ИЗ САДРЖАЈА ПОТ ПИ САН АК ЦИ О НАР СКИ СПО РА ЗУМ ИЗ МЕ ЂУ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ И КОМ ПА НИ ЈЕ ОТЕ

Transkripsi

1

2 ИЗ САДРЖАЈА АК ЦИ О НАР СКИ СПО РА ЗУМ ИЗ МЕ ЂУ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ И ОТЕ-A ДО ГО ВОР ОД КА ПИ ТАЛ НЕ ВА ЖНО СТИ 3 Споразум ће омогућити да ПТТ остварује своја управљачка и власничка права преко статутарних органа Телекома ДРА ГАН КО ВА ЧЕ ВИЋ, ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР ЈП ПТТ СР БИ ЈА СТА БИ ЛИ ЗО ВА НО ПО СЛО ВА ЊЕ 4 Оства ри ли смо раст при хо да за 17 од сто и то је био до бар основ за оства ре ње при хо да од 285 ми ли о на, за раз ли ку од гу бит ка од 480 ми ли о на у про шлој го ди ни ПТТ ГЛАСНИК, стручно-информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја Србија покренут је 31. јануара године као Поштанско-телеграфски весник, службено гласило Српске поште и телеграфа ДЕ ВЕ ТА СЕД НИ ЦА УПРАВ НОГ ОД БО РА ЈП ПТТ СР БИ ЈА УСВО ЈЕН СТРА ТЕ ШКИ ПЛАН 5 6 Управ ни од бор ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја, на сед ни ци одр жа ној 16. де цем бра, председавао др Милашин Милановић, усво јио је Стра те шки план Пред у зе ћа за пе ри од од до ПРО ГРАМ ПО СЛО ВА ЊА ЗА ГО ДИ НУ РЕ СТРУК ТУ РИ РА ЊЕ ПО ШТАН СКЕ МРЕ ЖЕ 7 Број по шта по ве за них на Пост нет тре ба ло би да бу де по већан са 612 на 720, број уго вор них пошта са 146 на 253, а број ков че жи ћа са на ТЕЛ ФОР НА ДОК НА ДИ ТИ ПРО ПУ ШТЕ НО 8 9 Ср би ја не сме би ти уско гр ло у те ле ко му ни ка ци ја ма у европ ском си сте му. Тр жи ште те ле ко му ни ка ци ја у Ср би ји вре ди тре нут но око 1,1 ми ли јар да евра ТЕЛ ФОР ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈЕ МРЕ ЖЕ ТРЕ ЋЕ ГЕ НЕ РА ЦИ ЈЕ 10 МТС 064 је пр ва GSM мре жа на Бал ка ну ко ја је, кра јем го ди не, пот пи са ла уго вор са оба до ба вља ча ра дио-опре ме Си мен сом и Ерик со ном 22. СИМ ПО ЗИ ЈУМ О НО ВИМ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА МА У ПТТ СА О БРА ЋА ЈУ УВЕК У ДЕЦЕМБРУ СУ СРЕТ ТЕ О РИ ЈЕ И ПРАК СЕ Оса вре ме ња ва ње упра вља ња у по штан ском и те ле ко му ника ци о ном са о бра ћа ју би ла је глав на те ма ра до ва са оп ште них на тра ди ци о нал ном на уч ном ску пу, одр жа ном 7. и 8. де цем бра на Са о бра ћај ном фа кул те ту PO STE U ROP 2004.: ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НИ ФО РУМ ХВА ТА МО ЕЛЕК ТРОН СКИ КО РАК СА ЕВРО ПОМ 24 У Та ли ну, у Есто ни ји, 26. но вем бра одр жан Фо ру м о ин фор ма ци о ним тех но ло ги ја ма ОГЛАСНИ ПРОСТОР У ПОШТАМА НАЈJЕФ ТИ НИ ЈЕ ПО СЛОВ НО ОГЛА ША ВА ЊЕ 25 ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја ну ди и мо гућ ност по слов ног огла ша ва ња, из најм љи ва њем огла сног про сто ра у по штама. Овaj из у зет но ефи ка сан и ап со лут но нај јеф ти ни ји начин ре кла ми ра ња прoи зво да и услу га, ни је, на жа лост, че сто ко ри шћен И СП ИТ ИВ АЊЕ СТ АВ ОВА К ОР ИСН ИКА УСЛ УГА П ОШТЕ С РБ ИЈЕ П ОТРЕ БНА И НТЕ НЗИ ВН ИЈА ПР ОМ ОЦ ИЈА 30 Д ирек тни и нте рвју пр ема осм ишљ еном упи тн ику био је осно вни и нстр умент ис тра жи вања ст ав ова б уд ућих и п отенц ија лних к ор исн ика о усл уг ама П оште С рб ије УСПЕ ШНА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ЦЕН ТРА ЗА ЕЛЕК ТРОН СКО ПО СЛО ВА ЊЕ БАН КА РИ ЗА ИН ТЕ РЕ СО ВА НИ ЗА СА РАД ЊУ 32 Би ће мо пр во јав но сер ти фи ка ци о но те ло у Ср би ји и че камо не стр пљи во да ре пу блич ка скуп шти на усво ји за кон о елек трон ском пот пи су, ре као мр Дра ган Спа сић из CePP-а ГОДИНА XV, ДЕЦЕМБАР БРОЈ 273 Излази једном месечно Тираж: примерака Милан Тодоровић, главни и одговорни уредник Бранко Стојановић, лектор Јосиф Богдановић, технички уредник Предраг Кнежевић, рачунарска припрема Новинари: Илинка Вуковић, Александар Деспотовић, Владан Ђаковачки, Нада Маринковић, Ненад Новичић, Милан Цвјетичанин Вук Бранковић, фоторепортер Дописници: Зденка Каспер (Нови Сад), Драган Хаџи Тодоровић (Ужице), Братислав Нешић (Ниш), Милан Јаковљевић (Јагодина), Александра Миловановић (Лесковац), Гордана Божић-Богојевић (Краљево), Јелена Ескић (Крушевац), Олга Цветковић (Краљево), Живомир Миленковић (Читлук) Сарадници: Милорад Јовановић, Раша Петровић, Биљана Дожић, Драган Деспотовић, Димитрије Јаничић Редакција ПТТ гласника: Београд, Косовска 47 Телефон: Главни и одговорни уредник: , Факс: mmtodorovic@jp.ptt.yu Техничка редакција: ; , Редакција: ; ; ; ; Факс: ; Штампа: РЈ за издавачку делатност, Прилазни пут Ади хуји 11 За ПТТ штампарију: Драгиша Вујовић, директор

3 Актуелности ПОТ ПИ САН АК ЦИ О НАР СКИ СПО РА ЗУМ ИЗ МЕ ЂУ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ И КОМ ПА НИ ЈЕ ОТЕ До го вор од ка пи тал не ва жно сти Спо ра зум ће омо гу ћи ти да ПТТ оства ру је сво ја упра вљач ка и вла снич ка пра ва пре ко стату тар них ор га на Те ле ко ма, ре као Дра ган Ко ва че вић, ге не рал ни ди рек тор По ште Ср би је Ре гу ли са на сва спор на пи та ња Споразум акционара потписан је у оквиру реализације Меморандума о сагласности, закљученог 20. септембра ове године и тим документом регулишу се сва спорна питања настала након што је ПТТ од италијанског акционара откупио 29 одсто акција Телекома Србије крајем године. Споразумом се ста вља тач ка на пи та ње ис пла те акционарског зајма и накнаде за пренос know how и омо гу ћа ва окон ча ње блокаде и несметано функционисање статутарних органа Телекома, нагласио је на прес-конференцији Жељко Ивањи, директор Дирекције за стратегију, раз вој и мар ке тинг. Спо ра зу мом ак ци о на ра и Ста тутом ре гу ли шу се ме ђу соб ни од но си ак ци о на ра, обез бе ђу је се бо ља за штита пра ва ма њин ског ак ци о на ра ОТЕ-а, а са мим тим оства ру ју се и нео п ходни пред у сло ви за на ста вак успе шног функ ци о ни са ња Те ле ко ма. Пре го во ри су окон ча ни, до го вор је пао об ја вље но је 10. де цем бра на кон фе рен ци ји за штам пу По ште и Те ле ко ма Ср би је, на ко јој је јав ност сазна ла да је по сле ви ше ме сеч них пре гово ра пот пи сан Спо ра зум ак ци о на ра у Пред у зе ћу за те ле ко му ни ка ци је Те леком Ср би ја а. д. Пот пи се на до ку мент, чи ји са став ни део чи ни и Ста тут Те ле ко ма Ср би је, у име ве ћин ског ак ци о на ра, ста вио је гене рал ни ди рек тор По ште Ср би је Драган Ко ва че вић, у име ком па ни је ОТЕ њен из вр шни ди рек тор Јор гос Ма вра кис, а у име Те ле ко ма Ср би је ге не рал ни дирек тор Драшко Петровић. На пот пи са на до ку мен та са гла сност је да ла и Вла да Ре пу бли ке Ср би је (власник злат не ак ци је ), ко ју је овом прили ком пред ста вљао Де јан Ми хај лов, ге не рал ни се кре тар Вла де. Дра ган Ко ва че вић је, из ра жа ва ју ћи за до вољ ство до бро оба вље ним по слом, оце нио да је но вим спо ра зу мом ак ци о- на ра По шта по но во до би ла сво ја власнич ка и упра вљач ка пра ва у Те ле ко му и да су ста вља њем пот пи са на до ку мент успе шно ре ше ни спо ро ви на за до вољство све три стра не. На тај на чин за штиће ни су и ин те ре си др жа ве, ко ја пре ко ПТТ Ср би је има 80 ак ци ја у Те ле ко му, за кљу чио је он. С дру ге стра не, Јор гос Ма вра кис је ис та као да је пот пи си ва ње ак ци о нарског спо ра зу ма од ве ли ке ва жно сти и за Те ле ком, јер ће то ре ши ти од но се међу ак ци о на ри ма и омо гу ћи ти бо љи рад Пред у зе ћа у бу дућ но сти, на до бро бит и ак ци о на ра и за по сле них у Те ле ко му. Жељ ко Ива њи: Овај до го во р омо гућа ва окон ча ње бло ка де и не сме та но функ ци о ни са ње ста ту тар них ор га на Те ле ко ма Ге не рал ни ди рек тор Те ле ко ма Ср би је Дра шко Пе тро вић ре као је да ће ком пани ја ко ју пред во ди са да мо ћи да успешни је ра ди, да ула же у мо дер ни зац и ју мре же, но ве сер ви се и тех но ло ги ју, као и да на ста ви са ин ве сти ци ја ма. Ово је но ви по че так и за Те ле ком и за ак ци о наре Те ле ко ма, на гла сио је Пе тро вић. В. Ђа ко вач ки број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 3

4 Актуелности ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар ДРА ГАН КО ВА ЧЕ ВИЋ, ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР ЈП ПТТ СА О БРА ЋА ЈА СР БИ ЈА Ста би ли зо ва но по сло ва ње е ма ни до бре стра те ги је ни бу дућ- сти без ста би ли за ци је те ку ћег Нно по сло ва ња и због то га же лим да ис такнем оно што смо учи ни ли у овој го ди ни. Оства ри ли смо раст при хо да за 17 од сто и то је био до бар основ за оства ре ње прихо да од 285 ми ли о на, за раз ли ку од гу битка од 480 ми ли о на у про шлој го ди ни. Да то илу стру јем: про шле го ди не смо гу били ди на ра по рад ни ку ме сеч но, ове го ди не за ра ђу је мо ди на ра. То је би ла по ла зна тач ка да се у овој го ди ни за по сле ни ма ис пла ти 50 одсто зара де као три на е ста пла та, да се по ве ћа ју лич ни до хо ци за 8,6 одсто у ма си, ко ли ко нам је мак си мал но одо бри ла Вла да, да испла ти мо по зај ми цу, да ис пла ти мо кре ди те за по сле ни ма за стам бе ну из град њу. Осим ових ства ри, ко је су ди рек тан ре зул тат до брог по сло ва ња, тре ба на поме ну ти да смо за по че ли и успе шно завр ши ли пре го во ре са ОТЕ-ом, дру гим ак ци о на ром у Те ле ко му, а ре зул тат то га је пот пи си ва ње ак ци о нар ског спо ра зу ма ко ји је усво јен од стра не Управ ног од бора и ко ји је до био са гла сност ре пу блич ке вла де. Са да нам пред сто ји про це ду ра успо ста вља ња нор мал ног ра да ста ту тар них ор га на Те ле ко ма. Не по сред на ко рист за ПТТ је за у ста вља ње тро шко ва ар би тражног по ступ ка ко ји је ОТЕ по кре нуо и де о ба ди ви ден ди, од че га ће мо сма њи ти дуг за от пла ту ак ци ја. У овој го ди ни смо тај дуг сма њи ли за 18 ми ли о на евра, али нам пре о ста је још око 70 ми ли о на, од чега је већ пе де сет до спе ло за на пла ту. На ве шћу и основ не про јек те ко је смо ура ди ли у овој го ди ни: за вр шен и импле мен ти ран про је кат пра ће ња по ши љака трек енд трејс; про је кат тран сла ци ја адре са у адре сни код је у фа зи им пле мента ци је; кре ће мо у ре а ли за ци ју про јек та фран ши зе отва ра мо пр ву фран ши зну по шту у Ме га мар ке ту Ро дић у Но вом Са ду; усво ји ли смо про је кат пост-шо пова, по мо ћу ко јих ће мо бо ље ан га жо ва ти сво је ка па ци те те и сво ју мре жу; ин тен зивно смо ра ди ли са Ми ни стар ством за на у- ку на ре а ли за ци ји про јек та елек трон ског сер ти фи ка та и елек трон ског пот пи са и ја се на дам да ће мо у на ред ном пе ри о ду успе ти да за у зме мо до бар по ло жај на тр жишту у овој обла сти. Све ово је до бар основ да кре не мо у но ве стра те шке про јек те. Ко ја су основна пи та ња за стра те ги ју ПТТ? Пр во и основ но од нос из ме ђу по ште и државе. Ту јасно препознајемо две ствари: пр во је пи та ње вла сни штва По шта као пред у зе ће у стопостотном вла сни штву државе акционар је у великим предузећима, пре све га Те ле ко му, ПШ и Моб те лу. По тренутној ситуација коју имамо нама то запра во пред ста вља те рет, јер има мо пу но проблема у тим односима. Мислим да би ту требало да се коначно направи одлучују ћи по тез и да се на тој ре ла ци ји ус по ставе дру га чи ји од но си или. Ако су они већ та кви, да ПТТ-у то не бу де те рет, да утиче на ње гов про фит, да на пле ћа за по сле- них у По шти па да пла ћа ње ка ма та, от пла та кре ди та и сви дру ги про бле ми ко ји се поја вљу ју у од но су ова три пред у зе ћа. Дру го пи та ње је пи та ње уни вер залног сер ви са и но вог за ко на о По шти. Чули сте го спо ди на Бла го је ви ћа и ја за и ста оче ку јем да се, пре ко Са ве та аген ци је за по штан ске услу ге, По шти, ко ја ће би ти но си лац уни вер зал ног сер ви са, омо гу ћи на док на да тро шко ва од но сно по кри ће трошко ва не про фи та бил них по шта. Од по шта у по штан ском си сте му, око 900 је не про фи та бил но. У тих 900 по шта ра ди око љу ди, они при хо дом ни при ближно не по кри ва ју сво је тро шко ве. Оче ку јемо да нам Аген ци ја по мог не и да део тих тро шко ва по кри је, јер је на ша оба ве за да пру жи мо услу гу гра ђа ни ма у сва ком месту у Ре пу бли ци. Оно што нас че ка је и ре струк ту ри рање, не ми нов ност одва ја ња де ло ва си стема ко ји ни су основ на де лат ност ПТТ-а, и ти де ло ви си сте ма мо ра ју да се ис ка жу на тр жи шту. Да бисмо то оства ри ли, по требна су нам зна чај на сред ства. Осим што ћемо одво ји ти де ло ве пред у зе ћа у не за ви сне ком па ни је, по треб но је да те ком па ни је ста ну на но ге, по треб но је да им омо гући мо да по ста ну про фи та бил не. И, на кра ју на рав но не и нај ма ње важно је сте оно што су стра те шки про јекти. Већ сам по ме нуо не ке у ко је смо ушли, али оно што је нај ва жни је про је кат Главног по штан ског цен тра, про је кат ко ји се два де сет го ди на про вла чи кроз све пла нове ПТТ-а, на жа лост и да ље не ре а ли зо ван, али ја сам си гу ран да ће мо га сле де ће го дине ура ди ти. Ја ко ми је жао што то ни смо ус пе ли ове го ди не. Ми слим да смо има ли фи нан сиј ских сред ста ва, али вре ме нам ни је до зво ли ло, јер се по ја ви ла по тре ба за обез бе ђе њем про сто ра, за при ба вљањем тен дер ске до ку мен та ци је, за рас пи сива њем тен де ра за опре му све то тра жи сво је вре ме и ми слим да смо са да у по одма клој фа зи и си гу ран сам да ће мо то у иду ћој го ди ни ура ди ти. Нај ва жни ји циљ ко ји же ли мо да оствари мо је, пре све га, обез бе ђе ње уни вер залног по штан ског сер ви са. То је оба ве за ко ју мо ра мо да из вр ши мо, уз све про блеме ко је има мо са др жа вом и ко је тре ба раз ре ши ти, пре свих пи та ње на док на де гу би та ка у не про фи та бил ним по шта ма. У сва ком слу ча ју, ми ће мо тај уни вер зални сер вис обез бе ди ти, али обез бе ђу ју ћи ње га, сва ка ко да ће мо ис ко ри сти ти и своју тр жи шну по зи ци ју, од но сно по зи ци ју ли де ра на тр жи шту, ко ју има мо за хва љују ћи раз гра на тој по штан ској мре жи и чиње ни ци да на ши до ста вља чи сва ки дан ку ца ју на вра та свих до ма ћин ста ва у земљи. Си гур но је да мо же мо про на ћи још не ке сег мен те, још не ке ни ше на тр жишту ко је мо же мо по пу ни ти да би смо оства ри ва ли про фи та бил ност. Да кле, да би смо за ра ђи ва ли ви ше, мо ра мо ра ди ти по сло ве ко ји ни су са мо оба ве за уни верзал ног сер ви са, јер је то је ди ни на чин да пре жи ви мо. На кра ју, о ме ђу на род ној ак тив но сти. По шта је део ме ђу на род ног си сте ма, члани ца Ме ђу на род ног по штан ског са ве за, ми има мо сво је оба ве зе и не за тва ра мо се са мо на те ри то ри ју јед не зе мље, јер ту има про сто ра за по ве ћа ње на шег уде ла и за по ве ћа ње на ше за ра де. Пре све га, поку ша ће мо да по вра ти мо сво ју уло гу ко ју је не кад ПТТ Бе о град имао у бив шој саве зној др жа ви. По ку ша ће мо да, пре све га са зе мља ма у окру же њу, оства ри мо ефекте у тран зит ном са о бра ћа ју, јер смо, у сегмен ту ква ли те та са о бра ћа ја, од стра не Ме ђу на род ног по штан ског са ве за до били од лич не оце не и ми слим да је то нешто што мо же мо да по ну ди мо. (Реч на отва ра њу 22. сим по зи ју ма о поштанским и телекомуникационим техно ло ги ја ма, 7. де цем бра го ди не на Сао бра ћај ном фа кул те ту у Бе о гра ду)

5 Актуелности ДЕ ВЕ ТА СЕД НИ ЦА УПРАВ НОГ ОД БО РА ЈП ПТТ СА О БРА ЋА ЈА СР БИ ЈА Усво јен Стра те шки план Динамично по ста вље не план ске пер фор ман се за на сту па ју ћи пе ри од подстичу про ме не, а на гла сак је на сма ње њу за ду же но сти ком па ни је (кре дит ну за ду же ност тре ба сма њи ти за по ло ви ну); раз во ју стан дар да ква ли те та; ре струк ту ри ра њу; сма ње њу бро ја за по сле них (за ре а ли за ци ју со ци јал ног про гра ма пред ви ђе но је шест ми ли о на евра); ра ци о на ли за ци ји трошко ва Пред у зе ћа До не та Од лу ка о из ме на ма и до пу на ма од лу ке о ви си ни комер ци јал ног по пу ста за ко ри шће ње услу га у уну тра шњем по штан ском са о бра ћа ју Управ ни од бор ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја, на сед ни ци одр жа ној 16. де цем бра, председавао др Милашин Милановић, усво јио је Стра те шки план Пред у зе ћа за пе ри од од до го ди не, на ко ји сво ју са гла сност тре ба да (до)ста ви ре пу блич ка вла да. Стра те шким пла ном пред ви ђе но је да ком па ни ја до кра ја го ди не одржи по зи ци ју на ци о нал ног ли де ра на тржи шту по штан ских услу га и оства ри до ми нант но уче шће на на ци о нал ном тр жи шту нов ча них услу га. Основ на постав ка у пла ну је тран сфор ма ци ја Поште Ср би је из ком па ни је ко ја се ба ви јав ном де лат но шћу у ком па ни ју ко ја ради на тр жи шним прин ци пи ма. План ске пер фор ман се Про ак тив но по ста вље не план ске пер фор ман се за на сту па ју ћи пе ри од иници ра ју спек тар про ме на а на гла сак је на сма ње њу за ду же но сти ком па ни је; раз во ју стан дар да ква ли те та; ре струк ту ри ра њу; сма ње њу бро ја за по сле них (за ре а ли заци ју со ци јал ног про гра ма пред ви ђе но је шест ми ли о на евра); ра ци о на ли за ци ји тро шко ва Пред у зе ћа (кре дит ну за ду женост тре ба сма њи ти за по ло ви ну). От пис по штан ских ма ра ка Због уво ђе ња ПДВ-а од 1. ја ну а ра, УО је до нео од лу ку о пре во ђе њу поштан ских вред но сти-обра за ца за да љу про да ју у ма ни пу ла тив не обра сце, ко ји се од по чет ка го ди не не ће ви ше про да ва ти на шал те ри ма по шта. Це на ових по штан ских вред но сти ура чу на ваће се у це ну по штан ске услу ге за чи је је оба вља ње нео п ход но ис ко ри сти ти вред но сни цу. До не та је и од лу ка о повла че њу ком пле та при год них поштан ских ма ра ка (из да ња од до го ди не), ко је због ути сну те номи нал не вред но сти не ма ју упо треб ну, већ са мо ка та ло шку вред ност и ко је би Пред у зе ће ко ри сти ло ис кљу чи во у репре зен та тив не свр хе. С л ав ко То п а л ов по ста вио је пи та ње због че га је у Пла ну пред ви ђе на про даја имо ви не По ште Ср би је, пре све га хо те ла Зе лен ка да, на шта је ге не рални ди рек тор Дра ган Ко ва че вић одговорио да су за про да ју пр во пред ви ђе ни пла це ви и зе мљи шта на ко је Пред у зе ће пла ћа по рез, а од ко јих не ма ни ка кве опи пљи ве ко ри сти. Та сред ства би се за тим ис ко ри сти ла за ин ве сти ци је и за фи нан си ра ње со ци јал ног про гра ма. Што се Зе лен ка де ти че, ге не рал ни ди рек тор је под се тио да је фор ми ра на Ко ми си ја за ре струк ту ри ра ње, у ко јој се на ла зе и пред став ни ци оба син ди ка та, те да ће она пред ло жи ти Управ ном од бо ру ка ко тре ба окон ча ти овај про цес, док УО доно си са мо од лу ку да у ре струк ту ри ра ње тре ба кре ну ти. Ка да ће ГПЦ? Мр Б о г о љу б По п ов ић за тра жио је обја шње ње због че га Стра те шки план не пред ви ђа до би ја ње ди ви ден ди од Мобте ла, а од го вор Дра га на Ко ва че ви ћа је био да је ис пла та тог нов ца и да ље под зна ком пи та ња, по што је ар би тра жа у то ку. Због то га би пла ни ра ње тих средста ва са мо ство ри ло не ре ал ну сли ку у Пла ну, а уко ли ко до би је мо но вац од Моб те ла, ла ко ће мо ура ди ти ре ба ланс, за кљу чио је Ко ва че вић. Три на е ста пла та УО је до нео и од лу ку о рас по де ли про це ње не до би ти у ви си ни од јед не про сеч не за ра де по за по сле но ме (са ре гре сом и ТО), за шта је обез бе ђе но око 540 ми ли о на ди на ра. Пре ма ре чима Ми ле ве Ба са ре, то је пр ви пут од го ди не да су за по сле ни у ПТТ до би ли три на е сту пла ту од про це њене до би ти Пред у зе ћа. Сне жа ну Мар ко вић је ин те ре со ва ло да ли ће ко нач но би ти обез бе ђен но вац за за вр ше так из град ње ГПЦ-а, ко ји је од стра те шке ва жно сти за ПТТ и без ко га ком па ни ја не мо же на тр жи ште. Ге не рални ди рек тор је обе ћао да ће тај по сао би ти за вр шен у го ди ни. Но ве це не и по пу сти Управ ни од бор до нео је Од лу ку о изменама и допунама одлуке о висини ко- број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 5

6 Актуелности ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар мерцијалног попуста за коришћење услуга у унутрашњем поштанском саобраћају. Према речима мр Ми ла на Бру ји ћа, помоћника директора Дирекције за стратеги ју, раз вој и мар ке тинг, на овај на чин Милашин Милановић омогућава се наставак сарадње Поште Србије са комуналним предузећима по уговору о уручењу нековертираних рачуна, која је била прекинута због укидања стандардизованог писма по цени од 3,50 Богољуб Поповић динара, а по којој су комунална предузећа у Војводини дистрибуирала своје ра чу не. Овом од лу ком омо гу ћа ва се и сузбијање нелојалне конкуренције. УО ПТТ-а од лу чио је и да про ме ни це не ПТТ ин тер нет услу га, с об зи ром Пр ва фран ши зна по шта на то да је оце ње но да, про ши ре њем капа ци те та лин ка на Ин тер не ту, ПТТ-нет са да има тех нич ке мо гућ но сти за про шире ње услу га про фи плус за ко ри снички при ступ Мре жи ве ћим бр зи на ма. Та ко ђе, по што се по ка за ло да на пла та услу га про фи веб, про фи мејл и банер на не дељ ном ни воу ни је у скла ду са при ро дом ових услу га, од лу че но је да се уки не не дељ на на пла та, а да се, осим ме сеч ног ра чу на, уве де и Це новник на го ди шњем ни воу. Це не су про ме ње не и за услу гу хоби мо дем ски при ступ Ин тер не ту, која је нај за сту пље ни ја ме ђу ко ри сни ци ма dial-up при сту па. У скла ду са зах те ви ма ко ри сни ка, ову услу гу ће убу ду ће мо ћи да ис ко ри сте и сур фе ри ко ји же ле да упла те са мо пет са ти ње ног ко ри шћења. Це нов ник услу га ПТТ-не та до пуњен је и но вом услу гом: ПТТ ADSL, ко јом је омо гу ћен при ступ Ин тер не ту Мол ба ми ни стру Ми ни стру за ка пи тал не ин ве стици је Ве ли ми ру Или ћу по сла та је урген ци ја за из ми ре ње ду га по осно ву спро во ђе ња За ко на о пр вој еми си ји ду го роч них об ве зни ца, по што Ми нистар ство ра да, за по шља ва ња и со ци јалне по ли ти ке По штан ској ште ди о ни ци још ни је ре фун ди ра ло ње но по тражи ва ње по осно ву ис пла ће них об везни ца на шал те ри ма по шта. У пи сму је ми ни стар Илић за мо љен да се лично ан га жу је код над ле жног Ми ни старства и код Вла де Ср би је ка ко би ПШ мо гла у овој по слов ној го ди ни да напла ти сво је по тра жи ва ње и ка ко би се на вре ме пред у пре ди ле мо гу ће по сле ди це због не из ми ре них оба веза Ми ни стар ства. Ина че, ста ње потра жи ва ња По штан ске ште ди о ни це, утвр ђе но у ко ор ди на ци ји са Ми нистар ством по осно ву ис пла ће них купо на (I VII) об ве зни ца и оно из но си ,81 ди на ра. и фи зич ким и прав ним ли ци ма ве ликом бр зи ном пре ко ADSL при кључ ка, а у са рад њи са Те ле ко мом. Управ ни од бор По ште Ср би је до нео је од лу ку о отва ра њу је ди ни це по штанске мре же Но ви Сад, Те ме рин ски пут бб., ко ја ће ра ди ти у са ста ву РЈ поштан ског са о бра ћа ја Но ви Сад. Но ва је ди ни ца по штан ске мре же на ла зи ће се у ме га мар ке ту Ро дић М&B-Co д. о. о. Ку ла, где се оче ку је ве ли ка фре квен ци ја потен ци јал них ко ри сни ка по штан ских услу га, а реч је о шал тер ској по шти ко ја ће пружати све вр сте по штан ских услу га. Пре ма ре чи ма Ми ха и ла Мар ко ви ћа, из вр шног ди рек то ра за по штан ски са о- бра ћај, реч је о пр вом про јек ту фран ши зе у ко ји ула зи По шта Ср би је, а Ком пани ја Ро дић пре у зе ла је на се бе ком плет но опре ма ње и одр жа ва ње про сто ри ја по ште, обез бе ђу је рад ни ке, док је је ди ни тро шак ПТТ-а тран спорт но по ве зи вање по ште са цен тром РЈ. По шти Ср би је при па да 70 про це на та од при хо да ове је ди ни це по штан ске мре же. Ску пљи Би знис сер вис На сед ни ци Управ ног од бо ра до нета је и Од лу ка о ви си ни ко мер ци јал ног по пу ста за услу ге КДС-а, на осно ву пажљи ве ана ли зе кре та ња на тр жи шту ових услу га. Из ме ђу оста лих, по пуст ће се одо бра ва ти ко ри сни ци ма са од ређе ним сте пе ном ин ва лид но сти, ко рисни ци ма од оп штег дру штве ног зна ча ја (пред школ ске уста но ве, основ не шко ле, Љубомир Белошевић сред ње шко ле, здрав стве не уста но ве и сл.), а за ка те го ри ју би знис ко ри сни ка, ко ја је од из у зет не ва жно сти за КДС, утвр ђен је ко мер ци јал ни по пуст и олакши це при пла ћа њу, под усло вом да угово ре нај ма ње де сет при кљу ча ка. На основу иницијативе РЈ Прерада поштанских пошиљака Службе за бизнис сервис, одлучено је да се измене це- Славко Топалов не услуге Бизнис сервиса. До промена цена долази због измена у технолошком процесу рада, повећања трошкова који утичу на формирање цена услуга и на основу испитивања цена сличних услуга на тржишту. Цена преузимања робе или пошиљака на адреси корисника сада кошта од до ди на ра ме сеч но, а скла ди ште ње ди на ра по куб ном метру складишног простора месечно. Вла дан Ђа ко вач ки

7 Актуелности УПРАВ НИ ОД БОР ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ УСВО ЈИО ПРО ГРАМ ПО СЛО ВА ЊА ЗА ГО ДИ НУ Ре струк ту ри ра ње по штан ске мре же Број по шта по ве за них на Пост нет тре ба ло би да бу де по ве ћан са 612 на 720, број уго вор них пошта са 146 на 253, а број ков че жи ћа са на Планирано 250 милиона динара за обнову возног парка Пројекција за нето добит Предузећа у години динара Про јек то ва на до бит од око 2,2 ми лијар де ди на ра, по раст бро ја услу га, ви ше за ра де за по сле них за де сет про цена та, по ве ћа ње бро ја ауто ма ти зо ва них и сма ње ње бро ја не рен та бил них по шта не ке су од нај ва жни јих став ки у Програ му по сло ва ња ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја за го ди ну, ко ји је усво јен на сед ни ци Управ ног од бо ра 16. де цем бра. У на ред ној го ди ни По шта Срби је пла ни ра ре струк ту ри ра ње по штан ске мре же, за тва ра ње поје ди них не рен та бил них по шта и пре тва ра ње је ди ни ца по штан ске мре же у уго вор не по ште. Број пошта по ве за них на Пост нет треба ло би да бу де по ве ћан са 612 на 720, број уго вор них по шта са 146 на 253, а број ков че жи ћа са на Пла ни ра но је и 250 ми ли о на ди на ра за об но ву во зног пар ка. Сма ње ње бро ја за по сле них Што се кадровске политике тиче, предви ђе но је сма ње ње бро ја за по сле них за рад ни ка, и то на три на чи на: реструк ту ри ра њем Пред у зе ћа (404 за по слена у РЈ Уго сти тељ ство и РЈ Пост турс ); пен зи о ни са њем и оста лим пре стан ци ма рад ног од но са и усва ја њем и спро во ђењем сти му ли са ња за по сле них за до бровољ ни од ла зак из Пред у зе ћа. Ре струк ту ри ра ње До кра ја го ди не пред ви ђена је из ра да ком плет них ела бо ра та из два ја ња и са мо стал ног тр жи шно по зи ци о ни ра ња за сва ку од non-co re де лат но сти, чи је је из два ја ње про јекто ва но то ком и го ди не. Поче так по сло ва ња Аген ци је Пост турс, као са мо стал ног прав ног ли ца са стопо стот ним вла сни штвом др жав ног ка пи та ла, пла ни ра но је за 1. мај, а само стал ног по сло ва ња РЈ Уго сти тељство за 1. јун Уку пан обим по штан ских услу га пројек то ван за го ди ну, ме рен ста ти стичким је ди ни ца ма, из но си 369 ми ли о на ди на ра. То би, у по ре ђе њу са прет ходном го ди ном, из но си ло 3,4 про цен та, и то: пи смо но сних по ши ља ка за 3,6 одсто; па кет ских услу га за пет од сто; поштан ско-упут нич ких услу га за че ти ри од сто; екс прес по ши ља ка за 26,6 од сто; услу га нов ча ног по сло ва ња за 2,6 од сто; ин фор ма тич ких услу га за 30,4 од сто; теле ко му ни ка ци о них услу га за 0,2 од сто и ко ми си о них услу га за 1,5 од сто. Ка да је реч о спе ци ја ли зо ва ним делат но сти ма, пред ви ђе но је по ве ћа ње бро ја прет плат ни ка КДС-а за 32,9 одсто, сто па ра ста основ ног па ке та Интер нет услу га од 1,9 про це на та и по раст оби ма услу га елек трон ског по сло ва ња од 30,2 од сто. Ве ћи при хо ди од по штан ске де лат но сти Што се фи нан сиј ског пла на ти че, про јек то ва ни су по слов ни при хо ди у из но су од ,6 ми ли о на ди на ра, а рас хо ди од ,8 ми ли о на ди на ра. Ме сеч ни про сек тре ба ло би да из но си 880,6 од но сно 878,6 ми ли о на ди на ра. Пла ни ра ни по слов ни при хо ди од услуга по штан ске де лат но сти ве ћи су за 6,6 од сто не го прет ход не го ди не и про сечни ме сеч ни ни во ових при хо да из носи 585,4 ми ли о на ди на ра. У струк ту ри укуп них по слов них при хо да до ми ни рају при хо ди од основ не де лат но сти, са уче шћем од 66,5 про це на та. При хо ди од оста лих услу га у по шти пла ни ра ни су у из но су од 1.485,7 ми ли о на ди на ра и у од но су на прет ход ну го ди ну по ве ћани су за све га 2,8 про це на та. Знат није по ве ћа ње рас хо да пла ни рано је за услу ге фик сне те ле фо ни је, због уки да ња по пу ста од 50 про це на та од маја го ди не (сход но ак ци о нар ском спо ра зу му), као и за на бав ку слу жбе не оде ће и обу ће, ко ја на аде ква тан на чин ни је об на вља на већ ду жи пе ри од. Пословна добит у наредној години треба ло би да из но си ди на ра, а добит из ре дов ног по сло ва ња ди на ра, па је про јек ци ја за не то до бит Пред у зе ћа у го ди ни ди на ра. Тре ба на поме ну ти да је про јек то ва на ак цио нар ска до бит за го ди ну од Те ле ко ма у из но су од ми ли о на ди на ра. За ин ве сти ци је 2,5 ми ли јар ди План ка пи тал них ула га ња у на ред ној го ди ни при ла го ђен је пла ни ра ној стра те ги ји уна пре ђива ња и раз во ја про из вод ног по тенци ја ла Пред у зе ћа и фи нан сиј ска вред ност ових ин ве сти ци ја из но си 2,5 ми ли јар ди ди на ра. Због не мо гућ но сти За ра де Укуп на ма са сред ста ва за за ра де за по сле них пла ни ра на је на ба зи масе за де цем бар го ди не, са пове ћа њем у ја ну а ру за је дан од сто, a у апри лу, ју лу и ок то бру за по три одсто. Та ко ђе, пред ви ђе но је и сма ње ње ма се сред ста ва на осно ву ре струк тури ра ња Пред у зе ћа, и то: од ма ја за ди на ра (за по сле ни у РЈ Посттурс ) и од ју на за ди на ра (за по сле ни из РЈ Уго сти тељ ство ). Про сеч на не то за ра да за по сле них у По шти Ср би је тре ба ло би да са ја нуар ских , до кра ја го ди не по расте до из но са од ди на ра. ком па ни је да по др жи фи нан си ра ње укупно пла ни ра них ин ве сти ци ја, план ка питал них ула га ња по де љен је у две фа зе: пр ва фа за под ра зу ме ва ре а ли за ци ју плани ра них ин ве сти ци ја до ни воа рас по ложи вих соп стве них нов ча них сред ста ва, за ко ја је из ве сно да ће се обез бе ди ти из при хо да од ре дов них по слов них ак тивно сти; ре а ли за ци ја дру ге фа зе је мо гућа уко ли ко се обез бе де до дат на нов ча на сред ства из кре дит них аран жма на. В. Ђа ко вач ки број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 7

8 Телфор ДВА НА Е СТИ ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НИ ФО РУМ ТЕЛ ФОР 2004 На док на ди ти про пу ште но ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Ср би ја не сме би ти уско гр ло у те ле ко му ни ка ци ја ма у европ ском си сте му, на гла сио Ве ли мир Илић, ми ни стар за ка пи тал не ин ве сти ци је у Вла ди Ср би је Тр жи ште те ле ко му ни ка ци ја у Ср би ји вре ди тре нут но око 1,1 ми ли јар да евра, а по сто ји чи тав низ ин фра струк тур них обла сти ко је до би ја ју при ход по сред ством ко ри шће ња тог нов ца, ре као проф. др Ђор ђе Па у но вић, из ла жу ћи рад Прин ци пи раз во ја на ци о нал них те ле ко му ни ка ци ја Два на е сти те ле ко му ни ка ци о ни фо рум Тел фор 2004 одр жан је од 23. до 25. но вем бра у Цен тру Са ва, у ор га низа ци ји Дру штва за те ле ко му ни ка ци је, ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја и Те ле кома Ср би ја а. д., а у са рад њи са Електро тех нич ким фа кул те том у Бе о гра ду и Ју го сло вен ском сек ци јом IEEE. У увод ној ре чи на све ча ном отва рању, ко је је и ове го ди не одр жа но пред пре пу ном са лом Цен тра Са ва, академик Или ја Сто ја но вић, пред сед ник Одбо ра за кон фе рен ци је ДТ, освр нуо се на два на е сто го ди шњи исто ри јат те леко му ни ка ци о ног фо ру ма, ис ти чу ћи да је у де це ни ји санк ци ја из гу бље но много, јер је на ше дру штво би ло са мо посма трач раз во ја у све ту, ко је чак ни је би ло ни све сно гу би та ка на по љу те леко му ни ка ци ја. Тран зи ци ја нас не ће ми мо и ћи За то време, према Стојановићевим речима, године изронио је Интернет, године донесен је Телекомуникацио ни акт, го ди не до шло је до по ја ве Интернет провајдера, а године и до пуне либерализације телекомуникационог тржишта у Европској унији. Тел фор у број ка ма Ово го ди шњи те ле ко му ни ка ци о ни фо рум оку пио је ве ли ки број стручња ка из обла сти те ле ко му ни ка ци ја (ви ше од 1.500), ко ји су пре зен то вали 187 но вих ра до ва (у чи јој је из ради уче ство ва ло 350 ауто ра), би ла су ор га ни зо ва на три се ми на ра, 26 ауторских сек ци ја, 12 ра до ва по по зи ву, мно го број не ко мер ци јал не и тех ничке пре зен та ци је, тра ди ци о нал ни округли сто Тел фо ра, а пред ста вље не су и но ве струч не књи ге. Све до ци смо гло бал не тран зи ци је која не ће ми мо и ћи ни нас. Нас ће жи вот при мо ра ти да иде мо не ким од пу те ва тран зи ци је, ре као је ака де мик Сто ја новић до да ју ћи да је то раз лог због ко га је Про грам ски од бор Тел фо ра од лу чио да за пле нар ну сед ни цу иза бе ре рад у ко ме се го во ри о ак ту ел ним про бле мима у те ле ко му ни ка ци ја ма. Велимир Илић, ми ни стар за ка пи талне инвестиције у Влади Србије, изразио је за до вољ ство што су се на Тел фо ру окупили најеминентнији стручњаци из наше земље, ис ти чу ћи да је те шко на докнадити 14 година заостајања у телекомуникацијама, али да Србија не сме бити уско грло у телекомуникацијама у европском си сте му и да нас за то Евро па и тера да та уска гр ла от кло ни мо. Уско ро фор ми ра ње Аген ци је Због то га је, пре ма ње го вим ре чи ма, ура ђен но ви За кон о те ле ко му ни ка ци јама, пра ви се но ва стра те ги ја раз во ја ТК на ни воу др жа ве, а уско ро ће по че ти са ра дом и Аген ци ја за те ле ко му ни ка ци је. Аген ци ја ће би ти не за ви сно те ло, по што те ле ко му ни ка ци о на област не сме би ти под ути ца јем по ли ти ча ра и по ли ти ке. Ака де ми ја би тре ба ло да пред ло жи своје нај е лит ни је струч ња ке за члан ство у Аген ци ји, ре као је Илић. Министарство за капиталне инвестици је чи ни све да се кре не у бр жи раз вој, а посебна погодност је што нам Европска унија нуди повољне кредите да надокна- димо наше заостајање за развијеним земљама, закључио је министар Илић. ITU по зи ва на са рад њу Скуп је по здра вио и Џао Хо у лин, ди ректор Те ле ко му ни ка ци о ног би роа за стандар ди за цију Уније за телекомуникације (ITU-Т), ко ји, пре ма ње го вим ре чи ма, оку пља пред став ни ке из 189 зе ма ља све та. Џао је на гла сио да је им пре си о- ни ран бро јем оку пље них струч ња ка на Тел фо ру и по звао на ше зва нич ни ке да узму уче шће у ак тив но сти ма ITU, јер је на са стан ци ма ове ор га ни за ци је ви дљива тен ден ци ја по ра ста уче шћа де ле га ција из зе ма ља у раз во ју. Прин ци пи раз во ја на ци о нал них теле ко му ни ка ци ја на слов је из ла га ња При зна ња До бит ни ци Ве ли ке за хвал ни це Друштва за те ле ко му ни ка ци је ове го ди не су: Дра ган Ву ко са вље вић, се кре тар Друштва за ТК, Дан ка Де спо то вић са Електро тех нич ког фа кул те та, Иван На дор из Те ле ко ма Ср би је, Дан ка Ми лен ковић из По ште Ср би је, Дра ган По по ски из ПТТ му зе ја, Бран ко Шо јић из ЗЈПТТ и Та ња Бле чић из Те ле ко ма. Снимио: Н. Новичић

9 Телфор по по зи ву, ко је је пред ста вље но на пленар ној сед ни ци Тел фо ра, а на пи са ли су га проф. др Ми ро слав Л. Ду кић, проф. др Ђор ђе Па у но вић, проф. др Јо ван Раду но вић и проф. др Бран ко Ко ва че вић са Елек тро тех нич ког фа кул те та. Иза бра на ак ту ел на те ма Про фе сор Па у но вић је на по чет ку обја снио да је ова те ма иза бра на јер је акту ел на у дру штву већ не ко ли ко го ди на и за то што те жи мо да се при дру жи мо разви је ном све ту у што кра ћем ро ку. Стра те шки зна чај гло ба ли за ци је на овом по љу огле да се кроз ли бе ра ли за цију и при ва ти за ци ју, тех нич ки раз вој и мул ти ла те рал ну кон ку рен ци ју на те ле кому ни ка ци о ном тр жи шту, ис та као је је Па у но вић, до да ју ћи да струч ња ци предви ђа ју да ће до го ди не 90 про це ната свет ске по пу ла ци је би ти по кри ве но мо бил ним те ле ко му ни ка ци ја ма. Тр жи ште те ле ко му ни ка ци ја у Ср бији са да вре ди око 1,1 ми ли јар де евра, а по сто ји чи тав низ ин фра струк тур них обла сти ко је до би ја ју при ход по средством ко ри шће ња тог нов ца. Ин форма ци о но-ко му ни ка ци о не тех но ло ги је има ју ве о ма брз тех нич ки раз вој у послед њих 20 го ди на, а тен ден ци ја је да се иде ка је дин стве ном и уре ђе ном теле ко му ни ка ци о ном тр жи шту као ци љу у гло бал ном све ту. Ин ди ка то ри раз ви је но сти ТК Про фе сор Па у но вић је на вео сле деће ин ди ка то ре раз ви је но сти сек то ра теле ко му ни ка ци ја: по сто ја ње по ли ти ке, стра те ги је и ак ци о ног пла на раз во ја на ци о нал них ТК; ли бе ра ли за ци ја тр жи- шта; при ва ти за ци ја и ре струк ту ри ра ње др жав них опе ра то ра; ре ше ни вла снички од но си. Оце њу ју ћи развој те ле ко му ни ка ција у Ср би ји, про фе сор Ми ро слав Ду кић нагла сио је да је он, на су прот свет ским кре та њи ма, у по следње две де це ни је био спор. Из у зев до но шења Закона о телекомуни ка ци ја ма, ни ка кве друге институционалне ре фор ме ни су ни за по че те, а ре сор но ми ни стар ство тек са да при пре ма платформу о развоју нацио нал них ТК. Оно што је од из у зет не ва жности је сте ура ди ти ја сну ли бе ра ли за ци ју тр жи шта са рав ноправ ним усло ви ма за све опе ра то ре. Уз то, по треб но је по сти ћи оси гу ра ње инве сти ци ја и ја сно де фи ни са ње вла сничких од но са, ре као је он. Снимио: Н. Новичић Сти хиј ски раз вој ТК у Ср би ји Снимио: Н. Новичић ње фор ми ра ња Аген ци је за те ле ко му ника ци је због че га ни су ре ше ни вла снич ки од но си из ме ђу др жа ве и опе ра то ра. Ре- Раз вој сек то ра те ле ко му ни ка ци ја у Ср би ји био је сти хиј ски и фик сна те лефо ни ја је до ста да ле ко од раз ви је ног све та, док мо бил на те ле фо ни ја пред ставља све тлу тач ку, ис та као је Ду кић на поме нув ши да уку пан при ход до ма ће ТК ин ду стри је у го ди ни из но сио око 40 ми ли о на до ла ра, од но сно око 0,41 од сто GDP-a. Го во ре ћи о про бле ми ма у обла сти теле ко му ни ка ци ја, про фе сор Ду кић је навео два нај ве ћа не спро во ђе ње но вог За ко на о те ле ко му ни ка ци ја ма и од ла гасор но ми ни стар ство је објек тив но одго вор но за ова кво ста ње, а по сле ди ца све га је знат но за о ста ја ње у раз во ју наци о нал них те ле ко му ни ка ци ја у по ре ђењу са Европ ском уни јом. Ци ље ви раз во ја Ду кић сма тра да је од из у зет ног знача ја да се иза бе ре Управ ни од бор Агенци је за те ле ко му ни ка ци је и да би би ло нај бо ље да се то оба ви јав ним кон курсом. Као ци ље ве раз во ја на ци о нал них те ле ко му ни ка ци ја он је на вео: уво ђе ње са вре ме них сер ви са; по спе ши ва ње разво ја фик сне и мо бил не мре же; да ља из град ња мре жа за при ступ и до ступност уни вер зал ног сер ви са. Ал фа нум при ча као чо век Проф. др Вла до Де лић са Тех нич ког факултета у Новом Саду представио је на Алфанум синтетизатор говора, маши ну ко ја уме да чи та тек сто ве на српском језику. Према његовим речима, тај уре ђај би ће ве ли ка по моћ за слепих и слабовидих суграђана и још ви ше оних ко ји не чу ју или не мо гу да говоре. Помоћу синтетизатора говора и његовог брата препознавача говора, већ сада се могу развити корисни и атрактивни сервиси. Систем се може користити и за говорну комуникацију чове ка са ра чу на ром, а пре ко ње га и са другим уређајима у домаћинству. Стра те ги ја раз во ја, пре ма ње го вим ре чи ма, мо ра да де фи ни ше усло ве за раз вој са вре ме ног тр жи шта, а по лити ка Вла де Ср би је пре ма ши ро ко поја сним си сте ми ма мо ра да са др жи у се би фи нан сиј ску по моћ опе ра то ри ма и да обез бе ди при ме ну ових тех но логи ја чак и ка да тре нут но ни су профи та бил не, за кљу чио је Ду кић. Вла дан Ђа ко вач ки број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 9

10 Телфор ТЕЛ ФОР ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈЕ: МО БИЛ НА ТЕ ЛЕ ФО НИ ЈА СР БИ ЈЕ И КОМ ПА НИ ЈА ERIC SSON Мре же тре ће ге не ра ци је ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Већ по оби ча ју, две пре зен та ци је ко је су при ву кле ве ли ку па жњу на Телфо ру би ле су оне Мо бил не те ле фо ни је Ср би је 064 и ком па ни је Eric sson Те ма из ла га ња Зорана Станишића, ди рек то ра Сек то ра за мре жу у Мо бил ној те ле фо ни ји Ср би је, би ла је Тех но ло гије бу дућ но сти у мре жи МТС ED GE/ UMTS/WLAN. Пре ма ње го вим ре чи ма, МТС 064 је пр ва GSM мре жа на Бал ка ну ко ја је, кра јем го ди не, пот пи са ла уго вор са оба до ба вља ча ра дио-опре ме Си мен сом и Ерик со ном. Све ра диоба зне ста ни це ко је су ис по ру чи ва не ове го ди не би ле су у пот пу но сти опре мљене ED GE при мо пре дај ни ци ма. ED GE ко рак ка UMTS мре жа ма Ста ни шић је под се тио да је ED GE ево лу ци о ни ко рак ка UMTS мре жа ма тре ће ге не ра ци је мо бил не те ле фо ни је и да оне омо гу ћа ва ју ко ри шће ње значај ног бро ја UMTS апли ка ци ја јер посе ду ју ве ли ке бр зи не пре но са по да та ка. У то су мо гли да се уве ре и по се ти о ци Тел фо ра, јер је на штан ду МТС био изло жен асор ти ман опре ме по тре бан за при ме ну ED GE тех но ло ги је. Овај бр зи dow nlo ad по да та ка нај ва жни ји је за би знис ко ри сни ке мре же 064, ко ји на тај на чин прак тич но до би ја ју по кретну кан це ла ри ју. Ка да је реч о UMTS про јек ту, он је за по чет у но вем бру на прет ходном Тел фо ру и Мо бил на те ле фо нија Ср би је је у том по слу са ра ђи ва ла са три до ба вља ча опре ме тре ће ге не ра ције Ерик со ном, Си мен сом и Ал ка телом. У по чет ку је у сва кој мре жи би ло са мо по де се так ко ри сни ка, а Си менсо ва и Ерик со но ва мре жа би ле су пот пу но не за ви сне. Да нас су, по ре чима Ста ни ши ћа, са сва три до ба вља ча UMTS опре ме пот пу но ис пу ње ни услови за проб ни рад и пот пу но је ин те гриса на мре жа у Бе о гра ду. Број ко ри сни ка је знат но ве ћи, као и број мо бил них терми на ла, а пре лаз са 2G на 3G тех но логи ју и обрат но оба вља се без ика квих по те шко ћа. ЏАО ХО У ЛИН ПО СЕ ТИО ЗЈПТТ За на ста вак са рад ње Џао Хо у лин, ди рек тор Те ле ко муни ка ци о ног би роа за стан дар ди за цију Уни је за те ле ко му ни ка ци је (ITU-T), гост Дру штва за те ле ко му ни ка ци је и ово го ди шњег Тел фо ра, по се тио је током бо рав ка у Бе о гра ду и За јед ни цу југо сло вен ских ПТТ. У раз го во ру са др Ми ла ном Јан кови ћем, ге не рал ним ди рек то ром ЗЈПТТ, раз ме ње на су ис ку ства у ра ду и ана лизи ра на си ту а ци ја у Сек то ру те ле ко муни ка ци ја у Ср би ји и Цр ној Го ри. На кра ју по се те ви со ки пред ставник ITU-T из ра зио је за хвал ност за до са да шње уче шће на ших струч ња ка у ра ду ме ђу на род них те ле ко му ни ка цио них ин сти ту ци ја и на ду за на ста вак успе шне са рад ње. Љ. Р. Проб ни UMTS ро а минг Пр ви смо пу сти ли у рад и ко мер цијал ни UMTS ро а минг са мре жом Мо бите ла у Сло ве ни ји, а са да је овај об лик ро а мин га у фа зи те сти ра ња са свим опера то ри ма у Евро пи. Уз то, ус пе ли смо и да кре и ра мо UMTS пор тал, ис та као је Ста ни шић, до да ју ћи да су ство ре ни сви пред у сло ви да се кре не у раз го во ре о пу шта њу у по гон ко мер ци јал ног ра да ове мре же у Ср би ји. Ре гу ла тор на ре фор ма Основ ни UMTS сер вис је ви деопо зив, а нај ве ћи број ових сер ви са оства ру је се при сту пом на Ин тернет или не ку дру гу па кет ску мрежу. UMTS пор тал има са др жа је као што су ТВ ужи во на мо бил ном теле фо ну, dow nlo ad му зич ких и видео-са др жа ја итд., об ја снио је Зо ран Ста ни шић. О кон вер ген ци ја ма мре жа у бу дућ ности го во рио је Ми ка ел Голд берг, ди ректор стра те ги је у Ерик со ну-швед ска, ис ти чу ћи да тре ба оче ки ва ти ин те гриса ње свих мре жа (и мо бил не и фик сне те ле фо ни је и Ин тер не та) у јед ну ве лику мре жу. Бли зу је дин стве не мре же У пре да ва њу Ин ду стриј ски трен дови у про це су кон вер ген ци је Голд берг на во ди већ оп ште при хва ће ну те зу да је ве ћи ну по сло ва у са вре ме ном друштву да нас прак тич но не мо гу ће ура дити уко ли ко се не по се ду је ко нек ци ја на гло бал ну свет ску мре жу Ин тер нет. Ин ду стри ја је на ко рак ка ства ра њу једин стве не мре же: мо бил на те ле фо ни ја, ка блов ска ТВ, звуч не кар ти це на ра чу нари ма, све то озна ча ва ин те гра ци ју компа ни ја као што су Мај кро софт, Со ни, Но ки ја итд. Ако сте опе ра то ри фик сне те ле фони је, да нас је свет ски тренд кре ну ти у ра ци о на ли за ци ју тро шко ва, док за то вре ме опе ра то ри мо бил не те ле фо ни је же ле да про мо ви шу сво је пред но сти у од но су на фик сну те ле фо ни ју. Због тога се, за уз врат, опе ра то ри фик сне те лефо ни је окре ћу са рад њи са про вај де ри ма ка блов ске те ле ви зи је, а циљ свих је пове ћа ње бро ја прет плат ни ка. Пред у слов за то је, на рав но, окре та ње но вим серви си ма, за кљу чио је Голд берг. В. Ђа ко вач ки

11 Телфор РАЗ ВОЈ ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У СР БИ ЈИ Др жа ви за ци ја уме сто при ва ти за ци је р жа ва и да ље има до ми нант ну Дулогу у телекомуникацијама, истакао је Дра ган Бо го је вић (са Сло бо да ном Лазовићем, аутор ра да Државни модел развоја телекомуникација у Ср би ји ), на Сек ци ји Политика и услуге у те ле ко му ни ка ци ја ма другог дана Телфора Ина че, овај рад, како истичу аутори, бави се идентификацијом дела проблема развоја телекомуникација у Срби ји ко ји су на ста ли због неадекватне улоге државе, односно развоја телекомуникација пре ко тзв. др жав ног модела. И док зе мље Европске уни је у про те кле две деценије нису биле за до вољ не уло гом државе у развоју националних телекомуникација, па су процесима приватизације оператора фиксне телефоније, конкуренције оператора мобилне телефоније, кабловске телевизије и интернета, као и законском дерегулацијом (1992. и године) омогућиле експлозивни развој свих области телекомуника ци ја, из град њу те ле ко му ни ка ци о не инфраструктуре и створиле предуслове за из град њу ин фор ма ци о ног дру штва, дотле овакав еволутивни процес трансформације улоге државе и монополских оператора у Србији није подржан. Не по сто ја ње за ко на о те ле ко му ни каци ја ма и ра дио-ди фу зи ји омо гу ћи ло је др жав ним ми ни стар стви ма спро во ђе ње по ли ти ке мо но по ла уме сто ли бе ра ли заци је. У фик сној те ле фо ни ји дат је мо нопол јед ном опе ра то ру (Те ле кому Ср би је на осам го ди на), у мо бил ној те ле фо нији тај мо но пол је дат на 20 го ди на (па пре и на чен у дуо пол ). Др жав ни мо дел раз во ја од до го ди не Основ не ка рак те ри сти ке др жав ног мо де ла од до го ди не да те су кроз ана ли зу уло га и ме ђу соб них од носа уче сни ка у раз во ју на ци о нал них те леко му ни ка ци ја: др жав них ор га на, јав них Дра ган Бо го је вић: Уку пан те ле ко му ни ка ци о ни раз вој ни је аде ква тан ни по тре ба ма др жа ве, ни дру штва, ни при вре де Ср би је опе ра то ра, сер вис-про вај де ра (ка бловске те ле ви зи је и ин тер не та) и ко ри сника. Иако је у апри лу го ди не до нет За кон о те ле ко му ни ка ци ја ма, до шло је до ства ра ња ре гу ла ци о ног ва куу ма (но ви за кон се не при ме њу је јер ни је сту пио на сна гу а ста ри закони не мо гу да се при ме њу ју јер су за ста ре ли). Ни је би ла мо гу ћа ко ор ди на ци ја ра да Аген ци је за ра дио-ди фу зи ју (рас пи су је кон курс за до де лу до зво ла за еми то ва ње про гра ма) и Аген ци је за те ле ко му ни ка ци је (до носи план рас по де ле ра дио-фре квен ци ја) јер она не по сто ји. Ка ко ни је фор ми рано не за ви сно ре гу ла ци о но те ло (Агенци ја за те ле ко му ни ка ци је), на ста вљен је од лу чу ју ћи ути цај др жав них ор га на (вла де и над ле жног ми ни стар ства) на јав не те ле ко му ни ка ци о не опе ра то ре и све дру ге уче сни ке у те ле ко му ни ка ци о- ном сек то ру. Уме сто при ва ти за ци је, на де лу је ре вер зи би лан про цес др жа ви заци је јав них опе ра то ра: у Те ле ко му Ср бије удео др жав ног вла сни штва по ве ћа ва се са 51 на 80 од сто, а у Моб те лу са 49 на 58,76 од сто, ка ко се твр ди у из ве штају вла ди не ме ђу ре сор не рад не гру пе за ис пи ти ва ње вла снич ких од но са у овој ком па ни ји. Та ко ђе, на ја ва пред став ни ка Ми ни стар ства те ле ко му ни ка ци ја о ин теграцији приватних мрежа (ЖТП-а, ЕПС-а и НИС-а) у на ци о нал ну тран спорт ну те ле ко муни ка ци о ну мре жу, по овим ауто ри ма, сма њују се шан се за ду же време да се ства ри ре ал на конкуренција монополским опе ра то ри ма. Снимио: Н. Новичић Успо рен про цес раз во ја фик сне те ле фо ни је Не до вољ но брз (у ствари, успо рен) развој фик сне те ле фони је, ис ка зан бро јем фик сних те ле фо на на 100 ста нов ни ка у Срби ји (32,8), као и застој у раз во ју фик сне те ле фон ске мре же, најбо ље су илу стро ва ни у при ка зу бро ја прет плат ни ка: прет плат ника у сеп тем бру го ди не; прет плат ни ка у ав гу сту го ди не. Из ових по ка за те ља ауто ри из во де за кључак да су за че ти ри го ди не при кљу чена но ва прет плат ни ка, од но сно да је сва ке го ди не укљу че но претплат ни ка. Не до вољ на из гра ђе ност мре же за при ступ, ве ли ки број сло бод них прикљу ча ка у цен тра ла ма и ве ли ки број двој ни ка ду го го ди шњи су про бле ми Теле ко ма Ср би је у фик сној те ле фо ни ји у про те кле че ти ри го ди не. Ре а ли за ци ја уни вер зал ног сер ви са ни је на за до во ља ва ју ћем ни воу (ми нимум је те ле фон ска услу га у сва ком на сеље ном ме сту са пре ко 500 ста нов ни ка). Јеф ти ни ло кал ни а ску пи ме ђу на род ни им пул си од раз су не из ба лан си ра них тари фа и не омо гу ћа ва ју та ри фи ра ње на осно ву тро шков ног прин ци па. Не уво де се но ви сер ви си а упра во они мо гу би ти из во ри зна чај них при хода, твр де ауто ри и на во де при мер на ја ве уво ђе ња АDSL сер ви са за ко ри- број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 11

12 Телфор ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар сни ка у го ди ни, ко ји је још у експе ри мен тал ној фа зи. Не а де кват на и не е фи ка сна ор га ни за ци ја Те ле ко ма Ср би је Организацију Телекома Србије сматрају не а де кват ном и не е фи ка сном, по себно са рад њу из ме ђу ди рек ци ја на ни воу сред њег ме наџ мен та и прак тич но-опе ратив ног ра да. То пот кре пљу ју при ме ром уво ђе ње при мар ног ISDN при кљу чакa у Бе о гра ду, ка да се ан га жу је пет еки па из три ди рек ци је: за мре же, за би знис и за ре зи ден ци јал не ко ри сни ке. Ме ђу тим, они на гла ша ва ју и јед ну пози тив ну стра ну по ли ти ке Те ле ко ма Срби је, ко ја се од кра ја го ди не огле да у ди ги та ли за ци ји ве ли ких гра до ва, пре све га Бе о гра да, Но вог Са да и Ни ша, изград њи при ступ них мре жа и уво ђе њу ISDN (BRI и PRI сер ви са). У светлу већег уплива државе у српске телекомуникација аутори наводе и чињеницу да ова компанија највише пуни буџет Ср би је. Та ко је, по чет ком го ди не, др жа ва од од по ре за на до бит ове ком паније добила 459 милиона динара. Ин тен зиван раз вој мре жа мо бил не те ле фо ни је По бро ју мо бил них прет плат ни ка (пре ко че ти ри ми ли о на) ови опе ра то ри су знат но пре ма ши ли број прет плат ни ка фик сне те ле фо ни је, ко ја има ма ње од 2,5 милиона претплатника. Сем основног серви са, мо бил ни опе ра то ри ну де и мно ги дру ге сер ви се: SMS, Vo ce Mail, VPN, ро а- минг, MMS, WAP, Интернет, GPRS. Про блем вла снич ких од но са и су коба ин те ре са др жа ве и при ват ног ак ци о- на ра у обе мре же мо бил не те ле фо ни је (ква зи-ду о пол) је, пре ма ауто ри ма овог истраживања, јединствен у Европи. Држава је пре ко ЈП ПТТ Ср би ја вла сник 80 од сто Те ле ко ма Ср би је и мре же 064 са ви ше од 51 од сто, док је си стем Бра ћа Ка рић пре ко БК-треј да још фор мал но вла сник 51 од сто Моб те ла и на име накна де због гу бит ка мо но по ла (1997. годи не) по се ду је 13 од сто упра вљач ких и вла снич ких пра ва у мре жи 064 (ка да по стане са мо стал ни прав ни су бје кат). Екс пан зи ја ка блов ских опе рато ра у не ре гу лар ним усло ви ма Тр жи ште ка блов ских опе ра то ра карак те ри стич но је по ве ли кој екс пан зији (око ко ри сни ка) и ве ли кој не ре гу ли са но сти. Не до ста так тех ничких стан дар да и прав не ре гу ла ти ве отежа ва мо гућ ност ле гал не град ње што је, пре ма овим ауто ри ма, је дан од раз ло га да је нај ве ћи број при кљу ча ка не до вољно ква ли те тан јер иде пре ко ва зду шних во до ва. Пре ма њи хо вом ста ву, иако је ПТТ КДС имао ам би ци о зне пла но ве у овој мре жи, ре а ли за ци ја тих пла но ва је вр ло не е фи ка сна и ску па. Иако на во де да не ки опе ра то ри ну де услу ге ши ро копо ја сног ин тер нет-при сту па пре ко каблов ских мо де ма, осим јед но га (ПТТ КДС, за ко је га про це њу ју да има око ова квих ко ри сни ка), дру ге опе рато ре не на во де. Ко ри сни ци ма је, сма трају, оста вље на мо гућ ност из бо ра из ме ђу при кљу ча ка на ка блов ско ди стри бу цио ни си стем по ква ли тет ној под зем ној У ГА ЛЕ РИ ЈИ НА У КЕ И ТЕХ НИ КЕ СА НУ Век и по од Пу пи новог ро ђе ња Го ди шњи ца ро ђе ња Ми хај ла Пу пи на обе ле же на ве ли ком из ложбом и све ча ним ску пом Пу пи ну у част У Га ле ри ји на у ке и тех ни ке СА НУ, пово дом 150-го ди шњи це од ро ђе ња ве ли ког на уч ни ка Михајла Пупина, 24. но вем бра, при ре ђе на је пре глед на из ло жба о ње говом жи во ту и ра ду. Из ло жбу је отво рио ака де мик др Пе тар Ми ља нић ис та кав ши да је на ше дру штво у оба ве зи да по штује и не гу је успо ме ну на Пу пи ново де ло, ко ји при па да пле ја ди нај у глед ни јих светских на уч ни ка 20. ве ка. Пре отва ра ња ове зна чај не из ло жбе, у СА НУ је одр жан на уч ни скуп, на коме је ви ше по зна тих ака де ми ка го во рило о до при но су Ми хај ла Пу пи на на у ци, али и при ме ње ној тех но ло ги ји ње го вих про на ла за ка. По се ти о ци ове из ло жбе има ју при лику да ви де екс по на те из на уч них обла сти ко ји ма се на уч ник ба вио, као и књи ге, пред ме те, фо то гра фи је из под не бља из ко га је по те као. У току изложбе непрекидно се приказује филм о стваралаштву и проналасцима Михајла Пупина. Посетиоци изложбе, међу којима је највише ђака и студената, могу на овој изложби да провере разлику у квалитету телефонирања помоћу кабла са Пупиновим калемовима и без њих, као и друге експонате. Поставка о достигнућима Михајла Пупина моћи ће, у Галерији науке и тех ни ке СА НУ у Јак ши ће вој ули ци, да се погледа до фебруара идуће године. И. Г. В. ин ста ла ци ји али са не за ви сним ро ком ре а ли за ци је или при кљу че ње од мах на не ква ли тет не ва зду шне мре же. Ин тер нет сер вис про вај де ри Не ко ли ко де се ти на ин тер нет про вајде ра обез бе ђу је услу ге ин тер не та за око 640 хи ља да ко ри сни ка у Ср би ји. Те ле ком Ср би ја и Ve rat Net има ју ин тер нет ве зу са ино стран ством, ка па ци те та 620 Mb/ s и 155 Mb/s. Оста ли про вај де ри ку пу ју део њи хо вих ка па ци те та, твр де ауто ри, и у ве ли кој ме ри за ви се од Те ле ко ма Срби ја, ко ји раз ви ја сво ју СМИН мре жу. Ина че, до ми нан тан на чин при сту па још је dial-up при ступ на ана лог ним ли ни јама. И по ред свих по те шко ћа, ин тер нет про вај де ри ни су по ди за ли це не ко ри шћења ин тер не та већ су раз ли чи тим та рифним па ке ти ма ус пе ли да их сма ње. На кра ју овог де ла ауто ри кон ста ту ју да посто је слу ча је ви ба вље ња иле гал ним прено сом Vo IP-а из у зет но ло шег ква ли те та, али се не упу шта ју ду бље у ана ли зу ове не ле гал не услу ге. Те ле ко му ни ка ци о ни раз вој ни је у функ ци ји по тре ба На кра ју, ауто ри кон ста ту ју да је држа ва по ве ћа њем уде ла у вла сни штву над јав ним опе ра то ри ма до ве ла до те жње тих опе ра то ра да за др же са да шње мо нопол ске при ви ле ги је и спе ци јал не од носе са др жа вом. Оста ли уче сни ци че ка ју на ли бе ра ли за ци ју ко ју би омо гу ћио рад не за ви сног ре гу ла тор ног те ла. Уку пан теле ко му ни ка ци о ни раз вој ни је аде ква тан по тре ба ма ни др жа ве, ни дру штва, ни при вре де Ср би је, за кљу чу ју ауто ри и поста вља ју неколико пи та ња: Ка да ће би ти фор ми ра на и по че ти са ра дом Аген ци ја за те ле ко му ни ка ци је? Ка да ће до ћи до тех нич ких пре гле да, из да ва ња до зво ла за рад и ли цен ци? Шта ће се до го ди ти 10. ју на го ди не и да ли ће до ћи до ли бе ра ли за ци је у фик сној те ле фо ни ји? Ка да ће би ти рас пи сан кон курс за до делу фре квен ци ја на на ци о нал ном, ре ги о- нал ном и ло кал ном ни воу и када ће се обез бе ди ти фи нан си ра ње јав ног сек то ра РТС-а? Да ли ће се де си ти не ле гал на изград ња те ле ко му ни ка ци о них мре жа као што се де си ло и са ка блов ским ди стрибу ци о ним си сте ми ма по си сте му гради сад ле га ли зуј по сле? На пр во пи та ње од го во ри ће др жавни ор га ни Ср би је, за кљу чу ју ауто ри, док сва оста ла пи та ња тре ба да ре ша ва Аген ци ји за те ле ко му ни ка ци је и Аген ција за ра дио-ди фу зи ју, струч на јав ност и тр жи ште. При ре дио Не над Но ви чић

13 Постел СИМ ПО ЗИ ЈУМ О НО ВИМ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА МА У ПТТ СА О БРА ЋА ЈУ Увек у децембру су срет те о ри је и прак се Оса вре ме ња ва ње упра вља ња у поштан ском и те ле ко му ни ка ци о ном са о бра ћа ју би ла је глав на те ма ра до ва саоп ште них на тра ди ци о нал ном на уч ном ску пу, одр жа ном 7. и 8. де цем бра на Сао бра ћај ном фа кул те ту. Овај, 22. сим по зијум о но вим тех но ло ги ја ма у по штан ском и те ле ко му ни ка ци о ном са о бра ћа ју Постел 2004 оку пио је за ин те ре со ва не на уч ни ке, пре да ва че, сту ден те и стручња ке из ком па ни ја ко је се ба ве пре носом по ши ља ка и те ле ко му ни ка ци јама. Из бор те ма ти ке за ово го ди шњи сим пози јум ве зан је за те ку ћа ис тра жи ва ња ко ја су од по себ ног ин те ре са за раз вој по штан ског и те ле ко му ни ка ци о ног сао бра ћа ја код нас. Ис тра жи ва ња из менаџ мент-про це са оба вља ју се на ви ше фа кул те та и ин сти ту та и по др жа на су од Ми ни стар ства за на у ку и за шти ту жи вот не сре ди не, као и од на шег преду зе ћа, Те ле ко ма, По штан ске ште ди о нице, те ле ко му ни ка ци о не ин ду стри је и др. Сто га су овом сим по зи ју му, чи ји је по кро ви тељ Ми ни стар ство на у ке и зашти те жи вот не сре ди не, при су ство ва ли и пред став ни ци ми ни стар ста ва, ком пани ја, ин сти ту та и сл. По др шка др жа ве Славиша Мијушковић си, дао пре глед за кон ске ре гу ла ти ве ко ја ће уско ро би ти до не та у овим обла стима. Но ви за ко ни зна чај но ће про ме ни ти и уна пре ди ти област по штан ског и те леко му ни ка ци о ног са о бра ћа ја, а ти ме и нашу бу дућ ност, у че му ће свој до при нос, си гу ран сам, да ти и уче сни ци овог на учног ску па. По моћ ник ми ни стра за ка питал не ин ве сти ци је Бра ти слав Бла го је вић та ко ђе је по же лео да на у ка, удру же на са прак сом, до не се до бре ре зул та те и омогу ћи бр жи раз вој по штан ског са о бра ћаја. Ре струк ту ри ра ње јав них пред у зе ћа и по ште до не ће здра ву кон ку рен ци ју, смање ње гу би та ка и из јед на ча ва ње усло ва по сло ва ња и ра да. Ра сад ник прак тич них ис ку ста ва Дра ган Ко ва че вић, ге не рал ни ди ректор ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја, по здравља ју ћи скуп на ко јем уче ству ју и број ни ин же ње ри из на шег пред у зе ћа, ис та као је нај зна чај ни је ово го ди шње ре зул та те и про бле ме с ко ји ма се су сре ће По шта, и про бле ма ти зо вао од нос др жа ве пре ма по шти. Ве о ма кон крет ним из ла га њем, у ко ме је до та као све ва жне сег мен те у по сло ва њу Јав ног пред у зе ћа, Ко ва че вић је ре као да се на да да ће 305 ин же ње ра са о бра ћај ног сме ра ко ји ра де у По шти, као и оста ли уче сни ци ску па, по ну ди ти да се са зна ња до ко јих су до шли ис тражи ва њи ма при ме не у прак си. Ге не рални ди рек тор ЗЈПТТ Ми лан Јан ко вић, при дру жив ши се ра ду сим по зи ју ма и по же лев ши до бре ре зул та те, го во рио је Овај скуп, ко ји је об је ди нио све зна чајне струч ња ке из ових обла сти, нај пре је поздравио Славиша Мијушковић, по моћник ми ни стра за на у ку и за шти ту жи вотне сре ди не. Он је, по же лев ши успе шан рад и при ме ну по ну ђе них те о риј ских истра жи ва ња са овог сим по зи ју ма у прако ме ђу на род ној са рад њи и прав ци ма за но во мо де лова ње и по сло ва ње по ште, у ко ме ће уче ство ва ти и др жа ва. Декан Саобраћајног факултета Момчило Ми љуш, у име до ма ћи на, про фе со ра Округли сто На овогодишњем симпозијуму, поред два уводна излагања која представља ју око сни цу свих те ма ко је су се чу ле и о ко ји ма је ве о ма по хвал но говорено, рад Постела био је подељен у четири тематске целине. Према разматраној проблематици, излагања су свр ста на у обла сти као што су про цесни ме наџ мент у по штан ском и те ле комуникационом саобраћају, поштанске технологије и електронско пословање, мултимедијалне комуникације и телекомуникациони саобраћај и мреже. Пр ви пут ове го ди не, ор га ни зо ван је и окру гли сто са ме ђу на род ним обележ ји ма. Те ма окру глог сто ла би ла је Уло га ре гу ла ти ве у раз во ју те ле ко муни ка ци ја. На овом ску пу ве о ма за нимљи ва из ла га ња има ли су струч ња ци из те ле ко му ни ка ци о них ком па ни ја Вели ке Бри та ни је, Аустри је, Хр ват ске и др. За ни мљи во је да, упо ре ђу ју ћи се са сте пе ном раз во ја, на ша зе мља нима ло не за о ста је у на у ци и зна њу. Земље ко је су про шле кроз тран зи ци ју са да мо гу да мо дер ни зу ју и оса вре мењу ју сво је те ле ко му ни ка ци о не и мобил не ве зе, да по штан ски са о бра ћај ор га ни зу ју та ко да до но си про фит, а не гу бит ке, итд. број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 13

14 Постел са спо ред ног пре шли на глав ни ко лосек те ле ко му ни ка ци о них и мо бил них ве за. Он је по себ но ис та као ва жност да се ове го ди не пр ви пут ор га ни зу је ме ђу на род ни окру гли сто на ко ме учествују до ма ћи и стра ни ауто ри те ти из ових обла сти. Симпозијум је трајао два дана и одржавао се у са ла ма Са о бра ћај ног фа кул те та. Као и ра ни је, сви пред ста вље ни ра до ви штам па ни су у збор ни ку. Сва ки рад, поред за кључ ка на срп ском, има и ре зи ме на ен гле ском је зи ку. Збор ник ра до ва са Сим по зи ју ма По стел 2004 са др жи 67 на уч них рас пра ва. У овом ра сад ни ку зна ња за па же но ме сто, по ред про фесо ра Са о бра ћај ног фа кул те та, има ју и струч ња ци из По ште Ср би је. По ред по кро ви те ља овог сим по зи јума, Ми ни стар ства за на у ку и за шти ту жи вот не сре ди не, тре ба ис та ћи и су орга ни за то ре ЈП ПТТ Ср би ја, Те ле ком, ПШ, ЗЈПТТ и Дру штво за те ле ко му ника ци је. И број ни до на то ри по мо гли су Са о бра ћај ном фа кул те ту да ор га ни зу је ова кав скуп, ко ји од ове го ди не има и ме ђу на род ни ка рак тер, а то су: Ири тел, Ин фор ма ти ка, Ал ка тел Пу пин, Пупин Те ле ком, Са га, Џи ти ко му ни ка ције, Те ле фо ни ја, Net work, На ци о нал на ште ди о ни ца и Ду нав оси гу ра ње И. Г. Ву ко вић ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Момчило Миљуш и сту де на та, по здра вио је све уче сни ке сим по зи ју ма, пред став ни ке на уч них устано ва, ми ни стар ста ва, пред у зе ћа и остале го сте ко ји пра те овај зна чај ни на уч ни ску пи и уче ству ју у ње го вом ра ду. Он је го во рио о ва жно сти одр жа ва ња симпо зи ју ма, ре зул та ти ма из прак се, школо ва њу струч ња ка и др. Тра ди ци о нал но оку пља ње на уч них рад ни ка са о бра ћајне стру ке пред ста вља смо тру зна ња, тј. те о риј ских и прак тич них до стиг нућа у овој обла сти, де мон стра ци ју па мети пет и по де це ни ја обра зо ва ња и шко ло ва ња ви ше од ди пло ми раних ин же ње ра. Циљ ова квог оку пља ња је, ре као је де кан, да бив ши и са да шњи сту ден ти раз ме не иде је, зна ње, ис ку ства и пла но ве. На рав но да је ова кав вид сарад ње омо гу ћен и ма те ри јал ном по дршком пред у зе ћа до на то ра и спон зо ра, ка ква су пре свих ПТТ Ср би је, Те леком, ПШ, ЗЈПТТ Са спо ред ног на глав ни ко ло сек Шеф од се ка за по штан ски и те ле кому ни ка ци о ни са о бра ћај на Са о бра ћајном фа кул те ту др Зо ран Бој ко вић ре као је, из ме ђу оста лог, да је ово три би на са Братислав Благојевић ко је се јед ном го ди шње ана ли зи ра шта је све по стиг ну то, где смо у од но су на дру ге и шта нам ва ља чи ни ти ка ко би Мо дер ни за ци ја услов за Увод на из ла га ња про фе со ра Са о браћај ног фа кул те та при ву кла су из у зет ну па жњу јер тра ди ци о нал но пред ста вљају збир прак тич них ис ку ста ва са приме ном на уч них зна ња. Овим увод ним из ла га њи ма практич но је по чео струч ни рад сим по зи јума По стел Ова пре да ва ња, ко ја пред ста вља ју пут у сва струч на раз матра ња и рас пра ве на дво днев ном симпо зи ју му, увек има ју број не слу ша о це. Ко ле ге пре да ва ча, на уч ни ци са ве ликим ис ку стви ма, мла ђи ин же ње ри тек за ко ра чи ли у рад си сте ма, као и зна тижељ ни сту ден ти па жљи ва су и за хвална пу бли ка. Са вре ме ни си сте ми иден ти фи ка ци је Професор др Ми лан Бу ку ми ро вић, у са рад њи са Алек сан дром Чу пи ћем, го ворио је о Ауто мат ској иден ти фи ка ци ји и пра ће њу по ши ља ка у стра те ги ји тех ноло шког раз во ја са вре ме не по ште У овом из ла га њу раз ма тра ни су тренут но нај за сту пље ни ји си сте ми аутомат ске иден ти фи ка ци је и пра ће ња по ши ља ка, бар-код и RFID тех но ло гија. У ра ду је при ка за на ком па ра тив на ана ли за ових си сте ма из аспек та це на и тро шко ва, мо гу ћих им пле мен та ци ја, као и огра ни че ња у при ме ни. Сажето је објашњен поступак идентифи ка ци је по ши ља ка, пре ла зак са јед ног на дру ги си стем, по те шко ће и пред ности у та квој мо дер ни за ци ји, по го то во ка да је реч о ве ли ким си сте ми ма као што је по шта. У пре ла зном пе ри о ду, ка да тре ба што без бол ни је пре ћи са јед не тех ноло ги је на дру гу, тре ба омо гу ћи ти па ралел но ко ри шће ње оба иден ти фи ка ци о на си сте ма. То се по сти же флек си бил ним на ле пљи ва њем, бар-код или RFID ети кете у за ви сно сти да ли од ре ђе на по шиљка од но сно ро ба зах те ва или не зах те ва ко ри шће ње на пред ни је тех ни ке иден тифи ка ци је, тј. да ли це на ње ног пре но са мо же да под не се до дат ни тро шак ко ришће ња РФИД на леп ни це, на гла ша ва у ра ду др Ми лан Бу ку ми ро вић. Ту ма че ћи на чи не, пред но сти, ма не и по тре бу модер ни за ци је озна ча ва ња по ши ља ка у Ми лан Бу ку ми ро вић са о бра ћа ја, про фе сор Бу ку ми ро вић закљу чу је: Но ви ло ги стич ки си сте ми на ба зи при ме не RFID тех но ло ги ја за сни вају се на три сту ба, а то су: ин те ли гентна тран спорт на ам ба ла жа, раз ли чи ти тран спорт ни си сте ми по ши ља ка-ро ба, ком би но ва ни и ин те гри са ни у са мо у правља ну мре жу. При том, но ву ге не ра ци ју иден ти фи ка ци о них си сте ма тре ба схвати ти не са мо као уна пре ђе ње пер форман си прет ход не ге не ра ци је или као тех нич ки су пер и ор ни ју већ пре све га

15 Постел ЗА ЈЕД НИЧ КА СЕ СИ ЈА ПО ШТАН СКОГ И ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НОГ СЕГ МЕН ТА Оса вре ме ња ва ње упра вља ња На се си ји Ме наџ мент про це са у поштанском и телекомуникационом саобраћа ју, одр жа ној пр вог да на Сим по зи ју ма, пред ста вље но је осам ра до ва. До јен Симпо зи ју ма про фе сор Ву ја дин Ве шо вић, који је пред се да вао овoj за јед ничкoj се си ји, ис та као је да су сви ре фе ра ти по по зи ву и да су њи хо ви ауто ри еми нент ни стручња ци из ЈП ПТТ Ср би ја или са Са о браћај ног фа кул те та. Ме ђу иза бра ни ма је, као што и у до бром упра вља њу ни шта ни је пре пу ште но слу ча ју, би ла рав но правна чак и пол на за сту пље ност. Се си ја је отво ре на ре фе ра том Приме на кон цеп та упра вља ња про јек ти ма при ре а ли за ци ји ре струк ту ри ра ња поштан ског си сте ма, чи ји су ауто ри. проф. др Ву ја дин Ве шо вић и мр Ни ко ла Кнежевић. Ка ко је ре струк ту ри ра ње, као озби љан и ду го тра јан про цес, у ди ректној ве зи и са сло же но шћу си сте ма у коме тре ба да се ре а ли зу је, Кне же вић је пред ста вио је дан основ ни мо дел, ко ји се, са ма њим из ме на ма, углав ном ко ри сти пут у раз ви је но дру штво као мо гућ ност да се про ме ни ком плетна фи ло зо фи ја по сло ва ња. Је ди но та ко је мо гу ће на пра ви начин и у пот пу но сти ис ко ри сти ти све ње не пред но сти, али и амор ти зо ва ти ви со ке тро шко ве ње ног уво ђе ња и пио нир ске екс пло а та ци је. Ис ку ство са уво ђе њем бар-ко да го во ри нам да ће у бу дућ но сти оба си сте ма за у зе ти своје ме сто, али сва ка ко са вид но про мење ним од но сом, с раз ло гом. Ин же ње ринг те ле ко му ни ка цио ног са о бра ћа ја на кон тро ла ни воа ква ли те та сер ви са, пред ви ђа ју по ступ ци у слу ча је ви ма када до ла зи до пре оп те ре ће ња у мре жи или пак ка да за ка же опре ма. Ву ја дин Ве шо вић за ре струк ту ри ра ње свих ве ли ких си стема. Тај мо дел чи не че ти ри ета пе ана лиза екс тер ног и ин тер ног окру же ња, као и де фи ни са ње кон цеп та и ре а ли за ци ја про гра ма ре струк ту ри ра ња. По себ на пажња у ре фе ра ту по све ће на је упра вља њу про јек ти ма, као на уч но за сно ва ном и у прак си по твр ђе ном кон цеп ту ко јим се, Вла дан ка Аћи мо вић-рас по по вић, за јед но са Алек сан дром Ко стић-љу биса вље вић, у пре да ва њу је об у хва ти ла ком пле тан пре глед мо де ла те ле ко муни ка ци о ног са о бра ћа ја и са о бра ћај ног ин же ње рин га. Та ко ђе, об ја сни ла је функци ју упра вља ња са о бра ћа јем и ка па ци тети ма, нео п ход них опе ра тив них зах те ва са о бра ћај ног ин же ње рин га, и да ла практич не пре по ру ке. А оне се од но се на то да про јек то ва ни те ле ко му ни ка ци о- ни си сте ми бу ду што еко но мич ни ји за уна пред де фи ни сан и кон тро ла би лан сте пен ква ли те та сер ви са за по сто је ће и бу ду ће зах те ве. Уз све ово, у ра ду су де фи ни са не и ме ре за пре ва зи ла же ње си ту а ци ја као што су са о бра ћај но преоп те ре ће ње или отказивање опре ме у не ким де ло ви ма мре же. У мо дер ном дру штву, ин же ње ринг те ле ко му ни ка ци о ног са о бра ћа ја тре ба да ство ри све усло ве да се те ле ко муни ка ци о на мре жа та ко про јек ту је да нај пре удо во љи бу ду ћим зах те ви ма кори сни ка, уз нај е ко но мич ни је тро шко ве и ви сок ква ли тет услу ге. На рав но да се у та квим пла но ви ма одр жа ва стал- Вла дан ка Аћи мо вић-рас по по вић С об зи ром на ве о ма зна чај ну област у пла ни ра њу и одр жа ва њу те ле ко му ни каци о не мре же, че ти ри су основ на за датка на ко ја ука зу је про фе сор Вла дан ка Аћи мо вић-рас по по вић. Ти за да ци од носе се на ка рак те ри за ци ју са о бра ћај них зах те ва, де фи ни са ње сте пе на ква ли те та сер ви са, кон тро лу и ди мен зи о ни са ње са о бра ћа ја и мо ни то ринг пер фор манси. Ме ђу соб не ве зе ових за да та ка су та кве, ка же да ље про фе сор ка, да карак те ри за ци ја са о бра ћа ја и спе ци фика ци ја сте пе на ква ли те та да ју ула зне по дат ке за ди мен зи о ни са ње ре сур са мре же и ус по ста вља ње од го ва ра ју ће кон тро ле са о бра ћа ја. А мо ни то ринг је по тре бан, ис ти че на кра ју увод ног изла га ња др Аћи мо вић-рас по по вић, да би се уста но ви ло у ко јој ме ри је за дово љен тра же ни сте пен ква ли те та, одакле се по врат ном спре гом цео про цес мо же вра ти ти на по че так. И. Г. Ву ко вић Никола Кнежевић за рад нај е фи ка сни је ре а ли за ци је, уз одго ва ра ју ће ме то де ор га ни за ци је, пла нира ња и кон тро ле, ра ци о нал но ускла ђу ју сви по треб ни ре сур си и ко ор ди ни ра ју ак тив но сти. План ске про ме не за бр же при ла го ђа ва ње Ка ко се то по штан ске ор га ни за ци је при ла го ђа ва ју про ме на ма у окру же њу да би оп ста ле на тр жи шту и сте кле но ве мо гућ но сти за про спе ри тет, пре о ку па- број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 15

16 Постел ци је су ре фе ра та Мо дел за тран сформа ци ју По ште Ср би је мр Вла де те Петровића и проф. др Не бој ше Бо јо вића. Ис та кав ши да је ис тра жи ва њем захте ва ди рек ти ва ЕУ и на чи на на ко ји су дру ге упра ве спро ве ле про ме не ја сно да по сто ји оп шти мо дел за тран сформа ци ју у по штан ском си сте му ко ји се мо же им пле мен ти ра ти и код нас, Петро вић је у бит не ак тив но сти увр стио је и: фор ми ра ње пред у зе ћа у пот пу ном вла сни штву др жа ве; одва ја ње Те ле ко ма, ПШ и Моб те ла од основ не услу ге; до ноше ње ли цен цног ре жи ма и раз два ја ње опе ра то ра и ре гу ла то ра; по моћ за обезбе ђе ње уни вер зал ног си сте ма, по сте пено уки да ње мо но по ла; ја сно из два ја ње по је ди них гру па услу га; осни ва ње страте шких са ве за и др. Од Пе кин га ка Бу ку ре шту Др Мом чи ло Ку ја чић и мр Дра га на Шарац оце ни ли су им пле мен та ци ју Пекин шке стра те ги је (1999), да би се боље са гле да ло да ли По шта Ср би је мо же уоп ште да ухва ти при кљу чак на но ву Ефи ка сни је и ефект ни је од лу чи ва ње Рад мр Зо ра на Мар ко ви ћа Ус по ставља ње си сте ма од лу чи ва ња у По шти ло ги чан је на ста вак ње го вог про шло годи шњег из ла га ња о нео п ход но сти про мена ор га ни за ци о не струк ту ре Пред у зе ћа, о ус по ста вља њу ја сне ли ни је ру ко во ђе ња и ка на ла ко му ни ци ра ња. Са да је ука зао на не до стат ке сте ре о тип ног од лу чи ва ња у по слов ној прак си хи је рар хиј ски уре ђених си сте ма и пред ло жио флек си бил нији мо дел чи ја је осно ва ра зум ни сте пен де цен тра ли за ци је од лу чи ва ња и ства рање ор га ни за ци је ко ја учи: Но ви при ступ од лу чи ва њу у По шти тре ба да афир мише груп но од лу чи ва ње због свих ње гових пред но сти, али и да ство ри ам би јент у ко ме ће се ме на џер ски ка дро ви, као кључ ни ре сурс Пред у зе ћа, стал но уса врша ва ти и кроз про це се од лу чи ва ња стица ти но ва ис ку ства и зна ња. Са мо оно зна ње ко је је у функ ци ји про ме на има сво ју ва ло ри за ци ју и да је ре зул та те, закљу чио је Мар ко вић. Fraud или кра ђа те ле ко му ни ка ци о них услу га Зло у по тре ба у ко ри шће њу те ле кому ни ка ци о них сер ви са (Te le com mu nica tion Fraud TF) све ве ћи је про блем фик сних и мо бил них опе ра те ра ши ром све та, јер гу би ци услед TF угро жа вају њи хо ву про фи та бил ност и ме ре се ми ли о ни ма евра. Раз ли чи ти об ли ци зло у по тре бе разматрани су у ре фе ра ту др На та ше Го спић и ње ног ко ле ге из Ре пу бли ке Срп ске Жељ ка Јун ги ћа. Они про сеч ни ме сеч ни ра чун око 20 евра, а услед TF-а го ди шње из гу би око де вет ми ли о на евра. Ка ко ове су ме на ли бера ли зо ва ном тр жи шту не сме ју да буду за не ма ре не, пре по ру ка су ула га ња у ин фор ма ци о не тех но ло ги је, по слов не мо ду ле, DW и нео п ход не ала те за управља ње бри гом о ко ри сни ци ма, јер се вра ћа ју у крат ком ро ку уз за др жа ва ње по ве ре ња ко ри сни ка. У са гла сју са Евро пом Ре фе рат За кон о по штан ским услуга ма у све тлу европ ске по штан ске ре гула ти ве пред ста ви ла је Оља Јо ви чић, а ње на са рад ни ца на овој те ма ти ци би ла је Бран ка Ди ми три је вић са Са о бра ћај- ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Мом чи ло Ку ја чић стра те ги ју из Бу ку ре шта. Чи ње ни ца је да је ми си ја СПС-а не знат но ре де фи ниса на од Се у ла до Бу ку ре шта, од но сно да су основ ни ци ље ви већ де сет го дина не про ме ње ни, што нам да је шан су да оства ри мо при кљу чак са глав ним циље ви ма по штан ских стра те ги ја и ре форми. Оп шта је оце на да смо не до вољ но ура ди ли на им пле мен та ци ји стра те ги је из Пе кин га. С об зи ром на то да се њени ци ље ви углав ном пре но се у но ву, на упра ва ма и вла ди је да убр за ју ре а ли заци ју ако же ле да јав ни по штан ски сектор оста не зна ча јан уче сник на тр жи шту по штан ских услу га. Као пр ви ко рак, мора ју се ис по што ва ти од ред бе ACORD-a II, ре као је Ку ја чић, ис ти чу ћи и да би тре ба ло јав но да се пу бли ку ју упит ни ци о им пле мен та ци ји стра те ги је ко ју до бија ју на ци о нал ни ко ор ди на то ри. Наташа Госпић су по ну ди ли и ефи ка сан ме тод у от крива њу и пре вен ци ји зло у по тре ба импле мен та ци ју Da ta Wa re ho u se. На та ша Го спић је ис та кла при мер Те ле ко ма Српске ко ји има око 800 хи ља да ко ри сни ка у фик сној и мо бил ној мре жи, про сеч ну сто пу не на пла ће ног ду га 4 5 од сто а Сне жа не Пеј чић-тар ле ног фа кул те та. Оне оце њу ју да је предлог но вог за ко на пот пу но уса гла шен са европ ским ди рек ти ва ма и стан дар ди ма, што је би тан ко рак ка евро пе и за ци ји нашег ко му ни ка ци о ног сек то ра. У овој сек ци ји пред ста вље на су још два за ни мљи ва ра да на уч них по сле ника Са о бра ћај ног фа кул те та. Са вре ме ни европ ски кон цепт по сло ва ња на зив је за јед нич ког ре фе ра та проф. др Сне жа не Пеј чић-тар ле и ње них са рад ни ца Ма рија не Да ви до вић и На та ше Бој ко вић. У реферату је при казан раз вој европ ског мо де ла по слов не из вр сно сти (EFQM), за чи ју је при ме ну основ си стем ме наџмен та ква ли те та пре ма стан дар ди ма ISO Проф. др Је ли ца Пе тро вић и Сне жа на Ка пла но вић у ра ду Бу дућ ност по штан ске штед ње: иза зо ви и мо гућ ности раз ма тра ле су зна чај си нер ги је поштан ских и фи нан сиј ских услу га. Рад је по ну дио низ ис ку ста ва из зе ма ља ко је су окон ча ле про це се одва ја ња Пост банке од По ште и ње ну ка сни ју при ва ти заци ју, од но сно ка ко се то од ра зи ло на по штан ско фи нан сиј ске услу ге (а пр венстве но на по штан ску штед њу), али и на по штан ску услу гу уоп ште. Н. Ма рин ко вић

17 СЕ СИ ЈА О ПО ШТАН СКИМ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА МА И ЕЛЕК ТРОН СКОМ ПО СЛО ВА ЊУ Но во вре ме и но ве ди ле ме Дру ги дан По сте ла за по чео је рефе ра ти ма o по штанскoj тех но логијi и елек трон скоm по сло ва њу. У овој се си ји је пред ста вље но се дам ра до ва, а окон ча на је ин фор ма ци јом Алек сан дра Чупића о тех нич ким но во сти ма са сајма по штан ских тех но ло ги ја Po stex po у Бу ку ре шту. Системи и групе безбедности у поштанским и банкарским организацијама на зив је пр вог пред ста вље ног ра да, који су при пре ми ли Де јан Мар ко вић са Саобраћајног факултета, Љубомир Мрђеновић из ЈП ПТТ Ср би ја и Бојан Станивуковић из Националне штедионице. Рад је посвећен безбедности особља, корисника, новца и пошиљака. Мрђеновић је детаљно говорио о централном алармном си сте му (CAS) и си сте му за ауто матско праћење возила (АPV). Са Постел свих страна По штан ска услу га и/или Ин тер нет И ове го ди не оправ да ну па жњу изазва ло је из ла га ње Елек трон ска суп ститу ци ја по штан ских по ши ља ка Ми ла на Ву ко ти ћа. Одо ма ће ном ми шље њу да Љубомир Мрђеновић раз вој елек трон ских сред ста ва за пренос ин фор ма ци ја до во ди до опа да ња по штан ског са о бра ћа ја, Ву ко тић су протста вља ве ро ва ње струч ња ка да упра во но ви ме ди ји, Ин тер нет и имејл по најви ше, пре ге не ри шу по шиљ ке не го што их за ме њу ју. Пра ва суп сти ту ци ја је ка да не што на ру чи мо пре ко сај та уме сто да смо то учи ни ли пи смом, или пла ти мо ра чун пре ко мре же уме сто да чек ша љемо пи смом, и уоп ште све оне тран сакци је ко је се оба ве Ин тер не том, а ко је би се ина че оба вља ле сла њем по ши љака. Ге не рал но, иако до ла зи до опа дања уче шћа По ште на ко му ни ка ци о ном тр жи шту, број по шиљ ка на ста вља да ра сте. Та ко ђе, ква ли фи ко ва ни по сматра чи твр де да се По шта мо же ока чити на раст те ле ко му ни ка ци ја (по тре ба за по тр ђи ва њи ма, ма те ри јал ним до ка зима тран сак ци је и сл.). За то По шта мо ра па жљи во да раз мо три све сво је ал тер нати ве у по гле ду по ве ћа ња бр зи не де ло вања, јер, тр жи ште не ће ни ко га че ка ти. На кра ју, тех но ло ги ја ни је ни ка кво чароб но штап че. Од пре суд ног зна ча ја за успех је да се по себ на па жња по све ти по ве ћа њу људ ских пер фор ман си и елими на ци ји свих по слов них про це са ко ји не до да ју вред ност крај њем кори сни ку, за кљу чио је Ву ко тић. Услу ге с пер спек ти вом Из Предузећа су се представила још два аутора, магистри Биљана Божић и Драган Спасић, са два запажен реферата. Савремена софтверска решења хибридне поште прате тренд комуникација и сем стандардне услуге нуде лепезу мултиканалних електронских услуга, показано је у раду Мултиканална стратегија нова решења Биљане Божић. Кроз три кра ће студије представила је хибридне поште Швајцарске, Чешке и Аустралије, а предло жи ла је и ре ше ње нàшē, уз по се бан осврт на опре мље ност је згра тог си стема, прин тинг цен тар. Спа сић је го во рио о Дигиталним сертификатима сертифика ци о ног те ла По ште на смарт кар ти цама и USB то ке ни ма. Они се ко ри сте за генерисање и складиштење криптографских кључева и дигиталних сертификата, и поседују, како је истакао, микропроцесор за криптографске операције. Важно је да се све опе ра ци је са тај ним крип тографским кључевима извршавају на самој картици (дигитално потписивање и дешифровање симетричних кључева), те тајни кључ никада не напушта картицу. У овој се си ји пред ста вље на су и два ра да чи ји су ауто ри са ФОН-а. Зо ран Радо ји чић и На ход Ву ко вић ба ви ли су се прин ци пи ма елек трон ског по сло ва ња, задр жав ши се на јед ном од основ них захте ва ин тер ак тив них си сте ма из ра ди но вих ди на мич них сај то ва ком па ни ја. Пред мет ра да Б о ж и д а р а Ра д е н ко в и ћ а и Маријане Деспотовић су ме то де за управља ње ри зи ком у раз во ју апли ка ци ја е- по сло ва ња. Кључ но за успех софт вер ског про јек та је иден ти фи ко ва ње ри зи ка и разви ја ње си сте ма за ње го во пра ће ње. Раден ко вић је бит ност ове про бле ма ти ке пот кре пио по дат ком да су две тре ћи не фир ми ко је се ба ве е-по сло ва њем пропа ле због не у пра вља ња ри зи ком. У раду је по ну ђе но и ре ше ње Мај кро соф та MSF ме то до ло ги ја и софт вер ски алати ко ји је по др жа ва ју. О кон цеп ту уни вер зал ног шал те ра у по слов ној мре жи По штан ске ште ди о нице и, за хва љу ју ћи тех но ло шком об је ди њава ју шал тер ске аплика ци је, ком плет ној бан кар ској услу зи на јед ном ме сту, рефе ри сао је Саша Спирић из ПШ. Н. Ма рин ко вић број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 17

18 Акције НАЈ БО ЉИ РАД НИ ЦИ У НО ВЕМ БРУ А са да фи на ле ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Још јед на ка лен дар ска го ди на је на из маку а с њом и ово го ди шње так ми че ње за из бор нај бо љег рад ни ка. Оста ло је још само да се, у фи на лу, про гла си рад ник го ди не а ли ста оних ко ји ће рав но прав но кон кури са ти за ту ла ска ву ти ту лу про ши ре на је, ово га пу та, за још осам ре ги о нал них побед ни ка чи ја ће име на скло пи ти ово го дишњу при ча о ПТТ од ли ка ши ма. При зна ње али и оба ве за Бла го вре ме но и ква ли тет но извр ша ва ње свих рад них за да та ка, за вид на рад на дисци пли на, са мостал ност у ра ду, као и ко рект ност у оп хо ђе њу са коле га ма, би ли су, и по ред ре ла тив но крат ког по штанског ста жа, са свим до во љан раз лог да Ма не Ра ђе но вић, кар ти ста-би лан си ста у Слу жби за па кет ски са о бра ћај, РЈ Прера да по штан ских по ши ља ка, бу де про глашен нај бо љим рад ни ком ужег под руч ја Пр ве ре ги је. Да бу дем искрен, ни сам оче ки вао ово при зна ње јер сам у по шти тек не што више од шест го ди на, ка же Ма не. Но, ето, по сре ћи ло ми се. И ме шта ни гла са ли за Мир ја ну На од лу ку да Мирј ан а Мур ат ов ић, управ ник по ште Пло чи ца, РЈ Пан чево, бу де про гла ше на нај бо љим рад ни ком ши рег под руч ја Ре ги је 1, мо жда пре судан ути цај имали су ме шта ни овог се о ца, који су, без ре зервно, упу ћи ва ли са мо ре чи хвале на њен рад и раз у ме ва ње, људ скост и саве сност. Во лим свој по сао, во лим да ра дим с љу ди ма ма да, мо рам при зна ти, то по не кад и ни је ла ко, ка же Мир ја на. Срећ на сам кад ви дим да ко ри сни ци иза ђу из по ште на сме ја ни и задо вољ ни. Те шко ми је ка да ви дим да не ко оде нео ба вље ног по сла, ма да, нај че шће, не мо јом за слу гом. Не осе ћа те рет го ди на За Тодора Стоића, до ста вља ча у по шти 23232, РЈ Зре њанин, нај бо љег рад ни ка Ре ги је 2, у по штан ском са о бра ћа ју не ма не по зна ни це. По чео сам да ра дим као до ста вљач давне, го дине, ка же То дор. За во лео сам тај по сао и, ето, оста дох у по шти до да на дана шњег. До ду ше, са да ме, сем тор бе, пома ло оп те ре ћу ју и го ди не. Мно го их је на мо јим ле ђи ма. Исти на, за са да их још не осе ћам као те рет, ваљ да за то што с љу бављу ра дим свој по сао ко ји ми је, ето, го тово при кра ју слу жбе, до нео и ово вред но при зна ње, али Но ви под стрек Ду го го ди шње рад но ис ку ство, сте че но ра дом у го то во свим фа за ма тех но ло шког про це са, као и ко рект ност и љу ба зност у опхо ђе њу и са ко рисни ци ма услу га и са ко ле га ма, би ли су основни раз ло зи због ко јих је Со фи ја Вр ба шки, управник по ште Мол, РЈ Су бо тица, иза бра на за нај бо љег рад ни ка Тре ће ре ги је. Ово ми је пр ва па са мим тим и најдра жа на гра да, ка же Со фи ја. За и ста је ве ли ко при зна ње би ти нај бо љи у сво јој рад ној је ди ни ци али мо рам да ка жем да у њој, без об зи ра на то ко ли ко она ме ни лич но зна чи ла, ве ли ки удео има ју и мо је ко ле ге без чи је не се бич не по мо ћи ни ја не бих би ла нај бо ља. И ма ли у ви си на ма Од мах по за вр шет ку сред ње ПТТ школе, го ди не, Гор да на Три фу но вић, управ ник по ште Тр бу ша ни, РЈ Ча чак, нај бољи рад ник Ре гије 4, за сно ва ла је рад ни од нос и њен пр ви радни за да так био је рад на шал теру ин фор ма ци ја. Са мо го ди ну дана ка сни је, по че ла је да ра ди као шал терски рад ник а ка сни је и као управ ник по шта у Мр ча јев ци ма и Ате ни ци. У ме ђу вре ме ну је ус пе ла да за вр ши и пе ти сте пен шко ле за спе ци ја ли сте ПТТ са о бра ћа ја а годи не по че ла је да ра ди као управ ник поште у ко јој се и да нас на ла зи. По шта је би ла мој из бор, мо ја же ља, и за то сам се, свих ових, ви ше од два де сет го ди на, ко ли ко сам у њој про ве ла, тру дила да ту сво ју љу бав не разо ча рам. По сла пре ко гла ве Оства ре ни при ход, про дуктив ност, број тран сак ци ја, уни вер зал ност, као и оце не руко во ди о ца и инструк то ра, би ли су пре суд ни у из бо ру Данијеле Мла де но вић, шал тер ског радни ка у по шти Кру ше вац 1, РЈ Круше вац, за нај бо љег рад ни ка Ре ги је 5. Радим на истуреном шалтеру у СО Круше вац и упра во због та кве ло ка ци је, по сла има бу квал но пре ко гла ве, без об зи ра на то што се тај шал тер на ла зи у бли зи ни Глав не крушевачке поште, каже Данијела. Иако радим сама, настојим да не буде никаквих пословних застоја и трудим се да, без обзира на заиста велику фреквентност поште, би ло да је реч о фи зич ким или прав ним ли ци ма, по сао бу де окон чан ко рект но и на обострано задовољство. Судећи по овој награ ди, у то ме сам, до са да, успе ва ла. А како ће бити убудуће видећемо. С тор бом до пен зи је За нај бо љег рад ни ка Ре ги је 6, од лу ком Ко ми си је, иза бран је Ра до слав Па вло вић, (Наставак на 22. страни)

19 Најбољи радници у ИЛУСТРОВАНА РЕТРОСПЕКТИВА РЕГИОНАЛНИХ ПОБЕДНИКА У ОВОЈ ГОДИНИ Само један на Олимпу Пред комисијом нимало лак задатак да изабере најбољег међу најбољима Исписана је и последња, дванаеста страница књиге овогодишњих прича о најбољим радницима Поште Србије. Свака од тих прича имала је своје јунаке, који су нам, на најлепши начин, дочарали слику о животу и раду у срединама из којих су далазили, чак и оних најудаљенијих, а сваком од тих јунака би, с правом, могла бити додељена главна улога. Места, нажалост, има само за једнога најбољега међу најбољима. А ко ће бити тај срећник видећемо. Реч има комисија. Данијела Милић, у Београду Ласло Гало, управник у Дебељачи Радмила Јелић, шал тер ски радник у Бачком Добром Пољу Олгица Бајшански, управник у Кикинди Весна Павловић, управник у Аранђеловцу Весна Кокић, у Ужицу Драган Одаловић, и у Рготини Видосав Цветковић, у Лебану Весна Баковић, управник поште у ТЦ Базар Видиковац Радивој Ракић, у Ваљеву Мирко Бероња, у Крајишнику Ратко Стаменов, у Пироту Маргит Фодор, управник поште у Суботици Александар Петровић, из поштанске царинске службе Милан Иванковић, у Кулиновцима Душанка Илић, у Шапцу Срећко Николић, поштоноша у Крушевцу Томислав Јанковић, благајник у Сремској Митровици Снежана Поповић, у пошти Блаце Шпиро Шкопеља, у Риђици број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 19

20 Најбољи радници у Љубиша Радуловић, у Станишинцима и на Гочу Момир Јовановић, управник поште у Поповцу Миливоје Илић, у Нишу Срђан Ивковић, у Новом Брду, РЈ Приштина Неџатин Шефити, управник поште у Сурчину Драгиша Јанковић, управник поште у Турији Ђорђе Огњановић, ус меривач-дељач у По штанском центру Нови Сад Милан Бркљач, у Новом Кнежевцу Милија Јевтовић, у Сирогојну Драгана Лазаревић, у Тополи Гордана Ђорђевић, у Доњем Милановцу Славчо Владимиров, у Босилеграду Владимир Јовановић, у Миријеву Вељко Грбић, управник поште у Вранову Драган Петровић, у Меленцима ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Иван Шабић, радник на размени закључака у Суботици Драган Гавриловић, у Лазаревцу Владимир Вучетић, контролор у Чачку Јанко Лечић, управник поште у Великој Греди Весна Кркић, у Ћићевцу Рајка Медић- -Павловић, шалтерски радник у Шиду Стана Михајловић, у Кладову Ева Митић, у Сомбору Светлана Пешић, у Лесковцу Радмила Цветковић, у Краљеву

21 Најбољи радници у Саша Михајловић, у Јагодини Горан Живковић, у Мерошини Србислав Станковић, у Бабушници Видо Радман, новчани посред ник РЈ Прерада по штанских пошиљака Београд Нада Вујић, у Мионици Мирко Врховац, у Новом Саду Никола Дубајић, управник поште у Банатској Тополи Милован Радивојчевић, у Ужицу Славица Златковић, управник поште у Дивостину Вероника Драгутиновић, управник поште у Прокупљу Зоран Томовић, у Лешку Божена Љубојевић, у Земуну Анка Мирковић, у Лозници Илија Турински, у Зрењанину Гордана Корпонаић, управник поште у Хоргошу Мира Бошковић, контролор у Чачку Темелко Анастасов, радник на размени закључака у Пожаревцу Драган Лапчевић, управник поштâ у Плочама и Кривој Реци Радивој Јанков, у Пећинцима Вера Станишић, у Нишу Милорад Марчић, у Сивцу Милорад Ђорђевић, у Кривој Феји Радослав Павловић, у Сокобањи Зоран Никосавић, у Београду Себастијан Чолакић, у Доњој Гуштерици број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 21

22 Најбољи радници у Синиша Карабашевић, у Бољевцу Горан Митић, управник поште у Свођу Софија Радовановић, контролор у Белим водама Жељко Јоксимовић, управник у Старом Селу Елвира Бринет, у Тителу НАЈ БО ЉИ РАД НИ ЦИ У НО ВЕМ БРУ А са да фи на ле (Наставак са 18. стране) до ста вљач ПТТ по ши ља ка у по шти Со ко бања, РЈ Ниш. Чи ка Ра де, ка ко га од ми ла зо ву коле ге и су гра ђа ни, у по шти је ви ше од 25 го ди на стал но се дру же ћи с по штан ском тор бом. Два де сет го ди на сам ра дио на ши рој доста ви али сам, по следњих пет го ди на, због здрав стве них про бле ма, пре ко ман до ван у ТТ и спе ци ја ли зо ва ну до ста ву, ка же Ра до слав. Иако ми је здра вље по ма ло на ру шено, не па да ми ни на крај па ме ти да пре ста нем да ра дим по сао ко ји за и ста во лим и ко ји ми је пружио мно го то га ле пог у жи во ту. Не ма ме ста за по ли ти ку Се ло Ја ње во, у оп шти ни Ли пљан, од пре неку го ди ну, на жа лост, ви ше не ма по шту. У ства ри, има, али она ви ше ни је у са ста ву ЈП ПТТ са о браћа ја Ср би ја и на ла зи се у оном де лу се ла ко ји је пот пу но на се љен ал бан ским жи вљем. Онај дру ги део, за ко ји би се, с пра вом, мо гло ре ћи да је мулти ет нич ки, не ма по шту али за то има по шта ра Се ба сти ја на Чо ла ки ћа, до ста вља ча у по шти До ња Гу ште ри ца, РЈ При шти на, нај бо љег рад ника Сед ме ре ги је. От ка ко по шта у Ја њеву ви ше ни је у на шој инге рен ци ји, се ло Ја ње во, тач ни је онај ње гов део ко ји не ма по шту, по крива по шта у До њој Гу штери ци, ка же Се ба сти јан. То је мој ре јон. У ње му жи ве ме шта ни раз ли читих на ци о нал но сти што ме ни ни ма ло не сме та, ни ти сам, бар до са да, имао би ло ка квих не пријат но сти. У на шем по слу не ма ме ста за по ли ти ку. Вред ну је се са мо рад и ни шта ви ше. То је, чи ни ми се, и нај пра вич ни је. M. Цвје ти ча нин Јасмин Кучевић, управник у Баточини Софија Врбашки, управник у Молу Јован Чикуловић, у Зајечару Гордана Трифуновић, управник у Трбушанима Мане Рађеновић, картиста-билансиста у РЈ Прерада по штанских пошиљака Београд Данијела Младеновић, у Крушевцу ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Радосав Цанић, у Рековцу Љубинко Поповић, управник поште у Матарушкој Бањи Драгиња Маџар, управник у Новим Козарцима Мирјана Муратовић, управник у Плочици Славица Комарица, благајник у Прибоју Тодор Стоић, у Зрењанину

23 Актуелности ПРЕТ ПРА ЗНИЧ КИ СУ СРЕТ ПО СЛО ВОД СТВА СА НО ВИ НА РИМА У но вој го ди ни и адре сни код Тра ди ци о нал ни су срет пред став ни ка по сло вод ства Пред у зе ћа са но ви нари ма и уред ни ци ма пи са них и елек тронских ме ди ја на кра ју по слов не го ди не одр жан је 22. де цем бра у све ча ној сали у Пал мо ти ће вој 2. До ма ћин но во годи шње кон фе рен ци је за штам пу био је Љу бо мир Бе ло ше вић, за ме ник ге не ралног ди рек то ра Пред у зе ћа, ко ји се осврнуо на фи нан сиј ске ефек те по сло ва ња, на ра зно вр сне про јек те ко ји су у то ку, а оба ве стио је скуп и о при пре ма ма за пред сто је ће ре струк ту ри ра ње. Су срет је био и при ли ка за про мо цију но вог про јек та По ште Ср би је трансла цијa адре се у адре сни код, ра ђе ног у са рад њи са Са о бра ћај ним фа кул те том и ре сор ним ми ни стар ством. Но ви на чин адре со ва ња по ши ља ка пред ста вио је вођа про јек та Ђор ђе За го рац, ди рек тор Сек то ра за ор га ни за ци ју уру че ња у Дирек ци ји за мре жу. За не по гре ши ва уру че ња Да би се по сти гао ква ли тет до ста ве и омо гу ћи ли пред у сло ви за ма шин ско сор ти ра ње пи са ма и па ке та, По шта Срби је, по чев од 1. ја ну а ра, уво ди но ви начин адре со ва ња по штан ских по ши ља ка. Уз по сто је ће адре сне еле мен те (име, улица и број, по штан ски број, град) уво ди се но ви адре сни код, од но сно јед но значно де фи ни са на адре са сва ког фи зич ког или прав ног ли ца на те ри то ри ји Ре публи ке Ср би је. Но ви на чин адре со ва ња, као је дан од стра те шких ци ље ва, пре по ру чио је и Свет ски по штан ски са вез на не давном кон гре су у Бу ку ре шту. Та ко ђе, ствара њем нео п ход не ба зе по да та ка свих фи зич ких и прав них ли ца и њи хо вим пре во ђе њем у адре сни код, ства ра ју се мо гућ но сти за ефи ка сни ју др жав ну управу, бо љу ко му ни ка ци ју из ме ђу др жа ве, при вре де и гра ђа на. Раз вој на фа за до Осно ва ове ме то де је у чи ње ни ци да се сва ки део те ри то ри је Ре пу бли ке Срби је мо же опи са ти и јед но знач но иденти фи ко ва ти са шест ци фарa, полaзе ћи од ма кро ка ми кро це ли на ма као са ставним де ло ви ма, с ци љем да сва ка це ли на об у хва ти од го ва ра ју ћи број ста нов ни ка ра ди ве ће пре ци зно сти у де фи ни са њу тери то ри је. Ше сто ци фре ни адре сни код до се же до ни воа де ла ули це, док у по једи ним слу ча је ви ма, у гу сто на се ље ним де ло ви ма те ри то ри је Ре пу бли ке, иде и до ин ди ви ду ал ног објек та. У пре ла зном пе ри о ду, док тра је прила го ђа ва ње, по ши ља о ци мо гу упи си вати по штан ски број или адре сни код, или и јед но и дру го. Ра чу на се да ће развој на фа за тра ја ти до го ди не, до Но ви сајт плод на ше па ме ти По сле две и по го ди не и ви ше од посетилаца, Пошта Србије, следећи пример других компанија, редизајнирала је свој корпоративни сајт www. posta.co.yu. Но ви са др жа ји и те ме, но ви програмски алати, модеран дизајн и атрактивније рухо основне су одлике новог сај та, али и пот пу на усме ре ност на ко риснике. Сви детаљи о нашим сервисима, к аталог услуга, ценовници, организациона структура, прегледи филателистичких издања, бројни контакти и слично, сада су на јед ном ме сту. Исто вре ме но, ми прати мо и трен до ве и ову за ко но дав ну активност у Народној скупштини поводом заштите права потрошача, јер на сајту постоји прави поштански калкулатор. Реч је о веб-апли ка ци ји где је до вољ но унети врсту пошиљке, тежину и одредишну адресу да би се добила оријентациона цена ине. Такође, локације и остали подаци о нашим РЈ приказани су на карти Србије, рекао је Жељко Ивањи, представљајући нови сајт Поште Србије, наглашавајући да смо сајт у потпуности реализовали сопственим снагама. Сајт су креирали стручњаци из Сектора за маркетиншке комуникације и Сектора за информатичку подршку. ка да ће се и По шта по тру ди ти да, много број ним про мо тив ним ак тив но стима, у пот пу но сти еду ку је гра ђан ство и при вре ду да ма сов но упо тре бља ва ју нови адре сни код. Н. Ма рин ко вић број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 23

24 Међународна сарадња PO STE U ROP 2004: ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НИ ФО РУМ Хва та мо елек трон ски ко рак са Евро пом ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Та ли ну, у Есто ни ји, 26. но вем бра одржан је Фо ру м о ин фор ма ци о ним тех- У но ло ги ја ма На по зив Ме ђу на род не ор га ни за ци је јав них по штан ских опе рате ра, Po ste u rop, на овом на уч ном ску пу уче ство ва ли су и пред став ни ци ЈП ПТТ Ср би ја м р Ми х а и л о Јо в а н о в ић и Предраг Ми ло ше вић, ди рек тор и за ме ник ди рек то ра Ди рек ци је за ин фор ма ци о не тех но ло ги је и те ле ко му ни ка ци је. Естон ски фо рум је, пре ма Јо ва но виће вим ре чи ма, омо гу ћио увид у раз вој ин фор ма ци о них тех но ло ги ја у све тлу подр шке по штан ских сер ви са, са по себ ним освр том на раз вој ин те грал них ре ше ња ко ја ко ри сни ци ма ну де па ке те об је ди њених услу га, но ве елек трон ске услу ге и систе ме упра вља ња ба за ма по да та ка. Но ви ин тер нет до мен.post Два кључ на про јек та УПУ-а (Uni versal Po stal Union) о ко ји ма се го во ри ло пред пред став ни ци ма пе де се так европских по штан ских опе ра те ра у Та ли ну јесу.post, под сло га ном Елек трон ско пи смо је пи смо и Елек трон ска по штанска мар ка. Пр ви под ра зу ме ва но ви ин тер нет до мен.post, на ко јем ће се пред ставља ти све по штан ске упра ве (нпр. Како објашњава наш саговорник, то је највиши домен који ће свим корисницима Интернета на свету омогућити лак приступ информацијама поштанских управа. Баш због поверења у пошту као институцију која деценијама обезбеђује поуздане и квалитетне поштанске сервисе, очекује се да ће велики број корисника почети да користи и ову пошту. Такође, биће омогућено и да се сва електронска пошта испоручи и физички, на традиционални начин. Након тестирања током 2005, планира се да овај пројекат заживи већ до априла Очигледна је стратегија УПУ да поштанске управе због пада класичних услуга, буду провајдери интернет сервиса, при чему ће пројекат домена.post омогућити значајно место на тржишту. Наше предузеће је у овом смислу у извесној предности, јер је већ провајдер интернет сервиса. Важно је да са овом стратегијом УПУ-а упознамо надлежна министарства, као и да поведемо рачуна о евентуалном плану реструктурирања ПТТ-нета, каже Јовановић. Електронска поштанска марка Други битан пројекат за период је ЕПМ електронска поштанска марка. ЕПМ се заснива на инфраструктури јавних кључева (PKI), односно дигиталном потпису. Како сазнајемо, до краја планира се формирање мреже ЕПМ провајдера (већ је имају Португалска, Италијанска и Француска пошта), а требало би да почетком пројекат у потпуности заживи. Према очекивањима, највећи корисник овог пројекта биће индустрија у најширем смислу. Занимљив је и податак да у имплементацији активно учествују Microsoft и Adobe. У вези са овим, Јовановић мисли да је Пошта Србије испред многих европских управа јер је завршила пројекат PKI и промовисала сертификационо тело. У стратешком Поште у Естонији ситничарнице плану Предузећа од до је и пројекат ЕПМ. Интересујући се које пословне софтвере користе друге поштанске управе, наши представници су добили информације да је углавном реч о имплементирању готових софтвера SAP поседује већина европских пошта. Ово није стога што управе немају развијене сопствене пословне софтвере, већ што их на то тера законска регулатива. Очекује се да се у Србији током донесе закон који ће уредити израду годишњих финансијских извештаја и резултата пословања, кроз дефинисања скупа лиценцних софтвера који се могу користити у ту сврху. Када се узме у обзир и почетак примене Закона о порезу на додатну вредност, недвосмислено је да Пошта Србије што пре треба да отпочне имплементацију SAP софтверског решења, истиче Јовановић. Н. Маринковић Од осталих утисака наш саговорник издваја да је Естонска пошта претрпела велике промене. У овој земљи, која је у последњој тури добила визу за Европску унију, живи око становника, а функционише само 500 пошта, које личе на праве мале ситничарнице, односно мини-продавнице робе широке потрошње, новинских издања, лотоа и слично. У поштама постоје и фотокопир апарати, а обавезне су и фискалне касе, а уведени су и бар-код читачи. Наши директори су имали прилике да посете и Главни поштански центар и да виде савремене машине за аутоматизацију прераде писама и пакета. Општи утисак са овог форума у Талину јесте да Пошта Србије хвата електронски корак са Европом, али да заостаје у модернизацији традиционалних поштанских сервиса, а поготово у фази прераде пошиљака, закључује Јовановић.

25 Савремена пошта О УСЛУ ГА МА ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ: ЗА ДО ВО ЉАН КО РИ СНИК ЗА У ВЕК КО РИ СНИК (4) Најjеф ти ни је по слов но огла ша ва ње ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср би ја ну ди и могућ ност по слов ног огла ша ва ња, из најмљи ва њем огла сног про сто ра у по шта ма. Овaj из у зет но ефи ка сан и ап со лут но најјеф ти ни ји на чин ре кла ми ра ња прoи зво да и услу га, ни је, на жа лост, че сто ко ри шћен. У по след њу го ди ну-две пла ка ти ра ње по по шта ма ко ри сти ло је тек три де се так ко ри сни ка. Из ло жи те се по гле ди ма ми ли о на Услу га је за жи ве ла го ди не под сло га ном Из ло жи те се по гле ди ма ми лио на. И та да је По шта има ла слу ха да је основ ни пред у слов успе шно сти по словних љу ди огла ша ва ње, као нај кра ћи пут до ко ри сни ка и по тро ша ча. Још од ла тинске из ре ке До бра ре кла ма до бра прода ја, до ду хо ви те опа ске са вре ме ника да је по сло ва ње без ре кла ме исто вет но нами ги ва њу де вој ци у мра ку, зна но је да је нај ску пља про па ган да она ко ју ни ко не ви ди. Али ни је јед но став но ни иза бра ти пра ви ме диј. Ре кла ме на ТВ или на ра дију не под ра зу ме ва ауто мат ски ефе кат, јер ве ли ки број љу ди не гле да баш тај програм или не слу ша ту ра дио ста ни цу. У штам пи се пак по глед по тро ша ча на једној ре кла ми за др жи око три де сет се кунди. Пла ка ти на јав ним ме сти ма пре жи ве тек не ко ли ко да на. Да би се из бе гли сви про бле ми, ре ше ње је да се пла кат са рекла мом или по слов ном по ру ком из ло жи на нај ви дљи ви јем ме сту у шал тер са ли. До дат на је по год ност што По шта и брине о за шти ти пла ка та, и о свом тро шку га за ста кљу је и ура мљу је. Пре по зна ли пред но сти огла шава ња у по шта ма На ли сти ко ри сни ка по слов ног оглаша ва ња у по шта ма до са да су нај че шће би ли про из во ђа чи пи ћа, хра не и ко змети ке, оси гу ра ва ју ћа дру штва, ауто-ку ће, шко ле стра них је зи ка, пле сни сту ди ји и слич но. За ни мљи во је да је је дан од кори сни ка и Б-92 а. д., иако, као ве ли ка и по зна та ме диј ска ку ћа, има соп ствене по тен ци ја ле огла ша ва ња. Да би се сте кла пра ва сли ка о оправданости избора ове врсте оглашавања, ва жно је и сло во ста ти сти ке: ако има мо домаћинстава, бар једном месечно не ко из по ро ди це до ђе у по шту да би из ми рио ра чу не, и ако то ме до да мо ко рисни ке пен зи ја, ко ји до ла зе два пу та у месецу, плус власнике текућих рачуна и све оне ко ји су у по шти ра ди сла ња пи са ма и пакета, добијамо рачуницу да месечно кроз по ште Ср би је про ђе око шест ми ли о- на гра ђа на, што зна чи чак 70 ми ли о на корисника годишње. У шалтер салама сви се у просеку задрже десетак минута. Док че- Милољуб Шолајић ка ју да бу ду услу же ни, па жњу ће им си гурно при ву ћи пла ка ти, што је и на чин да се са зна за раз не по ну де. Бу ди те ви ђе ни Сет огла ша ва ња у По шти, под кри лати цом Бу ди те ви ђе ни, чи не три по нуђе не ве ли чи не пла ка та: нај ве ћи, Б1, има ди мен зи је 70,7 x 100 cm, сред њи Б2 50 x 70,7 cm и нај ма њи Б3 35,3 x 50 cm. Ми ни мал ни пе ри од за ку па огла сног просто ра је 30 да на. Сва ко мо же да иза бе ре под руч је на коме же ли да пла си ра сво је пла ка те уко лико је реч о по је ди ним или свим по шта ма на те ри то ри ји са мо јед не рад не је ди ни це, уго вор се скла па са том РЈ, а уко ли ко је у пи та њу ре кла ми ра ње у ви ше ре ги ја Преду зе ћа, уго вор се скла па са Ди рек ци јом за услу ге, об ја шња ва Мил ољу б Шол ај ић, шеф Слу жбе за про да ју услу га, до да ју ћи да су ко ри сни ци ма за ову услу гу на распо ла га њу 92 по ште у це лој Ср би ји, од носно укуп но 914 пла кат них ме ста. Ка да је реч о це на ма по је ди нач ног плака ти ра ња (за ку п јед ног пла кат ног ме ста од ре ђе ног фор ма та у пошти по ко ри сни ко вом из бо ру), ра чу на ју ћи и по ре ске оба ве зе, оне из но се: за нај ве ћи пла кат ди на ра, за сред њи и за нај ма њи 778 ди на ра. Међутим, примамљива је и по ну да па кет-пла ка ти ра ња у пошта ма што зна чи за куп јед ног плакатног места у више одабраних пошта. Пакети подразумевају шест, 20, 40 или 67 по шта, а цене су: за највеће плакате Б , , и ; за сред ње Б2 6,610, 13025, и ; и за нај ма ње Б3 4,471, 9.798, 10,300 и Милољуб Шолајић каже да би смелијом пропагандном активношћу ова услуга била чешће коришћена: Тражња може да ра сте са мо ако ко ри сник зна шта то Пошта за пра во ну ди. И ов де тре ба по но ви ти прак су ко ја је при ме ње на и у пред ста вљању директне поште не чекати корисника, већ кре ну ти ка ње му. За то у овој го ди ни бележимо 27,5 милиона адресованих и неадресованих директних писама. Осим ове вр сте огла ша ва ња, По шта се озбиљно припрема да понуди продају огласног про сто ра у шал тер са ла ма на диспле ји ма, на пла зма и обич ним екра ни ма, на по до ви ма као и мо гућ но сти за џамбо-гра фи ку на ПТТ објек ти ма, огла ша вање на доставним возилима и слично. Н. Ма рин ко вић БЕ ЛЕ ЖИ МО Кад по ра стем, би ћу по штар Да је за ни ма ње по што но ше би ло и оста ло атрак тив но и при ма мљи во, потвр ђу је и фо то гра фи ја ше сто го ди шњег Не ма ње Мар ко ви ћа, ко ји је од лу чио да се за ма скен бал у свом об да ни шту преру ши у по шта ра. Као што ви ди те, опремљен по по след њој по штан ској мо ди, по слов но озби љан и екс пе ди ти ван, реша ва про бле ме на ре јо ну! По сле ве се ле ма ска ра де, Не ма ња је од лу чио да оде право у пра ву по шту. За по сле ни у сје нич ком по штан ском ко лек ти ву са сим па ти ја ма су до че ка ли бу ду ћег ко ле гу. Н. М. број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 25

26 Синдикати ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар НА КРАЈУ ГОДИНЕ: АЛЕКСАНДАР ПАВЛОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ: Упркос свему успешна година нај ак ту ел ни јим зби ва њи ма у Пре ду - О зе ћу раз го ва ра мо са Алек сан дром Па вло ви ћем, чел ни ком Син ди ка та ПТТ Ср би је. У овај го ди ни је Син ди кат ПТТ Срби је су о чио се са мно гим ис ку ше њи ма. Ка ко оце њу је те рад Син ди ка та у 2004? Са ко јим те шко ћа ма сте се су сре та ли и на ко јим по љи ма је, по ва шем ми шљењу, оства рен успех, а где не? Го ди на иза нас је би ла из у зет но тешка и пу но ло мо ва про ме ње на је цела вла да, ре сор ни ми ни стар, ге не рал ни ди рек тор Пред у зе ћа, али јед но ни је проме ње но: др жа ва и да ље не ма кон цеп цију и ви ђе ње ка ко тре ба да из гле да но ва по шта. Оно у шта сам си гу ран, а ве за но је за Син ди кат, је сте да ре зул та ти ни када не мо гу да бу ду аде кват ни тру ду који је уло жен да се до њих до ђе. За то на пи та ње да ли сам за до во љан мо гу да одго во рим да је сам, али ако ме пи та те да ли смо ура ди ли све што је тре ба ло, он да је од го вор не. Успех смо си гур но оствари ли, ма да не ко ме мо жда не из гле да тако, али ако се има у ви ду и си ту а ци ја у окру же њу, при ти сак ме ђу на род не за једни це, не ра зу ме ва ње Вла де Ср би је око одо бра ва ња по ве ћа ња цена, ка шње ње но вог за кона о по шти, ми слим да се ни је мо гло ви ше. Ка ко ће те ћи процес ре струк ту ри ра ња у Пред у зе ћу и ка кве ће би ти ак тив но сти Син ди ка та ПТТ Ср би је у за шти ти за по сле них од евен ту ал не по ја ве ви шка рад не сна ге? Шта је са пред ло гом о добро вољ ном од ла ску рад ника По ште у пен зи ју или из Пред у зе ћа? У про цес ре струк ту ри ра ња се конач но кре ну ло и мо рам да при знам да смо га се у по чет ку пла ши ли, па смо бучно ре а го ва ли на сва ки по мен те ре чи, али, са ове дис тан це, ми слим да се свест љу ди про ме ни ла и да смо сви схва ти ли да у тај по сао мо ра мо да уђе мо. Ме ђутим, то мо ра да бу де ре струк ту ри ра ње у сми слу мо дер ни зо ва ња по штан ског си сте ма, а не рас про да ја Пред у зе ћа на ма ла вра та. Што се ти че до бро вољ ног од ла ска из Пред у зе ћа, у не фор мал ним ан ке та ма Чињеница је да радимо добро, да су запослени одговорни, да посла има, али и да сви желимо да будемо адекватно плаћени. Минимум који можемо да прихватимо је да у току године плата контролисано расте, али да буде мања са тим не могу да се помирим! при ме ти ли смо да по сто ји ве ли ко ин тере со ва ње ме ђу за по сле ни ма, под условом да се то ура ди као у Те ле ко му. Три че твр ти не љу ди ко ји су уче ство ва ли у ан ке ти из ја сни ли су се по вољ но о тој иде ји. О де та љи ма још ни смо зва нично раз го ва ра ли, али си гур но је да неће мо до зво ли ти да се усво ји би ло шта што би вре ђа ло до сто јан ство на ших рад ни ка. Би ло је пред ви ђе но да пла те за по сле них у По шти Ср би је по ра сту ове го ди не у скла ду са пројек то ва ном сто пом инфла ци је. Она ће, пре ма про ра чу ни ма струч њака, у го ди ни пре баци ти 12 од сто, а пла те рад ни ка ПТТ-а по ра сле су са мо 5,6 про це на та. Да ли је Син ди кат ПТТ Ср би је мо гао да се из бори за ви ше? Пла те иду она ко ка ко иду... Трина е сту пла ту сма трам на шим успе хом, а не у спе хом то што смо од ми ни стра фи нан си ја до би ли обе ћа ња да ће за раде ра сти у скла ду са ово го ди шњом инфла ци јом, ко ја је тре ба ло да бу де 8,5 од сто, а тих 8,5 по сто смо на вод но доби ли, али зна мо ка ко: не на де цем бар ску пла ту, не го на про сек из го ди не! Ин си сти рам на прин ци пу да же ли мо да ува жи мо све објек тив не окол но сти, али да се обе ћа ња ми ни стра ис пу не. Чак и 3-4 по сто би нам од го ва ра ло да из гу ра мо не ке ства ри у си сте ма ти за цији по ве ћа ње пла та за по сле ни ма у произ вод њи кроз но ве ко е фи ци јен те. Што се го ди не ти че, сви зна мо да ће она би ти те шка, да нам клуб по ве ри лаца усло вља ва от пис ду га али да раст јав не по тро шње мо ра да се кон тро лише. Чи ње ни ца је да ра ди мо до бро, да су за по сле ни од го вор ни, да по сла има, али да сви же ли мо да бу де мо аде кватно пла ће ни. Ми ни мум ко ји мо же мо да при хва ти мо је да у то ку го ди не пла та кон тро ли са но ра сте, али да бу де ма ња са тим не мо гу да се по ми рим! За што је за пе ло у ра ду Кон фе дера ци је сло бод них син ди ка та? Има до ста раз ло га за то оправда них и нео прав да них, објек тив них и су бјек тив них, а ја сам у име овог синди ка та за ин те ре со ван да Кон фе де ра ци ја за жи ви јер је то сјај на иде ја. Игра чи у том ти му су из у зет но ја ки по је дин ци и, по сле до ста лу та ња, до шли смо у сво јевр стан ва ку ум, али ми слим да ће ствари мо ра ти вр ло бр зо да се ре ша ва ју и оче ку јем да се скуп шти на са зо ве кра јем ја ну а ра. Ако Кон фе де ра ци ја у нај кра ћем ро ку не за жи ви она ко ка ко смо пла нира ли, он да ће мо мо ра ти да пре ду зме мо но ву ини ци ја ти ву, јер је јед на сјај на идеја при лич но де вал ви ра на. Ва ша по ру ка члан ству пред празнике? У на ред ној го ди ни оче ку је нас процес ре струк ту ри ра ња Пред у зе ћа и ми ће мо ин си сти ра ти да се па ре од при вати за ци је де ло ва ко ји се из два ја ју из систе ма вра те у ПТТ и да се ис ко ри сте за ин ве сти ци је и за со ци јал ни про грам. Што се пла та ти че, на ша ини ци ја ти ва за по ве ћа ње ма се по сто ји, не ће мо ићи главом кро за зид, али ће мо тра жи ти за штиту свих на ших пра ва. Же лим свим за по сле ни ма сва ку сре ћу и до бро здра вље у го ди ни! Же лим да сва ко да до при нос оно ли ко ко ли ко мо же. Мо ра мо да бу де мо све сни да ћемо би ти ја ки у од но си ма пре ма др жави и по сло дав цу тач но оно ли ко ко ли ко нам је ја ка ба за и ко ли ко она же ли да се ак тив но укљу чи у про це се од ко јих сви ми за ви си мо у бу дућ но сти. Вла дан Ђа ко вач ки

27 Синдикати НА КРА ЈУ ГО ДИ НЕ: СНЕ ЖА НА МАР КО ВИЋ, ПРЕД СЕД НИК СИН ДИ КА ТА ЈП ПТТ СА О БРА ЋА ЈА СР БИ ЈА НЕ ЗА ВИ СНОСТ Мно го смо ра ди ли и до ста ура ди ли Си гур на сам да ће мо се про бле мом ни ских за ра да у ПТТ си сте му по за ба ви ти од мах по сле пра зни ка, али, с дру ге стра не, чи ни ми се да се у на ред ном пе ри о ду ни шта ре во лу ци о нар но по во дом тог пи та њa не ће де си ти, јер ће ма са за пла те и да ље би ти за мр зну та, а Ми ни старство фи нан си ја сма тра да је је ди ни на чин да се лич ни до хо ци у По шти по ве ћа ју сма ње ње бро ја за по сле них рој ни су про бле ми са ко ји ма се су- ча ва мо има мо ве ли ки број за- Бо по сле них у Пред у зе ћу, огра ни че на нам је ма са за за ра де, др жа ва нам не до зво ља ва по ве ћа ње це на по штан ских услу га, ма да су нам тро шко ви све ве ћи због дру гих по ску пље ња (го ри во, на при мер), ка же пред сед ник Син ди ка та ПТТ рад ни ка Неза ви сност Сне жа на Мар ко вић на по четку раз го во ра, до да ју ћи да оче ку је да ће у нај ско ри је вре ме те те шко ће би ти раз реше не, са мо је по треб но ма ло стр пље ња за по сле них у По шти Ср би је. У овој го ди ни Син ди кат ПТТ радни ка Не за ви сност имао је мно го ак тивно сти: бор ба за но ви ко лек тив ни уго вор, по че так ре струк ту ри ра ња Пред у зе ћа, ини ци ја ти ва за до бро вољ ни од ла зак запо сле них у пен зи ју... Ка ко Ви оце њу је те рад Син ди ка та у го ди ни и где је, по Ва шем ми шље њу, оства рен успех, а где ни је? Раз ло зи за не за до вољ ство мо гу се увек на ћи, и шта год се се ура ди ло, би ће оних ко ји су не за до вољ ни. Знам да смо за и ста мно го ра ди ли и лич но сам за довољ на ра дом син ди ка та Не за ви сност. Пот пи сан је КУ, ак тив но се ра ди на из ради но ве си сте ма ти за ци је ко јом ће се да ти ве ћи зна чај рад ни ци ма у тех но ло ги ји, запо че ли смо бит ку за ак ци је, по ве ћа ни су при хо ди услу га, сма њен ни во за ду же ности. За ра де су ре ал но па ле у од но су на про шлу го ди ну и то је чи ње ни ца са којом се су сре ће мо и ко ју по ку ша ва мо да до ве де мо у не ке ре ал не окви ре. Би ло је пред ви ђе но да пла те за после них у По шти Ср би је по ра сту ове годи не у скла ду са про јек то ва ном сто пом ин фла ци је од 8,5 про це на та. Ин фла ција ће, пре ма про ра чу ни ма струч ња ка, у пре ћи 12 од сто, а пла те рад ни ка ПТТ-а по ра сле су са мо 5,6 про це на та. Да ли је Син ди кат ПТТ Не за ви сност мо гао да се из бо ри за ви ше? Мак си мум си гур но ни смо по сти гли и ве о ма сам не за до вољ на због то га. Мислим да ни је у ре ду да нам за ра де у го ди ни ре ал но бу ду сма ње не, ма да смо ми ин си сти ра ли да нам Ми ни стар ство фи нан си ја одо бри по ве ћа ње у скла ду са ра стом ин фла ци је. Чи ни ми се да Вла ди Ср би је ни је од го ва ра ло да нам за ра де пора сту пред крај го ди не, али смо, с дру ге стра не, из у зет но ла ко до би ли одо бре ње за ис пла ту за ра де из про це ње не до би ти, та ко да ми се чи ни да је ту Вла да на прави ла ком про мис са ма са со бом. Си гур на сам да ће мо се про бле мом ни ских за рада у ПТТ си сте му по за ба ви ти од мах после пра зни ка, али, с дру ге стра не, чи ни ми се да се у на ред ном пе ри о ду ни шта ре во лу ци о нар но по во дом тог пи та ња неће де си ти, јер ће ма са за пла те и да ље би ти за мр зну та, а Ми ни стар ство фи нанси ја сма тра да је је ди ни на чин да се лични до хо ци у По шти по ве ћа ју сма ње ње бро ја за по сле них. Же лим да на по ме нем и да је ис пла та три на е сте пла те за слу га на шег ге не рал ног ди рек то ра, ко га смо ми са мо под ста кли да сми сли на чин ка ко да олак ша те жак ма те ри јал ни по ло жај на ших рад ни ка. Ка ко те че ак ци ја сти му ли са ња добро вољ ног од ла ска за по сле них у пен зи ју или из Пред у зе ћа? Пре ма ре чи ма ге не рал ног ди рек тора По ште Ср би је, ре пу блич ка вла да очеку је да Пред у зе ће у го ди ни сма њи број за по сле них за Син ди кат Не зави сност је пред ло жио ге не рал ном ди ректо ру да се, као је дан од на чи на ре ша ва ње овог про бле ма, офор ми фонд за сти му лиса ње до бро вољ ног од ла ска из Пред у зе ћа уз од го ва ра ју ћу нов ча ну на док на ду, што је он и при хва тио. Уко ли ко обез бе ди мо до вољ но сред ста ва за тај фонд, а на дам се да хо ће мо, пре ма по да ци ма ко ји ма сада рас по ла же мо, из ПТТ-а би у годи ни оти шло ви ше од за по сле них, на рав но, на до бро вољ ној ба зи. Ко ји ће би ти основ ни прав ци дело ва ња Син ди ка та ПТТ Ср би је у на редној го ди ни? Глав ни прав ци ће нам сва ка ко би ти: бор ба за оства ри ва ње пра ва на по де лу бес плат них ак ци ја, ре ша ва ње про бле ма при ли ком про це са ре струк ту ри ра ња Преду зе ћа, рад на сти му ли са њу до бро вољ ног од ла ска из По ште Ср би је, си сте ма ти за ција рад них ме ста ка ко би се да ло на зна чају рад ни ци ма у тех но ло ги ји... Ва ша по ру ка члан ству пред но вого ди шње и бо жић не пра зни ке? Во ле ла бих да мо гу члан ству да пору чим да нас сле де ће го ди не оче ку ју лепши да ни, ве ће за ра де и бо љи так у сва ком по гле ду. На жа лост, то не мо гу да обе ћам, од но сно мо гу, али не же лим, и то из простог раз ло га што то ни је исти на и што су то бај ке за де цу, а ми смо ипак озбиљ ни и зре ли љу ди. Ре ал но је оче ки ва ти да се заједничким снагама, разумно, без емоција, су о чи мо са, на жа лост, ве о ма те шким вре ме ни ма и ло мо ви ма ко ји нас оче ку ју. Чланству, као и свим запосленима, желим да по ру чим да ви ше не го икад во де рачу на о свом пред у зе ћу, да чу ва ју ње го ву имо ви ну и углед, без об зи ра на ма те ријал ну мо ти ви са ност, јер са мо та ко мо жемо оче ки ва ти бо ље да не и на тај на чин ће мо вра ти ти углед и до сто јан ство ПТТу и сва ком на шем рад ни ку, а син ди кат ће би ти увек ту да сва ком по је дин цу по могне и по др жи га да се из бо ри са но во на сталом си ту а ци јом и да је пре ва зи ђе. Свим члановима Синдиката, њиховим породицама, као и осталим запосленим радницима, честитам новогодишње и божићне празнике. Желим им пуно среће, здравља и пара, а нама берићетну синдикалну пословну годину, којом ћемо поставити чврст те мељ за све оне сле де ће го ди не у ко ји ма очекујемо боље дане за све нас! Вла дан Ђа ко вач ки број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 27

28 Синдикати СВИ СИН ДИ КА ТИ У ПО ШТИ И ТЕ ЛЕ КО МУ КО НАЧ НО ПО СТИ ГЛИ СПО РА ЗУМ Уме сто Кон зор ци ју ма Са вет По сле ви ше не дељ ног пре го ва ра ња, сви син ди ка ти По ште и Те ле ко ма пот пи са ли су 26. но вем бра спо ра зум о фор ми ра њу Са ве та ко ји ће се бо ри ти за пра во са да шњих и бив ших рад ни ка ова два пред у зе ћа на бес плат не ак ци је. Спо ра зум су пот пи са ли Син ди кат ПТТ Ср би ја, Син ди кат ЈП ПТТ са о- бра ћа ја Ср би ја Не за ви сност, Једин стве ни син ди кат Те ле ко ма Ср би је, Син ди кат Те ле ко ма Ср би ја, Син ди кат Те ле ком Ср би ја а. д. Не за ви сност, Но ви син ди кат Те ле ком, Ре пу блич ки ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈА СИН ДИ КА ТА ПТТ РАД НИ КА НЕ ЗА ВИ СНОСТ НА СЕ МИ НА РУ У НЕ МАЧ КОЈ Дра го це на ис ку ства Де ле га ци ја Син ди ка та ПТТ рад ни ка Не за ви сност би ла је на тро днев ном семи на ру у Не мач кој, у гра ду Бин ге ну, у орга ни за ци ји не мач ког син ди ка та Вер ди. У де ле га ци ји су би ли Сне жа на Мар ко вић, пред сед ник Син ди ка та Не за ви сност у По шти Ср би је, и Ми лош Гра бун џи ја, секре тар Гран ског син ди ка та са о бра ћа ја и те ле ко му ни ка ци ја Не за ви сност. од бор Удру же ња пен зи о не ра ПТТ сао бра ћа ја Ср би је и Син ди кат пен зи о нера по ште и те ле ко му ни ка ци ја Ср би је. ћих ба на ка на кон ти нен ту, ка же Сне жана Мар ко вић. У рад ном де лу по се те срп ски по штари уче ство ва ли су на се ми на ру на ко ме је је дан део био пред ви ђен за пре зен таци је син ди ка ла ца из сва ке зе мље (учество ва ли су пред став ни ци по шта ра из Аустри је, Ита ли је, Ма ђар ске, Сло вачке, Хр ват ске, Че шке, Пољ ске и СЦГ), а дру ги за из ла га ње про бле ма са ко ји ма Пр ви са ста нак са по сло вод стви ма Поште и Те ле ко ма чла но ви Са ве та има ли су 1. де цем бра. се су о ча ва ју у окви ру пред у зе ћа и са пред став ни ци ма др жа ве. На ша де ле гаци ја је, ка ко ис ти че Мар ко ви ће ва, имала за па жен на ступ, пред ста ви ла лич ну кар ту По ште Ср би је и Син ди ка та Не зави сност и го во ри ла о ак ту ел но сти ма у ПТТ-у, раз го во ри ма у Вла ди Ср би је и у ре сор ном ми ни стар ству. Сле де ћи се минар би ће одр жан у Сло вач кој. Текстови: Владан Ђаковачки ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Пр вог да на по се те на ши син ди калци би ли су у се ди шту Не мач ке по ште у Бо ну, где су мо гли да се упо зна ју са ра дом овог ги ган та ко ји да нас оства рује по ло ви ну сво јих при хо да у ино странству. У пред у зе ће ра ди до ста вља ча и они по кри ва ју до ма ћин ста ва. Не мач ка по шта је да нас, са 70 ми ли о- на по ши ља ка днев но, во де ћи ис по ру чилац пи са ма у Евро пи. У окви ру Не мач ке по ште ра ди DHL, ко ји по се ду је во зи ла и 420 ави о- на, пре ко ко јих ис по ру чу је по шиљ ке у ви ше од 100 зе ма ља. Осим то га, ви де ли смо и ка ко ра ди Пост бан ка, ко ја је, са 11,8 ми ли о на ко ри сни ка, јед на од во де- ЈУ БИ ЛЕЈ СИН ДИ КА ТА ПО ШТЕ И ТЕ ЛЕ КО МА НЕ ЗА ВИ СНОСТ Про сла вље на де се то го ди шњи ца Де се то го ди шњи ца по стоја ња син ди ка та По ште и Те леко ма Не за ви сност све ча но је обе ле же на 11. но вем бра у хо те лу Зе лен ка да на Злати бо ру. Све ча но сти су прису ство ва ли пред став ни ци при ја тељ ских по штан ских син ди ка та из Хр ват ске, Босне и Хер це го ви не и Ма ке дони је и чла но ви по сло вод ства По ште Ср би је. Тру ди ће мо се да ши ром отво ре них очи ју мо три мо на сва ки потез и по сло вод ства и др жа ве пре ма Пошти и Те ле ко му. При о ри те ти су нам ак тив но уче шће у про це си ма ре струк тури ра ња Пред у зе ћа, бор ба да за по сле ни и ПТТ пен зи о не ри оства ре сво је ле гално пра во на вла снич ке ак ци је, а по себну па жњу, као и до са да, посветићемо оства ре њу бо љег стан дар да за по слених, ис та кла је Сне жа на Мар ко вић, пред сед ник Син ди ка та ПТТ рад ни ка Не за ви сност. На све ча ној сед ни ци нај за слу жни јим ак ти ви сти ма син ди ка та по де ље не су захвал ни це, а по том се у ре сто ра ну Рујно на ста ви ло са сла вљем.

29 Из стручног угла СТРУЧ НО ВИ ЂЕ ЊЕ СУ ТРА ШЊИ ЦЕ: ИЗ БОР СА ПОСТ ФЕ СТА (6) Ре ше ње за не рен та бил не по ште: тран сфор ма ци ја у уго вор не Мир ја на Три фу но вић је ре фе ра том Пла ни ра ње по штан ске мре же у рурал ним под руч ји ма, по ку ша ла да са гле да при ме ну ви ше кри те ри јум ске ана лизе у тран сфор ма ци ји не рен та бил них по шта. На кон крет ном при ме ру РЈ Кра гу је вац ко ри шће њем ТOPSIS ме то де, по ка за ла је ка ко по у зда но од ре ди ти ко је по ште не по кри ва ју основ не тро шко ве по сло ва ња, ка ко по при о ри те ти ма ран ги ра ти те радне сре ди не у са ста ву јед не РЈ. По ми ри ти до ступ ност и економичност поштанске услуге На ша са го вор ни ца об ја шња ва да ни је слу чај но што се опре де ли ла баш за ову, све ак ту ел ни ју по штан ску те му ка ко ускла ди ти ква ли тет но и ис пла ти во услу жи ва ње. То ком приправ нич ког ста жа упо зна ла сам цео тех но ло шки про цес. Тад сам има ла и кон кре тан за да так ре ше ње дис ло ка ци је ПЦ у Ла по во. Да бих сни ми ла си ту а ци ју у РЈ и при ку пи ла оби ље по треб них по дата ка, об и шла сам сва ку по шту, упо зна ла њи хо ва по сло ва ња, рад ни ке, па и ко ри снике. Та ко сам по ступ но сте кла це ло ви ту сли ку о кра гу је вач кој РЈ. Тај ела бо рат био је осно ва мо јих да љих ин те ре со ва ња, јер же ле ла сам да до ђем до кон крет ног моде ла за ме ре ње про фи та бил но сти ма лих по шта, ка ко их ран ги ра ти и ка ко уоп ште пла ни ра ти по штан ску мре жу. У до са да шњој прак си, као ре ше ње про бле ма по шта ко је не по кри ва ју сво је тро шко ве, ра ђе не су на мен ске ана ли зе о по ве ћа њу по сто је ћих или уво ђе њу нових услу га. Не ке по ште су за др жа ле орга ни за ци о ни об лик, али је сма њен број рад ни ка. Ако ове ме ре не би уро ди ле плодом, сле дио би пред лог за ре ор га ни за цију или уки да ње. Ми мо ра мо узе ти у об зир оправ дане при го во ре гра ђа на да у овом мо мен ту на од ре ђе ним под руч ји ма мре жа ни је довољ но раз ви је на. Ка ко је отва ра ње но вих по шта озби љан ин ве сти ци о ни по ду хват, екс пло а та ци о ни кри те ри ју ми до ми ни ра ју над ко ри снич ким. По ми ре ње ових, на изглед опреч них зах те ва је сте у ори јен таци ји на еко но мич ни је об ли ке по крет на по шта, из дво је ни шал тер, уго вор на по шта и уго вор ни шал тер, на во ди Мир ја на ис тичу ћи да је за од лу чи ва ње о дру гој, уго ворној стра ни, ло ка ци ји, до став ном под руч ју и, уоп ште, о ре до сле ду тран сфор ми са ња кла сич них по шта у уго вор не, нео п ход но при ме њи ва ти раз ли чи та на уч на до стигну ћа. Упра во ту она пред ла же ви ше крите ри јум ске ана ли зе, пр вен стве но што су јед но кри те ри јум ске оп ти ми за ци је за снова не на ја сним ма те ма тич ким фор му лаци ја ма за да та ка и при ме ни ег закт них ме то да у ре ша ва њу, те ис кљу чу ју ути цај до но си о ца од лу ке. У РЈ Кра гу је вац пуно уго вор них по шта По штан ску мре жу кра гу је вач ке РЈ чине 63 по ште (у оп шти на ма Кра гу је вац, Аран ђе ло вац, То по ла, Ла по во и Кнић), По штан ски цен тар и Ауто га ра жа. У просе ку, на јед ну по шту до ла зи ста новни ка. Ова РЈ има 115 шал те ра, а по шиљ ке се при ку пља ју и по сред ством 235 ков чежи ћа. До став но под руч је је по де ље но на 183 ре јо на, од ко јих су 102 уже до ста ве, 73 ши ре, два ТТ и кеш екс прес, и шест ре јо на спе ци ја ли зо ва не до ста ве. У екс плоа та ци ји је и 496 пре гра да ка и 11 де поа. За пре нос по шиљ ка ко ри сти се 19 путнич ких и 13 те рет них во зи ла. По ред кла сич них, у овој РЈ функ ци о- ни ше и 12 уго вор них по шта, као и два уго вор на и три из дво је на шал те ра. Пр ва уго вор на по шта отво ре на је 1996, а по следња у ја ну а ру ове го ди не три су на ста- ле тран сфор ма ци јом бив ших кла сич них по шта, а де вет њих као но во о тво ре не. РЈ Кра гу је вац је, за пра во, по бро ју уговор них по шта на свом под руч ју ме ђу пр ви ма у Пред у зе ћу. Оне су се у тој сре ди ни по ка за ле као нај и спла ти ви је ре ше ње при тран сфор ма ци ји не профи та бил них по шта, чи ме не гу бе ни По шта ни ко ри сни ци. Овај вид орга ни за ци је ра да под ра зу ме ва са радњу са прав ним ли ци ма, са ко ји ма се скла па ју уго во ри о за јед нич ком посло ва њу у пру жа њу по штан ских услуга. По шта за рад уго вор них по шта не ма ни ка квих рас хо да, а про фит се де ли по де фи ни са ном про цен ту. Та ко, у про шлој го ди ни у РЈ Кра гује вац, уго вор не по ште у укуп ној доби ти уче ству ју са 2,12 по сто, иако чи не 7,56 по сто од бро ја по шта. Тако ђе, оне су при хо до ва ле око 6,3 мили о на ди на ра, од че га је РЈ при па ло око 4,5 ми ли о на. ТOPSIS ме то да TOP SIS (Teh ni que for Or der Pre fe ren ce by Si mi la rity to Ideal Sоlution) пре ци зни је под ра зу ме ва тех ни ку за утвр ђи ва ње префе рент них ре ше ња на осно ву слич но сти са иде ал ним ре ше њем. При примени TOPSIS методе, за матрицу ула зних по да та ка ко ри сти ла је 22 алтер на ти ве и шест кри те ри ју ма. Ода бра ни кри те ри ју ми, по ко ји ма се вр ши ран ги рање ал тер на ти ве, је су: обим услу га, про сечан при ход, ред по ште, број ста нов ни ка (сви тро шков ни кри те ри ју ми), а пре о стала два про се чан тро шак и број рад ни ка је су бе не фит ни. Ко на чан ис ход гла сио је: од 63 по ште у РЈ ис под гра ни це рен таби ли те та по слу ју 22, од но сно 34,92 по сто, а њи хов ре до след је Б. Бр до, Л. Се ло, Ђур ђе во, Ди во стин, Бр зан, Ба ре, Стра гари, Кор ман, Ба ња, Бе ло сав це, Ора шац, Је ло вик, Г. Тр на ва, Лу жни це, Чу мић, Гу бере вац, За бој ни ца, То по ни ца, Гру жа, Де сими ро вац, Бад ње вац и Стој ник. Са рад њу по ну ди ти пр во ПТТ рад ни ци ма Три фу но ви ће ва у ра ду по себ ну па жњу по све ћу је и ефек ти ма тран сфор ма ци је. Та ко ис ти че да, уко ли ко не ка по шта има број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 29

30 Из стручног угла ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар ма ле гу бит ке, или их не ма сва ког ме сеца, њен рад тре ба пра ти ти и за дра жа ти ор га ни за ци о ну фор му ако има по зи тивних на зна ка. Та мо где је нео п ход на ре орга ни за ци ја, нај пре тре ба пре ра спо де ли ти рад но вре ме управ ник по ло ви ну вре мена иде на до ста ву, те по шта сма њу је расхо де за из нос пла те јед ног до ста вља ча. Исти на, исти тро шко ви пре ли ли би се у не ку дру гу по шту где би пре шао до стављач, те би рас хо ди РЈ за пла те за по слених оста ли исти (у РЈ Кра гу је вац они чи не 70 по сто од укуп них тро шко ва). Негде је до вољ на тран сфор ма ци ја у уго ворну по шту са мо де ла до став ног под руч ја. Сма ње ње јед ног до ста вља ча, као ре ше ње рен та бил но сти по је ди них по шта, у ди ректној је ве зи са но вим ро ко ви ма уру че ња, про пи са них Оп штим усло ви ма (не ки достав ни ре јо ни не мо ра ју се оп слу жи ва ти сва ко днев но). Код по шта ко је стал но по слу ју не га тивно пред ла же се це ло куп на тран сфор ма ци ја у уго вор ну. Да тај ко рак има еко ном ског оправ да ња по ка зу ју кра гу је вач ке уго ворне по ште од 12 та квих, за при мер мо гу да по слу же по ште ко је по слу ју у Бу ко вику, Мар ши ћу, Ра ни ло ви ћу и Ма лим Пчели ца ма. Ме ђу тим, и та да оста је про блем истог бро ја рад ни ка и ви си не рас хо да на ни воу РЈ. При том, тре ба има ти у ви ду да је за љу де из по шта ко је по слу ју с губит ком ком пли ко ва но про на ћи аде кватна ме ста, с об зи ром на то да су углав ном са тре ћим сте пе ном струч не спре ме и са не ко ли ко го ди на до пен зи је. За то Мир ја на пре по ру чу је да се, при отва ра њу уго вор них по шта, са рад ња најпре по ну ди љу ди ма ко ји већ ра де у тим по шта ма, уз ука зи ва ње на при ход и расход, као и мо гућ ност тех но ло шког вишка. Исту шан су тре ба да ти рад ни ци ма РЈ При шти на и оста лим за ин те ре со ваним по шта ри ма из РЈ. Тек по што се ис цр пу ове оп ци је, тре ба ићи на за кључи ва ње уго во ра са тре ћим ли ци ма. Ис куство са за ступ ни ци ма уго вор них по шта го во ри да је нај при хва тљи ви је да то буду вла сни ци тр го вин ских, за нат ских и уго сти тељ ских обје ка та на атрак тив ним ло ка ци ја ма. Они ко рект но оба вља ју поштан ску де лат ност, обез бе ђу ју ћи од прови зи је до пун ски при ход. Та ко ђе, уко ли ко ПТТ рад ни ци при хвате уго вор, тре ба им омо гу ћи ти не ке погод но сти по пут фран ши зе на од ре ђе но вре ме (нпр. до од ла ска у пен зи ју); креди та за оба вља ње не ке дру ге де лат но сти (шан са за до дат ну за ра ду и за упо сле ње чла но ва по ро ди це); од го ва ра ју ће про визијe (нај ма ње у ви си ни пла те на ста ром рад ном ме сту); ко ри шће ња по слов ног про сто ра без на док на де, уз ре гу ли са ње ко му нал них тро шко ва, као и мо гућ ност ка сни јег от ку па под по вољ ним усло вима и сл. Ове по год но сти ни су са мо додат ни мо тив и ин те рес за ПТТ рад ни ка ко ји за кљу чу је уго вор, већ и за По шту сма њу је се број рад ни ка, еле ми ни шу трошко ви одр жа ва ња објек та или пла ћа ња по ре за на имо ви ну, а опет, оства ру је се ре дов ни при хо ди. Пред ло зи за ор га ни зо ва ње по штанске мре же, ко ји су пред мет ра да Мир ја не Три фу но вић, је су јед но ви ђе ње ре ша ва ња не про фи та бил них по шта у кра гу је вач кој РЈ, али се мо гу ис ко ри сти ти и у дру гим рад ним сре ди на ма Пред у зе ћа. Њи хо ва основ на пред ност је што ну де и нај ху мани је ре ше ње за про блем евен ту ал ног техно ло шког ви шка. При ре ди ла: Н. Ма рин ко вић И СП ИТ ИВ АЊЕ СТ АВ ОВА К ОР ИСН ИКА УСЛ УГА П ОШТЕ С РБ ИЈЕ П отре бна и нте нзи вн ија пр ом оц ија Д ирек тни и нте рвју пр ема осм ишљ еном упи тн ику био је осно вни и нстр умент ис тражи вања ст ав ова б уд ућих и п оте нц ија лних к ор исн ика о усл уг ама П оште С рб ије. Анке ти ра ње гр ађ ана и б изнис к ор исн ика из Бео гр ада, Н овог С ада и Н иша об ављ ено од 20. се пте мбра до 29 о кт обра, а р езу лт ати су о бр ађ ени т оком н ове мбра. Ос нов ни циљ био је да се пр ов ери и нфо рм ис аност н аших к ор исн ика о ПТТ усл уг ама, да ли су з ад ово љни кв ал ит етом, и да се с ак упе пре дл ози и с уг ест ије за ун апр еђ ење по једи них сер ви са, ка же мр Пре драг Рис тић, шеф Сл ужбе за ис тра жи ва ње и пла ни рање ма рк ети нга. Та служ ба је, у са рад њи са к оо рд ин ат ор има из б е огра дских РЈ, РЈ Н ови Сад и РЈ Ниш, усп ешно спр ов ела овај о пс ежни и за хте вни п осао. Пр осе чна оц ена к оју је П ошта, као јавни сер вис, д об ила од б изнис к ор исн ика је 3,99 (ск ала од 1 до 5). И сп ит ано их је 99, и то 56 б е огра дских, 22 из Н овог С ада и 21 из Н иша. Две тр ећ ине и сп ит аних су н аме рни уз орак, јер су и сп ит ив ана пред уз ећа и уст ан ове с к ој има П ошта има уговор, а пр е ост ала тр ећ ина је сл уча јни уз орак, о дн осно оне фи рме к оје немају уговор о пословној сарадњи. Лоша об ав ешт еност Пр ил иком п ос ета пре д уз ећ има и ус тано ва ма уоч ено је да су уп озн ате с амо са м алим бр ојем усл уга П оште. Зн ају углавном за сет тр ад иц и она лних п ошта нских усл уга, док, пр им ера р ади, н ик ада н ису ч ули за и знај мљ ив ање огл асног прос то ра (93,94 п осто), усл уге CePP-a (95,96), усл уге Б изнис се рв иса (94,95), п ошта нску шп едиц ију (92,93) и сли чно. Као л им ит ир ај ући фа ктор в ел ики корис ни ци и ст ичу и д уг отра јне пр оц ед уре при з акљ уч ив ању уг ов ора са П оштом. А нке тни тим и ст иче п отр ебу да се овај пр облем р еши (нпр. ти пски уг ов ори за п ој ед ине усл уге), јер он д осло вно к очи н ашу а кти вност и, сл обо дно се м оже р ећи, ан ул ира р езу лт ате пр ом оти вних и свих ост алих а кти вн ости око пр од аје на ших пр ои зв ода и усл уга. К ада је реч о н ама т ако в ажним б изнис к ор исн иц има, м ора се в од ити р ач уна и о в ел икој р азл ици у пр ивре дној а кти вн ости од р ег и она до р ег и она, а с амим тим и разл ич итој к упо вној м оћи и пл ат ежној способ но сти. Тим з акљ уч ује да би требало д иф ере нц ир ано п ост ав ити к ол ичи нске попу сте за б изнис к ор исн ике у ра зл ич итим ре ги ј ама. Ин аче, око 62 п осто испи та ника м исли да су ц ене усл уга о дг ов ар ај уће, али је, на пр имер, пр им ећ ено да ди рект на пошта св ојом ц еном д ест им ул ише б изнис корис ни ке, и п оред њи хо ве очи глед не же ље да се к ор исте овим се рв исом. Ипак, 81,82 п осто има п ов ер ење у П ошту као пре ду зеће, а пр осе чна оц ена к ојом су вре дн ов али љ уб азност ПТТ ра дн ика на пр вој ли ни ји усл уж ив ања је 4,09. К ом ис и она пр од аја на јч ешћа М еђу гр ађ ан има к оји д ол азе у в ел ике гра дске п оште, али и сре дње и при градске, и сп ит ано је њих 736, од ч ега су 54 п осто б или м ушка рци, а 48 п осто је у старос ном д обу и зм еђу 26 и 50 г од ина. И у овом случају слаба је об ав ешт еност о асорт им ану ПТТ усл уга. Т ак ође, м оже се виде ти да је уч ест алост к ор ишћ ења усл уга на в рло н иском н ивоу, и з уз етак је ј ед ино про даја к ом ис и оних пр ои зв ода, усл уга к оју ста лно или п овр ем ено к ор исти в ише од 65% и сп ит ан ика. К ом ис и она пр од аја је најви ше ко р иш ћ ена усл уга П оште, али ве лики број и сп ит ан ика је з аи нт ер ес ован за још б ог ат ију п ал ету пр ои зв ода. Гр ађ ани су угла вном з ад ово љни кв ал ит етом усл у- жи ва ња у п ошт ама (75 п осто). Љу баз ност ша лте рских ра дн ика су оц ен или са 4,01, а д ост ављ ача са 4,39. П ошта од гр ађ ана д об ила за 0,16 н ижу оц ену од оне к оју су јој д али б изнис к ор исн ици. М еђу с уг ест иј ама и пр едл оз има а н- кет ног ти ма као и мп ер ат иви и ста кн ути су: п опр ављ ање кв ал ит ета, и нте нзи вн ија кон тро ла у свим ф аз ама пр ен оса, на бавка ун ифо рми за ра дн ике на ша лт еру, доте ри ва ње ен те р иј ера п ој ед иних п ошта, про ши ре ње асор ти ма на ко ми си оне прод аје и сли чно. Н. М ари нк овић

31 Телекомуникације VoIP Го луб je још увек на гра ни Телекомуникације (р)еволуирају готово неслућеним брзинама. Мало ко данас, у време ултрабрзих рачунара и тренутног Интернета памти још стара добра времена модемских брзина од9600 b/s, или рачунаре чији су процесори достизали не слу ће них 66 MHz, ре ци мо. Стал на је је ди но про ме на Ре во лу ци ја у те ле ко му ни ка ци о ном сек то ру одав но је већ оп ште при хва ћена чи ње ни ца. Из да на у дан по ве ћа ва се број услу га, сер ви си по ста ју све до ступни ји. Ипак, ре кло би се да се на јед ном по љу по љу кла сич ног пре но са гла са те ле фон ским ве за ма, ства ри не ме ња ју баш то ли ко бр зо. На и ме, још од ма совног уво ђе ња мо бил не те ле фо ни је, ко ја је сто ти на ма ми ли о на ко ри сни ка ши ром све та омо гу ћи ла да бу ду у по кре ту а увек до ступ ни, ни шта се но во и та ко дра матич но ни је де си ло. Ни је?! Па и ни је тако. Про ме не су, по све му су де ћи, знат но круп ни је не го што и мо же мо прет по стави ти. Ра ди се, на и ме, о стан дар ди за ци ји још јед не услу ге ко ја се раз ви ла вас поста вља њем све мо гу ћег и све при сут ног Ин тер не та пре но су гла са пре ко овог ме ди ја, од но сно тех но ло ги ји по зна тијој по акро ни му Vo IP (глас пре ко Интер нет про то ко ла). Ин тер нет је од у век и био мул ти ме ди јал на ствар. Глас, слика, по да ци, све мо гу ће вр сте за пи са на јед ном ме сту и кроз је дан ка нал ко муни ка ци је. Ипак, то с по чет ка и ни је баш шти ма ло ка ко тре ба, пре све га због недо вољ но раз ви је них тех но ло ги ја од носно огра ни че не про пу сне мо ћи. Ин тер нет те ле фо ни ра ње: ко, ка да, ка ко? Да нас, ка да је про ток по да та ка преко мо дем ске ве зе 600 пу та ши ри не го на по чет ку и ме ри се ме га би тима, по ста је бес пред мет на при ча о хар двер ским не до ста ци ма. Осим то га, и по ме ну та VoIP тех но ло ги ја је толи ко на пре до ва ла, (IP6) појефтинила и ома со вила се, та ко да више није неоп ход но има ти ра чу нар да би се глас пре но сио Ин тер не том. На и ме на гло бал ном тр жи шту ве ли ки теле фон ски опе ра те ри већ ну де овај сер вис као ко мер ци ја лан, а уве ли ко се већ прода ју кла сич ни, кућ ни те ле фон ски апа рати из ве де ни у овој тех но ло ги ји. Ка ко све то ра ди? Аудио-сиг нал предајника се разбија (кодира) у IP пакетиће и усме ра ва пре ко Ин тер не та, или пак преко неког интранета, до аудио-рецептора у којем се, поново декодира у аудио-сигнал. Теоријски, више него једноставно. Корисник прича у слушалицу телефонског апарата, који примљени звук кодира у дигитални бинарни запис, као таквог га пребацује преко Интернет мреже, а у апарату саговорника поново се декодира у глас и емитује се саговорнику. Једино што сваки телефон мора да има је сте IP адре са (као и сва ки ко ри сник Интернета) односно идентификациони број у од ре ђе ној мре жи. Но, про цес транспорта кроз мрежу раније је био квака 22 хардверски капацитети то нису могли да обављају у реалном времену, па је аудио-сигнал стизао са закашњењем, био је и слаб и че сто не раз го ве тан. Данас је ситуација потпуно другачија. И не са мо то. Ни је ви ше нео п ход но чак ни да физичком везом жицом будете привезани за неки канал комуникације Интернет или интранет, већ се све ово из во ди и у (бежичној) мобилној технологији. Ску по? Не ви ше. Захваљујући законима тржишта, демонополизацији телекомуникација и конкуренцији, цене овог сервиса постале су масовно доступне. Дру га сит ни ца, ко ја та ко ђе иде у при лог овој услу зи, је сте и чињеница да се разговори преко Интернета не тарифирају по минуту, већ се плаћају у пакету, заједно са осталим провајдерским услугама везаним за Интернет, односно, у корпорацијским мрежама ти разговори су потпуно бесплатни. Трећа пред ност ова кве услу ге је, што осим основне, преноса гласа, нуди и читав сет додатних услуга мултимедијалног садржаја ко је су, већ по са мој сво јој де фи ни ци ји, ве за не за Ин тер нет, па та ко ра зни софтверски пакети за VoIP нуде, између осталих, и мо гућ ност да вас оба ве сте о то ме кад је неко из вашег телефонског именика на мре жи, спре ман за раз го вор. За тим, уз глас, истовремено можете преносити и податке. Да не говоримо о могућностима уште де, јер се раз го во ри из ме ђу ко рисника у интранет мрежама не тарифирају. Педантне колеге из Српских пошта из Бањалуке, израчунале су, и у новинама објавиле, да би, само коришћењем VoIP телефоније у саобраћају између главних пошта у радним јединицама Републике Српске, за шта већ постоје хардверски предуслови (мрежа, рачунари), уштеде за телефонске рачуне могле да изнесу до евра го ди шње. С обзиром на технолошки ниво хардвера, кон тро ла са о бра ћа ја је знат но лак ша не го у кла сич ној те ле фо ни ји, а по сто ји и мо гућ ност да ва ња раз ли чи тих сте пе на овла шће ња за по је ди не ко ри сни ке. Укратко, све исто као и у по зна тим ра чу нарским мре жа ма, осим што се на ње ном кра ју уз ра чу нар, на ла зи и те ле фон. А где смо ту ми Те о риј ски, све ово ле по зву чи, али је мал чи це друк чи је у прак си. Раз ли чи ти про из во ђа чи мре жне опре ме, софт ве ра, као и раз ли чи ти про вај де ри, не ми нов но до во де и до не у јед на че ног ква ли те та број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 31

32 Телекомуникације ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар услу ге хар двер ска по де ша ва ња че сто уме ју да збу не и нај ве ће струч ња ке, а о Мар фи је вим за ко ни то сти ма ве за ним за ра чу на ре да и не го во ри мо. Да кле, ла ко мо же да се де си да јед ног тре нут ка ствар са вр ше но ра ди, а да већ у сле де ћем доби је те по ру ку да тре ба да ре стар ту је те те ле фон, че га у кла сич ној те ле фо ни ји, на рав но, не ма. Ни за ко но дав ци, од носно др жа ва, ни су баш пре те ра но бла гона кло ни пре ма при ча њу за ма ле нов це пре ко Ин тер не та, јер је кла сич на те лефо ни ја, мо бил на и фик сна, још увек вео ма про фи та бил на и за про вај де ре и за др жа ву, па је та ко Аме рич ка др жав на коми си ја за те ле ко му ни ка ци је, за јед но са Кон гре сом, на ста ви ла да уво ди но ве, до дат не так се на те ле фо ни ра ње пре ко мре же. Уште де за по је ди нач не ко ри сни ке, да кле, све су ма ње и ма ње. Дру ги про блем, за са да типично амерички, лежи у чињени ци да је на њи хо вом те ле кому ни ка ци о ном тр жи шту мо гу ће се ли ти је дан исти број код раз ли чи тих да ва лаца услу га, што мо же да бу де те жак и дуго тра јан про цес, а не по сто ји на чин да вра ти те број уко ли ко ком па ни ја за Интер нет те ле фо ни ра ње, ре ци мо, пре стане да по сто ји, што ову тех но ло ги ју ипак усме ра ва пр вен стве но на ко ри сни ке интра не то ва, да кле ло кал не раз го во ре у кор по ра циј ским мре жа ма, што је, ба рем за са да, је ди ни вид им пле мен та ци је ове тех но ло ги је на на шем тр жи шту. Ства ри, ипак, ни су баш та ко цр не ни за појединце, барем ако је судити по имени ма ко ја су ушла у тр ку за овај сек тор. HP, Zyxel, D Link, Avaya, Mo to ro la као испоручиоци хардвера и корисничких апара та, за тим чу ве ни АТ&Т као је дан од водећих давалаца услуга, довољна су гаран ци ја да ће се ства ри у овом сек то ру ипак одвијати у жељеном правцу. Поготову ако се узме у об зир и чи ње ни ца да се на тржишту појављује све више хибридних телекомуникационих уређаја (телефона) који имају могућност да раде како са GSM мрежама, тако и са бежичним Wi- Fi мрежама за комуникацију преко Интер не та, ко јих је из да на у дан све ви ше и више у комерцијалној употреби. На ма ов де, где ко мер ци јал ни пре нос гла са пре ко Ин тер не та још не по сто ји као јав ни сер вис, оста је да, за са да, це лу ствар по сма тра мо са три би на и раз матра мо је ова ко: те о риј ски и ака дем ски. Док на ше те ле ко му ни ка ци о но тр жи ште не до жи ви да и ова услу га угле да све тлост да на, ми ће мо, по оној на род ној Бо ље вра бац у ру ци, не го го луб на гра ни, нави ја ти за на ја вље не Те ле ко мо ве про јек те ко ји пред ви ђа ју пот пу ну ди ги та ли за цију те ле фон ске мре же у Ср би ји. А. Де спо то вић УСПЕ ШНА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ЦЕН ТРА ЗА ЕЛЕК ТРОН СКО ПО СЛО ВА ЊЕ Бан ка ри за ин те ре со ва ни за са рад њу Би ће мо пр во јав но сер ти фи ка ци о но те ло у Ср би ји и че ка мо не стр пљи во да ре пу блич ка скуп шти на усво ји за кон о електрон ском пот пи су, ре као мр Дра ган Спа сић из CePP-а Пре зен та ци ја Цен тра за елек трон ско по сло ва ње По ште за пред став ни ке бан кар ског сек то ра у Ср би ји, одр жа на 14. де цем бра, при ву кла је из у зет но вели ку па жњу при су ство вао јој је ме наџмент два де се так ве ли ких ба на ка, из ме ђу оста лих и Ме ри ди јан бан ке, Рај фај зен бан ке, Атлас бан ке, Ју бан ке, По штан ске ште ди о ни це, На ци о нал не ште ди о ни це, Дел та бан ке итд. И CePP у кон ку рен ци ји Цен тар за елек трон ско по сло ва ње По ште Ср би је пред ста вио је Сер ти фика ци о но те ло По ште и ин фра струк туру јав них крип то граф ских кљу че ва (PKI) 8. де цем бра у При вред ној ко мори Ср би је. По вод за то би ла је јав на пре зен та ци ја ин фор ма тич ких оства рења ко ја су ушла у ужи из бор на конкур су за на гра ду Де се ти ју би лар ни Дис ко бо лос 2004, у ка те го ри ји за глав ну на гра ду. Пре зен та ци ју је одр жао Дра ган Спасић из CePP-а, а при су ство вао јој је и Дра ган Сто кић, ди рек тор Цен тра за елек трон ско по сло ва ње По ште. Ди рек тор Ди рек ци је за ин фор маци о не тех но ло ги је и те ле ко му ни ка ције Ми хај ло Јо ва но вић на гла сио је да је ПТТ Ср би је у по след њих го ди ну да на по сти гла за па же не ре зул та те у ин форма ци о но-ко му ни ка ци о ним тех но ло ги јама, а ве ли ки раз вој оства рио је упра во CePP. Све је то у скло пу но ве стра те гије Пред у зе ћа, ко је же ли да ле пе зу тра дици о нал них до пу ни но вим, са вре ме ним услу га ма и да се на тај на чин при ближи кли јен ти ма. Мр Дра ган Спа сић је по том предста вио но ву услу гу CePP-а Сер ти фика ци о но те ло По ште и ин фра струк ту ру јав них крип то граф ских кљу че ва (PKI), ис ти чу ћи да успех елек трон ског по сло вања пре све га за ви си од за шти те по словних тран сак ци ја на Ин тер не ту, а PKI је пред у слов за ту за шти ту. Би ће мо пр во јав но сер ти фи ка ци о но те ло у Ср би ји и че ка мо не стр пљи во да ре пу блич ка скупшти на усво ји за кон о елек трон ском потпи су, ре као је Спа сић. Ду шан Сто ја но вић, шеф Слу жбе за тех нич ку по др шку у CePP-у, го во рио је о услу га ма Кон такт цен тра, об ја шња вају ћи да је за бан ка ре из у зет но ва жно што је електронска тран сак ци ја пу та јеф ти ни ја од услу ге ко ја се пру жи ко ри сни ци ма на шал те ру. Он је предста вио и три но ве услу ге Кон такт серви са CePP-а: Uni ver sal ac cess num ber (је дин стве ни по зив ни број за те ри тори ју це ле Ре пу бли ке, са је дин стве ном та ри фом за ко ри сни ке), Pre mi um ra te и Free pho ne num ber (бес плат ни број за ко ри сни ке). Милкица Радуловић је, на кра ју пре зентације, упознала представнике српских банака са могућностима комерцијалног SMS-a, на во де ћи као три основ не услуге: SMS ста ње на ра чу ну, SMS огла се и нотификације и SMS допуне. В. Ђа ко вач ки

33 Репортажа ПО ШТА У БА БУ ШНИ ЦИ По не дељ ком увек пре пу на Ва зда на раз ме ђи дру мо ва ко ји су спаја ли ис ток са за па дом и се вер с ју гом, Ба бу шни ца је би ла и оста ла ва рош у ко јој су се по ме ша ли мен та ли те ти, ар хи тек тура и исто ри ја, у ко ју су се сли ли оби чаји, кул ту ра и пе сме са све че ти ри стра не све та. Сли ли и оста ли. Ваљ да за то што из ове за би ти, сле пог цре ва, ка ко ка же Ми ло је Ни ко лић, управ ник по ште, и ни су има ли где да оду. А и оно што је, ипак, нашло пу та оти шло је без по врат ка. За у век. Оста ли су је ди но дав но из ан ђа ли пу те ви да, за јед но са по штом, жи те ље ове ва ро ши ко ли ко-то ли ко при бли же све ту. За не што ви ше ни је би ло мо гућ но сти. По ло ви на жи те ља пен зи о не ри Задовољан месечним приходом: Милоје Николић, управник ма ју они мно го нов ца да пу ту ју та мо-амо. Је два јед ном или два пу та ме сеч но си ђу у град. А кад за ве је... По штар про мрзaо у пла ни ни Ка да је о ква ли те ту по сло ва ња реч, Ми ло је ка же да не ма ни јед не за мер ке на рад сво јих ко ле га. Свих де се то ро запо сле них мак си мал но до при но се оствари ва њу при хо да, ко ји, за ову сре ди ну, и ни је баш ма ли. Ме сеч ним при хо дом од око по ла мили о на ди на ра, по нај ви ше од на пла те те лефон ских ра чу на и ис пла та пен зи ја, хте ли или не, мо ра мо би ти за до вољ ни јер га оства ру је мо за и ста му ко трп ним ра дом, на ста вља при чу Ми ло је. Иако по шта ра- Пошта одмах иза угла Не ма ов де жи во та, ка же управ ник Ни ко лић. Сви одо ше. И, кад оду, ви ше се не вра ћа ју. Оста ју са мо они ко ји су ту ро ђе ни, ко ји за бо ље и не зна ју. A ни су ни мо гли да зна ју. Што због то га што је Ба бу шни ца, за тво ре на ви со ким пла ни нама у ову ко тли ну, те ри то ри јал но одво је на од оста лог де ла зе мље, што због си ро маштва ко је им ни је до зво ли ло да ку пе карту за не што бо ље. Чи ње ни ца да су, од је два пет-шест хи ља да ста нов ни ка, ко лико их, по по след њем по пи су, да нас жи ви у овој ва ро ши, го то во по ло ви на пен зи о нери, нај бо ље од ра жа ва ту жну сли ку ов дашњег жи во та. Још да не ма по ште, би ли би смо го то во као у ге ту. Ова ко се, бар коли ко-то ли ко чу је мо са све том. А да је по шта за и ста зна ча јан експо нат у овом, сво је вр сном му зе ју давно про шлог вре ме на, нај бо ље се мо же ви де ти по не дељ ком, ка да је у Ба бу шници пи јач ни дан. Та да је све оп ште лу ди ло, ка же Мило је. Сва три шал те ра ра де до уси ја ња. Сре ћом, по шта је од про шле го ди не аутома ти зо ва на. Чи ни ми се да би и дво струко ве ћа шал тер са ла би ла пре те сна. Још ако се пи јач ни дан по кло пи са ис пла том пен зи ја или на пла том те ле фон ских ра чуна... То тре ба ви де ти. Сли ка ће вам, можда, би ти ја сни ја ако ка жем да ви ше од де ве де сет од сто ста нов ни ка Ба бу шни це и окол них се ла ко ри сти на ше услу ге. Онда мо же те да за ми сли те ка ко то га да на из гле да шал тер са ла. А сви би хте ли да све по сло ве за вр ше у јед ном да ну. Раз у- ме мо их јер мно ги од њих жи ве у се ли ма и по де се так ки ло ме та ра уда ље ним од Бабу шни це. За то се и мак си мал но тру ди мо да им иза ђе мо у су срет. Пен зи је су ма ле а ауто бу ска кар та и ни је баш јеф ти на. Неди са мо до 14 ча со ва, су бо том до 13, радно вре ме, че сто, тра је мно го ду же, чак и до пр вих ве чер њих са ти. Го ди шњи од мори су, опет, при ча за се бе. О њи ма да и не го во рим. Не пам тим ка да је не ко од шал тер ских рад ни ка ис ко ри стио цео одмор. Са мо у оним рет ким при ли ка ма, када је обим по сла на крат ко ма њи, узму по два-три да на и то је све. А по шта ри (сва пе то ри ца) има ју по два не ис ко ри шће на годи шња од мо ра. И ра де у за и ста те шким усло ви ма. На ро чи то је про бле ма тич на сео ска до ста ва. Зи ми мо пе дом не мо гу у пла ни ну. Пу те ви су те шко про ход ни па мо ра ју пе шке. Смр за ва ју се. Ето, про шле зи ме на пу ту сам сусрео јед ног од на ших по шта ра. Про мр зао. Ни је мо гао ви ше да пе ша чи. Мо рао сам ко ли ма да га пре везем до гра да. Ми ло је је у по шти од го ди не. Пре то га је, ка же, осам на ест го ди на ра дио у Фа бри ци хе миј ских про из во да Лу жни ца, јед ној од мно гих, њој слич них фа бри ка у овом кра ју, ко је су пла ти ле да нак оп штем при вред ном си ви лу. Ов де је при вре да на са мр ти. Мно ге фа бри ке су, одав но, за тво ри ле ка пи је, па је и то је дан од раз ло га су мра ка лу жничког кра ја. Не ка да је, у ову по шту, днев ни па зар упла ћи ва ло де се так фир ми. Да нас са мо про дав ни ца Агро ко па и по неки при ват ник. Али, и то нам, по не кад, мно го зна чи, ма да мо рам да при знам да смо за до вољ ни снаб де ве но шћу нов цем ко ји нам ре дов но сти же из Пи ро та, каже Ми ло је. У шал тер са ли је не у о би ча је но ти хо. Ваљ да за то што ће, за ко ји ми нут, крај рад ног вре ме на. А с њим и мрак ко ји се, већ по ла ко, на вла чи на вр хо ве окол них бр да. Ми ло је ће оста ти да, за јед но са коле га ма, су ми ра да на шњи учи нак. А ми жур но на траг. У жи вот! М. Цвје ти ча нин број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 33

34 Репортажа ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Ка да се од Ба бу шни це, ва ро ши це триде се так ки ло ме та ра уда ље не од Пи рота, уза ним пу тем, ко ји кр ста ри шу мом у ко јој, већ де се тле ћи ма, храст и бу ква живе осло ње ни јед но на дру го, и на ко ме се, тек по не где, мо гу ви де ти тра го ви ас фалта, кре не пре ма Зво нач кој Ба њи и да ље ка крај њем ју го и сто ку Ср би је, на кон полу ча сов ног сла ло ма из ме ђу број них ру па и руп ча га ко је ис тре ска ју сва ку ко шчи цу у те лу, сти же се у сми рај још јед ног лужнич ког се ла. Из глед овог на се ља по ма ло чуд ног име на Звон це, за ву че ног у ко си не јед ног од вр хо ва Ста ре пла ни не, на зва ног Го ле ми стол, нај сли ко ви ти је је мо жда описао Ср би слав Стан ко вић, шал тер ски радник у по шти Ба бу шни ца, ре кав ши да се ло из гле да ле по са мо ако се гле да из авио на, алу ди ра ју ћи, ваљ да, на то да је оно нај леп ше ка да је да ле ко од очи ју! Ша љиво али, на жа лост, исти ни то. На кра ју све та ПО ШТА ЗВОН ЦЕ А те ле фон по не кад ра ди Звон це је, не ка да, би ло оп штин ска ва рош с пре ко три хи ља де ста нов ни ка, са шко лом ко ју је по ха ђа ло ви ше сто тина ђа ка, ме сном кан це ла ри јом, ам бу лантом, по штом и пру гом ко ја га је спа ја ла с Пи ро том и окол ним се ли ма. Да нас од све га то га ни је оста ло го то во ни шта. Већи на ста нов ни ка је, одав но, оти шла у потра гу за сре ћом. Не ма ви ше ни тра га од оне ве дри не цр ве них кро во ва ко ја ма ми по глед с пу та. У сто ти нак ку ћа, ма хом ис кри вље них бла та ра ко је су дав но прешле сто ту, жи ви је два око че ти ри сто тине, нај већ ма ста рих и оне мо ћа лих ду ша, а у ска ми ја ма основ не шко ле на ста ву слуша са мо два де се то ро уче ника. Пру га је одав но уга ше на па во зо ви, у ве ли ком лу ку, данас оби ла зе ову за бит. Чак је и обли жња ре чи ца Јер ма, умор на и за ди ха на од бор бе са те шким гро ма да ма, ко је су се, ко зна ка да, сур ва ле у њен ка њон, код обли жњег села Стре зи ми ров ци, оти шла на при вре ме ни рад у су седну Бу гар ску, ма да се, исти ни за во љу, и та мо крат ко за држа ва, пра ви пи ја ни лук и поно во се вра ћа код нас, та ман то ли ко да на вре ме по се ти ма на стир По га но во и бућ не се у Ни ша ву. Ако ни сте зна ли ка ко изгле да крај све та, са да зна те, ка же три де сет сед мо го ди шњи Ми ро слав Ми ло шев, по штар и управ ник по ште сед мог ре да Звонце. А сва ким да ном је све те же и го ре. Има те сре ћу што снег још ни је по чео да па да. Не знам ка ко би сте до шли. Та да ни ауто бу си ову да не про ла зе. Не дај боже да се не ко те же раз бо ли. А ов де су, углав ном, стар ци. Мла ди су одав но оти шли. За ко ју го ди ну, ако се ова ко на ста ви, не ће нам ни тре ба ти аутобу си. За ко га? Ми ро слав је ро ђен у Звонцу. Жи ви са су пру гом у ку ћи на до ма ку по ште. Де це не ма ју. За вр шио је четврти степен угости тељ ске шко ле и не ко вре ме је, ка же, ра део у Словенији. Нека да шњи се о- ски по штар, чи ка Мо ша, ина че ње гов ро ђак, го ди не, отишао је у пен зи ју. Оста ло је упра жње но рад но ме сто и... Пи тао ме је да ли бих ја ра дио као по штар, на ста вља при чу Ми ро слав. Прихва тио сам по ну ду и, ето. Он ме за послио. Ни сам се по ка јао. По сла, за и ста, има мно го но шта је ту је. Ма ло ми је те же јер, од ју ла ове го ди не, ра дим и као управ ник. Још не мам до вољ но ру ти не, ново пе че ни сам управ ник, али... Вре ме ном ће се и то сте ћи. С тор бом до бу гар ске гра ни це И по шта се, спољ ним из гле дом, утопи ла у оп ште се о ско си ви ло. Уну тра сли ка још ту жни ја. Је дан со би чак, ко ји глу ми шал тер са лу, у ко ме је јед на, за чудо, са вре ме но ди зај ни ра на го вор ни ца, и у ко ји мо же да ста не је два пет-шест људи. И то са мо ако су до бро спа ко ва ни. До ње га Ми ро сла вље ва кан це ла ри ја са дав но за бо ра вље ним ен те ри је ром. Је дан ста ри, рас кли ма та ни сто, ор мар, сеф, ТА пећ и ни шта ви ше. Не ма, ве ли, ни мо крог чво ра. Ни је га ни ка да ни би ло. Згра да је по диг ну та го ди не за по тре бе оп штин ских служби. Али, ка ко је оп шти на одав но за творе на, њи хо ве про сто ри је да нас де ли мо ми, ме сна кан це ла ри ја, пче лар ска за друга Ма ја и ми ли ци ја из Ба бу шни це. Али они до ђу са мо че тврт ком. Ви де шта има и оду. Ето, ни за њих ов де не ма по сла. А ка ко би га и би ло кад су све ста рач ка дома ћин ства. За то нам је ис пла та пен зи ја нај ве ћа став ка у укуп ном ме сеч ном прихо ду, ко ји рет ко ка да пре ђе че тр на ест хи ља да ди на ра. Да ни је то га и на пла те те ле фон ских ра чу на, не знам шта би смо. А по шта је, овој за би ти, уз са мо три програ ма РТС-а, је ди на ве за са светом. Те ле фо ни ви ше ћу те не го што зво не. А ис пла ту ра дим ауто ри за ци јом. Треба ли он да још не што да вам ка жем. Тре ба ли вам још не што да схва ти те зашто oвде жи вот напро сто уми ре. Раз го вор, накрат ко, пре ки да зво ња ва те лефона. Ра ди, ве ли Ми ро слав, и по ди же слуша ли цу. Неко ша ље те ле грам. Ми ро слав уред но пи ше текст. Би ће, каже, по слат. По зи ва нас да по ђе мо на ка фу. На жалост, вре ме на за та ко не што ни је би ло. А и не зна мо где би смо је по пи ли. Ка фану у се лу ни смо ви де ли. Је ди но ако је не ку ва ње гов брат у обли жњој про дав ни ци, у ко јој, ка ко Ми ро слав ка же, њих не ко лици на, го то во сва ке ве че ри, се де и, уз поко ју му че ни цу, ћа ска ју до ду бо ко у ноћ. То им је је ди на ра зо но да. Али, и за та ко не што за нас је би ло већ ису ви ше ка сно. Ла ко је Ми ро сла ву. Ње му се раз да љи на до ку ће ме ри ко ра ци ма. А на ма. Бе о град, из ове не до ђи је, из гле да тако да ле ко. М. Цвје ти ча нин

35 Архитектура поштанских здања ПОШТА У СУБОТИЦИ Де ло ар хи тек те за не се ног ет ња по ар хи тек ту ри по штан- зда ња од ве ла нас је, ово га Шских пу та, до Су бо ти це, гра да бо га те исто ри је али и ар хи тек ту ре, гра да у ко ме го то во сва ка ули ца пред ста вља пра ву ма лу ен цикло пе ди ју исто ри је а без ма ло сва ка ку ћа чу ва од за бо ра ва при чу о јед ном вре мену, успо ме ну на љу де тог вре ме на, ма ло зна не не и ма ре, гра ди те ље тих ду го вечних ле по ти ца, ко је су оста ле да тра ју и ше пу ре се пред ра до зна лим по гле ди ма оних ко ји за ста ну или са мо у про ла зу осе те њи хо ву за вод нич ку моћ. Јед на од тих без вре ме них ле по ти ца сва ка ко је и згра да су бо тич ке по ште, на углу ули ца Мак си ма Гор ког, Иве Ло ле Ри ба ра и Прво мај ске, из гра ђе на дав не, го ди не, по про јек ту Ти ту са Мач ко ви ћа, ар хи текте, та да по зна тог град ског ин же ње ра, гра ђе вин ског пред у зи ма ча, про из во ђача опе ке и по зна тих клин ке ра жутих ков ки ца за град ски ко ло воз. Иако по штан ски са о бра ћај у Су боти ци има тра ди ци ју ко ја се же ду бо ко у про шлост, мно го го ди на пре из градње ове згра де, јер су се и пре про глаше ња Су бо ти це сло бод ним кра љев ским гра дом (1779. год.), пра шња вим пу те вима ко ји су од Се ге ди на, пре ко Ка њи же ре не сан сом и Су бо ти це, во ди ли до Те ми шва ра, котр ља ле та љи ге са во лов ском за пре гом, ко је су но си ле пи сма и па ке те, по штанска слу жба у овом се вер но ба нат ском гра ду до би ја на зна ча ју тек по след њих го ди на 19. ве ка, ка да се, на кон ви ше годи шњег под ста нар ског пу те ше стви ја, ко нач но усе ља ва у сво ју ку ћу, у ко јој се и да нас на ла зи. Пре ма ар хив ским по да ци ма, до којих смо до шли за хва љу ју ћи не се бич ној предусретљивости Дра га на Ћи ри ћа, главног ре фе рен та за по штан ски са о бра ћај у РЈ Су бо ти ца, ово по штан ско зда ње не ка да је би ло на јам на па ла та др Адолфа Вил хај ма, из гра ђе на у сти лу еклекти ке, са де ко ра тив ном ар хи тек ту ром нео ре не сан сне пла сти ке. Њен ен те ријер је ме њан у ви ше на вра та, по след њи пут го ди не ка да је ура ђе на ре ста у- ра ци ја фа са де, али је за др жан њен пр вобит ни из глед, са че о ним пор та лом ко ји се на ла зи на углу згра де, др ве ном ка пијом из над ко је је бал кон са де ко ра тивном ба лу стра дом од ко ва ног гво жђа и пла стич ном де ко ра ци јом ко ја је кон центри са на у тим па нон ским по љи ма на деко ра тив ним кон зо ли ца ма. При зем ни про зор ски отво ри су лучни, са тро у га о ним тим па но ни ма и те ку у ни зу, баш као и спрат ни, ко ји су право у га о ни и са луч ним нат про зор ни ци ма и у ко ји ма се на ла зи пла стич на де ко раци ја у об ли ку шкољ ке. Нат про зор ни ци цен трал них отво ра су са сти ли зо ва ним во лу та ма ко је но се стил ски об ли ко ва ну људ ску гла ву. Дуж пот кров ног вен ца поста вље не су кон зо ли це а дво вод ни кров је по кри вен би бер-цре пом. За ни мљи во је да се, при ли ком кре а- ци је из гле да по штан ске згра де, та да триде се то го ди шњи Мач ко вић ни је мно го дво у мио у по гле ду ње ног стил ског из гледа јер је био за не сен ре не сан сним сти лом град ње а ре не сан са је, у то вре ме, би ла оми ље на ме ђу Су бо ти ча ни ма. Иде ал му је био чу ве ни нео ре не сан сни гра ди тељ Па ла ди, по чи јем је узо ру и пра вље на ње на мо ну мен тал на фа са да. Из град њом по ште обе ле жен је по че так ин тен зив не град ње и фор ми ра ња да на шњег из гле да град ског је згра Су бо ти це. У згра ди је да нас се ди ште ди рек ци је РЈ по штан ског са о бра ћа ја Су бо ти ца. М. Цвјетичанин број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 35

36 Са свих страна ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар РЈ ЈА ГО ДИ НА Гас уме сто бен зи на Да у прак си увек по сто је мо гућ но сти до дат не уште де, по ка зу је и ини ци ја тива ја го дин ске РЈ. На и ме, они су ових да на су ми ра ли ефек те ко ри шће ње га са као алтер на тив ног го ри ва за слу жбе на во зи ла. Екс пе ри мен тал но, у ла ду ни ву, ко ја служи за при ку пља ње па за ра, угра ђен је намен ски уре ђај за гас, стра не про из вод ње, ате сти ран, а ко ји, пре ма пр вим про це нама, мо же да се от пла ти за не пу на два месе ца екс пло а та ци је. Са мо ово во зи ло сва ког ме се ца би донело уште ду на шој рад ној је ди ни ци изме ђу пет и де сет хи ља да ди на ра. Зна чајни ефек ти по сти гли би се ка да би се и за по гон оста лих слу жбе них во зи ла уме сто бен зи на ко ри стио гас, а на пр вом ме сту код блин ди ра них ла да, ко је тро ше око 25 ли та ра на сто ки ло ме та ра, од но сно дупло ви ше од обич них. Код њих би се гасни уре ђај от пла тио за непун ме сец, ка же Милан Поповић, ди рек тор РЈ Ја го ди на, до да ју ћи да угра ђи ва ње ових уре ђа ја за вла сни ке при ват них ауто мо би ла одав но ни је не по зна ни ца, али је сте за по слов не сре ди не по пут јав них пред у зе ћа. На основу извештаја јагодинске РЈ о ефектима уштеде, очекује се препорука Ди рек ци је за по штан ску мре жу да се гас употребљава као алтернатива бензину за возила у читавом Предузећу. Тим пре, што се, на основу садашњег односа цена бензина и пли на, у стар ту ште ди око 50 по сто ли тар пли на ко шта око 30, а бен зи на, по сле најновијег поскупљења, 63,20 динара. Н. М. РЕ ПУ БЛИЧ КИ ОД БОР УДРУ ЖЕ ЊА ПЕН ЗИ О НЕ РА ПТТ СА О БРА ЋА ЈА СР БИ ЈЕ За јединствено удру же ње АМА ТЕ РИ СВО МЕ ГРА ДУ Две на гра де Ђо ки Па вло ви ћу КУД Ђо ка Па вло вић је на на градном фе сти ва лу Ама те ри сво ме гра ду осво јио два вред на при зна ња. Ет но-гру па је у ка те го ри ји ме шо ви тих гру па пе ва ча до би ла дру гу на гра ду за ин тер пре та ци ју пе са ма При о ни мо мо и Во лим Гр меч, а тре ћа на гра да у ка те го ри ји но вих ко рео гра фи ја при па ла је игра ма из Сту де нице Опан чар де вој чар. Ову ко ре о граф ско Ре пу блич ки од бор Удру же ња ПТТ пензи о не ра на тре ћој ово го ди шњој сед ни ци раз ма трао је ак ту ел на пи та ња из до ме на фи нан си ра ња ра да Удру же ња, до но ше ња фи нан сиј ског пла на и на пла те чла на рине, као и оства ри ва ња пра ва на ак ци је. Спо ра зум ко ји су пот пи са ли син ди ка ти у ЈП ПТТ Ср би ја и Те ле ком Ср би ја а. д., а ко ји се ти че фор ми ра ња Са ве та ра ди оства ри ва ња пра ва на ак ци је у предузе ћи ма ПТТ си сте ма, при хва ти ли су и пен зи о не ри. Ре пу блич ки од бор при хва тио је и иници ја ти ву бе о град ске по дру жни це ПТТ пен зи о не ра за фор ми ра ње је дин стве не ре пу блич ке ор га ни за ци је ПТТ пен зи о нера, па је за пред сед ни ка Ини ци ја тив ног од бо ра иза бран Жи во та Дра гој ло вић, ПТТ пен зи о нер из Ва ље ва. А. Д. осве же ње на фол клор ном ре пер то а ру КУД-а ПТТ си сте ма Ср би је осми слио је Де јан Ми ла ди но вић Зве ча нац, а му зич ки уоб ли чио Зоран Караниколић. Ина че, Дру штво за вр ша ва ве ликим но во го ди шњим кон цер том 29. децем бра у До му кул ту ре Вук Ка ра џић. Н. М. АЗБУЧ НИК КОР ПО РА ТИВ НЕ КУЛ ТУ РЕ Ре ша ва ње Ако се до бро про це не мо гу ћи поступ ци су пар ни ка, сти че се зна чај на пред ност у су ко бу. Упо зна ва ње су парника, раз у ме ва ње ње го вих по тре ба, инте ре са и вред но сти, од но сно тра же ње ње го ве сла бе тач ке, мо же би ти осно ва за из на ла же ње ре ше ња, али се не препо ру чу је по што не до при но си про дуктив ној ко му ни ка ци ји. Рас пра ва је не за о би ла зан ко рак да би се до шло до ре ше ња, ма да по не кад мо же и да по ја ча кон фликт. За објек тив ну распра ву нео п ход на је спрем ност за слу шање и раз у ме ва ње по зи ци је ри ва ла. Претња и при си ла че сто се ко ри сте, али рет ко раз ре ша ва ју су коб. Нај че шће их при ме њу је стра на ко ја ми сли да је ја ча. Ме ђу тим, прет ња мо же да иза зове и кон тра прет њу, чи ме се кон фликт за о штра ва. Ако се и по стиг не не ко реше ње, при вре ме но је, јер стра на при сиље на да по пу сти не мо же би ти пот пу но и ко нач но за до вољ на. Удру жи ва ње по је ди на ца или гру па, да би се оја ча ла по зи ци ја, је сте ме тод ко а ли ци је. Обич но се сла би ји ри ва ли удру жу ју про тив ја чих и те ко а ли ци је су крат ког ве ка. Ка да се су коб ан та го ни стич ких акте ра те шко мо же пре ва зи ћи, уво ди се су ди ја. Он мо ра би ти не у тра лан, ка ко би објек тив но са гле дао узрок су ко ба и ствар не по зи ци је обе стра не. Ан гажо ва ње објек тив ног ар би та ра че сто се при ме њу је ако се струч ња ци спо ре око сво јих ви ђе ња про јек та, те он вага шта фир ми до но си је дан а шта други пред лог. Ме тод над ре ђе них ци ље ва при мењу је се ако су пар нич ке стра не де ле непо мир љи ви ин те ре си. Та да се на ла зе за јед нич ки ин те ре си, ко ји су из над ин тере са обе гру пе, а по кла па ју се са основним ци ље ви ма ор га ни за ци је. Ком про мис под ра зу ме ва спо ра зум око ме ђу соб них усту па ка. Он је за пра во нај ви ши ци ви ли за циј ски до мет у ре шава њу кон флик та и за ње го во при хва тање је по треб на зре лост и спрем ност да се не фик си ра мо на сво је его и стичне ин те ре се, већ да во ди мо ра чу на и о ин те ре си ма дру гих. Ком про ми сом обе стра не не што гу бе, али не што и до бија ју. На рав но, ја ча стра на у кон флик ту те же при ста је на ком про мис....и упра вља ње кон флик ти ма Ме ђу тим, кон флик ти не мо ра ју по сва ку це ну да се спре ча ва ју или су зби ја ју, до вољ но је упра вља ти њи ма одр жа ва ти

37 Са свих Култура страна (2) кон фли ка та... их на оп ти мал ном ни воу, не до пу сти ти да по ста ну де струк тив ни, већ да предста вља ју по че так ре ша ва ња про бле ма. Упра вља ње кон флик ти ма нај че шће је у ру ка ма ме на џе ра, ко ји преду зи ма од ређе не ме ре во де ћи ра чу на о убла жа ва њу осу је ће но сти и стре са, као ну жним после ди ца ма кон флик та. Конфронтација је под сти ца ње из ноше ња ста во ва свих стра на у кон флик ту, ра ди под сти ца ња тра га ња за ре ше њем. Ко ри сти се ка да је кон фликт у фа зи апа ти је та да га ме на џер, кон фронти ра њем успа ва них стра на, пре во ди у фа зу ви шег ин тен зи те та. Ка да кон фликт по ста не су ви ше интен зи ван или пре ти де струк тив но шћу, ме на џер мо же од по је ди них уче сни ка су ко ба да зах те ва по вла че ње. Ка ко се по на ша ти у кон фликт ној си ту а ци ји У пр вој фа зи сни ма мо ста во ве и ин те ре се су прот не стра не у кон фликту. Ако по сто је за јед нич ке до дир не тач ке, на сто ји мо да иде мо на раз јашње ње не са гла сних еле ме на та и на сти ца ње за јед нич ких ин те ре са и ставо ва. Ако су ста во ви и ин те ре си ди јаме трал но раз ли чи ти, та да убе дљи во ар гу мен ту је мо сво ју по зи ци ју. При то ме се др жи мо основ них прин ципа рас пра ве без кон фли ка та: по кажи ин те ре со ва ње за ста во ве ри ва ла (ак тив но слу ша ње), на па дај про блем а не осо бу, по штуј са го вор ни ка и иска жи са мо по у зда ње. Уко ли ко јед на стра на на ме ће сво је гле ди ште или ин те рес, реч је о присиљава њу. Та ко мо гу да се при си ле по је динци из за ва ђе ног та бо ра да од у ста ну од не ких ак ци ја или ста во ва. Ме ђу тим, како је ово, као и по вла че ње, до ста оштар по сту пак, ко ји че сто мо же да на и ђе и на не же ље ни од го вор, ме на џер мо ра да про це ни и упо ре ди по сле ди це. Убла жа ва ње је усме ре но на тра жење за јед нич ких ин те ре са су ко бље них стра на. Ме на џер на сто ји да убла жи одвећ оштре ста во ве ри ва ла и ука же им на исто вет не ин те ре се. Као ме тод упра вља ња кон флик тима при ме њу је се и раз ви ја ња ин тер персо нал них ве шти на, што под ра зу ме ва об у ча ва ње и оспо со бља ва ње за ди јагно сти ко ва ње кон фли ка та и пред ла гање њи хо вих ре ше ња. При ре ди ла Н. Ма рин ко вић У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ Ни пр ва ни по след ња бе о град ској би бли о те ци Ми лу тин У Бо јић 13. де цем бра пред ста вље на је збир ка пе са ма Ни пр ва ни по следња Илин ке Г. Ву ко вић. О пре фи ње ној пре пле те но сти треп та ја љу ба ви, се те и про ла зно сти у по е зи ји Илин ке Ву ко вић на дах ну то су го во ри ли ре цен зент Ана Ву кај ло вић, про фе сор и драм ски пи сац, Ни ко ла Си ми ће вић, пе сник, Бла жо Попо вић, но ви нар РТВ Но ви Сад, и Добри Сто ја но вић, ака дем ски сли кар и аутор идеј ног ре ше ња ко ри ца. То пле емо ције из књи ге Ни пр ва ни по след ња загре ја ле су то де цем бар ско ве че, али и оза ри ле ли ца и про ду би ле по гле де посе ти ла ца про мо ци је. Н. М. Слободанка Петровић, члан ли ковне сек ци је ПТТ рад ни ка, из ло жи ла је 16. де цем бра, 30 уља на плат ну у Клубу за од ра сла и ста ра ли ца у Пан че ву. У при јат ном про сто ру Клу ба пу бли ка је ужи ва ла у сли ка ма чи ји мо ти ви за ла ска сун ца, шу ме, сто го ва, гне зда, сла по ва, ЗНАЦИ ОДО БРА ВА ЊА Ни је би ло ни ре ке Ни цигана За Лор ку ни је чуо. Кад смо ски ну ли обу ћу, Ве се ли мра ви су Спре ма ли ма лу го збу, Цврч ци у хо ру за пе ва ли, Иза обла ка ви ри ле То пле сун че ве стре ле У знак одо бра ва ња. Што сам се у хлад ној во ди, На би стром по то ку, Уз ра до зна ле по гле де Не по зна тог све та, По на ша ла као же на. Илин ка Г. Ву ко вић У КЛУ БУ ЗА ОД РА СЛА И СТА РА ЛИ ЦА У ПАН ЧЕ ВУ Сли ке Сло бо дан ке Пе тро вић по то ка, пеј за жа са пла ни на и ис под плани на, го во ре о ње ним пре о ку па ци ја ма, же ља ма и лир ској ду ши. Aу тор на слика ма опи су је свој жи вот, сво ја на да ња и пле ни мир ним и ста ло же ним бо ја ма, то пли ном и бла го шћу. И. Г. В. број 273 децембар ПТТ ГЛАСНИК 37

38 Филателија ПТТ ГЛАСНИК број 273 децембар Ко тор ске па ла те и Бо жић Фи ла те ли стич ка еди ци ја Умет ност, об ја вље на 15. но вем бра, ове го дине за мо тив је има ла чу де сне ко тор ске па лате. На мар ки од 16 ди нара (0,25 евра) дат је ли ков ни при каз па ла те Лом бар дић из сре ди не 18. ве ка, ко ја се на ла зи у се вер ном де лу ур ба ног је згра Ко то ра. На мар ки од 24 ди на ра (0,35 евра), при ка зана је па ла та Пима, са гра ђе на по сле ве ли ког зе мљо тре са го ди не, док су на марка ма но ми на ла 26,20 (0,40 евра), од но сно 28,70 ди на ра (0,50 евра), при ка за не па ла те Гр гу ри на, да на шња згра да По мор ског му зе ја Цр не Го ре и па ла та Би зан ти, јед на од нај ста ријих у Ко то ру, ко ја се по ми ње још у пр вој ФО ТО-ВЕСТ књи зи ко тор ског но та ра из го ди не. Мар ке је ликовно обрадила Марина Калезић, академски сликар из Београда, а стручни са радник био је Илија Лалошевић, ди ректор Завода за заштиту споменика културе у Котору. Марке су штам па не у но во сад ској штам па ри ји Фо рум, техником вишебојног офсета, у тиражу од при ме ра ка, а из да ње пра те и два коверта са жигом првога дана који носи да тум 15. но вем бар. Продају се у ну ме ри са ним шалтерским табацима од по 20 ко ма да плус вињета. У са ли Му зе ја ЗЈПТТ 10. де цем бра све ча но је отво ре на из ло жба ико на ликов не ко ло ни је ма на сти ра Све ти Прохор Пчињ ски и про мо ви са но при год но из да ње по штан ских ма ра ка под на зи вом Бо жић. Из ло жбу је отво рио др Сло бодан Ми ле у снић, се кре тар Па три јар ши је и управ ник Му зе ја СПЦ. По здра вља ју ћи оку пље не, Ми ле у- снић је по хва лио упор ност и ис трај ност ЗЈПТТ и Ју го мар ке, од но сно ПТТ систе ма у це ли ни ко ји већ пу ну де це ни ју не гу је тра ди ци ју из да ва ња при год них по штан ских ма ра ка по све ће них нај већим хри шћан ским пра зни ци ма Ускр су и Бо жи ћу. Ми ле у снић је по себ но ис та као да тра ди ци о нал на бо жић на се ри ја ма ра ка има и еку мен ски ка рактер, с об зи ром на чи ње ни цу да се као ли ков на ре ше ња на мар ка ма ја вља ју и ре ли гиј ским мо ти ви из дру гих хри шћанских цр ка ва. Ико но пи сци из ли ков не ко ло ни је мана сти ра Све ти Про хор Пчињ ски из ло жили су сво ја де ла ико но пи сач ке умет но сти, а да све бу де у ду ху тра ди ци је, као и претход них го ди на, сво јим уме ћем на хар фи го сте на све ча ном отва ра њу из ло жбе зади ви ла је Алек сан дра То мић. А. Д. Последње овогодишње издање пригодних поштанских марака посвећено великом хришћанском празнику Божићу, пу ште но је у оп ти цај 1. де цем бра. Под сећамо, ЗЈПТТ, Југомарка и Пошта Србије увели су овај леп обичај издавања божићних марака пре читаву деценију, континуирано унапређујући ликовна решења за ову едицију. У екуменском духу, од пре неколико година, као мотиви на маркама користе се и познати божићни прикази из историје осталих хри шћанских цр ка ва, али и са времена дела познатих аутора са овом те матиком. Ове године, на марки но ми на ле 16 ди на ра (0,25 евра), као мотив је искоришћен фрагмент фреске Васи ли са Ле ну ра са из го ди не Ро ђе ње Христово. На марки номинале 28,70 дина ра, (0,50 евра), мо тив је та ко ђе фрагмент иконе Рођење Христово, али аутора Еремије Профете. Оба ли ков на ре ше ња, уз струч ну са рад њу и по моћ др Слободана Милеуснића, директора Музеја СПЦ, приредила је Марина Калезић, академски сликар из Београда, креатор марака ДП Ју го мар ка. Из да ње, већ по тра ди цији, пра те и два FDC ко вер та, на ко ји ма су такође божићни мотиви, уз текст из Новог завета, Јеванђеља по Луки, који говори о Христо вом ро ђењу. Техником вишебојног офсета, марке је штам пао новосадски Форум у ти ра жу од за но ми на лу од 16 динара, односно за марку номинале 28,70 динара (табаци нумерисани). Марке се продају у шалтерским та ба ци ма од по 25 ко ма да. А. Д.

39 Забава А Ф О (К) (К)РИЗ М ЗМИ Полиција је претукла случајног пролазника. Није хтео да се разиђе. Дејан Милојевић Окрвављене руке перу се испирањем мозга. Драган Мировић Дуга је рука правне државе. До сваког џепа досеже. Момчило Михајловић УКРШТЕНЕ РЕЧИ ВО ДО РАВ НО: 1. Че твр ти на кру га (лат.), 8. Бој но ко пље ста рих Гер мана, 11. На кна да за го ди шњи од мор за по сле них, 12. По крет ни део мо тора, 14. Нај че шћа биљ ка, 15. Бу ко ва шу ма, бу квик, 16. За ба ва, 17. Пе вач уз гу сле, 18. Члан (скр.), 19. Део ну кле ар не елек тра не, 22. Ма га ре ћи глас, 24. Агент (скр.), 25. Ве ли ки ре клам ни по стер, 27. Алат ка за ри ља ње, 29. Мо чва ра, 31. Улог у по ке ру (енг.), 32. Ме сто где се га је ма ли не, 35. Са везна Ре пу бли ка (скр.), 36. Ка па (дем.), 37. Бив ши аме рич ки бок сер Марћа но, 39. По ве за ча, 40. Име че шког филм ског ре ди те ља Фор ма на, 41. Сту па ње жен ске осо бе у брак (мн.), 42. На хра ње ност, 43. Са ла му ра, 44. Ме сто ста но ва ња, пре би ва ли ште. УС ПРАВ НО: 1. Го ми ли ца на по вр ши ни зе мље ко ју из ри је кр ти ца, 2. Онај ко ји сви ра у вергл, 3. Осу ше на ко ло ид на ма те ри ја, 4. Про да вац др ва, 5. Мај ка Ро му ла и Ре ма (мит.), 6. Пр вак, 7. Удру же ње ве ли ких произ во ђа ча, кар тел, 8. Спра ва за отва ра ње, 9. Бел гиј ски днев ни лист, 10. Тр ча ње, 13. Ста ра рат нич ка ме тал на за штит на оде ћа, 15. За па љен комад лу ча, ба кља, 17. Вр ста ин сек та, сла ни нар, 20. Дру ги и пр ви са могла сник, 21. Ме сто до га ђа ња, 23. Ин сект ко ји си ше крв, 26. Ни ско ћа, 28. Очај нич ки по зив у по моћ, крик, 30. Хе миј ски сим бол за тан тал, 33. Гра нич на вред ност функ ци је (мат.), 34. Та ји ти, скри ва ти, 36. У ко је време, 38. Нај го ри слој дру штва, 39. Ме сно услу жно пред у зе ће (скр.), 40. Ми нут (скр.), 42. Пред лог. Же ли мир Ву ка ши но вић БЕ ЛЕ ШКЕ С РУ БА Срећ но но во ле то, две хи ља де пе то! Eто та ко, ми ли мо ји, још јед но ста ро скон ча ва се ле то и на сту па но во, две хи ља де пе то. Срећ но вам би ло, оства рило вам се све што нај леп ше по же ле ти се мо же, по мо зи Боже! Ми по шта ри, и мла ди и ста ри, и хи тре по штар ке, же ли мо да нам ча сно по сло вод ство три на е сту на мак не пла ту као лич ни по здрав по штан ском за на ту! Ми ни стри Мла ђан и Веља из срп ске вла де ре кли: За слу жи ли су по шта ри, и нек им се три на е ста да де кад већ до бро ра де! О то ме от куд да се ство ри то ли ко па ра тре ба ру ко вод ство да се ста ра од пошта ра! Е, па ми сад че ка мо да нам упла те ма кар јед ну за припо моћ ра ту. У су прот ном, жа ли ће мо се Син ди ка ту! Ето, де ца, ко ја има ју од де сет го ди на ма ње, опет се да ла у пи са ње и цр та ње! Ак ци ја ПТТ Ср би је Пи ши Де да Мра зу, док ово пи шем, ушла је у за вр шну фа зу! Кон курс је, као и увек, био вр ло, вр ло јак, а Де да Мраз, као што зна те, за нај-пи сма спре мио је да ро ва пун џак! О то ме ко је по брао на гра де прве, дру ге и тре ће, и оста ле (јер у џа ку увек не што пре о стане!) и ко је имао нај ви ше сре ће, чи тај те у наредноме бро ју, све има стра ни цу сво ју! Уз овај текст, ра ди ша ле, као до да так, при ла жем сти хо ве Рај ка Но га за по штар чи ће ма ле. По штар Ва са дру мом кли ма, у тор би му све га има. Е, ако је не ко Де да Мраз ствар ни, а не квар ни, син ди кал ни, то је он да Ва са по штар из књи ге Ла ке при че из те шке тор бе пошта ра Ва се но ви нар ке Гла сни ка, ко ле ги ни це на ше мла де Ма рин ко вић На де! Тај по штар из књи ге која је управо у штампи, су чу ћи брчи не, сред ци че зи ме или па сје вру ћи не, но се ћи по шиљ ке од пр вог до по след њег кућ ног бро ја, на сме јан, у ша ли каже: Ко је л ја? А он да, озбиљ но из књи ге гук не јав ку: Поглед би стар, ко рак оштар, по здра вља вас Ва са по штар. Е, ту му во лим став ку! То ли ко, ово га пу та, ових по здра ва у сти ху из пред ново го ди шњег бу џа ка од по шта ра Бран ка. Б. Сто ја но вић РАЈ КО ПЕ ТРОВ НО ГО ДЕ ДА МРАЗ ОТ КРИ ВА КАР ТЕ Баш не ка се за вр ши ло ти ме Нек ту пе сму не ком дру гом сви ра На на ив не сти хо ве и ри ме Дру гог не ког не ка ис фо ли ра Не ма ве зе ни ма ло не ма ри Бар ће са да ко нач но да оде Нек на сан ка не ка на са ма ри Нек пре ве де жед ног пре ко во де Оне што му не по зна ју фин те Где још увек ти што со ви па ле Ла жна бра до још ла жни је тин те Ако су те де вој чи це зва ле Да про да јеш ма глу хва таш зја ла За де ча ке сво ју во жњу скра ти От криј кар те да ти успе ша ла Ски ни бра ду по кло не ми вра ти Ïîáóíå ó çàòâîðèìà ñó äîêàç äà ñå ñà äåìîêðàòñêèì ïðîìåíàìà êðåíóëî èçíóòðà. Ивко Михајловић

40