела излагачку делатност и пратеће активности. Припреме за изградњу будућег културног центра почеле су истовремено. Током година су контакти са другим институцијама омогућили озбиљнији, студиознији и У годинама пре даривања Лепа је преговарала са општинским званичницима. Услови су били да бригу о легату преузме стручно лице (историчар уметности или сликар) и да легат буде изложен, а не склоњен. Ову збирку желела бих да поклоним општини Лазаревац због тога што сматрам да би она била једно почетно језгро уметничких дела на којима би грађани тога краја, а посебно многобројна школска деца и омладина могла да, гледајући је свакодневно изложену у просторијама које би биле приступачне публици, још више развије свој укус за лепо сликарско дело образложила је донаторка своју одлуку у једном писму општинском руководству, додајући у наставку: Уколико би ваш одговор био негативан, молим вас да ме о томе такође обавестите, како бих ову збирку могла да ставим на располагање некој другој општини. По смештању легата у Савременике, галерија је постала главни носилац културних дешавања. Међутим, због неадекватних услова галерија је затворена, а слике пребачене у магацине Дома културе Спасенија Цана Бабовић, који је отворен у сепембру године. Изузев повремених излагања појединачних дела збирка је јавности била недоступна 22 године, чиме је прекршен један од чланова легатног уговора. Изложбена делатност се након затварања Савременика одвијала у галеријама Дома културе. На иницијативу општинског Савета за културу након више од две деценије легат и колекција Савременици, коју је Дом културе, односно Центар за културу Лазаревац формирао током година, добили су нов из

33 33 ао опште добро ложбен простор. Модерна галерија Лазаревац отворена је на Видовдан године у згради некадашње робне куће Колубара. Легат и колекција Савременици коначно су добили стални изложбени простор, а створили су се и услови за потпуно професионализован рад и ширу излагачку активност. Легат је стуб Модерне галерије. Збирка баштини 55 слика и пет скулптура. Дела су настајала између два светска рата и педесетих и шездесетих година 20. века. Стварали су их аутори са простора бивше Југославије, изузев Кубанца Ренеа Портокарера и Бугарина Дечка Узунова. Дела се оквирно могу сврстати у колористички експресионизам, поетски реализам и интимистичко сликарство и послератне нове тенденције српског сликарства. Слике Милана Коњовића, Зоре Петровић, Николе Граовца, Мила Милуновића, Петра Лубарде, Љубице Сокић и многих других стваралаца нуде пресек и сублимацију уметничких токова и стилова бивше Југославије. Донаторкин пут од интимних сакупљачких афинитета до несебичног геста Даринка Станојевић објашњава речима: Даринка Станојевић КОЛУБАРА БРОЈ 1131 g Из Лепине биографије Лепосава Перовић је рођена године у селу Машићи крај Бањалуке, где је завршила гимназију и учитељску школу. Прве контакте са лазаревачким крајем остварила је у младости. У јесен године добила је премештај у село Паштрић код Мионице, где је провела две године. Била је чланица Комунистичке партије. Након рата се удала за Константина Кочу Поповића, надреалисту, учесника Шпанског грађанског рата, члана ЦК СКЈ и министра иностраних послова. Као свестрана и друштвено врло ангажована културна радница, која је своју колекционарску страст делила са супругом, Лепа је временом путем поклона или откупа формирала сликарску колекцију. Умрла је године у Београду, не дочекавши да њен поклон Лазаревцу добије свој изложбени простор. Отварању Модерне галерије године присуствовала је Лепина сестра Бранислава Перовић. Лепа је била самостална, интелигентна, борбена, виспрена и духовита. Често је улазила у сукобе, тврдоглаво бранећи своје ставове који су за то време били врло либерални. Својим карактером је превазишла оквире личног света колекционара. Дар Лазаревцу је одраз образоване, еманциповане и свестране личности која личним примером указује на неопходност друштвеног деловања појединца. Уживајући у погодностима живота са својим другим супругом Константином Кочом Поповићем, који је био политичар, Лепа је богатила своје животно искуство, усавршавала језике, обилазила светске метрополе и пасионирано сакупљала уметнине домаћих и светских аутора. Брачни пар је слике добијао или куповао. Даривањем легата, састављеним од значајних имена југословенског ликовног стваралаштва, Лепосава Перовић је иницирала отварање галерије и тиме директно подстакла развој културе једне мале средине. Иако данас оваква побуда делује готово невероватно, у личним мемоарима донаторке постоји потврда оваквог става. Од оснивања до данас у Модерној галерији су ор ганизоване ликовне изложбе, дечје радионице, концерти класичне музике, филмске пројекције, пре да ва ња и про моције књига. Галерија, такође, учествује у локалним и регионалним манифестацијама. Даљи рад ће зависити и од решења проблема галериј ског простора ко ји је власништво Електропривреде Србије. М. Караџић

34 34 ФУДБАЛСКИ КЛУБ КОЛУБАРА ПРЕД НОВУ СЕЗОНУ Екипа лазаревачке Колубаре, снимљена пред последње првенствено коло Бољи у наредном првенству Финиш фудбалског првенства Прве лиге Србије међу навијачима зелено-црних стварао је тескобу и зебњу, али се све добро завршило. Колубара јетакмичење завршила на 11. месту са 38 бодова. Припреме за нову сезону такмичења кренуће 5. јула, али се још увек не зна име новог шефа стручног штаба. Наредно првенство стартује 15. августа. На помоћном терену у току су припремни радови за постављање нове подлоге, а полагање вештачке траве креће првих дана јула. Од тога да ли ће се ови радови обавити у предвиђеном року, као и од евентуалне спонзорске помоћи, зависи и одлазак лазаревачког фудбалског клуба на припреме. Голман Урош Матић напустио је Лазаревац и прешао у београдски Рад, док је нападача Марка Симића, голгетера завршнице првенства, ангажовао ОФК Београд. Без обзира на све тренутне непознанице, верујем да ћемо у наредном првенству остварити доста бољи пласман. У току су контакти са руководством Црвене звезде и надамо се да ће неколико фудбалера, чланова млађих репрезентативних селекција, обући зелено-црни дрес каже Бојан Стевић, председник Колубаре. Први човек Лазаревчана изразио је и своје задовољство, уз честитке фудбалској репрезентацији млађих од 20 година на освојеној титули првака света, што су се у њеним радовима нашли Марко Грујић (играо за лазаревачки тим у јесењемделу првенства) и Вукашин Јовановић (био члан Колубаре до јуна). Није немогуће, додао је Стевић, да се до краја прелазног рока ангажује уи неколико афирмисаних играча. З. С. ЗАВРШЕНА ФУДБАЛСКА ПРВЕНСТВА ОПШТИНСКИХ ЛИГА ЛАЗАРЕВЦА ТЕК Слога у вишем рангу Најбољи тим првенства Прве општинске лиге Лазаревца био је ФК ТЕК Слога из Великих Црљена, баш као што се и очекивало пре почетка такмичења. Да су први знало се пре краја првенства, пошто су у 26 кола забележили великих 68 бодова, забележивши 22 победе, уз два ремија и два пораза. У наредној сезони Црљенчани ће се такмичити у Првој београдској лиги Б група. Другопласирана Будућност из Дудовице имала је 59 бодова и стекла право да се у две утакмице баража бори за место у вишем рангу. У два окршаја са Радничким из Рудоваца, тимом који је био на Јевђовић ( Слога ) и Томић ( Млади радник ) 12. месту Прве београдске лиге Б група, тим из Дудовице забележио је пораз и победу, али није успео да оствари циљ пошто су у првом мечу, одиграном на домаћем терену, играчи Будућности допустили да приме чак пет голова. Из Прве општинске испали су Млади борац из Жупањца и лазаревац. У Другој општинској лиги надметало се седам клубова, играјући по трокружном систему. После 18 одиграних кола на првом месту сасвим заслужено нашла се екипа Борца из Араповца са 46 освојених бодова. Два бода мање имала је Слога из Лукавице, која је такође успела да се пласира у Прву општинску лигу, пошто је у два меча баража била боља од јунковачког Младог радника, два наестопласираног из Прве општинске лиге. З. С.

35 СТЕПОЈЕВЧАНИ НАЈБОЉИ У БЕОГРАДСКОЈ ЗОНИ 35 Вага на кантару Гинисa КОЛУБАРА БРОЈ 1131 Филип Перишић Бојан Маринковић и Јован Шурбатовић Четири године заредом Фудбалски клуб Степо јевац Вага прелази у ви ши ранг такмичења, чиме је запао за око и онима који се брину о ажурира њу Гинисове књиге рекорда. Успон клуба из Степојевца практично је почео године, када је склопљен уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем Вага Бест. Већ наредне године Степојевчани су били најбољи у Првој општинској лиги, да би се прошетали кроз Другу београдску. У сезони 2013/2014. освојили су титулу првака Прве Београдске лиге и поново се померили ранг више. Паралелно са успесима на зеленом тепиху, интензивно се радило на изградњи клупске инфраструктуре, па је реновиран стадион, који сада има хиљаду места за седење, од чега је близу 400 на западној трибини покривено. Изграђене су нове клупске просторије, уз које је направљен нови клупски ресторан. Планирано је да се у најкраћем року, у сарадњи са Фудбалским савезом Београда, покрије и источна трибина, а у току су и први кораци на изградњи помоћног стадиона. Високом победом од 5:1 над београдским Железничарем у последњем, 28. колу Београдске зоне фудбалери Степојевац Ваге само су потврдили своју доми нацију и у овом рангу такмичења и пласирали се у Српску лигу група Београд. Те прве јунске суботе у Степојевцу је било изузетно свечано пре почетка меча генерални секретар Фудбалског савеза Београда Јован Шурбатовић победнички пехар за освојено првенство уручио је Бојану Маринковићу, капитену домаћег тима, а славље се наставило после утакмице у клупском ресторану, уз присуство бројних гостију. До титуле најбољег у Београдској зони Степојевчани су дошли убедљиво и заслужено, тако је у 28 окршаја забележено чак 20 победа, уз пет ремија и само три пораза, уз убедљиву гол-разлику 65:16. У првом делу првенства тим је са тренерске клупе водио Дејан Петровић уз асистенцију тренера голмана Ненада Стојановића, док је у пролећном делу први стратег био Немања Ђорђевић коме је као тренер голмана помагао Раде Ми линковић. Највише првенствених мечева одиграли су Бојан Алексић и Никола Пранић, по 25, док меч мање на свом конту има Милош Павловић. Најефикаснији играч био је Иван Каличанин са 14 постигнутих голова у првенству, док је Петар Петровић постигао десет голова, а један гол мање од њега Жељко Грујичић. По оценама извештача Спорта Филип Перишић најбољи је играч Београдске зоне за протеклу сезону. Били смо новајлије у Београдској зони, па је наша првобитна жеља била да првенство завршимо међу пет првих екипа. Играли смо јако добро и први део првенства завршили смо на првом месту са бодом предности. У паузи првенства одлучили смо да појуримо пласман на једно од прва два места која воде у Српску лигу, довели адекватна појачања и успели у намери да се још једном пласирамо ранг више. Захваљујем се свим играчима, тренерима, навијачима, спонзорима и свима осталима који су допринели да остваримо историјски успех пласман у трећи ранг такмичења у држави каже Душан Кузмановић, спортски директор Степојевац Ваге. Првенство Српске лиге креће 15. августа, тако да ће припреме степојевачког фудбалског клуба почети у првој трећини јуна. Тренер Немања Ђорђевић остаје на месту првог стратега, а очекује се ангажовање неколико бонус играча, рођених 1996/97. године. Уколико се поклопе интереси, могуће је и ангажовање пар играча из вишег ранга. За наредну сезону планирамо да први састав броји 22 играча и три голмана. Биће то тим који се неће много разликовати од оног који је тријумфовао у Београдској зони и верујем да ћемо се пласирати у горњи део табеле оптимиста је Кузмановић. З. С.

36 36 ФУДБАЛСКИ КЛУБ НАПРЕДАК ИЗ НОВОГ МЕДОШЕВЦА Вицешампиони и победници Купа мало ли је... Екипа Фудбалског клуба Напредак из Новог Медошевца Фудбалска сезона 2014/15. била је више него успешна за екипу Напретка из Новог Медошевца, пошто је била вицешампион Прве београдске лиге Б група и победник Купа Општинског фудбалског савеза Лазаревца. У финалном мечу Купа ОФСЛ, одиграном на стадиону Колубаре у Лазаревцу средином јуна, савладала је Младост из Барошевца са 2:0. Тако је Медошевчанима, после четврт века, пехар намењен победнику Купа на територији општине украсио клупске витрине по други пут. Током минулог првенства, које је имало 26 кола, тим Напретка забележио је 16 победа, пет пораза и пет ремија, са импресивном гол-разликом 59:23 и 53 освојена бода. Ипак, овај одличан резултат није био довољан за прво место, на коме се нашла Прва искра из Барича са чак 72 бода (23 победе и три ремија). Медошевчани су склони да кажу како су имали физички најспремнији тим, а да су друге околности преламале првенство. Све првенствене утакмице (13) у пролећном делу сезоне одиграла су браћа Урош и Лазар Макић, док су по меч мање имали Никола Крчмаревић, Димитрије Терзић, Филип Мартиновић и Филип Терзић. Најбољи стрелац екипе био је Дејан Живановић са 15 постигнутих голова, док су по седам голова постигли Влада Ђорђевић и Горан Карадиновић (играо само јесењи део сезоне). Последње сезоне, као и полусезону пре тога, први стратег Медошевчана био је Небојша Ђукановић (55), фудбалски тренер са УЕФА А лиценцом, иза кога стоји 28 година играчког и 20 година тренерског стажа, пошто је извесно време истовремено био тренер и играч. Имали смо одличан старт првенства и у јесењем делу уписали смо 29 бодова што је обично довољно за прво место. Међутим, учинак Баричана био је током целог првенства невероватан и заслужено су први. Циљ нашег клуба у предстојећем првенству је улазак у будућу новоформирану Прву београдску лигу Б група, која ће бројати 16 клубова. Наиме, од лета Прва београдска лига имаће само две групе, не три као сада. Наравно, ако се укаже прилика за атак на прво место, нећемо лако одустати речи су Ђукановића. Тим из Медошевца одликује хомогеност, дишу као један играчи, управа и стручни штаб. Управу предводи председник Миленко Милошевић са потпредседницима Бранком Станојевићем и Верком Стевановићем. Услови за рад на стадиону у Новом Медошевцу су одлични, уз први тим постоје и две млађе селекције, ту је и верна публика, а група од двадесетак навијача испрати сваки меч Медошевчана без обзира где се игра на гостовањима. Месна заједница највише помаже клуб, основан још године, тако да његова егзистенција није под знаком питања. Највећи ранг у коме се клуб до сада такмичио био је Београдска зона, али после испадања из овог ранга године дошло је до четворогодишње паузе у раду клуба. Са млађим селекцијама Напретка раде тренери Златко Јеремић и Дејан Миловановић, а генерација годиште освојила се све трофеје којe фудбалери овог годишта у Србији могу освојити. З. С.

37 КИК-БОКС КЛУБ КОЛУБАРА 37 Пет бораца за шест медаља Детаљ из финалне борбе Андрије Матијашевића Традиционално надметање кик-боксера Balkan Open 2015 у пет дисциплина. одржано је средином јуна седми пут у Тешњу (Босна и Херцеговина). Такмичари лазаревачке Колубаре наступили су по шести пут на овом турниру, а петоро бораца, предвођено тренерима Иваном Ранковићем и Александром Марковићем, освојило је шест медаља. Лазаревчанка Бојана Трајковић, интернационални кик-бокс судија, била је делилац правде. У Градској спортској сали босанског градића, у једном рингу и на четири татамија, борило се близу 500 учесника из 15 земаља и 84 клуба. Од Лазаревчана најуспешнији је био јуниор Слободан Митровић, који се такмичио у категорији до 57 килограма. У дисциплини лоу-кик припала му је златна медаља, пошто је као представник репрезентације Србије у финалу савладао Јована Јанковића из Врања. Иначе, репрезентација Србије са својих 27 чланова била је најуспешнија у ринговним дисциплинама на овом турниру. Слободан је био најбољи и у дисциплини К1, само што је у рингу овог пута представљао свој клуб. Вања Дујин, члан КБВ Кобра из Источног Сарајева, није му био дорастао противник. Сениорка Јована Ђорђевић такође се нашла на највишем месту победничког постоља. Лазаревчанка се борила у дисциплини К1, у категорији до 65 килограма, а финалу је савладала Амру Селмић из Тузле, чиме је још једном потврдила несумњиви квалитет. Стручни жири тешањског турнира одлучио је да Јовани припадне пехар за најбољу такмичарку! За златну медаљу изборио се и млађи кадет Андрија Матијашевић, у категорији до 37 килограма. У финалној борби дисциплине кик-лајт победио је Георгија Јорданова из Бугарске. Јуниорка Јелена Рајковић морала је да се задовољи сребрном медаљом у дисциплини лоу кик, у категорији до 52 килограма. У борби за титулу најбоље од ње је више показала репрезентативка Србије Марина Ђекић. У овој истој дисциплини, само у категорији до 71 килограм, бронзану медаљу освојио је члан Колубаре јуниор Милош Вујошевић. Наравно да смо више него задовољни учинком наших боксера на овом турниру. Рад и посвећеност чланова клуба дају резултате и верујем да ће у будућности бити још бољи каже Иван Ранковић, тренер Кик-бокс клуба Колубара. З. С. БОКС КЛУБ ЛАЗАРЕВАЦ Митровић првак Србије! КОЛУБАРА БРОЈ 1131 Боксер Мирко Митровић постао је првак Србије у средњој категорији до 75 килограма, у класи младих. Појединачно првенство Србије одржано је у Трстенику, средином маја, када је Мирко, члан Бокс клуба Лазаревац изборио пласман у финале. Услед великог броја бораца у овој категорији финале је одржано накнадно, првог викенда у јуну, у рингу који је био постављен на отвореном простору у оквиру Спортског центра Олимп на Звездари, у Београда. Митровић је доминирао у мечу са Петром Стојановићем и више него заслужено постао шампион Србије. Тог првог јунског викенда на истом овом рингу одржано је и Првенство Београда. Титула најбољег у главном граду у класи младих у полутешкој категорији припала је Алекси Марковићу, просто је издеветао актуелног првака Србије Угрена Угреновића из Барајева. Оба боксера, Митровић и Марковић, добили су позив за младу репрезентацију Србије, која ће учествовати на Европском првенству у Колобржеку (Пољска), на обали Балтичког мора, крајем новембра ове године. Сениор Никола Ристић, такмичећи се у лакој категорији, победом над Филипом Мијатовићем из панчевачког Професионалца после прекида у првој рунди, вицешампион је Београда. З. С.

38 38 РУКОМЕТНИ КЛУБ КОЛУБАРА Сезона за заборав Екипа Рукометног клуба Колубара Оно што се догодило са лазаревачким клубовима дворанских спортова у сезони 2014/15. нису могле да предвиде ни најсуморније прогнозе чак три клуба завршила су првенство без победе, чак и без нерешеног резултата. Одбојкашице суперлигаша Колубаре, потом кошаркаши истоименог друголигаша и, на крају, рукометаши суперлигаша, популарне кртице сви су првенство завршили на дну табела, остављајући љубитељима спорта да се питају како је то било могуће и да ли је у историји спорта у Србији до сада забележено ишта слично? Пре само пет година рукометаши Колубаре освојили су дуплу круну, клупске просторије украсили су пехари намењени победнику Купа и најбољој екипи у суперлигашком такмичењу. Последњег мајског викенда кртице су одиграле завршни меч плеј-аута Супер лиге, у коме је нишки Железничар у лазаревачкој спортској хали забележио високу победу од 41:18, чиме је окончано првенство, за Лазаревчане максимално неуспешно. Током зимске паузе неколико најквалитетнијих играча напустило је редове најбољег лазаревачког спортског клуба, па је епилог био очекиван. Тим који је водио Саша Вучељић једноставно није имао ни приближно довољно играча одговарајућег квалитета за највиши ранг такмичења. Интересантан је податак да је плеј-аут, у коме је учествовало шест тимова, завршен тако што је свих пет екипа испред Колубаре имало по 24 бода (укључујући и пренесене бодове из основног дела такмичења) и позитивну гол разлику, док је фијаско кртица био потпун ниједан бод и гол-разлика од минус 164! Десило се шта се десило, најбоље је не коментарисати. Идуће сезоне такмичимо се у Супер Б лиги од 16 клубова, надам се да до почетка припрема, односно 10. августа, има довољно времена да се склопи јачи састав од постојећег кратак је био тренер Вучељић. Управа и стручни штаб Колубаре пре свега рачунају на домаће играче, односно оне који су поникли у овом клубу а сада су у неким другим срединама. Наравно, неопходно је и поправити нимало ружичасту финансијску ситуацију. Верујем да имамо воље и снаге да превладамо све недаће и да ћемо се у нижем рангу стабилизовати. Ако се укаже прилика, тачније ако нам околности буду ишле наруку, можда учинимо и нешто више оптимиста је Бојан Синђелић, председник клуба. З. С. Петар и Стефан у Караташу Стрелци Колубаре Стефан Тодоровић и Дарко Марић освојили су друго, односно четврто место у класи јуниора на финалном такмичењу Купа Србије које је одржано првог јунског викенда у Новом Саду, на стрелишту Стрељачке дружине Нови Сад На овом такмичењу јуниор Ђорђе Лазић у дисциплини малокалибарска пушка олимпијски меч, освојио је десето место, што је најбољи досадашњи резултат такмичара Колубаре. Недељу дана касније Стефан је у дисциплини малокалибарски пиштољ на 50 метара био учесник Европског купа за ваздушно и малокалибарско оружје који је одржан у Плзену (Чешка), овај пут као репрезентативац Србије, испуцавши резултат на нивоу свог најбољег. Стрељачки савез Србије већ годинама организује летњи камп у Караташу за припреме најперспе ктивнијих српских младих стрелаца, које Савез финансира. На основу резултата које су остварили у претходном периоду међу шездесетак најбољих наћи ће се Петар Ратковић (15) и Стефан Тодоровић (16), кадети Колубаре. З. С. Петар Ратковић и Стефан Тодоровић

39

40