Novosti juga. Интервју: Милија Милетић, народни посланик. РАЖАЊ Јабуке за Европу АЛЕКСИНАЦ Пекарски дани СОКОБАЊА Туристички цвет ПУКОВАЦ Нова тржница

Transkripsi

1 Novosti juga број бесплатан примерак Интервју: Милија Милетић, народни посланик РАЖАЊ Јабуке за Европу АЛЕКСИНАЦ Пекарски дани СОКОБАЊА Туристички цвет ПУКОВАЦ Нова тржница

2 Сокобања Сокобања први пут домаћин Изађи ми на теглу пун погодак! * Општина Сокобања добитник плакете за организовање финалног такмичења Првог дана, 13. октобра, на локалном такмичењу учествовало је седам екипа, које је оцењивао стручни жири у коме су били: Горан Милисављевић и Звонко Милетић, обојица професионални кувари, Тијана Богојевић, професорка у сокобањској Средњој школи Бранислав Нушић и Никола Јанковић, технолог и инжењер развоја у компанији Фудленд. Према оцени жирија, у веома оштрој конкуренцији, победила је екипа Пољопривредног газдинства Борис из Сокобање, а њен капитен, Борис Миливојевић, понео је ласкаву титулу краља ајвара. Победници су награђени шпоретом смедеревац и директним пласманом у финале. Друго место припало је екипи Неимари, а треће такмичарима који су наступили под називом Златне руке. Сутрадан, дакле 14. октобра, на главној бањској променади одржано је републичко финале такмичења Изађи ми на теглу. Варјаче је укрстило тридесет екипа из свих крајева Србије. Организатори и домаћини обезбедили су све неопходне услове за такмичење: свака екипа је имала наткривени штанд, столове и столице, пећ за печење паприке и припрему ајвара, дрва, тегле, свежу паприку, со, уље и шећер. Уз пригодан културно-забавни програм и такмичење у бацању фризбија у буре, надметање је потрајало до раних вечерњих сати. Прво место стручни жири је доделио екипи Фрау Габријела из села Велебит у општини Кањижа док је капитен ове екипе, Бисерка Чобанов, проглашена краљицом ајвара четврте сезоне каравана Изађи ми на теглу. Првопласирана екипа награђена је шпоретом смедеревац, поклон картицом са динара и могућношћу да се по њиховом рецепту и са њиховим именом припреми ограничена серија ајвара под брендом Бакина тајна. На друго место пласирали су се Гимназијалци, екипа која је представљала Град Лесковац, а треће место освојила је екипа Срцуленца из Владичиног Хана. Додељене су и посебне награде за најкреативнију екипу у финалу, за најбољу атмосферу у такмичаској екипи, као и за најкреативнији назив. За организовање финалног такмичења награђена је општина Сокобања. Плакету је примио Љубинко Миленковић, директор Организације за туризам и културу. Све је протекло како треба и верујем да су задовољни и учесници и посетиоци. Надам се да ћемо се и наредне године видети, ако не на финалном, онда на локалном такмичењу. И мештани и посетиоци Сокобање се слажу да је организовање ове манифестације био пун погодак закључио је Миленковић. Срђан Илић 2

3 Алексинац Дванаести Пекарски дани Славски колач као уметничко дело Сечењем и освећењем славског колача и уручивањем награда и признања, 27. октобра је завршена тродневна међународна манифестација Пекарски дани. Такмичарска изложба за најлепши славски колач, као централни догађај манифестације, привукла је велики број такмичара. Било их је више од 130 из двадесетак градова Србије, а изложбени експонати су права уметничка дела тако да је утисак изузетан рекао је Саша Станојевић, председник Организационог одбора Пекарских дана. Награду за најбољи аранжман стручни жири је доделио Габријели Радивојевић из Вучја, испред Драгице Марковић из Свриљига на другом и Ане Цветановић из Алексинца која је освојила треће место. У категорији ученика средњих школа најлепши славски колач направио је Стефан Андрејић (Технолошка школа, Параћин), други је Михајло Јовановић (Хемијско-прехрамбена школа, Ниш), док се на треће место пласирала ученица Пољопривредне школе Шуматовац Јована Величковић која је освојила и награду публике. Међу основцима без премца је била Петра Митић (ОШ Вук Караџић Житковац), на друго место пласирала се Јана Ристић (ОШ Љупче Николић Алексинац), а на треће Жељана Радосављевић (ОШ Аца Синадиновић Лоћика). Када је реч о категорији грађана, прво Медијски садржаји објављени из општине Алексинац суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Алексинцу. Медијски садржаји објављени из општине Сокобања суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Сокобањи. Медијски садржаји објављени из општине Ражањ суфинансирани су преко Пројекта: Новости у Ражњу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. На насловној страни: Наташа Илић, манекенка УГ Радиност. 3 и треће место освојиле су Алексинчанке Србијанка Голубовић и Зорица Миленковић, док је друга позиција припала Мирјани Гарић из Лапова. Програм тродневне манифестације обогаћен је и образовним, културним и забавним садржајима представљањем пекара и пекарских производа, предавањима, радионицама и изложбама. У оквиру изложбе Савремено и традиционално пекарство своје вештине у припремању хлеба, сланих и слатких пецива и колача, показали су ученици основних школа са територије алексиначке општине, а свој допринос дали су и Дечја установа Лане, као и редовни гости манифестације, средње школе из Словеније, Хрватске и Бугарске. На свечаном отварању изведен је и богат културно-уметнички програм у коме су, осим ученика школе организатора, учествовали и чланови Мешовитог хора Шуматовац. Приређена је и модна ревија под називом Један школски дан, на којој су ученици представили моделе од рециклиране одеће, а на завршној свечаности посебну пажњу привукла је модна ревија у организацији УГ Радиност. На крају свечаног отварања ансамбл Градског позоришта Театар 91 одиграо је представу Звездана прашина. Ове године у склопу Пекарских дана одржана су и стручна предавања на којима су као предавачи учествовали професори из Пољопривредне школе струковних студија из Прокупља, доктори пољопривредних наука, доктори хумане медицине, као и представници привредног сектора који су успешни у својој делатности. Под покровитељством Скупштине општине, Пекарске дане, 12. пут заредом, организовала је Пољопривредна школа Шуматовац из Алексинца. Novosti juga Издавач: Агро-пресс д.о.о.-гредетин Директор и главни уредник: Нинослав Миљковић Редакција: Јелена Радовановић, Адриана Бранковић, Данијела Ђорђевић, Марко Радић, Милан Влајић, Срђан Илић (Алексинац и Ражањ); Дејан Динић, Јелена Козомара (Дољевац); Адреса редакције: Саве Ковачевића Гредетин Тел. 063/ ; 060/ ; 018/ gredetinac@gmail.com Графичка припрема: Мирко Владисављевић Штампа: Оверпринт Ниш

4 Алексинац Средином августа месеца званично су почели радови на свеобухватној реконструкцији породилишта у Општој болници у Алексинцу који се финансирају средствима Фондације Драгица Николић. Већ почетком зиме, када сви радови буду завршени, ово одељење имаће 13 постеља, порођајну салу са два кревета, салу за изолацију беба са инкубатором, као и остале потребне просторије. За сада радови теку планираном динамиком, а недавно су у Алексинцу боравили и представници Министарства здравља и донатора, који су обишли извођаче радова. Проф. др Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља Републике Србије, захваливши се Фондацији Драгица Николић што је препознала значај реновирања овог породилишта, напоменуо је да је оно у садашњој згради старој 41 годину, те да у том периоду није било значајнијег реновирања тих просторија. У овом породилишту годишње се порађало 350 трудница. Надамо се да ће у будућности овде бити и преко 600 порођаја и да ће овај град заживети пуним младим срцем поручио је након обиласка просторија проф. др Векић. За ову инвестицију, тачније за грађевинске и остале радове, израду пројекта, надзор и одређену опрему, Фондација Драгица Николић издвојила је око 41 милион динара. Председница Управног одбора фондације Драгица Комплетна реконструкција породилишта Радови од темеља Николић, приликом посете алексиначкој болници, рекла је да су, после Само хитни случајеви До завршетка радова на уређењу породилишта место рођења бебама из Алексинца биће Ниш, али су за хитне случајеве створени услови за обављање порођаја и у Алексинцу. Имамо 24 сата организовану службу, дежурног гинеколога, акушерске сестре за све што буде потребно. Ми порођај можемо да завршимо овде у случају хитности, што се десило у неколико наврата од када су кренули радови, тако да се може сматрати да су породиље потпуно безбедне. Да бисмо избегли било какав ризик, ми сваку трудницу коју можемо, на време шаљемо у Ниш каже др Горан Видић, директор болнице у Алексинцу. Иако се показало да су алексиначки медицински радници спремни да укажу адекватну помоћ породиљама, пошто су порађаји обављени без икаквих компликација, др Видић апелује да труднице не чекају последњи моменат и да се на време јаве лекару како би биле послате у Клинички центар Ниш. О овим отежаним условима рада обавештени су и локални домови здравља. реконструкције и изградње одређених школских објеката, поново на ред дошла породилишта. 4 Ове године то је породилиште у Алексинцу које се простире на око 300 квадратних метара. Овога пута порушили смо све до краја и кренули испочетка, дакле радиће се комплетна реконструкција. Ми смо одвојили одређена средства, али није искључено да се у међувремену појави неки нови проблем који ће захтевати увећање износа. Али то је на срећу свих нас, да ова фондација може да уради тако нешто у свим градовима где смо се нашли рекла је Николићева. По речима Горана Видића, директора алексиначке болнице, овом инвестицијом питање породилишта биће решено у наредних двадесетак година, а очекује се да оно буде једно од најсавременијих у Србији. Све се ради од темеља и било је тешко да се створе сви услови, да се изради пројекат и крене са реализацијом, али на крају ћемо добити једно потпуно ново породилиште истакао је др Видић. Вест о реконструкцији овог одељења значајна је како за становнике алексиначке општине која обухвата 72 насеља, тако и за грађане суседних Сокобање и Ражња. Представник министарства др Векић изразио је наду да ће стварање бољих услова за младе мајке и новорођене бебе допринети да се жене више не порађају између 30. и 39. године живота, већ да се вратимо на статистику од пре десет година када су мајке своје потомке добијале између 20. и 29. године. Колико је значајно улагати у наша породилишта како бисмо зауставили демографску катастрофу, државни секретар Векић је поткрепио и са неколико података. Стопа наталитета у Србији из године у годину пада. Годишње на 100 хиљада становника на свет дођe 9,5 нових живота, али у истом периоду умрe 14 житеља. То значи да Србија сваке године остане без живота и када се дода још 15 хиљада људи који због миграције напусте земљу, онда смо сиромашнији за око становника каже овај познати хирург. Подаци које је изнео кажу да у Србији годишње има преко 64 хиљада порођаја, али и преко 100 хиљада умрлих.

5 Алексинац Дан Белог штапа уз подршку локалних руководилаца Повез као симбол разумевања Проблеме других најбоље можемо разумети онда када их и сами искусимо. Вођени том мишљу представници политичког, јавног и културног живота Алексинца, на Светски дан слепих и слабовидих, прошетали су пешачком градском зоном са белим повезима преко очију, пружајући на тај начин подршку овом, неретко, дискримисаном делу популације. Ти људи не смеју бити дискриминисани, већ им морамо омогућити и бесплатна места за паркирање, бољи и бржи третман у банкама и поштама и слично. Ми смо се бар на кратко, неких 500 или 600 метара, поистоветили са њима тако што смо са повезом на очима и уз помоћ белог штапа прошетали улицама града и на тај начин им и симболично пружили подршку, уз обећање да њихове потребе неће бити заборављене када овај дан прође рекао је Драган Јовановић, начелник Одељења за општу управу и друштвене делатности и додао да је циљ оваквих манифестација да се укаже на проблеме и потребе особа са инвалидитетом, те да они постану видљивији осталом делу заједнице. По речима Слађана Миловановића, председника Међуопштинске организације слепих и слабовидих, ово је први корак ка разумевању и превладавању препрека у комуникацији двеју страна. Он је изразио захвалност због подршке великог броја грађана који су учесвовали у акцији, додајући да популација слепих и слабовидих није мала и да на националном нивоу њу чини чак људи. Своју подршку слепим и слабовидим грађанима општине Алексинац пружио је и народни посланик Далибор Радичевић, који је напоменуо да ће се држава убудуће трудити да кроз законе и уредбе омогући бољи живот и пружи помоћ свима онима којима је неопходна. Шетњи у Алексинцу присуствовали су и представници организација слепих и слабовидих особа из других градова Србије, као и представници локалне самоуправе и јавних предузећа и установа, а акцију су помогли Центар за културу и уметност, ОТИС (Општинска организација за туризам и спорт) и Јавна библиотека Вук Караџић. Светски дан слепих и слабовидих особа Уједињене нације установиле су године и од тада се обележава сваког 15. октобра. Јесењи ликовни салон Почетком новембра у Арт галерији Центра за културу и уметност отворен је 35. Јесењи ликовни салон, а посетиоци ће до 20. новембра моћи да погледају 30 радова уметника са ових простора. Дела која су изложена на овогодишњем салону припадају различитим стиловима, тематици, техници, форматима али, иако се ради о ствараоцима различитих генерација и сензибилитета, приметан је утицај старијих колега на млађе, посебно оних који су се поред уметничког бавили и педагошким радом, попут Павла Насковића, Владимира Јанковића или Велибора Ђорђевића Бибе, истакао је отварајући изложбу стручни сарадник у Центру за културу и уметност Иван Матејевић. Јесењи ликовни салон организује Удружење ликовних уметника Алексинац, а ове године своје слике могли су да излажу и они који нису чланови удружења. Селекцију 5 приспелих радова вршио је уметнички савет који су чинили Александар Лазаревић, Владимир Јанковић и Хаџи Миодраг Миладиновић.

6 Ражањ Добрица Стојковић, председник општине Добри кадрови штеде новац Као председника општине, увек ме радује када пред своје грађане могу да изађем са конкретним позитивним резултатима рада читаве локалне самоуправе у претходном периоду од Општинске управе до јавних предузећа и установа, рекао је први човек Ражња Добрица Стојковић на обележавању Дана општине. Он је нагласио да овакви резултати не би били могући да није било адекватне селекције кадрова и да се на кључним местима нису нашли људи са правим референцама, искуством, али и жељом да из дана у дан напредују и усавршавају се. Мала предузећа Осврћући се на све веће миграције становништва ка већим градовима или иностранству, као и готово преполовљен број првака у односу на раније године и деценије, наш саговорник каже да се локална самоуправа труди да створи позитивну климу и понуди решења која би људе приволела да остану у својим срединама. Велике фирме су прошлост, поготову у малим општинама попут Ражња, а посао и будућност треба тражити у занатима, малим фирмама и породичном бизнису, сматра он. Посебан ресурс, који је највећи у овој средини, а и ресурс је читаве Србије, јесте пољопривреда. Ми се трудимо да наше пољопривредне произвођаче преоријентишемо ка воћарству. Сматрамо да су климатски услови изузетно добри за производњу јагодичастог воћа и правилном стратегијом продаје и пласмана, а пре свега начином продаје ових производа, пољопривредни произвођачи могу остварити пристојну зараду објашњава Стојковић. Веома је важно да на виталним и кључним функцијама имате праве и способне људе, и верујте ми, тим младих стручњака који успешно пише пројекте више вреди од сувога злата. Управо на тај начин ми штедимо новац у буџету којим бисмо за исте потребе овако или онако морали неког да ангажујемо. Када је сарадња оних који 6 брину о свеукупној организацији добра, нема разлога да не буде успеха. Ми се већ годинама трудимо да створимо бољи амбијент и боље услове за наше људе, да остану овде да живе, да имају своју породицу, да се запосле и да овде граде своју будућност нагласио је председник. Стојковић је истакао да и сарадња јавних предузећа и установа са локалном самоуправом мора бити добра, јер су сви они ангажовани на истом задатку, а то је добробит грађана општине Ражањ. Ево вам и пример - Јавно предузеће за путеве Ражањ, које је у години доживело трансформацију, обавља поверене послове одлуком СО Ражањ. Склопили смо уговор и верујте ми да не постоји предузеће, не само овде у окружењу, већ и у читавој Србији, а можда и шире, које би то боље радило од њих. Знате због чега? Због тога што су то људи који дуго раде на тим пословима, због тога што су технички прилично добро опремљени и због тога што су из ове средине, па раде за своју заједницу, за своју децу и за своју општину објашњава први човек Ражња и додаје да захваљујући оваквој сарадњи општина на годишњем нивоу штеди између 35 и 40 милиона динара и тај новац даље улаже у капиталне инвестиције и пројекте. Уметност је у доба кризе уштедети новац у буџету, поручује Стојковић и подвлачи да се приходовна страна из године у годину увећава, а расходна умањује. Ми никоме ништа не дугујемо. Вероватно би сада из свега овога проистекло да кажемо колико имамо пара. Ја то нећу рећи у цифрама, али ћу рећи да у наредних шест месеци општина може потпуно нормално да функционише, а да на приходовној страни нема ниједан динар. Кад погледамо све ово, стиче се утисак да немамо проблеме и да беспрекорно функционишемо. Имамо их, наравно, али бих пре рекао да су то бриге него прави проблеми закључио је он. Адријана Бранковић

7 Ражањ Обележен Дан општине Мала средина са јаким институцијама Дан општине Ражањ, 13. октобар, и ове године обележен је свечаном академијом и уручивањем признања и захвалница установама и појединцима који су у протеклом периоду репрезентовали ову општину ван њених граница или својим радом допринели бољитку грађана. Први човек Ражња Добрица Стојковић, сумирајући резултате од једне до друге годишњице, истакао је као врло битну сарадњу свих институција које послују у овој општини. Он је додао и да правилан избор кадрова за кључна радна места доноси бољитак локалној самоуправи јер се посао обавља брже, лакше и уз значајну уштеду средстава. У име награђених гостољубивим домаћинима захвалио се пуковник Ненад Марковић из Регионалног центра Министарства одбране Ниш, који је напоменуо добру организованост ражањске локалне самоуправе и значај који планирање и припрема докумената за одбрану имају за безбедност свих грађана. Овде, где вековима нисте сигурни да ли је време предратно или послератно, тешко је градити институције. Радује ме и поносом испуњава чињеница да је општина Ражањ, мала општина у средишту Републике Србије, успела да од себе направи институцију. Оно што ме посебно радује је то што је општина препознала своје задатке и обавезе и успешно донела стратешки документ, План одбране општине, који је од изузетног значаја најпре за њене грађане, а затим и за саму Републику Србију нагласио је у свом излагању Марковић. Новинар Драгољуб Недељковић рекао је да је добијена награда изузетно значајна за South Side продукцију јер представља признање за предан рад и промовисање живота на селу. Награда је само резултат изузетно успешне сарадње општине Ражањ и наше продукције, посебно када је у питању информисање о пољопривреди, навео Награђени На овогодишњем Дану општине Ражањ признања су додељена Регионалном центру Министарства одбране Ниш и Центру Министарства одбране Алексинац за стручну помоћ у планирању припрема за одбрану, као и Институту за воћарство Чачак и Карате клубу Младост из Ражња. Захвалница је додељена Агенцији за телевизијску продукцију South Side из Ниша, односно аутору емисије Наша села Драгославу Недељковићу, а новчане награде отишле су у руке Милице Војиновић, Јована Ђукића, Марије Нововић и Марије Гогић, који су на окружним и републичким такмичењима остварили запажене резултате. Новчана награда додељена је и Драгану Имакравићу из Ражња, који је до сада крв дао 82 пута. је он. Задовољство је велико јер је ова награда највеће признање у току десетогодишњег постојања емисије Наша села, која се бави питањима развоја пољопривреде и села у југоисточној Србији. Са општинама из овог краја, овог дела Србије, са општинама Ражањ, Алексинац, Сокобања, сарађујемо одлично. Надам се да ћемо у будућности много више урадити на развоју села и пољопривреде, не само у овој општини, већ и у целој југоисточној Србији, па и шире поручио је Недељковић. Испред цркве присутне је поздравио намесник ражањски, протојереј Владица Столић, који се у дану у ком се обележавала и годишњица ослобођења Ражња у Другом светском рату, осврнуо на значај и тријумф слободе над поробљивачима и грехом. 7

8 Алексинац Опелом страдалим ратницима у ратовима и полагањем венаца на споменик у порти цркве Светог Николе и спомен костурницу испред Основне школе Љупче Николић, 13. октобра у Алексинцу су обележене годишњице ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Пошту погинулима одали су представници локалне самоуправе, Уније бораца, резервних војних старешина, пензионера, као и политичких партија (СНС, ПУПС И ПС). У историји је остало забележено да је године савезничка војска, која се Годишњицe ослобођења Алексинца Сећање на страдале после пробоја Солунског фронта вратила у Србију, 12. октобра ослободила Ниш, а да је део снага 14. октобра, преко Суповца и Пруговца кренуо ка данашњој територији општине Алексинац. Према записима Врховне команде, претходница Коњичке дивизије ушла је у Алексинац 15. октобра у 9 часова. Говорећи испред спомен костурнице, секретар Уније бораца Алексинца Мића Милојевић, подсетио је присутне на 13. октобар године када је Алексинац ослобођен од окупатора и истакао да је антифашизам у темељу нашег народа, у 8 темељу Европске уније и да је антифашизам залог за будућност. У оба светска рата град је претрпео велику материјалну штету, али и велике губитке у људству. До године 13. октобар прослављан је као Дан општине Алексинац, када је донета одлука о промени датума и од тада се Дан општине прославља 5. јуна, у знак сећања на годину. Тада су Алексинац и околина званично прикључени Кнежевини Србији, пошто је кнез Милош Обреновић донео указ о припајању шест нахија, међу којима је био и Алексинац. Изашао нови Караџић Гвоздени мачеви из моравске долине У издању Завичајног музеја из Алексинца изашао је осми број годишњака Караџић који наставља традицију истоименог месечника за српски народни живот, обичаје и предање који је, крајем 19. века, покренуо тада млади професор алексиначке Учитељске школе Тихомир Ђорђевић. На око 230 страна, нови Караџић доноси 13 текстова из области историје, археологије и етнологије. Часопис отвара текст Два гвоздена мача из долине Јужне Мораве, заједнички рад двојице истакнутих археолога, Петра Милојевића из Сокобање и доктора Војислава Филиповића са Археолошког института у Београду. Реч је о солидно очуваним примерцима гвоздених двосеклих мачева. Први мач, који краси збирку алексиначког музеја, пронађен је приликом вађења шљунка са обала Јужне Мораве и потиче с краја IV и почетка III века пре н.е. Други, касноантички мач, представља солидно очувану римску спату и пронађен је на њиви у близини Дражевца. И овај број показује да се Караџић никада није концентрисао само на Алексинац, него и на ближу околину, тако да је и сокобањска област у жижи нашег интересовања каже директор Завичајног музеја Александар Никезић и наводи текстове Душана Рашковића који је истраживао низијска античка насеља и висинска рановизантијска налазишта у окружењу Алексинца и Сокобање као и рад Николе Тошића Малешевића који је писао о Сокобањи и сокобањској области у великој Источној кризи од до године. У сталној рубрици алексиначког годишњака о знаменитим личностима из Алексинца, овог пута нашло се место за Саву А. Димитријевића, учитеља и једног од оснивача Земљорадничке кредитне задруге у Липовцу. Осми број Караџића доноси и текстове Даре Милојковић, Зорана Стевановића, Светлане Ђурђевић и Милорада Јовановића. Лидија Ракоњац, кустос Завичајног музеја, представила је изложбене активности музеја у тој години, а осврнула се и на научни скуп поводом 500 година од првог помена Алексинца у писаним изворима и 140 година од Првог српско-турског рата. Милош Насковић је направио осврт на 34. Јесењи ликовни салон УЛУА. У новом Караџићу представљене су и публикације које су издате између два броја. Реч је о књигама Зорана Стевановића Српска православна црква у алексиначком крају од до године и Голуба Радовановића Спомени и успомене из Сокобање. Садржај новог броја Караџића употпуњује и репринт издање 11. броја из новембра године.

9 Дољевац Реновирана позната пуковачка пијаца Сестрићи добили нову тржницу Реновирана пијаца у Пуковцу, која однедавно послује на 2000 квадрата наткривеног простора са преко 200 тезги, званично је отворена крајем прве декаде октобра месеца, уз присуство представника Европског прогреса, који је већим делом финансирао ову инвестицију. Иако послује још одавно, према речима надлежних, сада је рад пијаце организован по свим стандардима, а најављен је и наставак градње. Обраћајући се присутнима на отварању, Горан Љубић, председник општине Дољевац, рекао је да су створени добри услови за пласирање робе малих произвођача, што је значајно за становништво овог пољопривредног краја. Он је додао да се овом врстом производње махом баве људи којима је, због потреба на тржишту рада, тешко да нађу друго запослење. Ово је сада прва условна пијаца у овом крају, а с обзиром на то да је завршена тек прва фаза градње, садржај ће у наредном периоду бити још богатији рекао је Љубић, најављујући почетак друге фазе радова која предвиђа изградњу локала око пијаце и додао да ће се они изнајмљивати по повољним условима. Већински финансијери овог пројекта, вредног скоро евра, су Европска Унија и Влада Швајцарске које су, преко програма Европски прогрес, уложиле око евра, док је остатак средстава обезбедила локална самоуправа. Иначе, овакве пројекте Европски прогрес финансира преко грантова, тако да су општини Дољевац додељена бесплатна средства из фондова Европске уније и швајцарске Владе, док је локална самоуправа сама спровела набавку и организовала извођење радова. Како је истакао Грем Тиндал, менаџер програма ЕУ прогрес, овде је тај посао одлично урађен. Ово није једини пројекат на којем смо сарађивали. Било је и других заједничких послова и могу вам рећи да се дољевачко руководство показало као јако добар партнер. Зато ћемо и надаље наставити да сарђујемо на пројектима од економског и социјалног значаја. Напоменуо бих да смо до сада, поред пијаце у Пуковцу, финансирали и стручно усавршавање и обуку радника фабрике Леони, а радили смо и на припреми техничке документације за водовод и за школу, што бих нарочито истакао. Надам се да ће и у будућности бити још добрих пројекта на којима ћемо заједно радити рекао је Тиндал. Како је Тиндал нагласио, поред економске користи за становништво Дољевца и околине, веома је важно што је општина водила рачуна о правилима којима ће бити уређен рад пијаце што доприноси поштовању принципа доброг управљања и повећању транспарентности у раду локалне самоуправе. У складу са овим принципима Општинско веће је усвојило Одлуку о пијацама и Правилник о начину издавања и коришћења продајних места на пијаци, а општина је спровела и анкету о задовољству корисника пијацом у циљу побољшања рада у наредном периоду. Отварању су, поред представника ЕУ прогреса и челника дољевачке локалне самоуправе, присуствовали и гости из околних општина чије становништво гравитира ка овој пијаци. Пољопривредни произвођачи кажу да сада имају одличне услове за пласман робе, нове наткривене тезге, паркинг, струју, те да се надају и већој продаји и заради. 9

10 Сврљиг Милија Милетић, народни посланик и лидер Уједињене сељачке странке Улагање у младе за опстанак села Добро вођеном и стабилном финансијском политиком, у којој се посебна пажња поклања онима који желе да остану у својим срединама, као и бројним Улагање у пољопривреду Општина Сврљиг за развој пољопривреде издваја скоро 10 посто свог буџета, а помоћ пољопривредним произвођачима стиже и преко других програма и пројеката. Тренутно је расписан конкурс Програма подршке пољопривредној производњи вредан 38 милиона динара, а за село се из буџета издвајају средства и преко других програма за рурални развој. У финансирање би, наглашава овај народни посланик, требало да се укључе сви државе, локална самоуправа, али и дијаспора. Само јака пољопривреда, као важна привредна грана, предуслов је за развој југоистока Србије објашњава Милетић. Улажемо у развој сточарства, повртарства, ратарства, желимо да створимо исте услове као у Војводини, да пољопривредници могу да добију средства која се дају у Војводини за крупна грла и по 7000 за ситна грла, овце, козе. Задругарство је, такође, велика ствар за нашу пољопривредну производњу. Залажем се за развој задругарства и очекујем да ћемо следеће године добити већа средства за то, јер сада за старе задруге имамо по евра. Само путем удруживања наши људи који живе на селу имају шансе да преживе ову тешку ситуацију и да се на прави начин супротставе јаким произвођачима из Европске уније. 10 подстицајним мерама усмереним ка младом становништву и пољопривредним произвођачима, полако враћамо поверење грађана у локалне институције и у саму власт, почиње разговор за Новости југа председник Уједињене сељачке странке из Сврљига и народни посланик Милија Милетић. Труди се, каже, да свој посланички статус и везе са коалиционим партнерима искористи како би у Сврљиг и овај део Србије из републичке касе, али и бројних других домаћих и иностраних фондова, дошло што више новца, као и нових инвеститора. Посебно су видљиви резултати када је путна инфраструктура у питању, јер је ова општина после много година добила потпуно нови регионални пут до Старе планине. Од тога ће користи имати сви, гости којима ће путовање до ове популарне дестинације сада бити лакше, док домаће становништво овде види шансу за развој туризма. Ми последњих дана вршимо завршне радове на новоизграђеном путу до Грбавча. То је алтернатива када се из Ниша иде према источној Србији и дужине је четири километра и 100 метара. Пре тога је урађен пут од 14 километара према Старој планини. То је веома битан регионални пут који спаја наш Сврљиг са овом планином, направљен је по свим прописима и стандардима и може бити пандан било којој саобраћајници у Европској унији. Велики број људи сада са нишког аеродрома преко Сврљига иде на Стару планину, што отвара бројне могућности за сеоски или ловни туризам, као и за развој пољопривреде кроз продају производа карактеристичних за овај крај, попут белмужа, сврљишког сира, јагњетине, меда истиче Милетић и подсећа да туристи радо обилазе и споменике културе и друге природне лепоте овог краја, попут Преконошке пећине или римских ископина. Наш саговорник напомиње да ће у години приоритет бити решавање питања водоснабдевања у општини. Пројекат за промену азбестних цеви већ постоји и на основу њега локална самоуправа ће за средства конкурисати код надлежних министарстава и Канцеларије за управљање јавним улагањима. Неће бити занемарене ни остале сфере друштвеног живота, па ће тако коначно бити завршена спортска хала, али и мост преко реке Тимок. Очекујем да ћемо наредне године коначно ком-

11 Сврљиг плетно решити проблем водоснабдевања и да ћемо променити азбестне цеви. Ставићемо у функцију још један или два артерска бунара, који ће помоћи да Сврљиг има довољно воде за пиће. С друге стране, завршићемо и спортску халу, јер смо добили средства преко Канцеларије за управљање јавним улагањима. Завршићемо и мост преко реке Тимок који је алтернатива магистралном путу. Мост се ради од средстава ЕУ Прогреса. Радимо на битнијим саобраћајницама, трудићемо се да пут од Сврљига према селу Бурдимо сада адаптирамо пошто има доста ударних рупа и гледаћемо да у наредном периоду преко пројеката Европске уније обезбедимо средства и да обновимо комплетну путну инфраструктуру обећава председник УСС. Несигурна финансијска клима, немогућност запослења у струци и потрага за бољим животом, бројне младе људе наводи на миграције у западну Европу и друге богатије земље. То је посебно уочљиво у малим, неразвијеним и руралним срединама у којима се из године у годину смањује број становника, посебно младих и радно способних људи. Свима њима треба створити услове да остану да живе на својим огњиштима, сматра Милетић. Трудимо се да помогнемо улагањем у младост кроз програм самозапошљавања, као и преко помоћи новоформираним брачним заједницама. Свуда у Србији, али и у региону, је слична ситуација - велики број младих људи напушта своју земљу и одлази у богатије државе. Ја као посланик испред Уједињене сељачке странке заговарам да се улаже у југоисток Србије, да бисмо тим људима ставили до знања да их неко поштује и уважава. Мислим да се југоисток Србије развија, ради се аутопут према Софији и Грчкој, а радиће се и према Приштини, и то је веома битно. Нишки аеродром је врло фреквентан и у њега су уложена велика срества. Све су то предуслови за развој овог региона закључује наш саговорник и нада се да ће и будуће владе наставити да издвајају средства и да подржавају равномеран регионални развој, како би и друге средине могле да се развијају и опстану. У посети Албанији Сарадња са Албанијом Милетић је као шеф делегације Народне Скупштине Републике Србије предводио наш Одбор за питања економије, трговине, технологије и животне средине на скупштини Црноморске економске сарадње (ПАБСЕЦ) у Тирани. Без обзира на политичка неслагања и стална превирања на релацији Тирана Приштина Београд око једнострано признате независности Косова, места за овакву врсту сарадње увек има, наводи наш саговорник. Са Албанцима се поштујемо првенствено као људи, без обзира на политику. Ми смо у оквиру те Црноморске економске сарадње, то је економско-туристичка сарадња, разговарали са нашим партнерима из других земаља, које су чланице ове скупштине. Могу да кажем да Србија и по питању пољопривреде, али и привреде, иде много брже него Албанија. Они су константни што се туризма тиче, али не живе уопште много боље од нас, напротив. Мислим да смо ми испред њих бар 20 година објашњава Милетић и додаје да ће у будућности пажња бити усмерена на извоз наших пољопривредних производа, јер у одређеним областима, попут грађевинарства, сарадња већ постоји и врло је успешна. То је логичан след догађаја након прошлогодишњег састанка два премијера, Вучића и Раме, у Нишу и договора који су тада постигнути, поручује он. Милетић каже и да му је српски амбасадор у Тирани потврдио да су наши држављани у Албанији преко својих удружења веома активни и чувају своју веру и традицију иако, као национална мањина, од саме државе немају исти третман какав имају Албанци у Србији. 11

12 Дољевац Три деценије од првог издања Властине песме чувар дијалекта пишем са подједнако великим жаром. Ја, који сам обично плачко и који се растужим при свакој тужној, сетној песми, ове вечери, иако је било прилика за то, нисам пустио сузу. Био сам пресрећан. Ови људи, који су дошли из многих крајева, дивно су говорили о мени. Три деценије песничког живота донеле су му, каже, много тога лепог. Упознао сам многе дивне људе, обишао разноразне предивне пределе и могу вам рећи да, без обзира на то што ми можда гајимо предрасуде према нашем локалном говору, он може да буде јако занимљив. Можда ван нашег простора слушаоцима није баш свака реч на дијалекту позната, али тврдим да та публика осећа емоцију коју песме носе, то су стихови који их својом милозвучношћу милују, миришу на старо, на традицију или, што би рекао Бора Станковић, на сув босиљак. Доказ за то је песма Бате ће се жени, која је свакако моја најпознатија песма и која је и после тридесет година једнако тражена и цитирана где год да кренем. Свакако, нажалост, има и помодарства, али уколико песме трају годинама, већи доказ квалитета Вам не треба. Иначе, управо та песма налази се и у уџбенику за средње стручне школе и гимназије, и наведена је као пример када се учи о призренско-тимочком дијалекту. Професор Ценић се слаже са нашом констатацијом да је успео у мисији очувања дијалекта свог краја и подсећа да је све почело пре тридесетак година, када је у Одржавањем књижевне вечери у дољевачкој Јавној време обележавања јубилеја Два века Вука написао библиотеци, поводом изласка из штампе Звездане песму Штрапке и када се, како каже, родила идеја да лектире, збирке изабраних љубавних песама, којом сачува свој матерњи језик. песник Власта Ценић обележава 30 година рада, у четвртак 5. октобра, почели су трећи Кочићеви дани. мало буде равноправан и са тим књижевним. Што да Мислим да сам успео да наметнем тај говор југа, да Уз велики број поштовалаца дела најпознатијег не, јер нема неправилних говора у књижевности. Замислите да овај мој лесковачки, кочански, дољевачки овдашњег песника, његових колега, пријатеља и ученика, присутни су се подсетили на најпознатије Властине песме. Стихове су казивали многи од присут- задавала муке ономе из Вуковог завичаја. У томе је ле- нема граматичка правила, а има их итекако и она би них гостију, а званице су дошле, како из нашег краја, пота српског језика, што има и књижевни, али и много дијалеката каже наш саговорник који је годишњи- тако и из осталих делова Србије, али и региона, Црне Горе и Македоније. цу рада решио да обележи на најбољи могући начин, У изјави за Новости југа, професор Ценић подсетио новом књигом изабраних љубавних песама јер, како се на године које је посветио писању. сам истиче, шта год да пишете, на крају схватите да Кад погледам моју прву књигу Песникиња ласта, су све те песме у ствари песме о љубави, а управо те, тек онда постанем свестан протеклих година. Драго али и друге популарне Ценићеве песме казивали су на ми је што сам после тога схватио да је оно што сам промоцији његови сарадници и колеге, као и деца. започео, када сам прву песму ставио на папир, нарасло, развило се и намножило на 18 књига песама, како знање за учешће на Фестивалу стварања на дијалекту Песникиња Миња Илијева уручила је Ценићу при- на дијалекту, тако и на књижевном језику. Песме које Преображењско појање због очувања народног говора, као и афирмисања књижевног стваралаштва на су настале тада, популарне су и сада, што значи да је то што сам оволике године гајио било добро. Схватио народном говору. сам, такође, да сам сазрео као стваралац и да и даље Јако ценим књижевно стваралаштво Власте Ценића, 12

13 Дољевац јер га познајем већ дуги низ година, много пута смо заједно држали књижевне вечери, а и била сам рецезент прве његове књиге Песникиња ласта. Писати на дијалетку свога краја није лако, али је и те како потребно јер, нажалост, овакво књижевно стваралаштво одумире и треба афирмисати сваког доброг ствараоца на дијалекту, а Ценић је свакако један од њих. Зато јако ценим његов рад истакла је Илијева. Квалитет његових песама рекао је овом приликом Бошко Ломовић, књижевни критичар одликује се, пре свега, тиме што се не могу превести, а да притом не изгубе много од своје садржине, тако да само они који имају ту срећу да говоре и познају дијалекте овога краја, могу уживати у њиховој лепоти, управо у томе лежи њихова посебност. То је једно специфично стваралаштво које осликава душу, менталитет, биће народа који тим језиком говори. Многи језици у свету изумиру, али захваљући Власти, Виолети Јовић, Цери Михајловићу, Зорану из Дијалекатски падежи Бошко Ломовић нам је рекао да се не слаже са мишљењем да језик Југа нема падеже, напротив, он има своје падеже, али он примењује градњу падежа, деклинацију, каква се примењује у многим великим језицима, помоћу предлога. А како то изгледа у пракси, Власта Ценић је показао на примеру речи Алексинац. Ко, шта Алексинац Од кога - од Алексинац Коме - на Алексинац Кога (видим) Алексинац Еј, Алексинац Сас кога - сас Алексинац Од кога причамо - од Алексинац Сврљига, тај језик ће се сачувати и надживети многе друге. То је сјајна, божанствена поезија. Сећам се да су у почетку деца у Бару, на фестивалу Сусрети под ста- 13 Виолета Јовић, Маја Радоман Цветићанин и Власта Н. Ценић Свадба Што сам, Боже, ноћáс снија! У сан сам се оженúја! Још ми жар у срце пламти од свáтови, музикáнти... У авлúју две барáке. Баба игра у чарáпке, бакшúш дава на свирáчи. Оће да ги на кров качи! Деда игра уз старéјка, лелýја се као лејка. Ја трепéрим, све у ново, као пéрце пáуново. Грлим татка, грлим мајку, ал не вúдим њину снајку. Пóче срце да ми бије - а невéста кудé ми је? Нек се, браћо, нађе сместа према бају и невéста! Евé ти гу, рече кума, пáуница за пáуна! Ал таг ујче с пушку пуче и сан преста! А невéста? А невéста тајна ми је. Још ме копка којá ли је!? Нек се, Боже, сан понóви, па нек пуцав сас тóпови! Не це будим! Има спијем све док снашу не открúјем! ром маслином била збуњена и да нису разумела његове песме. Али, Власта је педагог, он воли децу, са њима сјајно сарађује и успео је да им песме на дијалекту југа Србије приближи. Сада је сваки Властин долазак у Бар пропраћен овацијама рекао нам је црногорски глумац Драгиша Симовић, један од многобројних гостију на књижевној вечери. О сарадњи са Ценићем говорила је и Виолета Јовић, председница КУД-а Абрашевић из Ниша. Власту сам упознала давне године у Абрашевићу, чији сам тада била члан. Ми смо и објавили његову другу књигу, а прву на дијалекту Штрапке и од тада се развило наше пријатељство које траје већ годинама. И сада врло често заједно држимо часове поезије, и управо ових дана смо се, поводом Дечје недеље, дружили са школарцима из овога краја. Кочићеви дани настављени су сутрадан доделом награде Мргуда за најлепшу љубавну причу, а одржана је и језичка трибина, на којој је, између осталих, говорила др Сунчица Денић, декан Учитељског факултета у Врању. Јелена Козомара

14 Алексинац Нова представа Театра 91 Ухваћен у мрежу на почетку сезоне Нову позоришну сезону, Театар 91 започео је средином октобра премијером представе Ухваћен у мрежу, коју је, по тексту британског комедиографа Реја Кунија адаптирао, алексиначкој публици добро познати редитељ, Бранислав Недић. Ухваћен у мрежу као логичан наставак култне представе Кидај од своје жене, прати живот главног јунака, који већ осамнаест година живи двоструким животом, али на крају бива ухваћен у мрежу својих лажи. Заплет настаје када се млађи чланови његове две породице случајно упознају, не знајући да међу њима постоји много јача веза од оне коју претпостављају. Прича је доста компликована да се схвати у самом почетку јер се радња одвија паралелно на две стране сцене и можда је због тога публика била мало узрджанија, али како је представа одмицaла мислим да су присутни почели да схватају саму суштину. То се видело на крају по њиховој позитивној реакцији. Мислим да смо урадили добар посао каже редитељ комада Бранислав Недић. Улога Џона Смита, главног јунака, поверена је глумцу Бојану Цветковићу Диксију који и овога пута истиче уиграност ансамбла посебно у оваквој врсти комада, а како каже то се може приметити и по реакцији публике ван Алексинца. Волим водвиље јер је њихова особеност у томе што у почетку публика не може да дефинише улоге глумаца на сцени, али како представа одмиче све се то искристалише, стварају се комичне ситуације, што код публике иницира салве смеха објашњава Дикси. Комедију на сцени, улогом Стенлија Гардена, доброг пријатеља и саветника Џона Смита, употпунио је глумац Срђан Стојадиновић Леби. Комедија забуне мушко 14 - женских односа, по речима овог глумца, и овога пута се показала као добар избор, јер алексиначка публика воли овакву врсту комада. Решили смо да радимо представе које су смешне и лаке за гледање да бисмо сви заједно, бар на кратко, побегли од проблема и брига свакодневнице. Бане (редитељ прим. аут.) зна ко од нас колико може да пружи на сцени и отприлике тако и бира комад који ћемо радити и могу рећи да је ова представа прави погодак истиче Леби. Женске улоге у овом комаду више су у служби мушких ликова, а њихов антагонизам је управо оно што објашњава тенденцију главног јунака Џона Смита. Како глумице Нинушка Стојановић и Јелена Томић објашњавају, иако су жене које тумаче потпуно супротне, заправо се међусобно допуњују представљајући идеал савршене жене. Једна жена је темпераментна, а друга је сушта супротност и колегиница Нинушка и ја смо успеле да дочарамо ту различитост и да публика схвати због чега је главни лик у оба брака и зашто трчи од једне до друге жене објашњава глумица из Крушевца Јелена Томић, којој је овај комад, после Звездане прашине, други који игра са Алексинчанима. Већ сада се осећам као да сам део овог ансамбла. Овде је присутна једна здрава радна атмосфера и сви долазе на пробу добро расположени. Конкретно овде је реч о водвиљу и сви морамо бити добро уиграни, јер ако једна карика попусти све пропада. Дакле, није толико глумачки изазовно, колико је физички напорно и треба доста концентрације у сва-

15 ком тренутку додаје Јелена. Ухваћена у мрежу ове урнебесне комедије публика у Алексинцу већ је добро прихватила комад, а глумци се надају да ће и у другим позориштима наићи на исти пријем. Већ смо радили једну представу по тексту Реја Кунија у режији Бранисла Недића и у сличном глумачком саставу. Та представа је савршено пролазила. Бићу скромна и рећи ћу да смо ми проверена екипа и надам се да ће и ова представа бити једнако добро прихваћена попут оних које смо раније радили каже глумица Нинушка Стојановић. Очекујем да ова представа живи неколико сезона, као што нам живе и оне друге, раније представе, које имају лепу прођу код публике широм Србије и широм региона, у Македонији, Републици Српској, У међувремену... Након што су последњи редови главног текста написани, глумци алексиначког театра заблистали су и на отварању деветог Фестивала комедије Јован Кнежевић Цаца у Новом Бечеју. Да је представа алексиначког позоришта била пун погодак говори просечна висока оцена публике од чак 4,78, пренела је ТВ Нови Бечеј. Мислим да је сјајно то што је представа Ухваћен у мрежу отворила фестивал, зато што је успела да разгали публику. Текст је сјајан водвиљ, Бане Недић је дивно режирао и глумци Театра 91 су јако даровити за комедију. Они носе у себи ту неку лепу енергију доброте коју комедија тражи. Посматрао сам реакције публике и приметио једну дивну интеракцију изјавио је након представе Александар Волић, члан стручног жирија. Срђан Стојадиновић Леби, осим што је после изведбе проглашен глумцем вечери, на крају фестивала добио је и специјалну похвалу за глуму. Оно што посебно истиче успех ансамбла Театра 91 свакако је награда публике којој се, од пет одиграних представа на овогодишњем Фестивалу, комад Ухваћен у мрежу највише допао. Алексинац Црној Гори где постижемо добре резултате додаје глумац Бобан Тодоровић који, иако тумачи споредну улогу, истиче да некада и мале улоге могу постати велике. Са глумцима је сагласан и редитељ који истиче да је оформљени глумачки тим добитни и да га не треба мењати, али да га свакако треба обогаћивати новим и младим људима који заслужују своје место у алексиначком театру и који ће вероватно у будућности бити његови носиоци. Тај свој став поткрепио је ангажовањем глумице Бојане Костић и Јована Цветковића, члана омладинског ансамбла Театра 91. Ово је специфична врста водвиља и био је велики изазов да се све тачно изведе, јер секунда паузе у оваквој представи може да наруши концепт. Ово је једна професионално урађена представа, из свих аспеката, и верујте ми да у многим професионалним позориштима Србије оваква врста дисциплине и професионализма у игрању не би могла да се оствари закључује Недић, коме је ово десета представа урађена у сарадњи са алексиначким глумцима. Прву проверу ван Алексинца овај ансамбл имаће, већ недељу дана након премијере, у Новом Бечеју, где ће Ухваћен у мрежу отворити Фестивал комедије. 15

16 Сокобања Златни цвет трећи пут Са преко 300 регистрованих домаћинстава која примају ваучере за боравак у туристичким местима, Сокобања је убедљиво на првом месту у Србији. Захваљујући томе, укупан промет који је остварен у првих девет месеци је, за око 25 посто већи у односу на прошлу годину, а примера ради, само у јуну месецу је било чак 70 посто туриста више него у истом месецу године. Све ово утицало је да Туристичка организација Сокобање, по трећи пут за мање од десет година, добије туристички цвет највеће признање за остварена постигнућа у овој делатности у Србији. Александра Крстић, руководилац сектора за маркетинг и културу у туристичкој организацији, истиче за Новости југа да се ово признање додељује, пре свега, на основу квалитета туристичке понуде и оствареног промета, али су и остале активности, попут учешћа на сајмовима и организовања манифестација, веома битне. С обзиром да је златни цвет највише признање у области туризма у Србији, импонује нам што смо ову награду добили већ трећи пут. То је у суштини доказ нашег доброг рада и добре организације. Први пут награду смо добили године за најбољу туристичку организацију, други пут за најбоље организовану манифестацију Златне руке и трећи ове године поново за најбољу туристичку организацију наводи Крстићева. Добра сарадња са представницима туристичке привреде биће настављена и наредне сезоне, а из туристичке организације поручују да чине све што је у њиховој моћи да људима који крену у овај посао помогну. Поред тога, организовањем великог броја манифестација и двомесечним програмом Културног лета, туристима се пружа могућност да, поред лечења и боравка на свежем ваздуху и у природи, свој боравак у Сокобањи употпуне и неким културним или забавним садржајем. Имамо одличну сарадњу са свим представницима туристичке привреде. Организујемо семинаре за обуку угоститељских туристичких радника, а сваке године се трудимо да унапређујемо и друге манифестације. Већ две године Још једна потврда квалитета 16 одржава се рок фестивал који је намењен младима. Наравно, једна од наших најпознатијих манифстација је Прва хармоника-сокобања, која је ове године одржана по 55. пут. Трајала је три дана, уз мноштво културних и забавних садржаја, а финално вече преносио је и РТС на свом другом програму. Имамо и бањско Културно лето, које траје два месеца, и током кога сваког дана имамо нека дешавања објашњава. Од маја до октобра, колико по неким проценама траје сезона у једном оваквом туристичком месту, кроз Сокобању прође на десетине хиљада туриста. Да би сви они били услужени и могли правовремено да добију неопходне информације или помоћ, потребан је и добро организован инфо центар. Наша саговорница истиче да због забране запошљавања, мањак радника у сезони надомештају кроз конкурсе и јавне радове Националне службе за запошљавање, али је за овај проблем потребно пронаћи неко трајније решење. Једини проблем у Туристичко-информативном центру је број радника пошто, због забране запошљавања, нисмо у могућности да било кога примимо. Лети успевамо да радимо у две смене, јер се сваке године пријављујемо за јавне радове Националне службе за запошљавање, па некако успемо да покријемо сезону. Ван сезоне већ не можемо да радимо целог дана и викендом напомиње Крстићева. Судећи по овом лету и популарности, како међу старијом, тако и међу млађом популацијом, Сокобања не треба да брине за госте у наредној сезони. Ипак, у туристичкој организацији свакодневно се вредно ради на новим промотивним активностима, које би ово бањско лечилиште учиниле још привлачнијим и погоднијим за туристе. Доста радимо на промотивним активностима и штампаном материјалу, поготову ове године због важне годишњице година организованог туризма. Имали смо кампању на РТС-у која је трајала месец дана и емитован је промотивни спот. Такође нам је битан и веб маркетинг и оглашавање на друштвеним мрежама, који нам обавља професионална агенција, а радимо и истраживање тржита. Сваке године поред београдског, крагујевачког, нишког и новосадског, учествујемо и на Сајму туризма у Софији. Приметили смо да се последњих неколико година повећао број туриста из Бугарске и све их је више и више. У кампањи за наредну сезону користићемо и ту погодност што смо носиоци туристичког цвета, али нам је првенствено битно да су наш рад и залагање препознати и признати кроз ово признање каже Александра Крстић, руководилац сектора за марктетинг и културу Туристичке организације Сокобање. Највећи број туриста у ово бањско лечилиште, преко 85 посто, долази из Београда и Војводине. Овде им се, како кажу, највише свиђа чиста и нетактнута природа, као и велики број лепо уређених излетишта. Једина њихова примедба односи се на лошу инфраструктуру, али то је већ питање за неке друге установе у Сокобањи, напомињу у туристичкој организацији.

17 Ражањ Ове јесени у виноградима Подрума Тодоровић Мањи приноси, већи квалитет Прве недеље октобра месеца у винарији Тодоровић у Липовцу пролазе у знаку бербе грожђа. Лоша година, пре свега пролећни мразеви, умногоме су умањили род, посебно белих сорти које су страдале и до 90 посто, али власници поручују да ће вина ипак бити, и то изузетног квалитета. Под виновом лозом Тодоровићи имају два и по хектара земље, а планови за предстојећу сезону су проширивање засада, пре свега сортама совињон блан и прокупац. У производњу је укључена читава породица, а син Александар, иначе студент Пољопривредног факултета у Земуну, стручна је подршка и потпора оцу, поготову у испитивању и оцењивању квалитета плода. Цела ова година је чудна, почевши од пролећних мразева и временских непогода које су нас, срећом, мимоишле, а карактерише је то да се у грожђу знатно повећао проценат суве материје. С обзиром на то да је лето било сушно, дошло је до дехидратације плода, вода из бобица је испарила, а повећао се проценат шећера, аромата, танина и осталих материја. Самим тим квалитет, посебно црног грожђа, на завидном је нивоу. Примера ради, ниво шећера у мерлоу, који смо обрали, је 25, а киселина 7,40 грама по литру, док су просечне вредности за ову сорту око 22 грама шећера и 6,5 до 7 грама киселина. То значи да ће и вино бити квалитетније ове године, иако је принос смањен објашњава Александар Тодоровић. Иако не прате трендове по сваку цену, обичај у овој винарији је да се из године у годину експериментише и од сорти, које су нама доступне и погодне за ово поднебље, направи занимљив спој укуса и квалитета. Ми сваке године практикујемо да имамо једно ново вино, односно неки новитет. Ове године радимо жупљанку у оранж варијанти. То су вина која се раде по технологији црних вина, али од белог грожђа. Она леже на талогу по годину или две, у зависности од самог винара, и оранж су 17 боје. Ми планирамо одлежавање две године у барикум бурадима и у боцама још три до четири месеца, па ће вино тек након тога бити спремно за продају додаје наш саговорник. Александар је агрономију и виноградарство одабрао и за своје будуће занимање. То је, каже, био сасвим логичан след догађаја када у винограду проведете детињство и младост, да вам уђе под кожу и да пожелите тиме да се бавите. Посебно ако имате шансу да након завршеног факултета радите у својој фирми. Ја сам, могу рећи, одрастао у винограду и љубав се рађала од малих ногу. Сећам се да сам, и док сам био мали, долазио у виноград да помогнем оцу и осталим радницима око бербе, резидбе и осталих мера које се спроводе. С друге стране, ја другог избора нисам ни имао. Већ смо закорачили у тај свет, а ја искрено нисам хтео да радим за друге, већ да будем сам свој газда. Поред практичног искуства, које је стицао у самом винограду, Алексадар истиче да му много значи и комуникација са колегама и професорима са факултета, са којима је увек у контакту и на које рачуна у сваком тренутку. Додаје и да га радује позитиван тренд укључивања младих у пољопривредну производњу, посебно виноградарску, јер то значи да они виде неки нови потенцијал српских вина и на светском тржишту, а не само нашем. Ми увек делимо искуства једни са другима, јер само тако можемо да опстанемо. На пример, велика већина мојих колега се бави

18 Ражањ воћарском производњом, а како и ми имамо нешто воћа, консултације са њима, али и са професорима на факултету, ми много значе. У последњих годину дана видим, међутим, да и виноградарство у Србији постепено добија на значају. Верујем да млади људи виде потенцијал у српском вину, поготову у аутохтоним сортама. Управо зато су сорте, са којима ја највише волим да радим, жупљанка, од које правим оранж, и прокупац, кога радимо у розе варијанти наглашава. Иако је, како објашњава Александар, вино пиће које се мења из дана у дан, прави дегустатори знају да препознају квалитет и увек се врате винарији у коју имају поверење. Вина из подрума Тодоровић у овом крају су већ довољно позната и призната, о чему сведочи и велики број ресторана који их имају у својим винским картама, али радује што је квалитет, посебно италијанског ризлинга и прокупца, препознат и шире. Стандардни смо у овом јужном делу Србије и продајемо вино искључиво по ресторанима. Од прошле године смо кренули и по Београду да продајемо, пре свега совињон блан, розе и прокупац. Сада све снаге бацамо на београдско тржиште, јер је огромно и може се постићи изузетно добра цена, виша него у овим крајевима надовезује се Славиша Тодоровић, власник винарије. У Винарији Тодоровић кажу да ће и ове године у својој понуди имати пет врста вина, по којима су већ препознатљиви на тржишту, јер у овом тренутку немају довољне количине грожђа за започињање нове производње. И даље ћемо остати на тих пет етикета. Прошле године смо формирали две етикете чист совињон блан и прокупац розе 100 посто. Стандардно, од раније радимо италијански ризлинг и чаролију од белих, розе од каберне совињона и мерло од црвених вина. Нећемо започињати ништа ново јер немамо довољне количине да бисмо могли да снабдемо тржиште закључује старији Тодоровић. 18 Славиша Тодоровић из Ражња, власник савременог засада јабука Светски квалитет у атару Липовца Село Липовац поред Ражња је од раније познато као воћарски крај, али од прошле године атар овог места краси савремени засад јабука, сорти гала шнига шнико (Gala Schniga SchniCo) и златни делишес, урађен по свим критеријумима модерне производње. Ове године из овог импозантног воћњака, површине око два хектара, убране су прве јабуке намењене страном тржишту. Да је инвестиција била успешна и да је почела да се враћа, могло се видети већ ове јесени, када је сорта гала дала први принос 12,5 тона, а процене су да ће и златни делишес следеће године достићи технолошку зрелост. Према проценама власника засада Славише Тодоровића из Ражња, пун род, између 50 и 90 тона по хектару, са овог воћњака очекује се тек за четири до пет година, колико је потребно и да се уложени Релаксација Славиша Тодоровић истиче да је за њега рад у воћњаку пре свега један вид релаксације и могућност да макар на кратко заборави на свакодневне бриге и проблеме. Ја сам и директор и сувласник млекаре Дис у Ражњу већ 15 година. Тамо сам стално нека врста споне између произвођача и купаца и свако је оправдано са своје стране незадовољан купци, који траже све нижу цену, али и добављачи сировина којима је свака цена ниска. Управо зато је и мени и супрузи воћњак дошао као неки вентил. Тамо смо добро дошли, а и испразнимо се од стреса који смо у млекари добили наводи наш саговорник. новац у потпуности поврати. У овај посао уложили смо доста новца, с тим што је у воћарској производњи, у производњи јабука, неопходно да прође пет година да би се инвестиција исплатила. Након тога остаје још 10 до 15 година чисте зараде. Од две сорте које смо посадили Гала је увезена из Италије, док су саднице сорте златни делишес купљене у фирми Гемма из Крушевца. Да би гала добила одговарајућу боју неопходна је одређена разлика између дневне и ноћне температуре, што наш планински крај испуњава. Квалитет

19 Ражањ наших јабука се може упоредити са онима које се добијају на обронцима Фрушке горе прича за Новости југа власник. О воћњаку, поред Тодоровића и његове супруге, брину и стручњаци са пољопривредних факултета и из установа које су специјализоване за овакав тип делатности. У модернизованој производњи ништа није препуштено случају и сваки сегмент је добро испланиран, наглашава наш саговорник. Топ за растеривање птица Последњих година произвођачи се све чешће суочавају са птицама штеточинама, најчешће чворцима, који због недостатка воде кљуцају плодове и наносе велику штету како воћњацима тако и виноградима. Захваљујући топу за растеривања птица и овај проблем решен је на савремен начин, онако како се то ради у развијеним европским газдинствима. Тај топ се везује за плинску боцу и наштелује се време током кога ће се топовски удар одвијати, од два минута па надаље. На тај начин елиминисали смо птице и из нашег воћњака, али и из околине. Резултати су били видљиви већ након првог дана, а пошто су се ти удари понављали у одређеним временским интервалима, птице се више нису ни вратиле. У почетку је свима било чудно како све то функционише, мислили су да све време бацамо петарде, а долазили су и полицајци и ловочувари да се увере о чему се ради. Међутим, сада су се сви привикли, а ни ми, ни околне комшије које имају винограде, више немамо проблема са птицама објашњава Тодоровић. За одржавање воћњака, поред машина које су неопходне, довољан је један стално запослен радник. Једино је у време орезивања и бербе неопходно унајмљивање екстерне радне снаге. Бербу смо организовали по принципу возића са бокс палетама у којима стаје од 300 до 330 килограма. По један радник налази се са сваке стране бокса, а композицију од пет вагона вуче трактор. Десет радника и возач за четири дана оберу један хектар. Комплетан овогодишњи род власници су предали хладњачи ПДМ у Пударцима која врши извоз и у Русију и у Европску унију, а јабуке, по речима Тодоровића, задовољавају све стандарде квалитетом и начином производње. Намера му је да у производњу прошири на још један хектар, а дугорочнији планови су да засади под овим сортама јабука из године у годину буду већи. Након купина и вишања, прелазак на јабуке као исплативију и уноснију сорту, био је логичан след, подвлачи он. Мој покојни деда био је ковач. Када сам размишљао шта бих могао да радим, пало ми је на памет да би требало производити нешто што би се дневно трошило, а не нешто што би трајало годинама попут дрвених кола или чекића. У почетку су то били јогурт и кисело млеко, то нам је био приоритет и основна делатност, а сада смо се одлучили за јабуку. Зашто за јабуку? Имао сам и вишње, и купине, али је то воће које захтева ангажовање већег броја радника, којих код нас нема. Плод јабуке је много крупнији, око 200 грама, па вам је све јасно напомиње Славиша Тодоровић. 19

20 Алексинац Трајковићи покорили Европу Такмичари алексинчког Џудо и џиу-џицу клуба НиФ, браћа Никола и Филип Трајковић, постигли су одличне резултате на Европском првенству за кадете и јуниоре које је од 27. до 29. октобра одржано у главном граду Румуније, Букурешту. На путу до бронзане медаље Никола Трајковић је победио такмичаре из Грчке, Италије и Данске, али је у полуфиналу изгубио од репрезентативца Немачке, иначе светског и европског шампиона. Иако је био дебитант и најмлађи такмичар у јуниорској конкуренцији, Филип Трајковић је оправдао очекивања и после убедљивих тријумфа над такмичарима из Аустрије, Француске и Грчке и стао на победничко постоље као нови европски шампион. Осим браће Трајковић, боје Србије на овом такмичењу бранио је и Иван Дела Кроче, члан новосадског Студента, који је освојио бронзану медаљу. Нашe такмичаре предводио је један од тренера НиФ -а Драган Трајковић, а на такмичењу је учествовало преко 700 такмичара из 26 европских држава. Након овог тријумфа НиФ је добио друго европско злато, а оно представља и највише овакво признање у историји џиу-џице у Србији. 20