МАЈСКА ИЗЛОЖБА ГРАФИКЕ БЕОГРАДСКОГ КРУГА 2013.

Transkripsi

1 МАЈСКА ИЗЛОЖБА ГРАФИКЕ БЕОГРАДСКОГ КРУГА 2013.

2

3

4 На корицама: Гордана Петровић Wave of faintness Награда Велики печат за 2012.

5 МaЈСКА ИзЛОЖБа ГРАФИКЕ БЕОГРАДСКОГ КРУГа мај 8. јун $ Галерија Графички колектив Београд, Обилићев венац 27

6 Идуће, године Графички колектив обележава 65 година рада. Уочи овог великог јубилеја објављујемо ауторски текст архитекте Предрага Пеђе Ристића, пројектанта ентеријера и екстеријера Галерије Графички колектив. Очито, концепт овог архитектонског решења морао се прилагодити габаритима захтевне основе као и задатку да се простор максимално искористи. Ово је и рад у коме је архитекта Ристић поставио свој препознатљив ауторски принцип. Графички колектив, основан радио је у затеченом простору до 10. марта године када је говором Миодрага Б. Протића почео да ради у свом новом и данашњег изгледу. АРХИТЕКТУРА ГАЛЕРИЈЕ ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ* Основна идеја за функцију архитекуре овог простора је истицање графике, односно експоната малог формата у први план. Архитектура својим обликом треба да буде у позадини без икаквог детаља који би привлачио пажњу. Од ње се овде тражи да проведе посетиоца готово неопажено кроз један скоро апстрактан простор у коме се истиче само идеја излагача, док се од архитектуре изложбе тражи неупадљивост и безличност. Ипак сам простор својом размером у односу на човека и фактуром материјала може да има свој карактер. С обзиром да је ова изложба мањих експоната, а и сама Галерија је већ традиционално интимна, и овде су се усвојиле камерне димензије саздане од присних материјала. Тако је изложба раздељена на неколико оделења, а површине за излагање на више паноа, и то све у модулу целих природних бројева 2x2, 2x3, 3x3 као и 1x1 и 4x3 метра. Усклађен ритам ових модула на изложби је неопходан како због практичности типизовања експоната, тако и због, монотонијом неузмиреног одвијања посматрања. Модули прожимају како површину тако и простор. Постоје три основна простора 3x3x3 која се спирално нижу, а који се гранају у пратеће бродове 2x3x3, 2x3x2 и 2x2x3. Ово је типичан начин компоновања простора класичног грчког крста. Кретањем ради сагледавања изложбе појављује се и фактор времена, зато је овде могуће да се прави аналогија између архитектуре и музике, што уствари приказује могућности аранжирања. Тако је први простор став алегро кон брио, он је најраскошнији, њега прате бродови са свих страна, а у његовој висини је и галерија. Затим следи интермецо-пролаз, простор 2x2 који води у адађо. У адађу као главна унутрашња тема налази се најсагледивија и највећа континуалана површина. На крају иза спиралне окуке налази се трећи став престо у коме је све већ јасно па се одиграва брзо и једноставно. Зато је овај простор кристалних димензија 3x3x3 и нема никаквих пратећих бродова да би у њему било извршено крајње сагоревање. Ова класична конструкција градње музике стоји овде у архитектонском облику, као

7 основа дискретне водиље за аранжирање сваке изложбе. Галерија је дата у чистим паноима без икаквог уочљивог детаља и ограђена је или затворена само површинама за излагање, док је свуда изнад отворена светлост у дубини простора. То је постигнуто венцем огледала који преносе лик и светлост у бесконачност. Галерија изгледа као да се на слободној пољани нижу панои за излагање иза којих се не налази ништа. Овај став према простору донекле веома је сличан ставу америчког архитекте безтелесне архитекуре Мис ван де Роеу. На овај начин простор је ослобођен притиска таванице док је задржана камерна интимност малих димензија, што је практично довело до нових техничких преимућстава у односу на старе системе дифузије светлости помоћу разапетог платна и слично. Иако без детаља, материја која уоквирује простор, мора да има и безличну фактуру која неће да одудара од графике односно хартије. Зато је установљена природна факура меканог дрвета, јер је дрво органска, а тиме и интимна материја. Поред тога што је меко дрво присније од тврдог оно је сировина хартије од које су направљени графички листови, па се овде две материје еволутивно допуњују. Поред тога површине су обрађене пуном даском, а не само површинском превлаком фурнира, што би могло и поред своје техничке савршености, да створи утисак јефтине и лажне архитектуре. На овакав начин потпуно је разбијена стара, масивна технички гломазна архитекура старе просторије. У унутрашњем простору ово је било могуће да се изведе, док је на већ постојећој фасади било непримењиво. Да се овај проблем јединства ентеријера и екстеријера реши, искоришћене су неке постојеће околности. Застарели нефункционални излози, намењени продавници, ни у првобитном пројекту аутора целе зграде нису били успешно решени, па су избачени и на њиховом месту остављени идеално гледано празни отвори, тиме што су затворени тамном црном површином. Својевремено пројектанти овакве архитекуре као што је и ова фасада нису уобичавали да у пројекту уопште решавају дрвенарију излога већ су је само зацрњавали па је то и овде практично учињено. Ове црне површине симболично представљају литографском бојом зацрњене каменове тако да су у исто време и реклама графичке изложбе. На тим каменовима је изгравиран традиционални печат колектива у позитиву и негативу. Површина каменова истурена је на површину фасаде не само да би следила стил ентеријера већ и због саме природе тиска графике. Постојање стаклених површина на овом месту није од значаја јер је стакло визуелно безтелесно. Димензије каменова су 3x3, а стакла 1x1 дакле у истом модулу као ентеријер те служе као припрема за унутрашњи доживљај. Арх. Предраг Ристић *Публикован у 1. Кругу Галерије Графички колектив, 1965.

8 Цртице из историје Графичког колектива Зграду у којој се данас налази Графички колектив пројектовао је године знаменити архитекта Драгутин Маслаћ као породичну кућу доктора Момчила Нинчића, тадашњег Министра трговине и индустрије. По завршетку зидања зграде године у приземне просторије намењене пословању уселио се пројектантско-предузетнички биро Пионир који су основали архитекте Драгутин Маслаћ и Зарија Марковић. Овај простор временом постаје и седиште наведеног бироа чија је примарна активност била пројектовање кућа у Београду. Наредних пет година, колико је и функционисало акционарско друштво Пионир чине најпродуктивнији период у стваралаштву архитекте Драгутина Маслаћа, па се може рећи да је управо из просторија данашњег Графичког колектива иницирана изградња великог броја велелепних кућа старог Београда.

9

10 Жири за награду Велики печат: Гордана Петровић, графичарка Гордана Добрић, историчарка уметности Владимир Величковић, сликар Радове за изложбу одабрали су чланови Управног одбора: Бранимир Карановић, Биљана Вуковић, Димитрије Пецић, Јелена Јоцић, Владимир Вељашевић и Љиљана Ћинкул

11 Правилник Мајске изложбе Мајска изложба графике београдског круга је редовна годишња манифестација која афирмише и подстиче графичко стваралаштво аутора који су својим радом везани, или су били везани, за Графички колектив, Београд, Србију или еx-југославију. Организацијом изложбе руководи Управни одбор Графичког колектива, а изложба траје 20 дана. Мајска изложба представља годишњу графичку продукцију па се на конкурс подносе радови настали у последње две године; на конкурс се примају до три графичка рада, а могу учествовати и студенти завршних година уметничких академија/ факултета. Сви радови се жирирају осим радова добитника награде Велики печат Графичког колектива. Према одлуци жирија, на дан отварања изложбе, додељује се награда Велики печат Графичког колектива. Награда је Диплома, реализација самосталне изложбе и издавање монографије. Чланове жирија организатор бира сваке године међу истакнутим ликовним уметницима и ликовним критичарима. Графички колектив публикује каталог који учесници Мајске изложбе добијају бесплатно. И ове године учесници конкурса новчанo партиципирају са динара. Уметници достављају и репродукције (300 dpi) својих радова. Организатор гарантује безбедност графика од дана пријема до дана испоруке. Радове за изложбу аутори достављају лично или поштом (о свом трошку). По завршетку изложбе излагачи преузимају радове у року од 10 дана, после тог времена Графички колектив не одговара за непреузете радове. Графике одбијене на конкурсу преузимају се по завршеној селекцији у року од 10 дана. Организатор може изложбу пренети и у друге градове, о чему ће благовремено обавестити уметнике. Управни одбор Графичког колектива

12 Добитници награде Велики печат Богдан Кршић, графика Победници Марко Крсмановић, графика Четири фигуре Бранко Миљуш, графика Загонетка Халил Тиквеша, графика Елементи вјетра Даница Масниковић, графика Крај путовања Бошко Карановић, графика Херцег пано Бора Иљовски, графика Говорник Стојан Ћелић, графика Померене границе простора Слободан Пејовић, графика Даире Владимир Величковић, графика Пет стања једне кутије Емир Драгуљ, графика Родитељи Стеван Кнежевић, графика Менаде на обали бамбусовог гаја Радован Крагуљ, графика Јабуке Милан Станојев, графика Крушке на столу Бранимир Карановић, графика Ципеле Миле Грозданић, графика Привиђење Велизар Крстић, графика Мушица на зиду Милица Вучковић, графика Јагње Живко Ђак, графика Употребљени предмети Љубомир Кокотовић, графика Идиотски изум Душан Микоњић, графика Ентеријер

13 1984. Мирослав Арсић, графика Две кациге Анка Бурић, графика Тријумфална капија Зорица Тасић, графика Екстаза Драгослав Кнежевић, графика Велики ПОСТ Илија Костов, графика Краљевски пар Миодраг Рогић, графика Мртва природа Зоран Тодовић, графика Ко је убио Јесењина Милица Жарковић, графика Пијета Небојша Радојев, графика Столица Невенка Стојсављевић, графика Чиста мисао Лидија Антанасијевић, графика Кошмар Милан Сташевић, графика Расејавање трага Слободан Кнежевић, графика Диптих за В и Г Александар Расулић, графика Trykk nr Биљана Шево, графика Без назива Биљана Вуковић, графика Из Каленића Милан Блануша, графика Belgrade By Night Даниела Фулгоси, графика Разговор Владимир Вељашевић, графика Без назива Миодраг Млађовић, графика Збијање Рада Селаковић, графика Земља I, II Димитрије Пецић, графика Дунав III Драган Момиров, графика Без назива Зоран Бановић, графика Енергија тла III Славко Миленковић, графика О времену Ранка Лучић Јанковић, графика Ритуал Јелена Средановић, графика Капи и сенке Виктор Мијатовић, графика The art of God Гордана Петровић, графика Wave of faintness

14

15 Излагачи Марија Анђелковић Лидија Антанасијевић Милан Антић Милица Антонијевић Мира Антонијевић Зоран Бановић Алан Бећири Милан Блануша Давид Вартабедијан Владимир Вељашевић Биљана Вуковић Сузана Вучковић Марија Граховац Александра Грбовић Зоран Грмаш Марио Ђиковић Катарина Ђорђевић Маја Ђуровић Ведран Ераковић Милица Жарковић Бојан Живић Синиша Жикић Милан Жунић Ненад Зељић Радмила Јовандић Ђапић Анита Јовановић Јелена Јоцић Бранимир Карановић Родољуб Карановић Лука Кликовац Слободан Кнежевић Тијана Којић Никола Кораћ Милан Крајновић Миа Лужајић Ранка Лучић Јанковић Милена Максимовић Ковачевић Ђорђе Марковић Лазар Марковић Veliko Marinchevski Душан Ђ. Матић Виктор Мијатовић Владимир Милановић Маша Миленковић Славко Миленковић Дорис Милешевић Горица Милетић Омчикус Стјепан Мимица Невена Милованчевић Душан Миљуш Александар Младеновић Миодраг Млађовић Kanami Morita Драган Момиров Kenji Nagai Драган Најдановић Ива Недељков Никола Николетић Бранко Николов Весна Опавски Бојан Оташевић Мишко Павловић Тамара Пајковић Димитрије Пецић Ивона Плескоња Јасна Поповић Ана Продановић Милица Раденковић Небојша Радојев Слободан Радојковић Аница Радошевић Мина Ракиџић Бранко Раковић Марија Рњак Маја Симић Јелена Средановић Михајло Станисавац Ивана Станковић Владимир Станковић Вукашин Станчевић Милан Сташевић Тања Стевановић Љиљана Стојановић Слободан Стојиловић Дања Текић Халил Тиквеша Зоран Тодовић Јелена Толимир Ивана Ћировић Ивана Флегар Бранислав Фотић Sandria Hu Ивана Швабић Cannon Биљана Шево Оливера Шипка

16 Репродукције (димензије радова су у центиметрима)

17 1 1. Марија Анђелковић Слободна форма II 2012, ситоштампа,63х63 2. Лидија Антанасијевић Inner mediation 2012, etching/ photogravure, 41,5x30 3. Милан Антић Portraits 2012, бакропис/ситоштампа, 61х40,5 2 3

18 4 4. Милица Антонијевић У и око воде 2013, висока штампа, 65,5x50,5 5. Мира Антонијевић Без назива 2013, линорез, 48,5х28 6. Зоран Бановић Трагови 2011, линорез, 70x50 6 5

19 7. Алан Бећири Игра бројева (триптих) 2013, дигитална штампа, 70х70 8. Милан Блануша Why doesn`t anything ever happen? 2008, сува игла, 98х65 9. Давид Вартабедијан Reflection 2012, xeikongraphy, 50x

20 Владимир Вељашевић Без назива 2008, линорез, 40х59,5 11. Биљана Вуковић Студеница 2012, акватинта/бакропис, 63х Сузана Вучковић Парк 2013, линорез, 50x25

21 13. Марија Граховац Quietforce 2011, дигитална штампа на алубонду, 90x Александра Грбовић Небески корак 2012, бакропис/акватинта/линорез, 100х Зоран Грмаш Запис 2013, сува игла, 65x

22 Марио Ђиковић Хомо луденс 2013, линорез, 49х Катарина Ђорђевић Дијалог 2012, линорез, 45x Маја Ђуровић На правом путу 2013, акватинта/бакропис, 50x

23 Ведран Ераковић Fortune cookie I 2013, офсет, 65x45,8 20. Милица Жарковић Пољубац 2013, сува игла, Бојан Живић Елиса 2011, акватинта, 44х

24 Синиша Жикић CD XXL 2012, сува игла, 60х Милан Жунић Псеће срце и два срца 2013, линорез, 17,3x Ненад Зељић Изданак 2012, акватинта, 50x Радмила Јовандић Ђапић Из циклуса Конзерве 2010, дубока штампа, 20x

25 Анита Јовановић Треперење 2013, мецотинта/линорез, 12,2х24,5 27. Јелена Јоцић Простор # , комбинована техника, 35x46,5 28. Бранимир Карановић Вода и ватра 2013, дигитална штампа,79,5х40 28

26 Родољуб Карановић Облак 2010, ситоштампа, 50х Лука Кликовац Линије , дигитална штампа, 24х Слободан Кнежевић Без назива 2012, дрворез, 55x40

27 Тијана Којић Сутра 2011, линорез, 40x Никола Кораћ Без назива, 2013, офсет, 50х Милан Крајновић Сухи врт 2013, линорез, 54x

28 Миа Лужајић Река 2012, комбинована техника, 35x Ранка Лучић Јанковић Пољубац 2012, комбинована техника, 50х63,5 37. Милена Максимовић Ковачевић L`amore, come la morte, cambia tutto 2013, комбинована техника, 65x100 37

29 Ђорђе Марковић Интересовање 2012, асамблаж/литографија, 50х Лазар Марковић Рефлексије 2012, дигитална штампа, 67x Veliko Marinchevski In Search to Dream 2012, бакропис, 54х

30 Душан Ђ. Матић Манастир IV 2012, акватинта, 60х Виктор Мијатовић Read btw the lines 2013, комбинована техника, 100x Владимир Милановић Rescue from Ruins 2012, дигитална штампа, 70x50

31 Маша Миленковић Без назива 2013, акватинта, 18x Славко Миленковић Хиљаду цветова 2013, дигитална штампа, 25x Дорис Милешевић Take a break 2012, акватинта, 100х70 46

32 Горица Милетић Омчикус Преплети , линорез, 61x Стјепан Мимица Open market , дигитална штампа, 116x Невена Милованчевић Плавкаста композиција 2012, акватинта, 64х48 49

33 50. Душан Миљуш Vertigo 2013, ситоштампа, 50x Александар Младеновић 29 година 2013, акватинта/бакропис, 29x Миодраг Млађовић Изрез-пресовање 2013, сува игла, 66х

34 53. Kanami Morita Без назива 2011, литографија, 36,5x29,5 54. Драган Момиров Без назива 2012, дигитална штампа, 90х Kenji Nagai CL.09-7 литографија, 45x

35 Драган Најдановић Сусрет 2013, дигитална штампа, 50 x Ива Недељков Скоцкана 2013, сува игла, 40x Никола Николетић Запосли се 2012, трансвер/лито, 22х31 58

36 Бранко Николов Остало недостаје 2012, литографија, 52х Весна Опавски У пратњи нижег биља 2013, дигитална штампа, 90x Бојан Оташевић Е7/ , сува игла/висока штампа, 100х70

37 62. Мишко Павловић Капија 2013, дигитална штампа, 80x Тамара Пајковић Ферара IV 2012, дигитална штампа, 35x Димитрије Пецић Планине у околини Урбина 2011, дрворез, 23x

38 Ивона Плескоња Деца Сунца 2012, литографија, 33x Јасна Поповић Време 2012, комбинована техника, 15х Ана Продановић Дијалог са одразима 2013, линогравура, 50х72 67

39 Милица Раденковић Повезаност 2013, дубока штампа, 56х Небојша Радојев Атеље VI 2012, бакропис, 17x Слободан Радојковић Pettinatura X 2012, дрворез, 80,5х60,5

40 Аница Радошевић Машина Милке Мудрић 2012, колографија, 100x Мина Ракиџић Позориште 2013, бакропис, 25x Бранко Раковић Центар града 2013, дигитална штампа, 100х70 73

41 Марија Рњак Меланхолија 2012, комбинована техника, 94,5x70,5 75. Маја Симић Графити - Felix and Felix - like 2012, дигитална штампа, 100х Јелена Средановић Somewhere 2011, дрворез/дигитална штампа, 50x70 76

42 Михајло Станисавац Времена се мењају висока штампа 98х Ивана Станковић Игра , линорез, 100х Владимир Станковић Uncia Uncia 2012, дрворез, 71х54 79

43 Вукашин Станчевић Без назива 2013, дигитална штампа, 31х Милан Сташевић Трагови и сенке 2013, бакропис, 70x Тања Стевановић А и гљиве 2013, комбинована техника, 40x

44 Љиљана Стојановић Дневник , линорез, 25x Слободан Стојиловић Линија и светло II 2012, бакрорез, 6,2х4,8 85. Дања Текић Без назива 2012, литографија, 68х82 85

45 86. Халил Тиквеша Јоланта К. на водопадима Кравице бакропис, 80x Зоран Тодовић Zoran Beuys - Уметник може да буде свако 2012, дигитална штампа, 70x Јелена Толимир Мегаломаниа 2012, комбинована техника, 47x

46 89. Ивана Ћировић Без назива 2013, дубока штампа, 25x Ивана Флегар Цвет 2013, сува игла, 54x Бранислав Фотић 021 АRCP 2013, дигитална штампа, 89х Sandria Hu Horsky Park/Archeological Dress 2012, collagraph print, 52x64 92

47 Ивана Швабић Cannon Blue life 2012, линорез, 80х Биљана Шево Без назива 2013, дигитална штампа, 19х Оливера Шипка Треперење 2013, линорез, 46x

48 Подаци о излагачима 1. Марија Анђелковић (1988. Београд) 2. Лидија Антанасијевић (1961. Београд) 3. Милан Антић (1984, Београд) 4. Милица Антонијевић (1973.Београд) Факултет примењених уметности, Београд 5. Мира Антонијевић (1945. Београд) Приватно школовање 6. Зоран Бановић (1966. Приједор) 7. Алан Бећири (1973. Урошевац) Виша школа ликовних и примењених уметности, Београд 8. Милан Блануша (1943. Јагодина) Академија ликовних уметности, Београд 9. Давид Вартабедијан (1968. Београд) 10. Владимир Вељашевић (1969. Смедеревска Паланка) 11. Биљана Вуковић (1949. Београд) 12. Сузана Вучковић (1966. Владичин Хан) 13. Марија Граховац (1978. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 14. Александра Грбовић (1987. Београд) Академија уметности, Нови Сад 15. Зоран Грмаш (1970. Нови Сад) Академија уметности, Нови Сад 16. Марио Ђиковић (1942. Палача) Академија ликовних уметности, Београд Булевар Николе Тесле 22, Земун

49 17. Катарина Ђорђевић (1966. Ниш) 18. Маја Ђуровић (1977. Београд) 19. Ведран Ераковић (1980. Сплит) Факултет примењених уметности, Београд 20. Милица Жарковић (1954. Панчево) Факултет примењених уметности, Београд Панчевачки пут 12, Београд 21. Бојан Живић (1962. Ниш) Факултет примењених уметности, Београд 22. Синиша Жикић (1951. Трњани) Факултет примењених уметности, Београд 23. Милан Жунић (1940. Доброселица) Академија ликовних уметности, Београд 24. Ненад Зељић (1964. Београд) 25. Радмила Јовандић Ђапић (1946. Сарајево) Факултет примењених уметности, Београд 26. Анита Јовановић (1979. Смедеревска Паланка) Факултет примењених уметности, Београд 27. Јелена Јоцић (1970. Београд) 28. Бранимир Карановић (1950. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 29. Родољуб Карановић (1948. Београд) Академија ликовних уметности, Београд 30. Лука Кликовац (1988. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 31. Слободан Кнежевић (1948. Бачко Добро поље) Академија ликовних уметности, Београд 32. Тијана Којић (1987. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 33. Никола Кораћ (1980. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 34. Милан Крајновић (1968. Београд) Академија умјетности, Бања Лука 35. Миа Лужајић (1977. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 36. Ранка Лучић Јанковић (1955. Стамбулчић) Академија ликовних умјетности, Сарајево 37. Милена Максимовић Ковачевић (1975. Крушевац) 38. Ђорђе Марковић (1986. Нови Сад) Академија уметности, Нови Сад

50 39. Лазар Марковић (1960. Нови Сад) Академија ликовних уметности Нови Сад 40. Veliko Marinchevski (1979, Sofia) National Academy of Fine Arts, Sofia 41. Душан Ђ. Матић (1939. Београд) Академија ликовних уметности, Београд 42. Виктор Мијатовић (1977. Београд) 43. Владимир Милановић (1979. Београд) 44. Маша Миленковић (1977. Београд) 45. Славко Миленковић (1959. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 46. Дорис Милешевић (1990. Кикинда) Академија уметности, Нови Сад 47. Горица Милетић Омчикус (1969. Параћин) 48. Стјепан Мимица (Београд) Академија ликовних уметности, Београд 49. Невена Милованчевић (1991. Топола) Факултет примењених уметности, Београд 50. Душан Миљуш (1969. Београд) 51. Александар Младеновић (1967. Београд) 52. Миодраг Млађовић (1960. Звечан) Др. Ивана Рибара 186/3, Београд 53. Kanami Morita (1979. Tokyo) Musashino Art University, Japan 54. Драган Момиров (1969. Зрењанин) 55. Kenji Nagai (1947. Tokyo) Musashino Art University, Japan 56. Драган Најдановић (1966. Београд) 57. Ива Недељков (1985. Зрењанин) 58. Никола Николетић (1985. Београд) 59. Бранко Николов (1956. Димитровград) Академија ликовних уметности, Софија 60. Весна Опавски (1976. Београд) 61. Бојан Оташевић (1973. Крагујевац)

51 62. Мишко Павловић (1965. Београд) 63. Тамара Пајковић (1975. Загреб) 64. Димитрије Пецић (1961. Приштина) 65. Ивона Плескоња (1974. Београд) 66. Јасна Поповић (1961. Бели Манастир) Основне академске студије Академије класичног сликарства 67. Ана Продановић (1991. Чачак) Факултет примењених уметности, Београд 68. Милица Раденковић (1991. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 69. Небојша Радојев (1946. Нови Козарци) Академија ликовних уметности, Београд 70. Слободан Радојковић (1967. Ниш) Факултет ликовних уметности, Скопље 71. Аница Радошевић (1972. Вршац) Академија уметности, Нови Сад 72. Мина Ракиџић (1991. Београд) 73. Бранко Раковић (1967. Београд) 74. Марија Рњак (1989. Задар) Факултет примењених уметности, Београд 75. Маја Симић (1973. Кикинда) Факултет ликовних уметности Београд 76. Јелена Средановић (1982. Нови Сад) Академија уметности, Нови Сад 77. Михаило Станисавац (1982. Београд) Факултет ликовних уметности Београд 78. Ивана Станковић (1973. Ниш) 79. Владимир Станковић (1980. Београд) Академија уметности, Нови Сад 80. Вукашин Станчевић (1989. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 81. Милан Сташевић (1946. Банат) 82. Тања Стевановић (1988. Загреб) Факултет примењених уметности, Београд 83. Љиљана Стојановић (1955. Љубљана) Факултет примењених уметности, Београд

52 84. Слободан Стојиловић (1947. Роанда) Академија ликовних уметности, Београд 85. Дања Текић (1989. Београд) 86. Халил Тиквеша (1935. Шурманци) Академија ликовних уметности, Београд 87. Зоран Тодовић (1958. Горњи Милановац) Факултет примењених уметности, Београд 88. Јелена Толимир (1984. Нови Сад) Академија уметности, Нови Сад 89. Ивана Ћировић (1981. Ваљево) Факултет примењених уметности, Београд 90. Ивана Флегар (1981. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 91. Бранислав Фотић (1962. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 92. Sandria Hu (1946. San Francisco) University of San Francisco, California, USA 93. Ивана Швабић Cannon (1964. Београд) Факултет примењених уметности, Београд 94. Биљана Шево (1958. Београд) Мис Ирбијеве 57, Београд 95. Оливера Шипка (1986. Бања Лука) Академија умјетности, Бања Лука

53 Изложба је реализована уз финансијску подршку Секретаријата за културу града Београда и Министарства за културу, информисање и информационо друштво Републике Србије. Издавач: Графички колектив, Београд, Обилићев венац 27 тел/факс: ; тел Уредник и кустос: Љиљана Ћинкул Каталошки подаци: Драго Ракочевић, Владимир Божиновић Репродукције радова: Излагачи, Вукашин Станчевић Припрема за штампу: Владимир Божиновић Штампа: Академија, Београд Тираж: 200 примерака ISBN

54 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 76(497.11) 2011/2013 ( ) 76:069.9(497.11) 2013 ( ) МАЈСКА изложба графике Београдског круга (2013 ; Београд) Мајска изложба графике Београдског круга, 20. мај - 8. јун 2013, Галерија Графички колектив, Београд / [уредник Љиљана Ћинкул]. - Београд : Графички колектив, 2013 (Београд : Академија) стр. : репродукције ; 24 cm Тираж Подаци о излагачима: стр ISBN a) Мајска изложба графике Београдског круга (2013 ; Београд) - Изложбени каталози COBISS.SR-ID