У ИМЕ НАРОДА. ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије. Маријом Недић, у кривичном предмету против оптуженог Радомира Марковића и

Transkripsi

1 ,.. '' }~1-.. _... (~\ ~\.. К.бр.SОО/ ~...-- У ИМЕ НАРОДА. - ' ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Бојана Мишнћа, председника већа; судије Душка Миленковића, и судија поротника Негић Драгана, Драгослава мапiјиса и. Спиридона Јанковића, чланова већа, са записничаром Маријом Недић, у кривичном предмету против оптуженог Радомира Марковића и других~ због I:<P!'.ti:JИ!-IHOГ дела из чл.114 ст.1 тач. 9 у вези чл. 33 Кривичног законика по. оп:јужници Окружноr јавног тужилаштва у Београду Кт.2.17/01 од 2.~-~ измењене Z3~ ;године и годl#iе Ј. након одржано.г ј~13ног- rлавноr претредг започетог године а окончаног 14.02~2007~ГС?АЈ.tНе,. nри чему )е са дела главног претреса дана године биli~ искљученајавноет, у присуству заменика ОЈТ Војислава Шошкића, оптужених ', Радомира Марковића, Милана Радоњића, Бранка Ђурића, Милорада Улемека, Душка.:\, Маричића;. Бранка Берчека, Ненада Илића, Ненада Бујошевиђ~, Леонида \ ;;> миривојевића, михаља Кертеса, Драгише Динића и Видана Мијаилови~а, и Њ11ХQВИХ,, ' - ~P~H!-1/!Ci~Si адв; Томе Филе,.Душана Машића, Горана Петрони)евића, ~зоре '-.,..,А:.-добриЧанИ!-i~Никодино~:~ић, Слободана Миливојевића, Смиљане Стојиљковић, Не~ада ' Вукасовиfiа, _ Авдеја Попова, Ненада. Буље, Виктора Гостиљца, Предрага Милованчевића, Ивана Матића и Војислава Драгојловића, донео је а дана " године објавио ПРЕСУДУ ~Оптуж4:tни Милорад Улемек --

2 2 2.Оптужени Дуwко Маричић 4.Оптужени Ненад Илић S.Оптужени Ненад Бујоwевић 6.Оптужени Леонид Миливоiеви~ Ј 1 ~ ll:t

3 3 f КРИВИ СУ Што су: > i t ~../ ';. Дана године око 12,00 часова на магистралном путу Београд-Чачаk у атару села Петка, општина Лазаревац, код магистралног стуба Е метара, у правцу православне цркве са умишљајем лишили живота више лица - оштећене, с;;ада покојне Веселина Бошковића; Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана -~ушуревића а оштећеном Вуку Драшковићу нанели лаку телесну повреду тако што, )е оптужени Милорад У ле мек организовао групу припадника ЈСО чији је командант ~ f:ro опт. Душка Маричића, Бранка Берчека, Ненада Илића, Ненада Бујошевића И.. r /lеонида Миливојевића и саопштио им да се очекује наилазак припадника "албанске - 'мафије': Ибарском магистралом из правца Београда и да треба да теретним камионом изазову директан судар са њиховим возилима и тако их ликвидирају, те су се по претходном договору распоредили, дана године у службеним.- возилима њихове јединице на Ибарском магистралном путу, сви у правцу Београда, чекајући на знак опт. Милорада УЛемека а преко опт. Бранка Берчека, тако што је. },.теретним возилом "Мерцедес" регистарског броја БГ управљао оптужен1:1,илић Ненад и након добијеног телефонског знака од опт. Берчека који се налаз!11о,,_ -удаљен неколико километара у правцу Београда, кренуо је у правцу 5еограда и ~ад је уочио путничка возила "АуДи" рег. броја БГ и БМВ рег. бр. БГ по,;опису у претходној дојави о~ опт. Берчека да се у возилима налази "албанска' мафија" скренуо у леву коловdзну траку и изазвао судар чеоне леве стране камиона и чеоне леве и десне стране "Аудија" који је од удара одбачен ван пута удесно а. потом директан чеони судар са БМВ-ом где су услед задобијених повреда на лицу. места изгубили живот Звонко Осмајлић, услед разорења по живот ва)f(них можданих' центара због прелома костију лобање и искрвављења из расцепа срца аорте, јетре и слезине, Вучко Ракочевић услед разорења по живот важних можданих центара и искрвављења из расцепа срца, аорте, слезине и јетре и раскиданих крвних судова око многобројних прелома костију, Драган Вушуровић услед искрвављења из расцепа јетре и опорњака и гiоремећаја дисања услед удисаја крвих из раскиданих крвних судdва око прелома костију лица и Веселин Бошковић који је уnравља() "Аудијем", услед унутрашњег искрвављења у леву грудну дупљу нз расцепа десн.е предкоморе срца и срчане кесе а оштећени Вук Драшковић задобио лаку телесну nовреду налазећи се као сувозач у "Аудију", након. чега оптужени Ненад Ил~ћ излазн из камнона н на удаљености од око 100 метара у nравцу Београда улазн на

4 4.tзадње седиште путничког возила "Голф 2" црвене боје којим је управљао опт. ~Ненад Бујошевић а са њим у возилу били су опт. Леон ид Миливојевић и Душко Маричић те су пошли према Београду г де су се, у близини Лазаревца нашли са опт. :'Милорадом Улемеком који их је чекао у аутомобилу БМВ зелено,маслинасте боје а. А il<oд Липовичке шуме и опт. Бранком Берчеком који се налазио у комби возилу плаве боје, а затим су сви отишли у базу ЈСО у Липовици након чега су се разишли, -чиме су извршили кривично дело убиства из члана 47 ст.2 тачка 6 Кривичног закона Републике Србије, као саизвршиоци у вези члана 22 КЗ СРЈ, 11?.Оптужени Радомир Марковић ~ КРИВ ЈЕ Што је: Неколико дана након извршеног кривичног дела убиства из члана 47 ст.2 тач.6 КЗ РС описаног под 1 изреке, у Београду, умишљајно помогао учиниоцима тог кривичног дела да не буду откривени тако што је уништио списе из службене књиге и омогућио да се набави друго теретно возило сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело и у тој намери подстрекао оптуженог Драгишу Динића и Михаља Кертеса. на тај начин што је затражио од опт. Драги ше Динића, начелника Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих nослова Републике Србије да му донесе из Секретаријата унутрашњих послова Београд - Управе саобраћајне полиције регистар возила и пратећу документацију за регистарске таблице БГ , што је опт. Динић и учинио, па када је видео да је тај регистарски број уведен у специјалну евиденцију РДБ МУП РС из регистра исцепао 6 задњих листова и уништио их од регистарског броја БГ до регистарског броја БГ , књигу - регистар након уништења листова вратио је опт. Динићу. а затим, неутврђеног дана октобра месеца 1999.године од директора

5 ,)('f,.. ) и 1 r. " Ј '.): (). 5 Савезне управе царина, опт. Михаља Кертеса, затражио да се РДБ МУП РС додели на коришћење теретно моторно возило марке "Мерцедес" сличних карактеристика претходном којим је извршено кривично дело, што је истом и удовољено, па је друго теретно возило са сабирног центра на Бежанијској коси превежено у базу ЈСО у Липовици, где је префарбано, уместо постојеће жуте у зелену боју, на исто стављене регистарске таблице М да би га касније приказивали јавности као прави и једини камион такве врсте у власништву МУП Републике Србије, РДБ односно Јединице за специјалне операције, -чиме је извршио кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези става 1 Кривичног законика. 111 ; 8.0птужени Михаљ Кертес КРИВ ЈЕ Што је: Неутврђеног дана месеца октобра 1999.године у Београду умишљајнопомогао учиниоцима кривичног дела убиства из члана 47 ст.2 тач.6 КЗ РС описаног под 1 изреке да не буду откривени, тако што је у својству директора Савезне управе царина подстрекнут од опт Радомира Марковића после овог кривичног дела које је извршено дана године и знајући да је кривично дело извршено набавио друго теретно возило "Мерцедес", са бројем шасије WDB и бројем мотора сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело, и наложио радницима Савезне управе царина Петру Рајићу, Јосипу Рајди, Радету Ћетковићу и Славољубу Радојчићу да се у књизи - контролник моторних и прикључних возила у којој се води евиденција возила додељених од стране СУЦ на коришћење другим корисницима измени податак да је камион који је уnотребљен за извршење кривичног дела, марке "Мерцедес", број шасије

6 6 WDB , број мотора додељен МУП Србије и напише да је истог дана, овај камион додељен Електропривреди Србије - Површински коп Белаћевац и сачине решења. 04/2 бр. Д.11728/2 и 11728/3 са овим неистинитим садржајем, -чиме је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.ззз ст.з у вези ст.1 Ј<ривичног законика. IV 9.0птvжени Драгиша Динић 1 ' 10.0птужени Видан Мијаиловић КРИВИ СУ Што су: У току октобра месеца 1999.године у Београду умишљајно помогли учиниоцима кривичног дела убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 1<3 РС описаног под 1 изреке, да не буду откривени тако што је опт. Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности МУП РС после извршења овог кривичног дела дана године, затражио од опт. Динића, начелника Уnраве за безбедност саобраћаја Министарства унутрашњих пос:лова Републике Србије да му донесе регистар возила и пратећу документацију за регистарске табли це БГ од којих је једна пронађена на месту догађаја па је опт. Динић преко опт. Видана

7 7 Мијаиловића, начелника Управе за безбедност саобраћаја СУП Београд, а знајући да је кривично дело извршено, преузео регистар возила и пратећу документацију и предао опт. Марковићу да би га након око месец дана поново преузео од опт. Марковића и вратио опт. Мијаиловићу не проверавајући да из регистра недостаје шест задњих листова у којима је била уписана и регистарска таблица БГ на име Р ДБ МУП РС а пре тога умишљајно подстрекао опт. Мијаиловића да даје непотпуне одговоре на дописе начелника Управе криминалистичке полиције СУП Београд, изостављајући да су ове таблице биле регистроване на возило "Застава 101" које је припадало РДБ МУП РС и које је одјављено око 1994.године и да је једна регистарска таблица изгубљена, што је опт. Мијаиловић учинио у одговорима /99 од године и /99 од године, -чиме је опт. Драгиша динић извршио кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. ДЗ ст.з у вези ст.1 Кривичног законика, у, {IОдстрекавању у вези чл. 34 Кривичног законика а опт. Видан Мијаиловић кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 ~ривичногзаконика. За која дела оптужене Улемек Милорада, Маричић Душка, Берчек Бранка,!'!'lИћ Ненада, Бујошевић Ненада и Миливојевић Леонида суд применом наведених законских прописа и чланова 5, 33, 38, 41 а у односу на опт. Илић Ненада и. ~ујошевић Ненада и чл. 50 КЗ СРЈ.. и то: ОСУЂУЈЕ година. 1.0пт. Милорада У лемека на казну затвора у трајању од 1 S(петнаест) година. 2.0пт. Душка Маричића на казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) З.Опт. Бранка Берчека на казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) година. 4.0пт.Ненада Илића на казну затвора у трајању од 15(петнаест) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од године па надаље. 5.0пт. Ненада Бујоwевића на казну затвора у трајању од 14(четрнаест) година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од године па на даље.

8 8 година. 6.0пт. Леон ида Миливојевића на казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) А оптужене Радомира Марковић, Михаља Кертеса, Драгишу Динића и Видана Мијаиловића суд применом наведених законских прописа и чл. 4, 42, 45, 54 а у односу на опт. Радомира Марковића и чл. 63 Кривичног законика а у односу на опт. Видана Мијаиловића и чл. 56 и 57 Кривичног законика ОСУЂУЈЕ и то: коју 7.0пт. Радомира Марковића на казну затвора у трајању од 8(осам) година, казну му се урачунава време проведено у притвору од године па на у даље. 8.0пт. Михаља Кертеса на казну затвора у трајању од 2 (две) rодине и 5 (пет) месеци. 9.0пт. Драгиwу Динића на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 7 (седам) месеци 10.0пт. Видана Мијаиловића на казну затвора у трајању од 9(девет) месеци Оптужени се ОСЛОБАЂАЈУ дужности накнаде троwкова кривичног поступка. ОШТЕЋЕНИ Вук и Даница Драшковић, Горана Бошковић, Весна Ракочевић, Веселин Осмајлић и Бошко и Данило Вушуровић се за остваривање имовинскоправног захтева упућују на парнични поступак. v На основу чл. 355 тач.3 ЗКП Оптужени Радомир Маркоенћ са личним nодацима као наnред,

9 9 11.0птужени Милан Ра.nоњић птужени Бранко Ђурић 1 1 ОСЛОБАЂАЈУ СЕ ОД ОПТУЖБЕ Да су: Дана године око 12,00 часова на магистралном путу Београд- Чачак у селу Петка, општина Лазаревац, код магистралног стуба број Е метара у правцу православне цркве уз претходан план са умишљајем nокушали да лише живота Вука Драшковића, председника странке СПО, и том nриликом лишили живота више лица - оштећене, сада nок. Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана Вушуровића а оштећени Вук Драшковић је задобио лаке телесне nовреде, на начин што су као nриnадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије по строго устројеној хијерархијској линији и то Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности сачинио nлан о лишењу живота оштећеног Вука Драшковића и са тим планом упознао окр. Милана Радоњића, начелника Ресора др>i<авне безбедности Центар Београд који је на основу тог nлана дао налоге за праћење и прикуnљање nодатака о кретању ошт. Вука Драшковића, Трећем, Седмом и Деветом одељењу овог Центра, па је након добијених nодатака о кретању Вука Драшковића те nодатке у сарадњи са начелником СУП Београд окр. Бранком Ђурићем достављао окр. Радету Марковићу да оштећени Вук Драшковић са својим обезбеђењем треба да дана године иде магистралним путем Београд - Чачак кроз село Петка на Равну гору, па након тих добијених података окр. Радомир Марковић упознаје са nланом и добијеним nодацима окр. Улемек Милорада, команданта Једи~:~t-ще за сnецијалне операције која је у саставу РДБ и сврстава план у с:лужбени задатак, а окр. Бранко Ћурић након крl'!тичног догађаја одмах је дошао на лице мес::та, те иако је видео да су оштећени на лицу места лишени живота није ништа предузео као начелник Секретаријата унутрашњих

10 10 послова у Београду иако је то било у његовој надлежности да нареди да се блокира ужа и шира околина лица места како би се ухватила и идентификовала лица која су ~учествовала у овом догађају, па је након повратка у Београд са лица места отишао : на Институт безбедности код окривљених Радомира Марковића и Милана Радоњића који су заједно чекали исход догађаја ради даљих договора и инструкција, -чиме би опт. Радомир Марковић извршио кривично дело убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС а опт. Милан Радоњић и Бранко Ђурић извршили кривично дело.убиства помагањем из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл. 24 КЗ СРЈ, с тим да је у ; односу на оштећеног Вука Драшковића ово кривично дело остало у покушају, у вези чл. 19 КЗ СРЈ. Трошкови кривичног поступка у односу на ово кривично дело падају на терет буџетских средстава. Образложење Окружно јавно тужилаштво у Београду је дана године подигло оптужницу под бројем Кт.217/01 против опт. Ненада Илића, Ненада Бујошевића и Радомира марковића, као саизвршилаца, за кривично дело убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл. 22 КЗ СРЈ, против оптуженог Радомира Марковића и због кривичног дела фалсификовања службене исправе из чл. 248 ст.з у вези ст.2 и 1 КЗ РС у стицају, а против опт. Милана Радоњића због кривичног дела убиства помагањем из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл. 24 КЗ СРЈ. Пето општинско јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу Кт.675/01 од године против оптужених Драгише Динића и Видана Мијаиловића због кривичних дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 204 ст.3 у вези ст.1 КЗ РС, опт. Динићу у подстрекавању, у вези чл. 23 КЗЈ, те је Оi<ружно јавно тужилаштво у Београду преузело заступање ове оптужнице. Оптужницом Кт.1649/03 од године Окружно ЈТ у Београду ставило је на терет оптуженима Милораду Улемеку, Душку маричићу, Бранку Берчеку, Леониду Миливојевићу и Бранку Ђурићу као саизвршиоцима извршење кривичног дела убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл. 22 ОКЗ а оптужницом Кт.1688/04 од године опт. Михаљу Кертесу извршење кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 204 ст.3 у вези ст.1 КЗ РС. Ова четири посебна кривична поступка спојени су У. јединствен поступак решењима КВ већа Окружног суда у Београду К.1 040/03 - Кв.2649/03 од године и К.1109/04 - Кв.2361 /04 од године и К.1287 /04 - Кв.2629/04 од године, ради доношења јединствене одлуке.

11 11 Наведени оnтужни акти обједињени су и измењени актом Окружног ЈТ Кт.217/01 од године са изменом nравне квалификације у односу на оnтуженог Радомира Марковића у nогледу кривичног дела фалсификовања службене исnраве тако што му је стављено на терет ово кривично дело, а из члана 248 ст.2 КЗ РС и у вези чл. 23 ст.1 КЗ СРЈ, у односу на оnтуженог Бранка Ђурића коме је стављено на терет извршење истог кривичног дела, nомагањем, у вези чл. 24 КЗ СРЈ, а овај јединствени оптужни акт је измењен у nогледу nравне квалификације актом под истим бројем од године тако што се оптуженима Марковићу, Улемеку, Маричићу, Берчеку, Илићу, Бујошевићу и Миливојевићу, Радоњићу и Ђурићу ставља на терет и да је у односу на оштећеног Ву~а Драшковића ово кривично дело остало у nокушају, у вези чл. 19 КЗ СРЈ. Последња измена јединственог оnтужног акта извршена је од стране ОЈТ у Београду nоднеском од године којим су чињенични оnиси кривичних дела остали неnромењени а имајући у виду стуnање на снагу новог Кривичног законика године опт. Марковићу, Улемеку, Маричићу, Берчеку, Илићу, Бујошевићу и Миливојевићу као саизвршиоцима стављено је на терет кривично дело тешко г убиства из ч л. 114 ст. 1 та ч. 9 у вези чл. 33 КЗ с тим да је у односу на ошт. Вука Драшковића ово кривично дело остало у nокушају а опт. Радоњићу и Ђурићу исто кривично дело nомагањем у вези чл. 35 КЗ, за кривично дело фалсификовања службене исnраве оnт. Марковићу остала је nравна квалификација као у ранијој оnтужници, а оnт. Кертесу и Мијаиловићу криви ч на дела nомоћи учиниоцу nосле извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 КЗ, оnт. Драгиши Динићу кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела у подстрекивању из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 у вези чл. 34 Кривичног заника. У својој одбрани опт. Милорад Улемек је негирао извршење кривичног дела и навео да је оптужен по причи исконструисаној из дневно политичких nотреба тадашње власти за резултатима који су ОдМаХ nотребни. За догађај на Ибарској магистрали сазнао из средстава јавног информисања, а у време када се то догодило био је са суnругом и децом на ручку на хиподрому или у ресторану "Кошута". Тада јесте био командант Јединице за специјалне оnерације РДБ МУП Србије и опт. Радомира Марковића познаје, али у вези овога са њим није ништа разговарао нити му је овај ишта помињао како пре тако и nосле овог догађаја. Са њим је имао nрофесионални однос nошто је опт. Марковић био начелник РДБ а он као командант ЈСО је практично имао ранг начелника уnраве којих је у оквиру Р ДБ било више и њихови контакти били су само у вези одређених задатака, или ако се у раду ЈСО nојави одређени nроблем. После године оnт. Марковић га је једном nриликом обавестио да ће у базу ЈСО у Лиnовици доћи неки из СУП нешто да nрегледају те је његов задатак био да их nусти, прегледу nрисуствује и ништа друго. У том центру је један део од око 600 возила колико је ЈСО имала, и ту не nостоји фарбара за возила. У вазном nарку ЈСО сигурно је било и nутничких возила тамне боје, било је комби возила али не зна, нити је гледао каква су врата на тим

12 12 комбијима и где се налазе. Ако би он као командант јединице био у седишту требало би да сваки задатак иде преко њега, а ако би био ван седишта јединице, на терену начелник Р ДБ би члановима ЈСО задатке за неку акцију могао дати и без његовог сазнања. Посебно је истакао да је овај кривични поступак последица манипулација које су од стране државног врха извршене још у фебруару 2001.године. Тада, фебруара 2001.године позвао га је Зоран Мијатовић, тадашњи помоћник начелника РДБ пошто је у то време јединица "Поскок" вршила информативне разговоре са неким припадницима ЈСО и Мијатовић му тада није саопштио због чега се то чини већ да се у односу на то понаша по правилима службе и да то није његова брига. Сазнао је од њега да од државног руководства тада служба има задатак да расветли она најнезгоднија политичка убиства, међу њима и овај случај на Ибарској магистрали а да главну реч у томе воде људи из који "Поскока" су у том тренутку били запали у ћорсокак док се у јавности већ чуло да је тај случај решен и близу решавања. Такође му је тада рекао да је он понудио тадашњем државног врху да цео тај случај на себе преузме ЈСО и тада је о томе рекао да би то био "У дара ц са две муве", а из разјјога што је тадашње државно руководство се нашло у недоумици. Постојали су притисци да се бивши председник Слободан Милошевић изручи у Хаг и Мијатовић је рекао да је имао спасоносну идеју да се "Ибарска магистрала" повеже са Слободаном Милошевићем и тиме спречи његово ~ изручење а из разлога што су у том случају могли да избију социјални немири, о чему је информације имала сама служба безбедности. Оптужени с~ томе противио, то му је деловало небулозно и упустио се у полемику са Мијатовићем тако да се њихов први разговор о томе, тај састанак завршио као катастрофа. Онда му је Мијатовић рекао да следећег дана иде у Владу код пок. тако и учинио и када се са пок. премијером са којим је био у добрим премијера Ђинђића и он је односима тада срео он га је најпре шаљиво питао "је ли он тај побуњеник у служби" он му је на то рекао да није, али да не пристаје на онај договор који му је претходног дана односно јуче предложио Мијатовић. После њиховог разговора у току два и по сата, пристао је на овај договор, да би се избегла та непријатност око изручења у Хаг, а лично мисли да је око тога управо сам Мијатовић "закувао чорбу". После тог разговора са пок. премијером опет је ишао код Мијатовића и видео је да је он ликовао, пошто је испало да је било по његовом. Он му је тада рекао да треба да се направи некакав сценарио за који ће добити податке а да ће у све то бити укључен и тадашњи јавни тужилац Терзић а да се руководи параметрима у виду камиона који је учествовао у томе и да минимум двојица из ЈСО у томе морају да учествују и тако да се у све умеша тадашњи начелник Раде Марковић чије име је тада било први пут поменуто. Оптужени је тада рекао, познајући начелника Марковића да за тако нешто нема шансе али му је Мијатовић рекао да они већ имају човека због кога ће се Раде Марковић "смекшати", али он и даље није веровао да ће тако заиста и бити. Мијатовић му је на то рекао да за то не треба да брине него да се сконцентрише на причу која треба да се направи и питао га да ли је већ осмислио тај површни сценарио који би онда могли да саопште тужиоцу Терзићу. На ово је Мијатовићу рекао да то још није учинио него да њих двојица направе неку причу која би могла да "пије воду" и размишљајући о томе изабрао је за ово Ненада Бујошевића из два разлога. Као прво јер је он веран Јединици и да ће пристати на ово јер има у њега поверења а друго што је натприродно интелигентан и међу реткима је који су то

13 13 имали на психотестовима високе оцене а што је било важно да би могао све да издржи што предстоји и да се у целу причу уклопи. У том тренутку није имао никакву другу особу у виду већ се поуздавао у Бујошевића да он неког изабере. Направили су неку прелиминарну шему а он је до тада урађено од јавне безбедности и ради тога добио списе онога што је део списа од јединице "Поскок" што се на ово односило. И Мијатовић му је рекао да контактира са Бујошевићем око тога па да се после тога пређе на другу фазу а то је била припрема Бујошевића и другог човека, у овом случају Илића да се спреме за давање изјаве. После тога је разговарао са Бујошевићем и саопштио му све позитивне и негативне последице и Бујошевић је на то пристао. У њиховом разговору Бујошевић је као другог човека предложио тројицу из ЈСО те је напослетку изабран Илић Ненад из првенственог разлога што је он њиховој јединици а на ратиштима био воза ч камиона, развозио муницију итд. те је рекао Бујошевићу да онда зове Илића а Мијатовићу је после тога саопштио да је Бујошевић пристао као да је пристао и Илић и Мијатовић му је рекао да онда почну да спремају изјаве са Ђурицом из Службе. У току тог спремања изјава Ђурица је био присутан мада је повремено улазио и излазио из просторије у којој су били а по Мијатовићевој идеји своје изјаве су Илић и Бујошевић читали у глас, а Ђурица је то читање снимио видео камером. Док су изјаве Илића и Бујошевића биле уклапане оптужени је са Мијатовићем радио на другом делу ове нагодбе, а нагодба је дошла од пок. од пок. Премијера Ђинђића и радило се о заштити Илића и Бујошевића. О томе је он премијера имао усмене гаранције и нешто што је писмено на неки начин, тј неке аргументоване чињенице. Требало је организовати промене идентитета породица Илића и Бујошевића и у ту сврху из "црног фонда" требало је да буде издвојено по ДМ за гаранцију њиховим породицама и речено је Илићу и Бујошевићу да ће сам поступак у односу на њих трајати шест месеци те да ће са њих бити скинута одговорност, да ће се рећи да су они радили по наредби која је дошла од Радета Марковића тј. од Слободана Милошевића. Управо из тог разлога у оптужењу се најпре појавила а потом изгубила прича о "албанској мафији" јер ни један суд не би могао њих двојицу да осуди за нешто што су учинили са таквим подацима а по наређењу претпостављеног начелника, у том случају они би радили свој посао и то је био пут да се њих двојица ослободе а осуди Радомир Марковић и циљ све те конструкције је био не само да се оптужи Радомир Марковић него потом и Слободан Милошевић. Следећег дана је Илићу и Бујошевићу донео и измене које су у изјавама требали да имају а њихове изјаве је видео и јавни тужилац Терзић те рекао да су те изјаве довољне да се поступак покрене. Мијатовић је такође рекао да ће се за њих он побринути и да су њима додељени браниоци. Ради израде докумената Илић и Бујошевић су били пуштени да иду кући да објасне својим женама и породици шта предстоји а и да донесу фотографије за фалсификоване пасоше па следећег дана када се врате да их одведе код истражног судије. тако учинили и следећег дана су са Они су фотографијама дошли у Институт безбедности те су фотографије предате Галићу, тадашњем шефу кабинета начелника РДБ и Мијатовић му је рекао да будем са њим ~:~а вези, када документа буду урађена да их преда породицама Илића и Бујошевића. Онда је опт. У лемек лично Илића и Бујошевића довезао у Палату правде, после чега су они спроведени у притвор, одузето им је оружје и надаље су у надлежности суда. У вези поменутог камиона и он је добио списе већ извршених радњи у поступку, пре свега извршени увиђај.

14 14 Поред тога ту су биле изјаве које су дали Александар Никић, те Ковачевић, као и још двојица nриnадника а из Лиnовице а изјаве су давали радницима београдског Ресора ДБ, дакле не радницима из "Поскока". После "хаnшења" Илића и Бујошевића који су у ствари сами nристуnили у суд вест о томе у јавности је букнула и то је nриказивано као један велики успех. Оnт. Улемек је nриметио да се Мијатовић у односу према њему nроменио и осећао је како га он "држи у шаци". Око месец дана nосле свега овога дат је налог за тзв хаnшење Слободана Милошевића те је избила афера са трговањем наркотицима а растао је притисак на њега и на ЈСО и имао је утисак да Мијатовић хоће да се лиши ЈСО, не зна из којих разлога. Дошло је и до инцидената у Кули и у клубу "Стуnица" што је већ nознато и видео је да nочиње и са nолитичким уценама и nритисцима што је кулминирао са изручењем Слободана Милошевића. У њему се тада нешто преломило и настао је хаос у његовој глави као и код ове двојице момака, јер је видео да су остављени. Све до изручења Милошевића они су nримали nлате и дневнице из МУП а њихова сусnензија не зна тачно када је окончана али они су овакве новчане накнаде још дуго имали, а као. nлате и дневнице и то најмање до године можда и nочетком Оnтужени је у једном тренутку дао оставку у МУП и тада је Мијатовићева радост и весеље кулминирала.он је nричао у кабинету да се решио своје највеће преnреке - команданта ЈСО, те је оптужени видео тада да је у необраном грожђу. Када је био nримљен код nок. nремијера Ђинђића, а којом приликом је био nрисутан и Чеда Јовановић тражио је да му се овакав развој ситуације разјасни јер се већ nрј.11)л!1жавао истек nоменутих шест месеци а њему се чинила да све иде у неком другом правцу. Они су му тада рекли да не брине, да је штета што је онај инцидент направио и да њих двојица треба само да nонове то што су већ у истрази рекли а да ће nосле тога бити не баш nохваљени, али да ће се рећи да су они овај случај расветлили. Оnтужени је видео тада како стоје ствари и није хтео на Илића и Бујошевића да утиче даље него је nреко њихових бранилаца им пренео ово своје мишљење. Оно што се nосле тога дешавало је већ сасвим познато. Дошло је до сатанизације ЈСО и овде оnтужених што нема никакве везе са истином, како су "реформатори" хтели да nрикажу. И nосле четири године колико су ови људи провели у притвору и свих притисака нико од њих га овде није nоменуо и зашто и на основу чега јавни тужилац оnтужује и не разуме њега а nоготову зашто је оnтужио Михаља Кертеса који је већ три године у кућном nритвору и такође изложен уценама а у каквом је стању био док је био nритворен зна врло добро јер му је у лекове. Мисли да се овде хоће да се од њих ЦЗ доносио из службе безбедности и ЈСО наnрави моралним лудацима и дилетантима који nримера ради својим камионом, са својим таблицама, камионом који је дан раније био документована на сервисирању о чему nостоје паnири чини овако нешто. Додао је да nосле nознатог nротеста ЈСО и оставки Мијатовића и Горана Петровића које су уследиле, Мијатовић је Вуку и Даници Драшковић исnричао о свему овоме, о њиховом договору и меrде 2002.године, негде у аnрилу, њега је на састанак звала Даница Драшковић и тражила да са nричом о овом договору изађе у јавност. Дотле оптужени из објективних разлога nремијера Ђинђића није ни г де nомињао. Она му је тада рекла да хоће да одрже заједничку конференцију за штампу и обелодане за јавност овај договор да би се тиме nремијер Ђинђић "срушио" али он на то није nристао јер није хтео да себе доводи у ту ситуацију. Додао је да, у вези са догађајем из

15 године када је објављено да је камион који је учествовао у судару био из ДБ да су више пута службена лица долазила у њихову базу у Липовици, први пут три до четири дана после трагичног догађаја и са момком који је вулканизер који је камион сервисирао, на посматрања, експертизе и томе слично а после се јавила прича о набављању неког новог камиона. На додатна питања одговорио је да је наређење за извршење одређених задатака добијао од начелника РДБ. Од задатка је зависило да ли је извештаје о извршен ом давао начелнику Р ДБ или неком другом. Од опт. Радомира Марковића као начелника РДБ није добио никакво наређење чије би извршење представљало извршење неког кривичног дела а осим њега наређење је добијао и од других руководилаца МУП, и то од министра, па и од начелника Ресора јавне безбедности јер је ЈСО понекад била деташирана на испомоћ снагама Љ, мада то није било по строгој субординацији а наређења је добијао и из војних структура као и начелника подручних центара Р ДБ на чијим територијама би ЈСО била потребна. Наређења од начелника РДБ оптуженог Марковића су се односила једино на Јединицу у потпуности,,не на појединца. Оптужени Душко Маричић је током истражног поступка у потпуности порекао своје учешће у предметном кривичном делу и навео да је након ратних дејстава 1999.године ЈСО враћена у центар а он је као вођа са делом јединице упућен у реон Врања где су имали одређени задатак и тамо су се налазили управо у време критичног догађаја, и у то време у том делу јединице био је и опт. Бранко Берчек. IЈ;ЈВИ пут је негде 2001.године сазнао да постоји нека врста "дила" између команданта ЈСО Луковића (Улемека) и тадашњег заменика начелника РДБ Зорана Мијатовића, командант му је рекао да у специјалној каси која се налази у команди ЈСО, а у ул. Соње Маринковић у Београду, мисли да је број 15, постоје фотографије породица Ненада Илића и Бујошевића као и њихове личне фотографије и да је то за прављење пасоша по договору са Мијатовићем и још неким људима из тадашње власти. То му је касније потврдио и сам Мијатовић, рекао да постоји договор да Илић и Бујошевић нешто прихвате и како је Маричић већ био постављен за команданта ЈСО треба да те фотографије у формату за пасош преда да би се путне исправе направиле, када се од њега те фотографије затраже. На фотографији је Ненад Бујошеsић - Рамбо имао црну косу, а иначе је природно плав и пуковник Луковић му је у вези промене идентитета Илића и Бујошевића рекао да они треба да "пале" из земље. Све што се њему ставља на терет у вези "Ибарске магистрале" плод је нечије маште и смишљене политике против ЈСО а делом и против њега који је био командант у време када је јединица расформирана. Он се по позиву јавио као старешина у Београд те је тада ухапшен. Вршен је притисак на њега да терети Луковића, да је пуцао на премијера Ђинђића а да иза тога стоје људи који се данас налазе на власти. Тада је још имао војничку снагу и није хтео нешто тако да изјави и потпише и мисли да су га испитивали људи из УБПОК јер су у то време имали канцеларије у ул. Кнеза Милоша, на трећем спрату у згради МУП Србије. За време тог испитивања три пута је падао у несвест због психичког изнуривања а не употребе физичке силе и пошто и поред тога није хтео ништа да потпише рекли су "наћи:ћемо ми неког другог" те су га убацили неко теренско возило где су већ били неки људи који су имали пушке које су одмах репетирали и цеви му прислонили на

16 .1~С\51 16 главу. Тако су га возили четири сата и онда одвезли у ЦЗ, негде 23. или З.године, ноћу. Од тада па до З.године над њим је сnровођена психофизичка тортура, инспектори СУП Београд су га nуно пута изводили из ЦЗ, терали да научи неку причу и nонови је nред истражним органима. Прво су му инсnектори ГСУП рекли да ће бивши командант ЈСО, па и он као тадашњи бити испоручени Хагу а они који су пореклом из Хрватске, њихове породице ће бити протеране у Хрватску. Онда су га везали за неку касу поред врата па су улазили и излазили из те nросторије, стално вратима ударајући у њега и касу, доносили су му неке фотографије измасакрираних људи који су вероватно касније и убијени. те тортуре, у nсихичком и физичком стању у каквом је био и због тога што му је његова породица најважнија, он би све учинио и nотписао што му траже. Дана у СУП Београд дали су му један папир и рекли да и њега треба да nотпише. Тај nапир није ни читао и сада схвата да је то било везано за "Ибарску магистралу". Када је у СУП Београд то потписао не зна да ли је уопште имао адвоката а на своја права сигурно није био упозорен. учини било какво кривично дело нити га је Због Истакао је да му "Легија" никада није наредио да Липовичку шуму. Никакав плави комби у ЈСО није постојао, икада позивао на било какав састанак у постојао је један плави "Голф 2", могуће је да је био и један црвени "Голф 2" али се тога не сећа. Додао је да је, када је спроведен у ЦЗ раскинуо радни однос са МУП РС и када су инсnектори дошли да га изводе и испитају рекли су му да због тог раскида радног односа више није дужан да чува никакву државну ни службену тајну. У својој одбрани на главном претресу истакао је да своју одбрану не жели да даје пре него што буде ослобођен обавезе чувања службене, државне или војне тајне јер се и даље сматра официром МУП РС, а и доживотно везаним чувањем тајне а познато му је и да се опт. Марковићу истовремено и у другом nоступку суди управо због одавања службене и државне тајне и поновио да је његова изјава од З.године, дата nолицији, нетачна и _да му је nотурена на потпис, а таква је због претње које су биле у СУП Београд уnућене њему и његовој породици и то од стране тужиоца. У оптужници против њега нема ни једног сведока те због тога и нема од чега да се брани и зашто, у оптужници се од свега налази само његово име. Оптужени Бранко Берчек је порекао наводе оптужнице и навео да је у ЈСО стуnио 1997.године када је имао двадесет година и пре тога није никога у тој Јединици познавао. Неко време је био под уговорима у трајању од шест месеци који су се обнављали да би напослетку засновао стални радни однос, негде 2001.годИне. Са оптуженим, тада командантом Улемеком никада није разговарао ни nреко мобилног телефона, ни било којим другим средством, нити лично, ако се не рачуна да му nрописно салутира када га сретне. Био је обичан припадник ЈСО, у војној јединици то би се сматрало војником, дакле неки најнижи род, не рачунајући оне који су у ЈСО били задужени да косе траву или слично, најнижи припадник у оквиру борбеног и службеног дела Јединице. Нелогично му је и бесмислено оно што се у оптужници наводи да командант Јединице У лемек једног Бранка Берчека, балавца, узима за овако нешто и да му поверава кључну улогу, некакву координацију. О целом догађају на Ибарској магистрали сазнао је и nрви пут размишљао када је чуо да су приведена двојица из ЈСО. Онда се у једном nериоду по Јединици свашта

17 17 шушкало и говорило да они у ствари нису криви и о томе више није сазнао. Касније је о томе било речи на једном састанку који је са једним делом борбене једнице одржао Зоран Мијатовић, том састанку је присуствовао и Душко Маричић и на том састанку је Мијатовић рекао да су ова двојица на службеном задатку, да је са тим упозната команда и да они као припадници не треба о томе да размишљају и да ће они убрзо бити на слободи. Даље о томе није имао ни са ким да разговарао нити некога о томе нешто да пита. Познато му је да је опт. Душко Маричић тврдио да је он у време овог догађаја био са Јединицом у реону Врања и да је он ту био те може рећи да је то тачно али он не може то да "спакује" у некакве временске оквире с обзиром да као обичан припадник није имао никакву "папирологију" нити је писао икакве извештаје а у то време је живео брзим животом и датуме није памтио. На посебна питања навео је да, колико је њему познато, организација и хијерархија у ЈСО је била таква да је на челу био командант који је имао пет помоћника за разне области, за везу, санитет, за безбедност, то је био Брацановић, за логистику и на послетку за борбени део јединице који је био и најважнији. За свих тих пет помоћника даље се јединица гранала а за борбени део јединице изјавио је да се састојао од две или три борбене групе nлус чета или вод за подршку. Свака од тих група имала је вођу и групе су се састајале од тимова којима су на челу били шефови тимова. Тимови се састоје од једне или две екипе од по шест људи и то су били припадници јединице а у оквиру екипе најмања "ћелија" је пар припадника док се само изузетно јављао и nојединац. Зато наводи да је овакав хијерархијски јаз између њега и команданта Улемека толики да је непремостив. Мисли да је командант за њега чуо заиста први пут када је дошло до хапшења, осим ако му није презиме раније запамтио јер је карактеристично па га сви запамте. Претпоставља да га командант када би се срели на улици без униформе не би ни препознао, а он је њега свакако познавао. Још је изјавио оно што знају они који су били у ЈСО, за разлику од некакве другачије фаме која се сrвара, да је ЈСО била врло устројена јединица и да је Улемек имао око себе и своје сараднике, неке од њих можда познаје и од детињства а у најмању руку од године због тога што би ваљда за тако нешто Улемек узео људе у које је имао највише nоверења, а не једног Бранка. Берчека, само то не може да схвати нико ко није био у ЈСО. Када јединица иде на терен обавезно је прате и безбедоносне структуре те јединице. Датуме око времена периода њиховог боравка на терену у Врању не може да се сети јер су у то време живели тако да нnр. ујутру буде у Врању, да руча на Тари а увече нпр.буде у кафићу у Лозници. Најважније што хоће да каже је да године није био на Ибарској магистрали, није давао Улемеку никакве сигнале, ни димне ни било какве друге, а где је заиста био и не интересује га. Током 1999.године, пре реорганизације за коју не зна тачно када је била, био је у nрвој борбеној групи а после тога су називи промењени те је постојала антитерористичка група у којој је био он, и груnа за блиску борбу хапшења, алпинистички и ронилачки тим, није била само промена назива него и састава људи. За време бомбардовања мисли да је шеф његовог тима био Леонид Миливојевић, али није сасвим у то сигуран, могуће је да је Миливојевић био рањен или болестан у то време па га је неко мењао. У том тиму чији је шеф био Миливојевић биоје, чини му се, и Ненад Илић али не у истој екиnи него у другој. На терену у Врању је био после бомбардовања, у другој половини 1999.године а nрактично се тај боравак на терену после није ни прекидао све негде до

18 године и увек је смештај био исти, у фабрици "Заваривач". Не би могао прецизно да каже да ли су на том терену били и други оптужени, припадници ЈСО, поготову овако у кривичном поступку где се свака реч мери, а могуће је да би нека имена пермутовао што не жели да учини. Као шеф тима претпостављени му је био Дејан Милетић, за ово презиме није сасвим сигуран, звали су га Енцо и то му је био први и непосредни старешина, хијерархијски њему максимум за обраћање. Вођа антитерористичке групе био је Синиша Халер. До оног састанка са Зораном Мијатовићем дошло је тако што је он дошао у центар ЈСО у Кули а као заменик начелника управо је био задужен за ЈСО. Оптужени мисли да је тај састанак био уприличне пре свега због суспензије Улемека због паљења 'Тврђаве" у Кули и био је непосредно после једне од две прославе ЈСО, не сећа се које јер је једна у мају а једна на Аранђеловдан. Том састанку било је присутно око 60 до 80 припадника ЈСО, био је неки радни дан мада не мора да значи, отприлике пар недеља после суспензије У лемека. Састанак је имао на дневном реду три тачке, нико на самом почетку није рекао да ће бити те три тачке. Прво се причала о суспензији Улемека, потом о Ибарској магистрали, а треће је било "разно" што се тиче њихове обуке и томе слично. Додао је да су му се други припадници ЈСО, јер је само са својим рангом разговарао у оквиру јединице обраћали са презименом, Берчек а његов надимак није никада био "Маћи". У јединици је постојао један са презименом Маћешић а и још један кога су звали "маћи", не зна због чега. Иначе, Крајишници кажу "маћи" за све што је мало, тако су звали и њега али му то није био надимак. Оптужени Ненад Илић је приликом првог саслушавања, код истражног судије, дана године признао учешће у кривичном делу и навео је да је марта 1997.године примљен у ЈСО после курса који је почео јануара те године. У јединици је, док је била на Косову понекада камионом возио војни материјал, јер је код пријема у јединицу дао о себи податак да поседује Б,Ц и Е категорију те је тако дошао на глас као неко ко зна да вози камион. На курсу за пријем инструктор му је био опт. Бујошевић кога је тада и упознао. После НАТО бомбардовања јединица је имала задатак да обезбеђује неке објекте у Београду те су једном приликом по Бујошевићевом пози_ву нашли у граду и Бујошевић му је рекао да има сазнање о неком лицу које је веза за новац, наоружање, дрогу и униформу за Шиптаре, да има и у МУП своје канале, такође и у Влади и да ради за западне обавештајне службе те да га треба ставити под нашу контролу, да га уклоне са тог места и да у том треба да учествује што мање људи и са што мање буке да се то уради да би се видело ко ће да се ангажује за то лице. Илићу није било јасно о чему се ради али тада у том разговору није било ни речи о ликвидацији што никада слично нису радили, као чисто војна формација а Бујошевић је рекао да то морају они да раде јер се њима највише верује. После неког времена Бујошевић га је поново позвао и рекао да је то лице у Београду и да би требало да се Илић препречи камионом па ће он да га узме под своје, да га покупи и рекао му је да сада не може да се повуче јер су већ загризли. Крајем септембра 1999.године Бујошевић га је поново звао и рекао му да је неко одлучио да они морају то да одраде, да иду и на гажење, ако то не ураде они урадиће неко други а ко зна шта ће са њима бити. Илић је тада схватио да је то варијанта са фаталним исходом, није га интересовало које је то лице и због кога иду

19 19 нити ко одлучује шта да раде нити му је то Бујошевић икада рекао, као што није знао нити је питао да ли поред њих двојице из Службе у овоме учествује још неко али је nретпоставио да је био још неко. Пар дана после тога, око 7 ујутру звао га је Бујошевић и рекао да треба да се нађу на Институту за безбедност на Бањици, где је Илић већ био јер су тамо били смештени као јединица те је Бујошевић убрзо дошао и рекао да тај непријатељ креће аутом на југ, највероватније Ибарском магистралом и треба да га спрече да не стигне на југ. Одлучили су да то учине у близини Лазаревца, јер одатле могу брзо да се врате натраг те су око 8 сати кренули, Бујошевић комбијем а Илић камионом "Мерцедес" зелене боје, једним мањим кипером који је био на паркингу Института то јутро, на коме су биле беле цивилне БГ таблице, броја се не сећа. На путу ка Лазаревцу Илић је успут приметио једног саобраћајца на путу, не зна да ли је саобраћајац њему давао зна~ да стане али је у сваком случају продужио вожњу. Негде код Лазаревца су се окренули на Ибарској магистрали ка Београду и стали на једном проширењу. Пар сати су седели у Бујошевићевом комбију а око 12 или 12,30 часова Бујошевићу је зазвонио мобилни телефон и са друге стране се чуо неки глас, вика и речи "крећите, шта чекате, само што није стигао". Илић је одмах отишао у камион и кренуо ка Београду а Бујошевић је остао у комбију иза, након удеса требало је да се комбијем обојица врате за Београд уколико дође до фаталног исхода. Камион је возио брзином мањом од 40 км/час, није прешао ни 400 до 500 метара када је видео у даљини да му долазе у сусрет један "Ауди", а Бујошевић му је раније рекао да "Аудију" треба да се попречи, није помињао која је боја "Аудија". Илић се питао да ли је- то тај " Ау ди" али у даљини иза њега било је још других аутомобила других марака те је кренуо да се том "Аудију" nрепречи али није имао намеру да га прегази. Процењује да је "Ауди" ишао релативно брзо, км/час а када је био на 400 метара удаљености, возач "Аудија" му је блицнуо. Илић је полако улево ишао на супортну страну јер брзо и није могао да скрене а онда је почео да кочи да не би камионом-сјјетеоу јараклево;нсr10 д<г15 метара од њега nочеб)е-дlгкочи возач "Аудија" и покушао да искористи око 1 метар слободног простора, проширења од nута до канала са леве стране у Илићевом правцу кретања, али није успео, дошло је до ударца у камион и "Ауди" се практично одбио од камиона и слетео у канал. У тренутку контакта Илић се камионом још кретао а тренутак касније је камион зауставио. Тек тада је видео да се из правца Београда nриближава још већом брзином друго возило чији је возач покушао да се заустави али је то возило подлетело под камион Илићев који је већ био заустављен и на ивици канала. Илић је изишао из камиона и nриметио једног чов~ка који је леђима био наслоњен на "Ауди", није га nрепознао али је помислио да је добро да је бар неко преживео. Онда је побегао кроз неку њиву са кукурузом и преко воћњака, ту се задржао пола сата да се смири те је отишао у Лазаревац и оданде једним таксијем дошао до Београда. У Београду га је убрзо назвао Бујошевић и питао га да ли је добро на шта му је Илић рекао да он јесте али да ништа друго није добро а Бујошевић му је рекао да треба да се склони неко време те је Илић отишао код тетке у Крагујевац и тамо nреко телевизије сазнао и схватио који човек им је био циљ. После 5.октобра 2000.године схватио је да треба да види где је и да са тим изађе у јавност, па шта испадне и тражио је контакт коме то да призна те је по Бујошевићевом савету отишао код Ђурице који је у ЈСО био задужен за оперативу и све му је испричао.

20 (\ '!-.. Ј,'. ~ ''\-...к i'.~' : \_ ' 'ј ' 20 После подизања оптужнице, на главном претресу опт. Илић је у свему порекао напред наведено признање и навео да са критичним догађајем нема никакве везе. Наиме, негде године позвао га је опт. Бујошевић, његов старешина да дође у Институт за безбедност на Бањици г де су се око 16 часова нашли у приземљу, у једној канцеларији близу канцеларије њиховог команданта "Легије" и са Бујошевићем је тада био још један човек кога Илић до тада није познавао нити знао шта ради већ претпоставља да ради у ДБ јер су тада вршене смене те је могуће да се то лице појавило из нове гарнитуре. То лице је било старо око 40 година, средње висине и дебљине, кратко ошишан и уредно зачешљане црне косе, без наочара и бркова и обријан. Бујошевић је тада рекао да је врховни интерес како Службе тако и државе а и Јединице да се реши случај "Ибарске магистрале" и да њих двојица треба да прихвате да су у томе учествовали и да ће им бити гарантовано да неће бити последица по њих, добиће и новчану накнаду а и промену описа и идентитета, те да се што пре фотографише, и да им преда фотографије и своје и од жене и од деце, да је у припреми закон којим се штите сведоци и да за то неће одговарати а биће у затвору извесно време, 5-6 месеци, док се то не заврши, постојаће контрола у односу на штампу и то неће изаћи у јавност.оно треће лице му је тада дало једну књижицу- скрипта од око 15 откуцаних страна да је прочита у којој је било наведено шта све треба да изјави и како је била наводно улога његова и Бујошевића у свему томе. Онда су Бујошевић и он остали сами у канцеларији те му је Бујошевић рекао да ће у овоме учествовати и Радомир Марковић који ће бити -Сnона са Слободаном Милошевићем, јер постоји моду да се Милошевић не испоручи у Хаг и тиме не угрози држава, Илић је питао шта ако марковић не пристане а овај човек је рекао да ће марковића извесно време држати у затвору, "охладити га", па ће пристати. Илић је пристао на те услове јер му је било у интересу да се заштити Јединица, јер себе сматра професионалцем и ако је већ процењено да је тај план у интересу Службе и Јединице, не треба да га ремети. Дан после разговора са Бујошевићем и оним непознатим лицем дао је и писмену изјаву Ђурици коју је лично писао на основу упуства у скриптама. Ђурица му је рекао да је он ту да помогне и ту и тамо му је рекао да ово или оно преиначи, те је морао да пише поново. Ђурица. је рекао да ће ову његову изјаву проследити Горану Петровићу. Нека секретарица је ту његову изјаву прекуцала па је тако откуцану потписао, на свакој страници. После тога је са Бујошевићем ишао у ресторан на хиподруму где му је причао своју изјаву а овај је записао да би могли да се усагласе. После тога било му је дозвољено да оде у Јагодину где је обавестио своју жену и децу и њима и осталима у породици детаљно је пренео све што му је речено. У скрипти нису били подаци о "Мерцедесу", нити фотоелаборат и скица лица места. Два до три дана касније командант Легија их је довезао у Окружни суд где је он дао исказ код истражног судије, како је био научио напамет из оних скрипти које је дан - два проучавао. Пре саслушавања видео је истог заменика тужиоца који је био на главном претресу за кога су му рекли да је планом и питао га је да ли је све у реду а тужилац је почео да "црвени". упознат са тим Истражни судија га је питао о неким параметрима везаним за пункт и друго, да ли је било неког проширења поред пута, колика је била ширина овога или онога и на то је одговарао тако, пошто му је истражни судија помињао неке могућности тј да ли је

21 21 било оволико или онолико, он би рекао може да се каже да је било..., па би се определио за неки број. Иначе је З године са својом супругом, мајком и дететом био код њихових рођака, тетке Снежане Тимотијевић и мужа јој Јована у Крагујевцу који станују у насељу Аеродром где су они стигли негде око 17,00 часова, а на слави Св.Јевстатија. Била је субота поподне, био је и сутрадан код њих а у Београд се јавио у понедељак увече, те је онда отишао у Кулу аутобусом где је дошао у уторак ујутру. Из Јагодине где је дошао у петак увече за Крагујевац су кренули негде око 15,ЗО часова у суботу. Иначе у базу у Липовици у том периоду, јулу, августу и септембру 1999.године а и касније уопште није ишао, осим искључиво да наточи гориво у џип, ништа више од тога. Док је био у притвору у међувремену је Слободан Милошевић изручен суду у Хаг, о закону о заштити сведока нико више;? не говори и са њим нико није стуnао у контакт у вези датих обећања па је схватио да од тих прича нема ништа и да је лично изманипулисан, да је то најобичнија превара и не жели више да у том учествује. Једном приликом одведен је у канцеларију тадашњег управника Блануше где су већ били Чеда Јовановић и пуковник Луковић, који му је рекао да се не брине, да је своје урадио и да је његово сада да лежи и да чека а Чеда Јовановић се насмејао и рекао "Баш те брига, одмарај се". Видео је и да су у хапшењу Милошевића учествовали неки њихови људи, неке од њих је препознао и поред маскирања. Стога, у августу те године истражном судији није хтео ништа да каже и није тачно што се у записнику наводи да је тада изјавио исто као године. Раније то није изјављивао бојећи се за своју сигурност у притвору те је чекао суђење да то изађе у јавност сматрајући да ће на тај начин имати и неку личну заштиту. у Оптужени Ненад Бујошевић, приликом саслушавања код истражног судије године навео је да је у Ресору ДБ од августа или 1996.године. Негде у јуну или јулу 1999.године његов старешина пуковник Луковић рекао му је да ће за 2 до З дана да га позове начелник Ресора безбедности. Њихова служба је таква да се у принципу никада не пита због чега ће да уследи позив тако ни Бујошевић није то питао. После 2 до З дана заиста га је на мобилни телефон позвао начелник. РДБ Радомир Марковић са којим до тада није никада лично разговарао и који му је рекао да треба да се нађу тога дана у 22 часа на паркингу ресторана "Милошев конак". Начелник је тамо дошао неким џипом, не зна тачно које марке те су изашли из својих возила и. померили се десетак метара те му је Марковић рекао да има један задатак за њега и још једног кога он одабере, да је у питању један државни непријатељ који ради за стране обавештајне службе, да носи паре из иностранства доле на Косово, да је у питању оружје и дрога и да има везе са свима, и са државним врхом, владом, царином и да управо Служба мора да обави задатак јер је то лице ван политике, не експонирано у јавности, при томе из Службе нема цурења информација, па одговара у свим сегментима. Марковић му је дао један мобилни телефон и рекао му да ће му то искључиво служити да се јави на тај телефон у вези даљих задатака и да је битно да буде саобраћајка у односу на тог непријатеља, да изгледа као несрећан случај и да треба да се види ко ће све око тога да диже буку, да стане у заштиту тог лица, а Бујошевић је стекао утисак да ликвидација није била битна. Марковић је такође рекао да је најбоље да се саобраћајка инсценира

22 22 камионом и да за то треба Бујошевић да одабере доброг возача који ће у правом тренутку да скрене у супротну страну и тако направи саобраћајку и рекао је да "они возе брзо", мислећи на људе у том ауту, мада је био битан само тај непријатељ. Размишљајући кога да одабере, Бујошевићу је пао на памет Илић Ненад који је практично био на истом задатку у Београду, поред Бујошевића и после 6-7 дана разговарали су насамо те му је Бујошевић све представио како је њему представио начелник Марковић и да је то важно за спрски народ. Вероватно је Илићу рекао да је то све чуо од начелника, јер му је нелогично да не каже и одакле му подаци. Начелник Марковић га је звао 2.октобра 1999.године и рекао му да сутрадан иду у акцију, да се камион налази у Липовици али да га преузму на Институту, да се јави после разговора диспечеру у. Ли повици да се камион пребаци на Институт. Бујошевић је после тога звао диспечера у Липовици где је један део возила, ауто радионица, механичари јединице и рекао му да тај камион треба сутра да буде на Институту и то је био цео разговор. Сутрадан ујутру, између 6 и 7 часова начелник Марковић га је звао и рекао да треба да иду на Ибарску магистралу, негде око Лазаревца да се паркирају окренути у правцу Београда и чекају даља упуства. Онда се по договору нашао са Илићем на Институту где је био паркиран зелени камион. Илић је повезао тај камион а Бујошевић је ишао испред њега службеним комбијем који је такође био на паркингу Института. Ишли су Ибарском магистралом, прошли бензинску пумпу код одвајања лево за Лазаревац те се на једном месту зауставили где на 200 до 300 метара могу да се уоче возила која долазе из правца Београда и ту су возила окренули ка Београду, стали су десно поред пута, на месту које је Бујошевић одабрао. После око сат до сат и по, телефоном га је позвао начелник Марковић и рекао да је то возило прошло Степојевац где је питање минута када ће се појавити и напоменуо да је ауто сиви. Пет до десет минута после Бујошевић је кренуо комбијем ка Београду и био је договор са Илићем да он Илићу јави да се мимоишао са "Аудијем" али се Бујошевић не сећа да ли су овакав контакт Илић и он успели да остваре. Прешавши возилом око метара највише километар, мимоишао се са сивим "Аудијем" потпуно нови модел, могуће А-8 а иза "Аудија" је била и колона возила. Пре него што се са Илићем растао у принципу су се договорили да ће се nосле чути телефон-ом а oиii<гfe бйтнсгда се ИЛИћ склони- са лица места саобраћајке. Бујошевић саму саобраћајку није видео, продужио је за Београд, г де је стигао око 15 часова и на вестима чуо шта се десило и схватио тада да је у ствари требало да "ураде" господина Вука Драшковића а испоставило се да су четири невина живота отишла те му је у глави настало потпуно лудило. Одмах иза тога се телефоном чуо са Илићем, рекао му да се негде склони и да сачекају пар дана да виде шта ће да се деси. Истог дана касније, преко мобилног телефона који је само за то и служио позвао га је начелник Марковић и рекао да су кардинално погрешили, зајебали ствар и да сада треба да ћуте а тај телефон који је од њега добио да уништи или га баци са моста у реку те је после тога Бујошевић телефон бацио у Саву са Бранковог моста. Са Илићем после о томе није разговарао и ухватио га је страх да ће једноставно Илића и њега да почисте јер су њих двојица у свему томе ситни а био је у страху и за своју породицу. У ствари су Илић и. он чекали повољан моменат, дошла су друга времена и пошто је све откривено у Служби је дао изјаву у вези свега овога без икакве присиле.

23 23 Овај оптужени је такође након подизања оптужнице од године на главном претресу у потпуности изменио своју одбрану те је навео да је исказ истражном судији дао на основу сугестија најпре од Зорана Мијатовића а пар дана после од једног господина који је дошао у Институт и рекао му да треба да да изјаву да је учествовао на Ибарској магистрали и да укаже на опт. Марковића као налогодавца који ће на то пристати, а у интересу Јединице, Службе и државе. Бујошевић је то доживео као свој задатак а и као "понуда која не може да се одбије". Овај човек му је гарантовао да ће у затвору бити 6 месеци а по изласку безбедност породице и њега, финансијску подршку, суму није определио, пасоше и промену идентитета и рекао му да нађе још једно лице у које има поверење те је Бујошевићу први на памет пао опт. Илић, који је у то време такође био на Институту на неком курсу, и тек у то време му је био директно надређен. Истог поподнева са тим лицем које је било средње висине и развијености, тамних очију и косе и без неких посебних карактеристика као што су бркови и наочаре, и који је само рекао да је из начелства Другог одељења, поново се нашао а заједно са Илићем и то лице је предала неке папире њима двојици у којима је писало шта треба да кажу. То лице је говорило да уколико да такву изјаву, да ће се Милошевићу судити у земљи, да ћемо добити донације, да ће се избећи социјални немири, у крајњем случају грађански рат. Бујошевић је добио материјал од око 150 до 200 страница где су били разни подаци, полицијски извештаји без nотписа, изјаве сведока а и сугестије шта треба да кажу он и Илић. Дао је изјаву и код неког лица кога зову Ђурица и изјаву је riиcao сам на основу онога што је из сnиса научио, чини му се да му је Ђурица помагао у формулисању неких ствари. Пре давања изјаве Ђурици дозвољено му је да оде кући где је све испричао својој жени, а није сигуран да ли је све испричао и родитељима. Можда истог дана или дан касније је и одведен код истражног судије. Било му је речено да су "наши" и тужилац и истражни судија итд., па није много обраћао пажњу на заnисник, иако је чуо да је истражни судија за заnисник рекао нешто друго. Том исnитивању није nрисуствовао адвокат а пошто му је nредочено пуномоћје које је у сnисима истраге nод бројем 190 изјавио је да га види nрви nут и да га се апсолутно не сећа. Прво се држао тога да ће изаћи после 6 месеци из затвора а и схватио је да, ако промени исказ пре главног nретреса суђење неће дочекати. Са Радетом Марковићем није имао никаквих контаката пре хапшења, ни приватно ни службено нити око "Ибарске магистрале"., ни усмено, nисмено, ни телефоном. Ово неnоштовање "дила" није истицао пре првог главног претреса, јер му је било речено да је судија "наш" т~ је чек_ао_аа на претресу "изађе у јавност". На том главном претресу, дана године изјавио је да у том тренутку не жели да тачно наведе где је био године, због безбедности сведока који то могу да потврде а на главном претресу године ни је допунио одбрану рекавши да се са двојицом колега био договорио да прославе рођендан неких колега из Јединице па су у преnодневним часовима око 9-10 часова двојица колега, Иван Вујошевић и Дејан Миљковић дошли код њега, узели га из стана у Београду те су ишли nрема Пазови, где су у центру у кафићу пили жестока пића од 1 до З сата а затим отишли у Нови Сад г де су у кафићима око Сnенса поново пили. Са осталим колегама из јединице се нашао негде по изласку из Београда, код Батајнице, мисли да их је било укупно 9 односно са њим десет. У Новом Саду су се задржали до 18 односно 19 часова увече и онда су кренули сви ка Кули и тамо се у

24 24 једном кафићу кратко задржали, попили по једно или два пића, не зна тачно јер су били пијани и отишли су у центар у Кули. Навео је имена ове деветорице, међу њима и двојице којима је био рођендан, а који су славили у недељу 3.10., јер раније нису имали слободне дане. Међу њима није био опт. Ненад Илић. Додао је да је једном приликом, пар недеља после његовог суочавања са опт. Марковићем пред истражним судијом био посећен у ЦЗ од стране "Легије" и Чеде Јовановића и Легија му је рекао да ће бити како је договорено,и да му је то Душан Михајловић обећао а ако не буде тако, неко од њих неће жив дочекати крај суђења, а присуство Чеде Јовановића је гаранција свему томе. На посебна питања додао је да је све време док је био у ЈСО био инструктор, као и шеф инструкторског тима, шеф друге борбене групе, шеф антитерористичке групе, шеф треће борбене групе, али не тим редом и хронолошки. У време критичног догађаја био је шеф треће борбене групе и тада му нико од овде оптужених припадника Јединице није био потчињени нити он њима старешина, док је nосле критичног догађаја када је постао шеф антитерористичке групе био старешина опт. Берчеку и Илићу, као и у време његовог хапшења. Године или био је један од инструктора Маричићу и Миливојевићу а на неки начин под командом је имао и пре тога Берчека и Илића док су били на селекционом курсу од 45 дана после чега су прешли у прву борбену групу. Антитерористичка група је формирана крајем 1999.године. За време свог припадања ЈСО учествовао је у инструктажи свих пет или шест генерација припадника, можда само са једним изузетком. У принципу по курсу је било 1 ОО до 150 људи од којих би 30 до 40 пролазило у свакој од шест до седам генерација. Оптужени Леонид Миливојевић је изјавио да није учинио оно што му је стављено на терет. Не може да се сети где се налазио дана године. О самој несрећи је сазнао из медија. У медијима се помињало да је Служба ДБ у све то уплетена али ништа конкретно, о чему нема никаква сазнања, за наводну уплетеност ЈСО сазнао је када су ухапшени Илић и Бујошевић. После тога се шушкало да су они прихватили некакав задатак и о томе није сазнао више док нису и оптужени за "Ибарску магистралу" а сазнања су му била из листа "Српска реч" где су њихове изјаве све објављиване. Да ли је био неки састанак у ЈСО на коме се о томе говорило он таквом састанку није присуствовао. У ЈСО је био шеф борбеног тима, у првој борбеној групи, само што се не може да сети да ли је то било и у време критичног догађаја. Мисли да, док је био шеф л1ма нико од овде оnтужен~1х није био у том тиму. Не може да се сети свих детаља о томе а из тог времена јер му је у последњих две до три године здравље озбиљно погоршано. Суд је сnровео доказни поступак како је то констатовано на записницима са главних претреса те је изведене доказе ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности а сходно чл. 18 ст.1 и 2 Законика о кривичном поступку, те је утврдио чињенично стање као у изреци ове пресуде. Наиме, на заnиснику од године састављеном у СУП Београд- УКП, Треће одељење а под бројем Ку.16560/99 о саслушању осумњиченог Душка Маричића констатован је његов исказ да га је крајем септембра 1999.године позвао

25 25 телефоном Милорад Луковић звани "Легија", тадашњи командант ЈСО Р ДБ МУП РС чији је Маричић био припадник, да дође у базу јединице у Липовичкој шуми те су у поподневним сатима, службеним возилом "Пасат" плаве боје у базу дошли он и Леонид Миливојевић, колега из јединице. У кругу базе затекли су своје колеге Ненада Бујошевића званог "Рамбо", Бранка Берчека званог "Маћи" и Ненада Илића званог "Г лавоња". Око пола сата након њиховог доласка у базу је дошао и командант Луковић који их је упознао са разлогом састанка тј. да се у наредних неколико дана очекује наилазак припадника "албанске мафије" која је требала да иде својим возилима Ибарском магистралом из правца Београда превозећи новац за припаднике ОВК на Косову и задатак је био да теретним камионом изазову директан судар са њиховим возилом и тако их ликвидирају а да возач камиона буде Ненад Илић јер једини од њих зна да вози камион. Том приликом Луковић је рекао да ће се о детаљима акције договорити са Илићем. На том састанку су између себе договорили да ће тамно плави службени комби возити Берчек чији је задатак био да јави наилазак возила у којима је "албанска мафија", да ће у "Голфу 2" Щ>ВеНе боје бити Леонид Миливојевић, Бујошевић Ненад и он са задатком да после судара покупе Илић Ненада и омогуће бекство са лица места. Ова возила су власништво РДБ и са службеним таблицама. По претходном договору критичног дана нашли су се на једној сепарацији за песак у Липовичкој шуми. Наведеним комбијем дошли су он, Миливојевић и Берчек а Луковић и Бујошевић након краћег времена у маслинастом "BMW 5". Док су ту стајали Луковић је обавио два телефонска разговора са Маричићу непознатом особом, чак је разговарао једно време и из свог аутомобила и потом је Миливојевић отишао у њихову базу и довезао црвени "Голф 2" а за њим је стигао и Илић у камиону "Мерцедес", четвороосовинац, зелене боје, такође власништво РДБ. Тада им је Луковић издао наређење да ће "албанска мафија" највероватније бити у три аутомобила али ће им он накнадно јавити телефоном. Колико је Маричићу познато претходних дана Берчек је обилазио трасу како би изабрао најповољније место за праћење "албанске мафије", а он, Бујошевић и Миливојевић такође су обилазили трасу где ће бити безбедно паркирани а такође и Илић, како би изабрао најповољније место за изазивање удеса. Тог дана у поподневним часовима Берчек се поставио са комбијем са леве стране пута гледајући из правца Београда удаљен неколико километара од места где је требало да дође до удеса, Миливојевић, Бујошевић и Маричић су паркирали црвени "Голф 2" око километар од места удеса гледајући у правцу Београда, на кривини која се спуштала неколико стотина метара на равни део пута у правцу Београда где је и дошло до удеса. Испред њих је био паркиран Илић у камиону и по претходном договору Луковић је телефоном јавио Берчеку о наиласку возила "албанске мафије" а Берчек је телефоном обавестио Илића који је био у камиону о наиласку тих возила. Када је Илић кренуо камионом, они су га пустили испред себе 100 до 150 метара те га пратили у "Голфу", кога је возио Бујошевић и када је Илић излазио из кривине приметили су да је ударио у један аутомобил бочно који је слетео са пута а након пар секунди видели су како Илић са камионом из десне траке слеће у јаругу поред пута. Тада су смањили брзину и овако прошли поред места где је Илић слетео са пута и видели да Илића није било у кабини камиона а испод камиона приметили су дим. Од места где је камион слетео са пута прошли су око 100 метара ка Београду те су поред пута са десне стране приметили Илића,

26 26 аутомобил зауставили и он је ушао nозади, на њему се нису виделе телесне nовреде. После неколико километара вожње магистралом ка Београду скренули су ка Лазаревцу и када су nрошли Лазаревац на изласку их је чекао Луковић у службеном аутомобилу и ту су се зауставили. Луковић га је nитао да ли је све у реду и да ли су сви добро и Маричић му је nотврдио и затим из "Голфа" сео улуковићев аутомобил на место сувозача. Кренули су у Лиnовичку шуму, у току вожње је Луковић неког звао телефоном, или је неко њега звао и коментарисао нешто, отnрилике "да ли знамо или шта знамо". У Лиnовичкој шуми их је чекао Берчек а неколико тренутака nосле стигао је и Бујошевић возећи црвеног "Голфа" у коме су били Илић и Миливојевић. Ту су изашли из кола, како је Илић јако лоше изгледао nитали су га како се осећа и он је рекао да је добро те су Илић и Берчек сели у комби и отишли за Београд на аутобуску станицу како би Илић отnутовао у Јагодину, Луковић и Бујошевић су отишли у Београд а Миливојевић и Маричић су "Голфом" отишли у Нови Сад или Кулу, не сећа се тачно. Увече, nреко телевизије сазнао је да су уместо "албанске мафије" ликвидирали телохранитеље Вука Драшковића, човека који га је возио. Неколико дана nосле, nоново су се сви састали у бази у Лиnовичкој шуми где је Луковић био јако љут због целог догађаја, а nосебно што нису скинули службене таблице са камиона а дан пре удеса камион возили код вулканизера због крnљења гуме и исnоставили рачун на МУП. Тада је Луковић рекао да ће набавити исти такав камион како би nрикрио nорекло камиона који је удес изазвао. После извесног времена Луковић их је nозвао у базу у Лиnовицу где су затекли жути камион четвороосовинац који су офарбали у зелено, на њега су ставили знак "Мерцедеса" јер га није било а на бочна стакла леnљене бројеве каква стоје на оригинал таквом "Мерцедесу", док су сnојлер који је стајао на овом камиону оставили јер су са њиховог "Мерцедес" камиона који имају у бази nокушали да ставе на овај камион али није одговарао. Највероватније да је у бази у Лиnовици и данас тај камион који су фарбали и nреnрављали да изгледа као камион који је изазвао удес. О овоме никада више нису коментарисали и за њих који су учествовали то је била nрошлост. и Овај исказ Душана Маричића nотврђен је и многим другим доказима. Тако је из доnиса МУП РС Уnраве криминалистичке nолиције од године утврђено да nостоје возила марке "Голф" црвене боје као и комби фургон " Мерцедес 310 Д" тамно nлаве боје, са наведеним регистарским бројевима који су након расформирања ЈСО остали у наставном центру у Кули. Из Куле је nреузето возило БМВ 525 Т ДС, београдске регистрације које је сада регистровано на жандармерију и које је било зелене боје а током или 2000.године nрефарбано у nлаву метализирану боју. Овим је nотврђено да су ова возила, тог тиnа и боје како је и оnт. Маричић оnисао у својој изјави од З.године била у nоседу ЈСО у време критичног догађаја године 1999., nосебно БМВ, који је очигледно након критичног догађаја nрефарбан. Сведок Ненад Синобад у свом исказу навео је да је у другој nоловини 1999.године радио у МУП Србије, у ауто nарку у Лиnовици, као возач. Сећа се једног јутра када је обилазио ауто парк и видео на једном камиону "Мерцедесу" зелене

27 27 боје да је испустила једна задња гума те га је одвезао код вулканизера код мотела "ШарИћ" на оправку а кога сви зову "Зоћа" и потом га вратио и паркирао у Липовицу. Два до три сата после тога, око 12 или 13 часова из града га је телефоном звао оптужени Бујошевић и рекао му да зелени камион "Мерцедес" мора одмах да се одвезе на паркинг Института безбедности на Бањици и тамо остави са кључевима у брави. Бујошевић није помињао регистрациони број али је у Ли повици био само један такав камион, те га је Синобад одвезао на речено место и оставио кључеве у контакт брави како се то уобичајено чини а у Липовицу га је вратио дежурни возач у Институту. Додао је да је од шефа објекта у Липовици, Аце Никића тражио дозволу и за вожњу до вулканизера и до Института за Бањици. Два до три дана после тога дошло је до оног догађаја на Ибарској магистрали. Чини му се да је пет до шест дана од дана када је био извезао тај зелени "Мерцедес", видео га у гаражама у Липовици, изгледао му је исти као и онај стари, а броја на таблицама и детаља се не сећа. Овим је сведок Синобад потврдио оно што је у овом његовом исказу најважније, да је у ЈСО постојао зелени камион "Мерцедес" кога је одвезао код вулканизера на поправку једне задње гуме, након чега је исти камионодвежен до Института безбедности и тамо остављен тако да би га неко други могао да преузме а у гаражи у ауто парку у ЈСО у Липовици се убрзо поново појавио један зелени камион "Мерцедес" по изгледу као овај претходни. Такође запослени у ЈСО, квалификовани механичар, распоређен у Липовици, Лазар Ковачевић, саслушан у својству сведока изјавио је да се сећа да је неко време пре критичног догађаја на њиховом плацу био паркиран камион "Мерцедес" са четири осовине, жуте или наранџасте боје а такви камиони са четири осовине били су и у Липовици а и у Србији јако ретки. Отприлике 15 до 30 дана пре критичног догађаја начелник Александар Никић га је замолио да тај "Мерцедес" офарба, те је Ковачевић донео свој шприц од куће а тамно зелену боју узео из магацина и фарбао га је тога дана, а и у току ноћи док је био дежурни те је до јутра завршио. Офарбао је и кабину и сандук споља али их није фарбао са доње стране нити је фарбао шасију ни фелне а чини му се да су фелне и шасија били црвене боје. Зна да је у наредном периоду тај камион излазио из круга и да је враћен за време радног времена, а други пут је ишао на крпљење гуме, два до три дана после фарбања и оба пута га је возио Ненад Синобад. Када је године увече на телевизији видео камион тог типа који је фарбао и који је врло редак, било му је нешто сумњиво, али на послу о томе није никога питао, јер се то и не пита. После 10 до 15 дана у Липовицу је дошао камион исти као и онај кога је фарбао, исте боје, само што се видело да је једна од фелни била мало светлија од осталих, као да је прана, мада исто рђа црвене боје и тај камион је и даље у Липовици. Овим је утврђено како је дошло до тога да овај камион буде свеже префарбан у зелену боју пре критичног догађаја и да се камион истог типа после краћег времена опет појавио у овој ауто бази, само са извесном разликом у боји фелне. Сведок Недељко Галовић, инжењер ПТТ технике у МУП Србије, у ЈСО, навео је да му је радно место било у центру у Липовичкој шуми, где је практично логистика а у време године био је на боловању те је о критичном догађају најпре сазнао из новина и са телевизије. Са колегом са посла а и Пријатељем

28 28 Лазаром Ковачевићем разговарао је године у суботу, дотерао му је своја кола у Нову Пазову и Ковачевић му се жалио да га очи пеку због фарбања неког камиона. Сутрадан, пошто му је своје возило оставио, око 20 часова опет је дошао у Нову Пазову и срео се на железничкој станици са Ковачевићем, који је био нерасположен, напет и нервозан па када му је Галовић то рекао овај је рекао "не питај ништа, чућеш". Галовић га је питао "Да није то камион који си фарбао" јер је већ сазнао да је тог дана била саобраћајна незгода на Ибарској магистрали, али је Ковачевић само ћутао. После пола године од тог дана Ковачевића је случајно срео негде у граду па је, имајући у виду све што се причала о несрећи на Ибарској магистрали, питао Ковачевића отворено ко је возио камион, а Ковачевић није хтео ништа да каже а Галовић му је рекао да је чуо да је возач био из њихове јединице, Илић Ненад по надимку "Г лавоња", а припадник дела јединице стационираног у Кули. Питао је Ковачевића и "да ниси фарбао и други камион" - онај који је претходно на увиђају у Липовици препознавао неки вулканизер Зоран и Ковачевић му је само одговорио нешто у смислу да пусти то, да зна да је стари Лазица задужен за све да ради. За овог возача Ковачевићу је претходно у једном случајном сусрету рекао Милорад Будимир, тада начелник везе посебних намена друге управе Ресора ДБ. Суд је нашао да је овај сведок на овај начин потврдио исказ сведока Ковачевића. Сведок Ивекић Милорад, возач у МУП Србије, ЈСО потврдио је да је на плацу у Липовици током 1999.године а пре догађаја на Ибарској магистрали био један камион "Мерцедес" са четири осовине, боје између жуте и црвене, отприлике наранџасте кога је и он возио пре критичног догађаја те зна да волан остварује пренос на обе предње осовине те има боље маневарске особине и распоред оптерећења, и када га је он возио тај камион је имао плаве регистарске таблице. Сећа се да је тај камион 15 до 20 дана пре удеса био префарбан у зелено и да је то учинио Лазар Ковачевић. Тај камион је сем њега возио и Ненад Синобад. Потврдио је и да у кругу базе у Липовици нема вулканизера те ако сами не могу да отклоне квар увек возило возе у сервис код мотела "Шарић". И овај сведок је тиме потврдио исказ сведока Синобада, као и сведока Ковачевића а предметни камион детаљније описао као четвороосовинац. У вези са овим, у фотодокументацији Одељења крим-технике СУП Београд под бројем Ку.16560/99 а од године са фотографијама хаварисаног камиона из предметног судара уочљиво је, посебно на фотографијама бр. 22, 23, 24 да се на сандуку овог кипера уочавају четири слоја боје: црвена минијум, отворено зелена, црвена и затворено зелена, што је констатовано и пратећим извештајем од године истог Одељења. Увидом у ове фотографије, суд је оценио да се оно што је ту приказано а описано као црвена боја може сматрати и наранџастом бојом. Такође је констатовано, а према фотографији број 47 да се у сандуку камиона налази око пола кубика песка а да је из камиона на месту догађаја истоварено око три и по кубика. Поменути вулканизер "Зоћа" очигледно је сведок Зоран Миленић који је у свом исказу истражном судији потврдио да ради у вулканизерској радњи која се

29 29 налази на Ибарској магистрали поред мотела "Шарић", где се редовно оправљају и возила полиције. Сећа се да је једну оправку на камиону "Мерцедес" типа 3535 имао и године и то спољње гуме на задњој десној осовини где је пробила арматура па није могла да се окрпи већ да се стави унутрашња гума. Камион на оправку је довезао Ненад Синобад који је у радионици чекао да се поправка заврши а резервну унутрашњу гуму је колима довезао други возач МУП. Гума која је морала да се оправи убацивањем унутрашње гуме је остала у радионици па је следећег дана по њу дошао други возач, чика Раде Вулић, и то аутомобилом "Нисан" типа пик-ап. Стога је тога дана, том возачу који је преузео резервну гуму написао рачун, мада без броја таблица камиона, сматрајући да то и није важно, а тај камион претходног дана имао је цивилне, београдске а не полицијске- камион који је био на оправци био је зелене боје, плаве таблице. Овај деловао је свеже офарбан а број на тим плавим таблицама је знао и од раније, био је на ранијим рачунима. Јула исте године, дакле раније, такође је оправљао један камион МУП истог типа с тим што је овај био наранџасте боје. Он је имао плаве милицијске таблице и то број М или 578. Месец дана од догађаја на Ибарској магистрали дошли су полицајци из СУП Београд и интересовали се за рачуне које издаје МУП-у за оправке а после неког времена од тада одвели су га на паркинг полиције у Липовици где је он видео новији модел истог типа "Мерцедеса" 3515 у односу на онај који је оправљао у октобру с тим што тада није смео да каже да је то тај камион. Потом су га одвели у Макиш у сервис "Шумадија" где је био камион са "Ибарске магистрале" коме нису биле изгореле задње две осовине те је препознао да је то камион кога је године поправљао, а по томе што је то стари модел, имао је фелне боје цигле а полуосовине где се шрафе главчине биле су црне, као на камиону који је оправљао у октобру. Тада полицајцима такође није рекао да је то камион који је он оправљао. Два дана касније у Липовицу је ишао и са истражним судијом и када је кабина на камиону била подигнута да би се видео број шасије видело се и да је кабина са доње стране жуте боје. Тај камион који му је показан у Липовици био је новијег типа што се препознаје по другачијим бравама на вратима а камион у Липовици имао је фелне класичне, сиве боје. Браве на изгорелом камиону који је био у "Шумадији" и овом у Липовици нису биле исте. Потврдио је да су рачуни број 119 од године (за "Мерцедес" 35/35 М ) и број 140 од ()С).rодине-tза-''Мерqедес" 35х35) оба на МУn-ербије они које је он састављао а који се у списима предмета К.1109/04 тј Ки.1439/03 налазе под бројевима 89 и 90. Приликом увиђаја дана године и то у МУП Србије РДБ Центар Липовица констатовано је да се по подизању кабине са доње стране, у делу изнад левих и десних врата види да је основна боја жута, као и да су крајеви полуосовина боје минијума, те да је пластични блатобран изнад предње полуосовине са леве стране и то друге посматрано од предњег дела камиона поломљен на средини изнад точка. Сведок Миленић који је увиђају присуствовао том приликом је додао да он јесте оштетио пластични блатобран на камиону који је оправљао у октобру 1999.године пре критичног догађаја али је на том камиону оштетио блатобран са десне стране а изнад исте полуосовине што раније није смео да каже када га је ту доводила полиција. Блатобран је оштетио кадаје скидао резервни точак, који се налазио испод кипе а камиону је пришао са десне стране, да не би овај точак котрљао око камиона. Мислим да је том приликом Синобаду рекао да је направио овако

30 30 оштећење, напрснуће на највишој тачки блатобрана. На овом камиону на коме се врши увиђај су управо регистарске таблице М које су биле на камиону наранџасте боје који је оправљао јула 1999.године. Камион који има вертикалне улазне браве је први пут видео на овом камиону, у центру у Липовици, где се увиђај врши. По увиду у слике у експертизи саобраћајних вештака тврдио је да му је на поправку увек довожен камион изгледа као на слици лево, никад камион са изгледом као на слици десно. На главном претресу дана године разјаснио је да он у унутрашњост ни једног камиона није улазио, али разлике које је навео су и споља видљиве. Сигуран је да су улазне браве на кабини камиона биле истог положаја и код поправке у јулу и октобру месецу, док је по удубљењима на изгорелом камиону видео да су ту браве биле хоризонталне. Изглед камиона са реrистрацијом М а у центру ЈСО у Липовици је констатован и на 21 фотографији у документацији од године, посебно оштећење -напукнуће на највишој тачки на пластично'-1 блатобрану другог предњег левог точка, на фотографијама 12, 13 и 14 као и бројна ознака шасије камиона WDB а број мотора Види се, а на фотографији број 2 да се на предњој десној страни овог камиона изнад већег, вертикално постављеног ретровизора налази и један мањи, четвртастог облика.а на фотографијама З и 7 да су браве на обема вратима кабине камиона постављене вертикално. На фотографији број 18 види се да је плочица са бројем 3535 на левим вратима кабине постављена мало накриво и да није у потпуности прионула уз врата кабине, што је значајно због детаља који је дао тада осумњичени Душко Маричић прилик~м давања исказа З.године полицији да су накнадно на бочна стакла лепљени бројеви 3535 какви стоје на оригинал таквом "Мерцедесу". На овом камиону, најбоље према фотографији 2 уочава се да не постоји поклопац на предњем делу кабине а испод доње ивице шофершајбне. Истражни судија Окружног суда је приликом увиђаја дана године констатовао да се по подизању кабине са доње стране кабине у делу изнад левих и десних врата види да је основна боја жута и да се трагови ове боје виде по ободу блатобрана, што потврђује изнето опажање сведока Миленића а истом приликом истражни судија је визуелним прегледом констатовао да су на овом камиону крајеви полуосовина боје минијума. Истог дана године истражни судија је извршио и увиђај на паркингу ауто куће "Шумадија" у Београду којом приликом је наведено да је уочљиво према рупама на кабини да је улазна брава на вратима била постављена у хоризонталном положају а на предњем делу кабине испред предње шофершајбне на средини налази се правоугаони поклопац за хлађење мотора. Увидом на лицу места констатује се да изглед ове кабине одговара кабини камиона који се налази на левој слици на страници бр. 2 експертизе саобраћајне незгоде и то другог дела налаза и мишљења вештака Саобраћајног факултета у Београду од године. На камиону је видљиво, како је истражни судија констатовао, да је крај полуосовине црне боје а фелне су црвенкасте, боје основног премаза против корозије - боје минијума. Ово опажање одговара опису камиона за који сведок Миленић наводи да га је у два наврата оправљао.,{';

31 31 Исти детаљи - удубљења на вратима кабине камиона за браве постављене хоризонтална као и правоугаони поклопац за хлађење мотора испод шофершајбне се уочавају и на фотографијама учињеним приликом увиђаја дана године, и то најбоље на фотографији број 23. Стога, када се искази напред наведених сведока, припадника бивше ЈСО сагледају у светлу исказа сведока Зорана Миленића и увида у оба постојећа камиона постаје јасно да је уnраво хаварисани камион, изгорео после судара био у вазном nарку ЈСО, пре године и да је тога дана и "употребљен". Зелени камион "Мерцедес" кипер, четвороосовинац критичног дана nриметила је неколико сведока у околини места догађаја. Тако је Ненад Стојановић, возач камиона у nриватном nредузећу из Шопића изјавио да је те недеље ујутру на nлацу аутосаобраћајног предузећа "Стрела" на језеру Очага сипао гориво у камион са којим ради јер је требало да превози шодер из "Тамнаве" у село Чибутковицу, за месну заједницу и за тај посао било је тада ангажовано још десет камиона. У току вожње око 8,30 часова, код споменика Крцуну у селу Шопићу а са десне стране пута посматрано ка Чачку на nаркингу је видео камион "Мерцедес" типа 3535, и овај број је видео на ознаци на вратима nоред левог ретровизора, тамно зелене боје, чинила му се да је тек скоро офарбан. Запазио га је јер је камион специфича~l, нема га нигде на њиховом терену. Тај камио~ био је челом окренут nрема Чачку. На камиону позади била је стара регистарска таблица са nетокраком, београдска, и сећа се само nрвих бројева да су били 994. Поново је видео тај камион возећи једну од својих тура на паркингу код језера Очага, око 10,30, паркираног чеоним делом према Чачку. Трећи пут је овај камион у току вожње, такође у току свог рада, око 11,30, приметио паркиран у Ћелијама, преко nута млина, а са десне стране пута, окренутог ка Београду, и поред њега није било ни једно путничко возило али је nриметио један црвени аутомобил, не зна које марке, чини му се да је "Голф" али није сигуран, на око 200 метара иза камиона, ближе кафани "Сандра", у Ћелијама а која се налази са десне стране пута гледано ка Београду, и тај аутомобил је такође био окренут ка Београду, као и камион. У вези са овим, не сме се изоставити и да је овај сведок који је први пут саслушан 1999.године на главном претресу дана године рекао да је можда овај камион видео код језера Очага, а да је Лале тј. и тамо па им је о томе и причао. Радослав Ђорђевић га сигурно видео Возач камиона Радослав Ђорђевнћ је дана године по свом казивању био на истом послу и он је такође описао да је око 8,30 или 9,30 приметио камион овог типа и боје, свеже офарбан, а и точкови су му били изразито тамно црвене боје, поред језера Очага а са десне стране пута посматрано према Чачку и био му је врло маркантан као четвороосовинац кога нема нико у том крају па му је и запамтио број регистрације - БГ на задњој таблици који је број записао на карици књиге са налозима. Таблице су биле старе са петокраком и управо је тада свом сину Предрагу Ђорђевићу који је био са њим у кабини рекао "камион је спремљен за рад али је изашао из регистрације'', јер у то време, од

32 године су се морале узети нове таблице, са тробојком. Возећи касније туре овај камион приметио је испред кафане "Сандра" у Ћелијама а која је са десне стране пута гледано ка Београду у ком правцу је камион био окренут и паркиран. Око 12 часова, у својој последњој тури, враћајући се из Чибутковице овај камион је видео паркиран на десној страни Ибарског пута гледано ка Београду како је и камион био окренут а на аутобуском стајалишту код куће Драгише Нешића из Ћелија. Поред камиона није видео никакво путничко возило. Тада је видео и предњу регистарску таблицу овог камиона, са истим бројем као раније. Прокоментарисао је свом сину да су му таблице окачене само да дође до неког места где треба да ради а не треба регистрација. Како је било могуће проверити исказ овог сведока не само кроз друге исказе, на тражење суда СУП Пожаревац је суд дописом од известио да је камион са регистрационим бројем БГ био у власништву Миодрага Живојиновића што је сведок Радослав Ђорђевић и изјавио претходно, на главном претресу дана године. У групи више аутопревозника који су превозили шодер из "Тамнаве" за МЗ Чибутковица био је и сведок Предраг Радосављевнћ Он је пред судом изјавио да је тамно зелени камион "Мерцедес", четворосовинац, тип приметио између 8,30 и 9,00 часова када је возио прву туру, а поред споменика Крцуну где постоји проширење. Камион је био окренут ка Чачку а на регистарске таблице није обраћао пажњу. Камион му је био упадљив јер таквих на том терену нема. Исти тај камион видео је преко пута млина у Ћелијама на неком проширењу десно од пута посматрано ка Београду коме је камион био окренут, а између 10,00 и 11,ОО часова, возећи своју последњу туру. Био је у камиону са пословођом Ратком Васићем који се упитао чији је то камион, и сведок Радосављевић је тада видео задњу таблицу камиона са ознаком Београда, али броја се не сећа. Иза тог камиона регистровао је један "Голф" црвене боје, паркиран на удаљености од око 2 до З метра а никога од људи тада није приметио. Ознаку "35-35" видео је на левим вратима, испод левог бочног ретровизора. Суд је ценио да се исказима сведока Стојановића, Ђорђевића и Радосављевића може поклонити вера јер су њихови искази међусобно сагласни а сходно томе и уверљиви у свим битним елементима а како се ради о професионалним возачима природно је да боље тј.изнад просека уочавају детаље на камионима, а уочили су и присуство црвеног аутомобила, највероватније "Голфа" у непосредној близини. Предметни камион уочила је и саобраћајна патрола МУП Србије дана године, чији је вођа био Светозар Новаковић који је у свом исказу као сведок навео да су у току тог преподнева били паркирани у Степојевцу, на раскрсници са споредним путем за Конатице и у једном тренутку приметио је да из правца Београда ка Чачку наилази камион са старим таблицама, са петокраком коме је стога дао знак да стане али су пре тога пред њега изашла двојица људи који су се представили као радници МУП а када им је тражио да се легитимишу рекли су да

33 33 су из Државне безбедности. Умеђувремену је камион наставио са кретањем ка Чачку. Чини му се да су ови који су се nредставили да су из ДБ били у "Голфу", чија је боја била нешто између црвене и боје труле вишње. Возило те двојице срео је nотом на nуту ка Великим Црљенима јер су се уnутили у СУП Београд да nредају једно лице, и у кретању ка Београду, код Петловог брда сазнали су да је у реону села Петка дошло до овог догађаја па су се уnутили у том nравцу као дежурни и на месту догађаја видео је камион "Мерцедес" боје између зелене и nлаве чији је nредњи део био изгорео. Тада је тамо већ била nатрола из Лазаревца која је возила усмеравала на сnоредни nут. У тренутку доласка на лице места Његов колега, Љубић Мирослав је nрокоментарисао "Ово је онај камион" (мислећи на камион који је заустављао у Стеnојевцу). Додао је на nитање јавног тужиоца да је у реону Стеnојевца nриметио и комби са старом регистрацијом са nетокраком који је ишао иза оног камиона у истом nравцу, ка Чачку али тај комби није заустављао. Према томе овај сведок је осим камиона а очигледно у вези са његовим кретањем уочио и "Голф" боје црвене или труле вишње са лицима која су се nредставила да су из ДБ, као и један комби, такође са старим регистрационим таблицама, што одговара оnису возила како га је дао оnт. Маричић у наnред наведеној изјави З.године. Сведок Мирослав Љубић је nотврдио да је био у саставу ове nатроле те да су на nочетку своје nреnодневне смене имали интервенцију у Стеnојевцу због саобраћајне незгоде коју је скривило лице са статусом избеглице те је требалод а га nриведу дежурном градском судији за nрекршаје. Док је контролисао једно возило ваљевске регистрације, колега Новаковић му је рекао да седне у ауто - њихова nатрола кола па да иду, јер му је nобегао неки камион, тако да су кренули у nравцу Чачка. Новаковић је у току вожње говорио нешто као "они мене задржавају". Када су дошли у Велике Црљене, на месту где се са магистрале одваја nут за коnове, стали су на једном надвожњаку, више нису видели камион и требало је да се врате у Београд а тада се ту зауставило и возило које им је nретходно у току вожње иза њих аблендовало, а то је био неки "Ауди" или "БМВ" црне или тегет боје. Новаковић се расправљао са неким човеком из тих кола око nоказивања службене легитимације а расnрава је nрекинута јер су они морали да оно лице - избеглицу одвезу за Београд. Били су у Жаркову када су сазнали да се код Лазаревца десила ова саобраћајна несрећа, не сећа се да ли им је то јављено nреко уређаја или nреко мобилног телефона а на лицу места видео је камион као и два аутомобила који су учествовали у незгоди. Тамо је nитао Новаковића "јел то тај камион" а не зна да ли му је овај нешто одговорио. Лице због кога је ова саобраћајана nатрола интервенисала критичног дала, Вукас Жељко из Обровца навео је да је саобраћајни удес имао око 5 часова ујутру возилом које се није водило на његово име а на једној раскрсници у Стеnојевцу. Било је око 8 часова ујутру када је возач ове nатроле изишао из кола и махнуо једном возачу камиона да стане. Овај сведок је само касније из коментара тог возача сазнао да тај камион није имао табли цу, а лично камион није ни видео. Воза ч је nотом ушао у кола, рекао "Овај камион nобеже" те су кренули ка Лазаревцу магистралом, а иако је nут наnред доста nрегледан уочили су да на nуту није било

34 34 никаквог камиона па су се после 5 до 6 километара зауставили на једној раскрсници. На том месту возач патролних кола је водио неки гласни разговор са човеком из једне беле "Ладе ниве" коју је овај сведок видео nретходно у Степојевцу да је стајао на Ибарској магистрали, чуо је да возач патролних кола пита "Ко си ти да га заустављаш" и инсистирао је да му тај човек да исправе па када му је овај нешто показао, возач је рекао то данас може свако да има. Њихова свађа је потрајала још неко време, било је и међусобних псовки, те се возач вратио у патролна кола и одвезли су се у Београд. Други возачи, очевици судара nружили су значајна сведочења. Сведок Терэић Мирослав, аутопревозник у свом исказу је изнео да је године управљао својим камионом "Мерцедес" тип рег. бр. БГ и то из правца Ћелија ка Београду, враћајући се из Ваљева где је претходно истоварио угаљ. Било је око 12,00 часова када је сустигао један аутомобил испред кога се кретао камион који је у удесу учествовао, који је био неке чудне тамно зелене боје. Сведок се спремао да претекне тај камион који се споро кретао и видео је да је камион скренуо у леву страну, мислио је да је камион кренуо у nретицање а сам судар није видео. Удаљеност његовог и другог камиона била је око метара. Камион је први пут угледао када је на надвожњаку пруге. Кад се иде из Ћелија има блага кривина удесно и нема шансе да се ту nретиче, под чим мисли на ~~щју позицију из свог камиона, кривина није велика али је толико непрегледна и да. ниј~ било те кривине удесно он би тај камион претекао. Његов камион је кипер, наранџасте боје, без цираде, има две осовине а возио је и приколицу исте боје која има три осовине. Од места незгоде посматрано ка Београду прегледност је километар и више. До "Аудија" дошао је први, Вук је већ стајао са десне стране "Аудија" који се окренуо ка Београду. Терзић је Веселину викао "Излази из аута, запалише се кола" и откинуо је лим левих nредњих врата. Вратио се назад и мобилним телефоном који му је остао у кабини камиона звао милицију. Милицију није могао да добије, већ кући жену и на лицу места био је до краја увиђаја, све до око 17,30 часова. Такође је сво време био на увиђају и возач "Голфа" који је раније покушавао да га претекне и тај возач је у "Голфу" био са женом и двоје деце, такође је уписан као сведок и рекао је да му је Веселин био пацијент до пре неколико дана. Када је камион из судара дизан морали су да искипају песак из товарног сандука те је тај песак остао на лицу места. Овај сведок тврди да је тај камион са задње стране имао регистарску таблицу, беле боје, тамо где јој је место, тамо је била док је камион горео а шта је са том таблицом било, не зна. Возача овог камиона није видео да излази из кабине, у околним њивама било је кукуруза где је могао да оде. Аутомобилом "Голф" тегет боје критичном приликом из правца Ваљева ка Београду кретао се сведок Мирослав Димитријевић са супругом и двоје деце. Он је описао да се кретао иза дуплог камиона неке браонкасте боје који се спремао да претекне, опредељујући своју брзину на главном претресу дана године на око 50 до 60 км/час, где се Ибарски пут исправља и само што се појавио на левој страни, видео је један камион испред овог који се кретао испред и скренуо улево

35 35 под уг лом од око 45 степени и видео из правца Београда наилазак једног аутомобила тамне боје који покушава да избегне тај камион те бежи скроз ван колоооэа и nута и видео је и њихов контакт те је аутомобил одбачен према кукурузу. Пар секунди после чуо је и експлозију а видео је и пламен који је бљеснуо испод камиона те је свој аутомобил зауставио иза камиона са приколицом и паркирао се те отишао до "Аудија" где је видео да је из кола већ изишао Вук Драшковић, крваве главе и он му је помогао да изнесу возача из "Аудија". Пок. Веселин Бошковић био је раније пацијент у његовој приватној лекарској ординацији. Сведок Милан Ускоковић, привремено настањен у Италији, навео је као сведок да је возио из правца Љига ка Београду свој аутомобил "Рено клио" са торинском регистрацијом и дошао је до надвожњака у Ћелијама те је хтео да претекне један шлепер, који се кретао јако споро алије из супротног смера наишао један џип, мисли црне боје који се кретао јако брзо, по његовој процени између 160 и 170 км/час и када се са тим џипом мимоишао у том тренутку је видео црни "Ауди" како се окреће и nада са леве стране пута и камион који је већ био на левој страни пута укосо. Иза овог камиона који је изазвао удес прешавши на леву страну пута ишао је један аутомобил а потом камион који је овај сведок намеравао да претиче. Сведок је свој "Рено" зауставио на десној саобраћајној траци гледано ка Београду и пошао ка месту удеса те је видео једног човека или дечака да иде према кукурузима са леве стране пута гледано ка Београду а који је на себи имао неку тегет мајицу, замакао је у кукурузе па су они који су га видели причали о томе, ко оно побеже у кукуруз. Није видео да та особа излази из камиона него да иде ка кукурузу из правца кабине камиона, као да је из ње изишао. На средини пута била је једна регистарска таблица, где је бела линија и један човек ју је подигао и гледао а дошао је полицајац и рекао му да ту табли цу остави на путу. Од посебног значаја ово сведочење било је уочавање сведока да јенеко лице након удеса отишла у кукурузе са леве стране пута гледано ка Београду, пошто је опт. Илић у својој одбрани приликом првог саслушавања навео да је побегао кроз неку њиву са кукурузом. Према његовом исказу, сведок Бранко Петровић се године кретао у аутомобилу "Рено 4" са својом породицом и комшиницом Катарином Милиновић из правца Лазаревца према Ћелијама. На Ибарски пут се укључио код Очаге. Ту су га и претекла два џипа, тамне боје а пошто се он кретао брзином од 60 до 70 км/час ови џипови, процењује, нису се кретали брзином већом од 100 км/час. Видео је из супротног правца, од Чачка, наилазак повеће колоне возила и одједном и контакт између камиона из тог правца и аутомобила БМВ, који га је претходно претекао на путу те се кретао непосредно испред њега, тако да је овај контакт видео на око 100 до 200 метара удаљености. Пошто је зауставио свој аутомобил, направио је полукружно окретање те се паркирао са десне стране пута, гледано ка Београду. Пре тога док је био заустављен на десној траци према Чачку видео је да се на камиону који је учествовао у судару отварају десна врата и да излази једна особа, не старија од 40 година. После полукружног окретања ка Београду из својих кола видео је један црвени "Голф" који није имао задњу регистарску таблицу за кога је мисли да је дошао из колоне која се кретала из правца Чачка и "Голф" је био паркиран на коловозу у смеру ка Београду те су се отворила његова задња врата и у

36 36 "Голф" је ушла једна особа, за коју не зна да ли је мушког или женског nола, нити да ли је то лице које је nретходно изашло из камиона. Сигуран је да овај "Голф" није дошао из nравца Београда, јер би га сигурно видео већ је дошао из nравца Чачка. "Голф" је био на левој саобраћајној траци гледано ка Београду, тако да га је угледао дијагонално лево од својих кола кад су била окренута ка Београду. Мисли да није прошло више од 2 минута од судара. до момента када је та особа села у "Голф". Приметио је да "Голф" позади нема регистарску таблицу а на њему су била затамњена стакла. Дакле, и овај сведок наводи да је уочио црвени "Голф" окренут ка Београду у који је на задња врата ушла једна особа након судара, након око два минута а nосебно је било карактеристично и индикативно његсiво оnажање да су на "Голфу" била затамљена стакла и да није имао задњу регистарску таблицу, чиме се иначе очигледно омогућава да се идентитет возила, власника и лица у њему прикрије. У основним цртама на овакав начин и оnт. Маричић је описао "преузимање оnтуженог Илића са места догађаја. Сведок Катарина Милиновић је nотврдила у свом исказу да је критичном nриликом била у "Реноу" Бранка Петровића са његовом породицом, и седела је на месту сувозача. Она је такође приметила да су их на Ибарском nуту nретекла два џиnа, један бордо, други црни а затим их је nретекао "Ауди" за кога јој је уnало у очи да је имао мали регистарски број и nосле тога их је прете као БМВ. тако _да измеђуi5мв-и-њиховог аутомобила у тој траци није било других возила. Видела је кам~юн из суnротног nравца како из чистог мира скреће улево а сам контакт тог камио.!iа и "Аудија" није видела. Овај камион је био укосо на путу у моменту судара са БМВ. Бранко Петровић је своје возило nолукружно окренуо, на лицу места су се задржали око 2 минута и вратили. Када је Бранко Петровић већ извршило полукружно окретање видела је "Голф" црвене боје у том тренутку иза њиховог возила који се кретао из nравца Чачка те је застао, отворила су му се задња врата, мисли десна и на та врата ушла је једна мушка особа, не преко 30 година старости, неуnадљиво обучена, могао је имати мајицу или дуксерицу и доњи део тренерке, без јакне или џемnера. Тада никог другог није било у близини, само један човек у њиви, у кукурузу са десне стране пута, гледано ка Чачку и у моменту када је овај мушкарац сео у "Голф" тај сељак рече "nобеже". Њихово возило је још стајало окренуто ка Београду када је nоред њих прошао тај црвени "Голф" и отишао ка Београду. Код истражног судије Оnштинског суда у Лазаревцу године навела је да на врата кабине камиона није обраћала nажњу, док је истражном судији Окружног суда у Београду дана године изјавила да, након што је Бранко Петровић зауставио своја кола на возачка врата из камиона искочила једна особа, мушкарац с тим што не зна куда је отишао тај човек из камиона нити одакле је дошла особа која је у "Голф" ушла и да ли је то иста особа. Ова сведокиња је тако дала nотврду исказу сведока Петровића, са још више детаља везаних за улазак једне особе у црвени '"Голф". Према сведочењу Драгана Комарице, критичном nриликом он је уnрављао nутничким всiзилом марке "Голф" црне боје металик из nравца Београда ка Црној Гори. На делу nута који је nотnуно nрав и добре nрегледности видео је из суnротног nравца да иде један камион који је nрешао скроз на леву страну и ударио у један

37 37 аутомобил те како је ишао укосо под њега је подлетело друго возило. У том тренутку испред његовог возила кретала се једна "Шкода Октавиа"сребрно металик.боје. Када су оба контакта остварена прошао је место незгоде својим возилом те се зауставио, изишао и покушао да помогне људима у аутомобилу "Ауди" и са другим људима који су већ пришли покушавао да извади човека из кола. Када су успели то да учине, наишла је хитна помоћ која је тог човека одвезла а мисли и да је Вук Драшковић са њима отишао. Другом возилу, БМВ-у нису прилазили из страха од експлозије. Иначе је међусобни размак између "Аудија" и БМВ био кратак, БМВ је ишао одмах иза "Аудија". "Ш кода Октавиа" која је била испред њега била је такође заустављена, и он је своје возило зауставио обишавши ту "Ш коду''. На отварању врата на "Аудију" помогао им је и возач камиона који се кретао из правца Чачка, који је такође дао своје податке полицији, који се пријавио и један возач црвеног "Голфа" који се кретао из правца Чачка а иза тог камиона који је био са комплет породицом и који је такође помагао унесрећенима а његова жена и двоје деце су били у ауту. На камиону из судара који је био зелене боје видео је задњу регистарску таблицу, београдску и њен шестоцифрен број. Додао је да су га "Ауди" и "БМВ" који су касније имали несрећу претекли негде при изласку из Степојевца а на том месту после њих и ова "Шкода октавиа" која је практично за тим возилима ишла.кад су га оба аутомобила претекла кретао се брзином од око 120 км/час. главном претресу дана године На за своју брзину рекао је да је била можда 80 до 90 км/час. Одмах после удеса та "Шкода октавиа " се зауставила иза БМВ и из кола је изашао један момак, плавокос, средње висине, набилдован и који је остао на лицу места и причао после.са Драганом Човићем. Овај црвени "Голф" Чији је возач такође помагао у извлачењу возача "Аудија" је био заустављен иза камиона који је стајао на путу у правцу Београда. Исказ овог сведока - очевица критичног догађаја, као и претходне, суд је оценио као непристрасан и уверљив у свим основним детаљима, осим што је очигледно да је сведок Комарица боју "Голфа" који се кретао из правца Чачка и са комплет породицом чији је возач помагао унесрећенима погрешно запамтио као црвену, јер се у ствари радио о тегет "Голфу" сведока Мирослава Димитријевића. Према записнику о увиђају дежурног истражног судије критични догађај се десио године око 12,00 часова на магистралном путу Београд-Чачак код атара села Петка, СО Лазаревац, код километарског стуба бр метара у правцу православне цркве којом приликом је дошло до директног судара између теретног возила "Мерцедес" кипер са четири осовине којим је управљао тада непознат возач, путничког возила "Ауди 8" рег. бр. БГ којим је управљао возач Веселин Бошковић и путничког возила БМВ 535И рег. бр. БГ којим је највероватније управљао возач Вучко Ракочевић. Констатовани су затечени услови саобраћаја те изглед саобраћајнице, положај возила која су у судару учествовала, њихова оштећења као и пронађени и затечени трагови. Посебно је констатовано да је, након подизања помоћу дизалице теретног возила и сечења деформисане каросерије возила "БМВ" приликом вађења лешева из аутомобила на телу сувозача у изгорелом возилу "БМВ" уочена регистарска таблица која је потпуно изгорела али се на основу утиснутих рељефних, славних и бројних ознака могло видети да је то регистарска.таблица БГ која је предата УКП Трећем одељењу СУП Београд у

38 38 циљу утврђивања њеног порекла, односно ком возилу та таблица припада. Из теретног возила рег.бр Мирослава Терзића извађен је тахографски уложак, а које теретно возило се кретало иза теретног возила марке "Мерцедес" које је прешло на леву коловозну траку. Дат је и налог полицији да се распише потрага за возачем "Мерцедеса" који није затечен на лицу места, те да се исти пронађе и лиши слободе и приведе истражном судији, као и да се утврди власник овог теретног возила. Поређењем овог записника са свим другим доказима на исте чињенице суд је утврдио да су сва опажања истражног судије тачна и да одговарају опису које су дали очевици те је судеће веће на професионалност поступка истражног судије овом приликом није имало примедби. Према налазу и мишљењу комисије вештака Саобраћајног факултета у Београду- Катедре за безбедност саобраћаја и моторна возила тј. Проф. Др Радослава Драгача, Милана Вујанића и Јосипа Ленасија, писменом а и допунама одговорима на питања на главном претресу, а на бази несумњивих података у списима као и казивања испитаних лица и по личном увиду у возила, на пример код увиђаја дана као и терена, год. теретно возило- кипер марке "Мерцедес" 3528К (8х4/4), рег. ознаке БГ коме је према документацији произвођача по захтеву купца уграђен дизел матор од 366 коњских снага са бројем вожен је на челу колоне возила која се кретала десном саобраћајном траком од Чачка ка Београду, иза њега непознато возило а потом теретно возило рег.ознаке БГ из кога је узета тахографска трака која се налази у. списима предмета заједно са извештајем <Т брзини кретања УСП СУП Београд од године и на којој је регистровано да се то возило непосредно пре ове незгоде кретало брзином од 70 км/час. С обзиром на ово и исказе сведока да су се непосредно пре незгоде сва наведена возила кретала у колони брзина "Мерцедеса" непосредно пре скретања улево и залажење на леву коловозну траку била је 70 км/час као и после скретања улево јер је вожњом наведен на сударну позицију са аутомобилом "Ауди А8" рег.бр.бг Након судара "Мерцедес" се зауставио под дејством отпора на зауставном путу од 45,10-21, 9=23,2 метра На том путу "Мерцедес" је успораван просечним успоравањем од 8,1 м/с на квадрат а овако успорење одговара отпорима које је "Мерцедес" савлађивао у судару и након судара до заустављања те и из тога произлази да се "Мерцедес" непосредно пре судара кретао брзином од 70 км/час. Брзине "Аудија" и аутомобила БМВ 535-И рег.ознаке БГ одређене су на основу енергије утрошене на деформацији и отпора који је "Ауди" савладао након судара до заустављања. Губитак брзине "Аудија" која одговара губитку енергије за деформације при судару са "Мерцедесом" је најмање 24,18 км/час а након судара тежиште "Аудија" је заношењем до заустављања прешло пут од 26 метара остварујући просечно успорење од 10 м/с на квадрат те је на основу тога "Ауди" након судара имао брзину од најмање 82,1 км/час а непосредно пре судара најмање 85,6 км/час. Како се БМВ кретао у колони са "Аудијем" ни брзина БМВ пре судара није била мања од 85,6 км/час. Судар возила догодио се на левој саобраћајној траци, за кретање возила од Београда према Чачку. Месту првог судара одређује локација почетка трага гребања наплатка предњег левог точка "Аудија" који је удаљен од десне ивице коловоза гледано ка Чачку за 0,60 метара те је на сударној позицији "Ауди"

39 39 био престројен удесно, са левим боком удаљеним од средине коловоза за око 2, 95 метара. На сударној позицији "Мерцедес" је са половином своје дужине у пуној ширини зашао на леву траку и са ивицом пута заклапао угао од око 10 степени, а што је видљиво и установљено из скице места догађаја. У примарном судару "Ауди" је био приближно паралелан са ивицом пута, под извесним углом укошен у односу на подужну осу пута, а крећући се праволинијски. После првог судара "Мерцедес" је наставио кретање по истом правцу, уз евентуално незнатну nромену брзине која је занемарљива а други судар, са БМВ, чеоним странама остварен је кад је предњи десни точак "Мерцедеса" био на nочетку трага који је настао клизањем његовог предњег десног точка. На тој nозицији "Мерцедес" је предњим десним углом кабине био удаљен од средине коловоза за око 0,65 метара. На сударну позицију БМВ је доспео вожњом приближно по средини своје десне nоловине коловоза у кретању на блиском растојању иза "Аудија". Према временско-просторној анализи "Мерцедес" је до судара са "Аудијем" у скретању улево прешао пут од 17,9 метара у времену од 0,92 секунде за које време је "Ауди" прешао пут од 21,9 метара те је њихово одстојање у настанку опасности било око 39,8 метара. У расnоложивом времену од О, 92 секунде возач "Аудија" могао је у избегавању судара скретањем удесно да наведе "Ау ди" на сударну nозицију, али не и да судар избегне. За његово заустављање форсираним кочењем при тадашњој, напред прорачунатој брзини био би му потребан зауставни пут од 59,1 метар које би се реализовало у времену од 4,1 секунду те возач "Аудија" није имао могућности за избегавање судара кочењем И та могућност не би постојала ни у случају да је возио дозвољеном брзином од.. 80 км/час. Од првог до другог судара "Мерцедес" је прешао пут од 2,4 метра, за око О, 123 секунде те имајући ово у виду БМВ се кретао иза "Аудија" на блиском растојању од око 5,3 метра, док би за брзину кретања оба аутомобила безбедно одстојање било најмање 23 метра, али ни на безбедном одстојању иза "Аудија" возач БМВ не би имао могућност да пре судара започне кочење. Након судара са "Аудијем" возач "Мерцедеса" није имао времена да реагује на управљач да би возило променило правац кретања а после судара са БМВ није имао ни могућности да утиче на правац и смер кретања свог возила јер су механизми на управљачким уређајима били оштећени и точкови блокирани због подвлачења и укљеwтења БМВ исппод предњих точкова "Мерцедеса". Разлог због кога је возач "Мерцедеса" nредузео у близини наиласка усусретних аутомобила скретање улево се не може утврдити, није узрочно везан са техничким стањем возила јер на основу извршеног ванредног техничког прегледа возила од стране МУП-а нема доказа да су возила била технички неисправна, ни саобраћајном ситуацијом на путу, већ лежи у субјективним факторима на страни возача "Мерцедеса". На десним погонским точковима "Мерцедеса" сnаривани су nротектирани и неnротектирани пнеуматици на удвојеним точковима и пнеуматици различитог nрофила и произвођача, неки од тих пнеуматика су интензивније истрошени али стање nнеуматика "Мерцедеса" није узрочно повезано са насталом незгодом. Налаз и мишљење вештака посебно је допуњен фебруара 2005.године компјутерском видео анализом и симулацијом критичног догађаја, применом програма РС Crash, на који начин су прецизније одређене брзине возила у тренутку

40 40 судара и то Аудија на 78,6 км/час а камиона "Мерцедес" 63 км/час тј БМВ на 92,3 км/час а "Мерцедеса" у тренутку судара са њим 57,3 км/час. Од великог значаја били су и технички - фабрички подаци о предметном типу камиона које су вештаци на одговарајући начин прибавили и навели у другом делу своје експертизе број 1637/99 а од године, посебно слике два различита, мада врло слична типа камиона "Мерцедес", кипер, са четири осовине и из којих се утврђује да хаварисани камион из критичног догађаја одговара типу камиона приказаном на слици лево а на слици десно је тип камиона који је прибављен накнадно, након године и био предмет увиђаја истражних судија у ауто бази ЈСО у Липовици, а према положају брава на вратима, постојању поклопца испод шофершајбне и трећег, малог ретровизора са десне стране. Ово саобраћајно техничко вештачење суд је прихватио у потпуности јер је, засновано на чињеницама и правилима струке, непротивречно, а посебно убедљивим учињено визуелним приказивањем симулације и урађено од стране истакнутих стручњака из ове области те је свакако егзактније од исказа сведока - очевидаца од којих се и не мора очекивати да опазе, добро процене и запамте податке о брзини кретања, удаљености и слично. Из истог разлога ово се односи и на део одбране опт. Илића током истраге г де наводи да је камион возио брзином мање од 40 км/час а и да није прешао ни 400 до 500 метара од поласка када је видео у даљини да му долази у сусрет "Ауди". По мишљењу судских вештака, поткрепљен им наведеном компјутерском симулацијом за уставне позиције возила биле би другачије да се камион кретао брзином од 40 км/час. Међутим, по оцени суда, не може се само на основу овога закључити да опт. Илић није возио предметни камион критичном приликом. Ово и стога што је на главном претресу, на посебно питање судски вештак Др Милан Вујанић, из угла своје струке навео да не може да тврди да је код возача камиона морало доћи до телесних повреда као последица изазваног судара. Према извештају о ванредно техничком прегледу возила Одељења за инспекцијско-техничке послове УСП СУП Београд од године број шасије камиона, кипера са четири осовине је WDB а констатовано је и стање овог камиона, као и оба оштећена аутомобила у засебним извештајима од истог датума. Значајно је напоменути да су сва три сударена возила била предмет увиђаја истражног судије први пут дана године што је и записнички констатовано, посебно да је у аутомобилу БМВ иза возачког седишта на поду пронађен мушки ручни сат марке "Тисот ПР 50", без стакла, са казаљкама које показују време 12 часова, 12 минута и 30 секунди и са датумом З. вештак Др Милан Вујанић. Овом увиђају присуствовао је судски Нагорела и оштећена регистарска таблица која је пронађена приликом увиђаја на месту догађаја године и коју је суд накнадно прибавио и здружио списима предмета била је предмет вештачења у Одељењу крим. технике УКП СУП

41 41,. Београд које је обављено под бројем ВЕ.2015/99 од стране дипл.физ.хем. Зорана Ђорђевића дана године. Констатовано је да је сва боја на регистарској таблици уништена пожаром и да се уочавају механичке деформације што је највероватније последица саобраћајне незгоде, поред четири рупе које поседује свака оригинална таблица уочавају се нове две избушене рупе већег пречника и уништена је мала звезда. Славне и бројне ознаке на спорној регистарској таблици идентичне су са истим ознакама на оригиналним таблицама које су служиле за поређење. Закључно је мишљење да идентичност славних и бројних ознака регистарске табли це БГ са оригиналном таблицом која је узета ради поређења и отисцима свих бројева израђених у истој радионици указују на то да је предметна таблица оригинална. Ово вештачење је пропраћено и одговарајућом фотодокументацијом под бројем Ку.16560/99 која одговара опису датума вештачења, као и самој таблици на којој је суд могао непосредно да уочи да се са спољне стране таблице између слова БГ и прва три броја 994 не може определити да ли је било какав знак постојао и како је изгледао а примећују се трагови физичког оштећења које делује да је другачијег порекла од осталих оштећења на таблици. На истом месту а на полеђини постоје делимични обриси који би могли бити трагови једног доњег крака од петокраке звездице. О овоме се вештак Зоран Ђорђевић посебно изјашњавао на главном претресу дана год. и навео да је вероватно накнадно примењена физичка сила, тзв. штауфовањем, ударањем неким механичким предметом, моrуће и намерно. Из овога је суд утврдио да је таблица_ која је била предмет вештачења аутентична, дакле да није израђена од неког неовлашћеног лица ради заваравања, тј.преусмеравања радњи на откривању извршилаца, а овим вештачењем се потврђују искази сведока који наводе да су овакву регистарску таблицу видели на камиону мерцедес" пре судара, посебно Стојановића и Ђорђевића као и полицајца Новаковића. На основу тога а и фотографија из фотодокументације СУП од године са места догађаја, посебно фотографије број 25 суд је дошао до закључка да је ова таблица билана камиону "Мерцедес" претходно а да је приликом увиђаја у возилу БМВ пронађена очигледно стога што је са камиона отпала као последица колизије та два возила пошто је уочљиво на овој фотографији да је по заустављању оба возила предња половина аутомобила остала сасвим подвучена под кабину камиона. У погледу порекла и разлога постојања физичког оштећења на таблици између слова БГ и бројева суд није изводио никакве посебне закључке. Тако је несумњиво утврђено да је ЈСО имала у свом вазном парку и пре године камион који се сударио са аутомобилима оштећених и на тај начин употребљен за извршење овог кривичног дела а да је сличан камион који се после критичног догађаја налазио у ауто бази ЈСО у Липовици и био предмет увиђаја набављен да би се ова чињеница прикрила. О набављању оба ова камиона ће у овој пресуди касније бити више речи у делу 11 и 111 овог образложења а о овом регистарском броју у делу JV. Из дописа УСП МУП РС од утврђено је да је рег. број М у распону бројева који је припадао квоти РДБ.

42 42 Овде је од великог значаја био исказ сведока Зорана Миленића КОЈИ зе, што је и сам рекао, давао током поступка различите исказе. Запажено је да у почетку наводио да је поломио блатобран левог точка на другој осовини, баш како се и налази на камиону у бази ЈСО као и да се не сећа да ли је оштетио леви или десни блатобран, да је у јулу поправљао исти тип камиона али старије године производње него у октобру, а да у кабину камиона у коме се разликују ентеријер и јесте 1 није улазио. Процењујући његове исказе повезано са другим доказима суд је утврдио да је овај сведок говорио истину истражном судији Окружног суда у Београду за разлику од истражног судије Општинског суда у Лазаревцу који га је претходно саслушавао и да је за ту измену исказа дао уверљиве разлоге и да се у његову идентификацију хаварисаног камиона као оног кога је претходно пар пута сервисирао може поуздати на основу довољног броја значајних и уочљивих детаља. Суд је претходно на страни 29 навео онај део целокупног исказа сведока Миленића коме је поверовао, за разлику од супротних навода које је такође и сам давао отворено признајући да у почетку није говорио истину. Овакав избор из целокупног казивања сведока Миленића суд је учинио искључиво по критеријуму утврђивања истине а то је унутрашња складност и непротивречност, логичност и сврховита повезаност детаља и нашао је да се због иначе бројних разлика у исказима сведочење Зорана Миленића не може одбацити у потпуности. Његово екстензивно и крајње детаљно саслушавање на главном претресу дана године је пружило прилику суду да се са сигурношћу увери да исти сведок нема велику отпорност на притиске, што од обичног човека и не треба очекивати и да јео управо у томе разлог што његов исказ дат године као и приликом увиђаја истог дана није у свему одговарао истини, а његов страх том приликом као разлог тога за суд је био потпуно уверљив. Суд је стога нашао да је непотребно и сувишно поновно саслушавање овог сведока с обзиром да су у том погледу све могућности исцрпљене. Према извештају о испитивању Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду број 1098/1 од године на основу минералошке, физичке и хемијске квалитативне и квантитативне анализе може се закључити да је еталонском узору песка (песак из камиона) најприближнији по својим физичко-хемијским особинама и саставу узорак узет у Макишу, Београдска багерско, стари обреновачки пут (дунавац). На овакав налаз није било примедби нити оспоравања ни са једне стране а значајно је наnоменути опште nознату чињеницу да се место порекла овог песка не налази далеко од базе ЈСО у Липовици. Захваљујући увиђају дана године места догађаја и његове околине суд је могао да утврди да се на удаљености од око 1700 метара од паркинга код кафане "Сандра" уочава место на коме је до контакта међу возилима дошло (као на фотографијама број 19 и 20 том приликом начињених) а да се до места контакта из правца кретања аутомобила погинулих лица најмање 500 метара пут пружа у скоро сасвим правој линији. Ово наводи на закључак да је стога само место контакта и одабрано д~ би се ово кривично дело могло починити како је планирано јер је за то погодно, а како је у наведеном исказу полицији и истакао тада осумњичени о Маричић, да је претходних дана Илић обилазио трасу како би изабрао најповољније

43 43 место за изазивање удеса. Такође, суд је закључио да је знатна количина песка натоварена на камион имала намеру да повећа његову целокупну масу, самим тим и силину удара у надолазећа возила. Сведок-оштећени Вук Драшковић је у свом исказу навео да је тог З.октобра, после 11 часова од куће кренуо на излет на Равну гору. Излет је договарам 7 дана раније и знало се да ће кренути у недељу. Договарали су се мобилним телефонима у скупштини а непосредно у Скупштини града Београда. Његов возач је том приликом возио џип у коме су били његова супруга и Гордана Аничић, док њега од куће је возио Веселин Бошковић а иза њих су кренули, Звонко, Вучко и Гага. Бошковић је возио веома опрезно, чак и споро јер је џип био умакао "Аудију". Никуда се нису журили и није било фиксно уговорена време, речено је ко кад стигне. Пролазећи поред села Петка, пут је био прав у сусрет им је долазио један камион никакве колоне није било испред истог. Непосредно пред мимоилажење камион је нагло скренуо право на њих, Веселин је успео да направи један трзај према десно и дошло је до удара и до окретања "Аудија" који се зауставио испод пута у неком кукуризишту и окренут.у супротном правцу, према Београду. Осетио је прво да му тече крв негде са главе, са темена и погледао у возача који је био непомичан, отворених уста, дисао је али као у неком ропцу. Одвезао је појас свој као и његов. Искључио је мотор у возилу. Полако је отворио врата и изишао изван аутомобила, прешао са друге стране и почео да дрма Веска, да га зове и ошамућен и успаничен истрчао је на пут машући рукама да стану возачи аутомобила који су тада с пролазили у било ком смеру и опет се зратио до аутомобила покушавајући да сам одблокира врата. Умеђувремену су пристигли неки Људи а он је мобилним телефоном који му је дао неко од људи који су дошли или Весковим јавио Даници да се хитно враћа. Неки човек је дошао са флашом воде и посипали су Веселина. Питао је где су Звонко, Гага и Вучко. Неки човек, јер је већ ту било неколико људи је рекао да су они отишли у Лазаревац по хитну помоћ. Он је молио да се хитна помоћ и без обзира на то зове и из Ваљева и из Лазаревца и Београда. Полиција је п ристи г ла невероватно брзо, пре него што се Даница вратила а у моменту његовог позива мобилним телефоном тек је била скренула са Ибарског магистралног пута преко моста ка Лајковцу. Полиција је већ била ту када се Даница вратила, иако од његовог позива до Даничиног доласка на лице места није могло да протекне више од З до 4 минута. Према Београду, са леве стране пута горео је и димио камион и чуло се неколико експлозија. Хитна помоћ је стигла са великим закашњењем. У Хитну помоћ су убацили Веселина Бошковића и његова супруга је отишла тим колима а он се преместио у џип и кренуо за тим амбулантним колима. Она је ишла превише брзо те није ни видео да су скренули ка Лазаревцу него је отишао за Београд, до Ургентног центра и тек на Клиничком центру сазнао да су кола у Лазаревцу и из Београда се вратио за Лазаревачки дом здравља и тамо затекао већ преминулог Веселина и своју супругу и Бошка Булатовића који је такође тога дана ишао на Равну гору. Запитао се откуд полиција тако нагло на месту несреће а да при том не блокира место злочина;- каксгто да се- не појави обична полицијска патрола, него неки људи са генералским чиновима. Нису ништа предузели да се блокира цео терен, сви гранични прелази и пут, околна села и да се возач камиона ухвати. Додао је на, питања истражног судије да између возила којим је управљао Веселин

44 44 Бошковић и БМВ није било других возила пре саме несреће. Неке људе у униформама је видео, нису прилазили њему, али зна да су били генерали на лицу места. Када је стигао пред Ургентни центар са џипом у Београду пред Ургентним центром стајала је полиција. Један од полицајаца га је питао откуда он овде, и рекао да су чули за несрећу и да су тамо генерали Ђурић и још једног је поменуо, чијег се имена не може сетити, а после се испоставило да су били. На питање свог пуномоћника изјавио је да камион убица пре контакта са возилом у коме се он налазио нити је блицао нити је показивао леви показивач правца. У тренутку контакта са "Аудијем", камион је преко разделне линије прешао већом својом дужином на леву саобраћајну траку, већ је увелико био заузео њихову саобраћајну траку. Апсолутно је сигуран да нико није претицао камион који је долазио из супротног смера. Додао је још да се године враћао из Словачке око 18 часова на београдски аеродром где га је чекао његов возач, Бранислав Лазаревић са "Аудијем" те је он сео у то ауто и кренули су за Београд ауто-путем. Кретали су се левом брзинском траком, а средњом траком ауто-пута ка Београду кретао се неки шлепер са приколицом и непосредно пред пролазак "Аудија" поред шлепера са приколицом, шлепер је скренуо у лево и затворио брзинску траку. Возач Лазаревић је муњевито скренуо удесно, једва успевши да не оствари контакт са приколицом шлепера и уђе у помоћну траку, тзв зауставну. Чак је било заношења аутомибила по путу и прошли су. Прва реакција је била да је возач шлепера са приколицом или пијан или је заспао, али су се чудили да са камионом и приколицом није ударио у одбојник који, дели коловозну траку ауто-пута. Такође у истрази додао је да је председништво iьегове странке одлучило да се формира право на експертски тим и да се утврде чињенице које држава односно полицијски апарат није хтео да утврди. Веома брзо дошли су до сазнања да је Служба ДБ Србије власник и камиона и регистарских таблица којих није било у званичној државној компјутерској евиденцији возила, него је тај број вођен у некој специјалној тајној евиденцији службе СДБ. Обавештени су да већ сутрадан по злочину четвороструког убиства на Ибарској магистрали СДБ упала у специјалну евиденцију, запленила документацију а жена која је водила ту евиденцију је премештена на неко друго место, што није ни битно. Сазнали су да је камион убица сервисиран у вулканизерској радњи код мотела "Шарић" и да су терористи оставили траг а на рачуну на коме пише тип камиона пише и да рачун плаћа МУП Србије. По прибављању свих доказа поднели су и кривичну пријаву против шефа Ресора СДБ Србије Радомира марковића и ваљда начелника ресорног ДБ Београд Милана Радоњића јер је било очигледно да СДБ стоји иза терористичког акта а у свим државама света у тајним полицијама постоји систем строге субординације па су на основу тога поднели кривичне пријаве против Марковића и Радоњића. Више је него извесно да је у организовању терористичког злочина који је треба да буде представљен као саобраћајна несрећа организаторима или починиоцима тог злочина била неопходна и сарадња са јавном безбедношћу и да је Бранко Ђурић био тај који је обезбедио ту сарадњу. Бранко Ђурић је одбио да се појави пред Анкетним одбором Скупштине Србије који је крајем 2000.године прикупљао чињенице везане за овај злочин. Писмени извештај потписан од стране пуковника Ерчића, упућен Анкетном одбору садржи дословце признање да припадници МУП нису блокирали шире подручје злочина ради хватања возача камиона због тога што су веровали да се возач камиона крије испод камиона. Ауто-

45 45 nутем од Сурчина, када их је шлеnер са nриколицом nресекао у nуту, то се догодило nредвече, било је веома облачно, не може да се сети да ли су тада на том возилу била уnаљена светла а то је било возило "Ауди" црне или тамно сиве боје. На главном nретресу, дана године додао је да је атентат учињен у принциnу Чеченских терориста уз уnотребу камиона са nеском и ексnлозивом, на лицу места чуо је више ексnлозија исnод камиона убице, њему су тада рекли да су nуцале гуме на камиону. Требало је вештачити шта је узрок тих ексnлозија. Према обдукционим заnисницима Института за судску медицину у Београду од године С.889, С.890, С.891 и С.892 код nогинулог Вучка Ракочевића смрт је насилна и настуnила је усл~д разорења по живот важних можданих центара и искрвављења из расцеnа срца, аорте, слезине и јетре и раскиданих крвних судова око многобројних nрелома костију. Разорење по живот важних можданих центара, расцеnи унутрашњих органа, nреломи костију главе и грудног коша као и друге сnољашње и унутрање nовреде нанесене су туnином тешком и јако замахнутог механичког оруђа. Код nок. Звонка Осмајлића смрт је насилна и настуnила је услед разорења по живот важних можданих центара због nрелома костију лобање и искрвављења из расцеnа срца, аорте, јетре и слезине. Разорење по живот важних можданих центара, nреломи костију и лобање, расцеnи грудних и трбушних органа, nреломи ребара и грудњаче као и све друге сnољашње и унутрашње nовреде настале су туnим, тешким замахнутим механичким оруђем. Смрт nок. Драгана Вушуровића је насилна и настуnила је услед искрвављења и расцеnа јетре и опорњака и nоремећаја дисања услед удисања крви из раскиданих крвних судова око nрелома костију лица а које nовреде су настале дејством туnог, тешког и замахнутог механичког оруђа. Њихови лешеви у време обдукције су били у стању угљенисаности. Код nок. Веселина Бошковића смрт је насилна и настуnила је услед унутрашњег искрвављења у леву грудну дуnљу из расцеnа десне nреткоморе срца и срчане кесе што је као и све друге спољаwње и унутраwње повреде нанесена туnим, тешким и јако замахнутим механичким оруђем. Сасвим је несумњиво да је смрт ове четворице лица настала као nоследица искључиво nредметног судара моторних возила, као и лака телесна пвореда ошт. Вука Драшковића која је констатована и описана у извештају Дома здравља у Лазаревцу број 1006/2 од године а у виду nовреде главе- nовршне ране коже дужине око 8 цм и ш ирине 1 мм у левом теменом пределу. У вези са обдукционим налазом С.890 у коме се налази и токсиколошки налаз 577/99 а на име Ракочевић Вучка судски вештак Др Јово Ковачевић специјалиста неуропсихијатрије и судске психијатрије је године определио да је Ракочевић у моменту умирања имао 0,353 грам/промила алкохола у крви а при оваквој алкохолемији особа и њене возачке способности нису под утицајем алкохола. пок. Правном анализом утврђеног чињеничног стања суд је нашао да су се у радњама оnтужених Улемека, Маричића, Берчека, Илића, Бујошевића и,t,j,~- ~--.!-- -~- -~ б~ TIA f=\u'l;,~ I.J'r\.IAnl..oiiiiLJ,..., fflt1jii1t!ujeвиna стекли сви ООЈективни и СУ-Јективни е.'!емен.. ~... "...,.,.,,.,.,nvr,цс11а

46 46 убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у саизвршилаштву у вези чл. 22 КЗ СРЈ тако што су дана године око 12,00 часова на магистралном путу Београд-Чачак у атару села Петка, оnштина Лазаревац, код магистралног стуба Е метара, у правцу православне цркве са умишљајем лишили живота више лица - оштећене, сада nокојне Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана Вушуревића а оштећеном Вуку Драшковићу нанели лаку телесну nовреду тако што је оnтужени Милорад У лемек организовао груnу nриnадника ЈСО чији је командант и то оn т. Душка Маричића, Бранка Берчека, Ненада Илића, Ненада Бујошевића и Леонида Миливојевића и саопштио им да се очекује наилазак nриnадника "албанске мафије" Ибарском магистралом из nравца Београда и да треба да теретним камионом изазову директан судар са њиховим возилима и тако их ликвидирају, те су се по претходном договору расnоредили, дана године у службеним возилима њихове јединице на Ибарском магистралном nуту, сви у правцу Београда, чекајући на знак опт. Милорада Улемека а преко оnт. Бранка Берчека, тако што је теретним возилом "Мерцедес" регистарског броја БГ управљао оптужени Илић Ненад и након добијеног телефонског знака од оnт. Берчека који се нмазио удаљен неколико километара у nравцу Београда, кренуо је у nравцу Београда и кад је уочио nутничка возила "Ауди" рег. броја БГ и БМВ рег. бр. БГ по опису у nретходној дојави од оn т. Берчека да се у возилима налази "албанска мафија" скренуо у леву коловозну траку и изазвао судар чеоне леве стране камиона и чеоне леве и леве стране "Аудија" који је од удара одбачен ван пута удесно а потом директан чеони судар са БМВ-ом где су услед задобијених nовреда на лицу места изгубили живот Звонко Осмајлић, услед разорења по живот важних мо>t<да:них центара због nрелома костију лобање и искрвављења из расцеnа срца аорте, јетре и слезине, Вучко Ракочевић услед разорења по живот важних можданих центара и искрвављења из расцепа срца, аорте, слезине и јетре и раскиданих крвних судова око многобројних прелома костију, Драган Вушуровић услед искрвављења из расцеnа јетре и опорњака и поремећаја дисања услед удисаја крви из раскиданих крвних судова око nрелома костију лица и Веселин Бошковић који је управљао "Аудијем", услед унутрашњег искрвављења у леву грудну дуnљу из расцеnа десне предкоморе срца и срчане кесе а оштећени Вук Драшковић задобио лаке телесне повреде налазећи се као сувозач у "Аудију", након чега оптужени Ненад Илић излази из камиона и на удаљености од око 100 метара у правцу Београда улази на задње седиште путничког возила "Голф 2" црвене боје којим је управљао опт. Ненад Бујошевић а са њим у возилу били су оnт. Леон ид Миливојевић и Душко Маричић те су nошли nрема Београду где су се, у близини Лазаревца нашли са оnт. Милорадом У лемеком који их је чекао у аутомобилу БМВ зе.-:ено-маслинасте боје а код Лиnовичке шуме и оnт. Бранком Берчеком који се налазио у комби возилу плаве боје, а затим су сви отишли у базу ЈСО у Липовици након чега су се разишли. На основу начина на који је ово кривично дело извршено, средстава која су за то уnотребљена и претходног сазнања да је "мета" у виду више лица која се крећу у више од једног возила суд је нашао да су сви оnтужени nостуnали са директним умишљајем, свесни радњи које предузимају и чије су извршење и хтели, и у том nогледу њихов је умишљај био јединствен, у организованој груnи где је сваки nојединац потnуно nрихватао радње сваког саизвршиоца, са којима је био уnознат и усаглашен.

47 47 За извршено кривично дело суд их је огласио кривим, будући да није било околности које би њихову кривичну одговорност. искључивале. Том приликом цењено је да је вршено и неуропсихијатријско вештачење опт.леон ида Миливојевића а од стране судских вештака. Комисија вештака у саставу : Др Бранко Мандић, психијатар, др Бојана Кецман неуропсихијатар је дала закључак да код опт. Миливојевића нису установили постојање душевне болести, привремене душевне поремећености нити душевне заосталости. То што је опт. Улемек оглашен кривим да је организовао групу припадника ЈСО чији је командант треба, по виђењу суда схватити да је међу припадницима ЈСО одабрао наведене саоптужене, по сопственом избору и одредио им улоге, а не у смислу организовања групе што је радња извршења кривичног дела злочиначког удруживања из чл. 227 КЗ РС тј.чл. 346 КЗ, што опт. Улемеку и осталој петорици оптужених припадника ЈСО није ни стављено на терет. Код ових оптужених није било доказа да им је унапред било познато која су заиста лица чији ће живот напасти, мислећи да се ради о "Албанској мафији", (еггоr in persona) међутим ову њихову кривичну одговорност за почињено дело не умањује, с обзиром да је поуздан став судске праксе да таква врста евентуалне заблуде није од утицаја. Како суд није везан код одлучивања правном квалификацијом дела датом у оптужници, у изреци пресуде не стоји и да је ово кривично дело у односу на оштећеног Вука Драшковића остало у покуша ју, јер је тај покушај обухваћен свршеним делом и нема утицаја на правну квалификацију, а што је у судској пракси одавно прихваћено као став. У односу на диспозитив опту:жнице од године суд је на основу напред наведеног утврђеног чињеничног стања унео измене уневши у изреку ове пресуде а под 1 само оне радње и то шесторице оптужених припадника ЈСО за које је утврдио да су их доказано починили изостављајући оптужене Марковића, Радоњића и Ђурића и радње које су њима стављене на терет а из разлога које ће суд образложити у делу V овог образложења. Такође суд је унео мање измене у опису дела опт. Улемека, Маричића, Берчека, Илића, Бујошевића и Миливојевића тако што је унео да је опт. Улемек осталој петорици припадника ЈСО саопштио да се очекује наилазак припадника "Албанске мафије" и да треба да теретним камионом изазову директан судар са њиховим возилима и тако их ликвидирају, из разлога што је тако описао опт. Маричић у изјави датој полицији а није било доказа да је њему ни осталим припадницима ЈСО било унапред познато према коме су заправо њихове активности усмерене. Такође је суд изоставио реч ''нагло" у опису скретања камиона којим је управљао опт. Илић, пошто такав опис не произлази из изведених доказа, посебно саобраћајно-техничког вештачења, а такође и речи "по претходно договореном опису возила" из 34.реда диспозитива оптужнице, као неразумљив опис. Уместо навода оптужнице да је "Голфом 2" црвене боје након извршеног кривичног дела управљао Душко Маричић, утврдио је и унео у изреку пресуде да је

48 48 то чинио Ненад Бујошевић, такође на основу поменутог исказа оnт. Маричића. Из истог исказа утврђено је и у изреку пресуде унето да су се са оптуженим Берчеком који се налазио у комби возилу плаве боје остали оптужени нашли код Липовичке шуме, што је такође опт. Маричић прецизно навео као место где их је Берчек чекао. Суд сматра да се ради о мањим изменама, стилска техничке природе које су биле неопходне а којима није повређен идентитет оптужбе нити повређено право ових оnтужених на одбрану, поготову с обзиром на то да су се коначно сви бранили потпуним негирањем. Према томе, суд није прихватио одбране оптужених Улемека,. Берчека и Миливојевића да ово кривично дело нису извршили, као ни последње верзије одбрана опт. Илића, Бујошевића и Маричића у истом смислу, налазећи да су, nод теретом бројних наnред наведе-ни-х Дока33. неодрживе а смишљене ради избегавања своје одговорности. Правно питање постојања основа за издвајање исказа Душка Маричића као осумњиченог на записнику од З.године је дефинитивно решено доношењем решења Врховног суда Србије бр. Kж.ll 245/05 од године по коме нема основа за издвајање овог заnисника јер је тај исказ дат у складу са одредбом чл. 226 ст.9 тада важећег ЗКП. Тиме је овај записник и одбрана Маричићева у виду потпуногпризнања постала део доказног материјала што не значи само по себи да су чињенице у њему наведене несумњиве, већ је тај исказ тада осумњиченог Маричића од стране суда био nодвргнут критичкој оцени по својој садржини као и било који друго доказно средство у овом поступку. Суд је нашао да услед крајње детаљј-t9сти и исцрпности Маричићевог исказа, његове потпуне унутрашње логичности и скоро савршене усклађености са чињеницама које из других доказа проилазе исти мора бити прихваћен као веродостојан. Овај закључак стоји и поред мањих формалних недостатака самог записника на коме се на странама 2 и З испод текста налазе само иницијали а не потпис пуног имена и презимена Душка Маричића чему суд није придао значај, као и поред малог броја детаља које је истицала одбрана, да је Маричић наводио да су се нашли на једној сепарацији по песак ~ Липовичкој ш_ум.и_, р,_а су _I1!1Ића _приметили поред nута са десне стране~ Што по-наnажењу суда не доводи у сумњу истинитост овог исказа у његовим најважнијим састојцима. Захваљујући главном претресу, судеће веће је могло да се увери да опт. Маричић понекад имао обичај да о себи говори у трећем лицу, како је и констатовано у трећем пасусу на другој страни њеrовог исказа пред полицијом. Током nостуnка није утврђено да је тада осумњичени Маричић овакав исказ дао под физичком присилом нити психичком, да је било изложен претњама, довођен у заблуду или заведен некаквим лажним обећањима, како у односу на самог себе тако и на његове најближе, за то није било никаквих доказа. У том смислу је посебно значајан исказ сведока Драгане Бранковић, адвоката из Београда која је саслушана као сведок и изјавила је да је једног поподнева, у nролеће 200З.године била позвана из СУП Београд да дође као бранилац по службеној дужности. Рекли су јој да имају неко лице, нерекавши подаn<е за то лице, као што никада и не кажу. Када је дошла тамо рекли су јој ко је nриведено лице па су јој омогућили поверљив разговор са њим а npe тога су јој рекли у вези чега је приведен. Поверљиви разговор је веома кратко трајао, толико

49 49 да га она упозна са могућим начинима његове одбране а он је рекао "хајде да звршимо са тиме" или нешто у том смислу. Нико са стране их није ометао или тако нешто. По њеном процени био је прилично миран и на њему није приметила никакве физичке повреде или трагове физичког притиска, колико се сећа, додуше било је зимско време те је он био сасвим обучен и могла је да му види само лице. Тај поверљив разговор трајао је не дуже од једног минута. Потом су ушли у просторију за саслушање где је било присутно З до 4 инспектора и записничарка као и заменик јавног тужиоца. Осумњичени Маричић је дуго давао своју изјаву и изјава коју је дао је апсолутно његова изјава. Давао ју је преко 4 сата а саслушавање је трајало у вези два догађаја. Трајало је све до дубоко у ноћ. Пошто су била два догађаја, колико се сећа, сачињена су и два записника о његовом саслушавању. За време саслушавања инспектори су били јако коректни, нико није претио а она није приметила да је нешто посебно уплашен или да се чудно понашао, био је прилично миран. Највећи број питања поставио му је присутни заменик јавног тужиоца. Колико се она сећа њој се оптужени није жалио током поверљивог разговор да је на њега вршена принуда да да некакву изјаву. да изјави. Нико од инспектора СУП није Маричићу сугерисао шта Била је присутна када је Маричић потписивао записник и потврдила је да је записник од З.године који се у овим списима налази тај записник који је том приликом сачињен. Маричићево казивање је било прилично исцрпно и детаљно, па тако и сама садржина записника. Чини јој се да је тражила да види списе пре поверљивог разговора јер то увек чини у таквим ситуацијама. По давању изјаве џсумњичено је потписао записник, чини јој се да га је претходно и прегледао али то tte може да тврди јер је све било пре више од годину дана. Ако је читао записник, не зна да ли га је читао детаљно. Ни пре ни после тога дана осумњиченог Маричића више није видела. Суд није нашао разлог из којег исказу овог сведока не би поклонио веру. Од свог ступања у овај кривични поступак а у фази главног претреса опт. Маричић је практично опструирао сопствену одбрану, најпре честим опозивањем пуномоћја многим дотадашњим браниоцима те не-благовременим и недовољно активним упознавањем са списима овог предмета из ког разлога је његово саслушавање на главном претресу изведено касније од осталих саопштужених а применом одредбе чл. 297 ЗКП, по одлуци већа да се одступи од редовног тока расправљања због посебних околности, а нарочито због броја оптужених, броја кривичних дела и обима доказног материјала. Суд је такође нашао да оп т. Маричићу није било ускраћено право на одбрану његовим позивањем на службену, државну или војну тајну а из разлога што је, накнадно поричући оптужбу већ изнео свој "алиби" да је критичном приликом био на сасвим другом месту тј на службеном задатку у околини Врања тако да детаљи о томе нису ни били потребни а суд је у одговарајућој мери проверавао да ли овај алиби има своју потпору те се показало да је нема. Са тим циљем су саслушавани и следећи сведоци: Сведок Драгослав Крсмановић је у свом исказу истражном судији навео да ради у МУП Србије Ресору државне безбедности а о критичном догађају

50 50 непосредних сазнања нема и сва његова сазнања су из средстава јавног информисања. У критичном периоду био је помоћник команданта за логистику у ЈСО у Центру у Кули који је за време бомбардовања 1999.године разорен те су све активности биле усмерене на санирање објеката а људства је било стационирана на терену, како би након санације могли да се врате у Кулу. База у Липовици је била мало захваћена ратним дејствима па су тамо средства релативно брзо враћена с тим да је у бази мали број људи. У Кули је било седиште вазног парка а о спорном камиону "Мерцедес" не зна ништа. Ненада Илића зна само површно, а Бујошевића боље, чини му се да је у критичном периоду он био у Београду јер је једна њихова екипа била смештена на Институту безбедности на Бањици. Не сећа се колико је у критичном периоду возни парк имао теретних возила "Мерцедес", ни колико камиона са четири осовине. У принципу рад изалазак возила како из центра у Кули тако и из базе у Липовици се врши издавањем путног налога, међутим после бомбардовања су биле повећане активности око санирања објеката јединице па је понекад и без путног налога возило изолазило, а уз то постоје свакодневне активности као што су довожење хлеба, одношење ђубрета и све уобичајене активности везане за рад сваке јединице. капији, Контролу путног налога врши дежурни на дакле служба обезбеђења, која постоји и у центру у Кули, а такође и у бази у Липовици, међутим диспечерска служба се налази само у центру у Кули, а не у Липовици, пошто је у Липовици ипак само база. Наредбу за употребу било ког службеној возила хијерархијски је могао да да свако овлашћено лице од команданта па до нижих командних, кадрова, могао је и начелник ресора, али то већ не би било уобичајено. Иначе, њихова јединица има званична обележја која се налази на рукавима униформи као и на каnи, а у јединици има људи који носе разне тетоваже, никакво посебно обележје јединица нема, он сам није присталица тетоваже а пошто му је предочена нацртана ознака од стране Новаковић Светозара, не може посебно о томе да се изјасни, јер те тетоваже није загледао. Зна да је и тадашњи командант "Легија" истетовиран, он носи доста тетоважа, практично је сав шарен и не зна посебно које су боје те тетоваже. Зна да тетоваже носе људи који су у њиховом резервном саставу. На главном претресу је додао да је помоћник команданта за логистику ЈСО био све до краја постојања те јединице, тј. негде у априлу 2004.године. Након завршетка бомбародвања јединица је једно време била смештена у Митровац на Тари, после тога када се повукла са Косова и велики део средстава јединице био је уништен, те је рашчишћавање трајало од половине јуна до августа, око два месеца, да би се потом јединица сместила у Кули. Негде другом половином августа јединица је била на колективном годишњем одмору а у току септембра се јединица поново скупила и због овакве ситуације била је "расута" по терену јер се она састојала од више специјалистичких група за које су постојали различити терени. У околини Врања је био терен тј хала фабрике "Заваривач" а постоји и терен у Петровом Селу и на Тари који је служио и за обуку док је на Институту безбедности била команда и људства за обезбеђење Института. Ови "терени" су трајали од 15 до 30 дана и онда је долазило до ротирања делова јединице и он је о томе састављао своје месечне извештаје, на основу тога и годишњи извештај о ангажованим материјално-техничким средствимна. Конкретно за опт. Маричића се сећа да је био вођа прве борбене групе, али не би више могао да каже напамет где се његова група у ком терену и када у том периоду налазила.

51 51 Документација јединице је после преузета од стране жандармерије. Ови боравци на теренима и обука трајала је негде до новембра колико су то временске прилике дозвољавале а после тога је већ центар у Кули био оспособљен па се јединица тамо упутила. О свему томе што је говорио нема неку личну документацију. Комплетна јединица ако добија задатак у свом комплетном саставу своје команде добија од команданта јединице а уколико се радило о неким појединачним акцијама могла је та команда доћи и од неког другог, не само од команданта. Није било правило да неко из РДБ у командама заобиђе команданта јединице, није било немогуће. Прва борбена група је обично била стационирана у Кули. После бомбардовања постојала је тзв критична зона на територији Србије а то се пре свега односило на југ Србије где је јединица била стационирана, некада комплетна а некада својим делом и то у Врању. Ова прва борбена група је била и наменски обучена за овакве задатке који су били на територији југа Србије, и она је обично на тај терен била слата. Дакле, ова прва борбена група се по правилу прво упућивала на овај терен и по потреби би јој се могао придружити неки други део јединице. Према томе, у ово кризна време прва борбена група би по правилу требало да се налази на овом терену. Н)~гови извештаји су садржавали време ангажовања појединих група унутар јединице те ангажована материјална и финансијска средства за то, а за тај период од 30 дана. У извештаје није уносио ко су све били припадници тих група, обзиром да се по систематизацији знало ко којој групи припада, ко командује. Документација о материјалним и техничким средствима, као и овај акт о унутрашњој организацији _јединице, сви су преузели од стране жандармерије која је у том тренутку била у (",ставу МУП а не у саставу РДБ или БИА. По његовом сећању мада би требало да консултује папире, Душко Маричић је тада био вођа ове прве борбене групе. Није се никада десило да јединица или борбена група буду упућене негде на терен без свог команданта, осим ако не би био болестан. Никакав документ о преузимању документације од стране оног дела жандармерије који је био задужен за логистику он није потписао, нити је видео да је направљен. Да ли је у то време у саставу те прве борбене групе којом је командовао опт. Маричић био такође неко од оптужених, нпр. опт. Берчек или Миливојевић итд., не би могао да каже напамет, то би морало да се види у документима. Милорад Брацановић је у овом поступку саслушан као сведок и у истрази дана године изјавио је да о критичном догађају не зна ништа, да у РДБ ради од 1979.године а у октобру 1999.године је био начелник за безбедност Јединице за специјалне операције. У оквиру његовог посла било је прикупљање обавештења и информација о наоружању, бројном саставу, распореду и слично терористичких јединица против којих је поступала ЈСО. Командант те јединице био је Милорад Луковић, али он није био њему надређен, већ је од њега као одговорног лица јединица само добијала обавештења у вези оперативних дејстава. Одговарао је за свој рад начелнику РДБ Марковићу. Зна да је ЈСО у току марта па до јуна боравила на Косову а у јуну месецу 1999.године повучена на Тару и онда се тамо налазила до почетка јула. Београд али да се тај Након тога је део јединице размештен у центар Кула део у организациони део није њега много тицао. НИ једног тренутка њему није поменут Вук Драшковић нити му је икада тражено и поменуто прикупљање обавештења у вези некаквог евентуалног дејства јединица на

52 52 територији града Београда. Ненада Илића не познаје, лице по надимку "Рамбо", познаје, то је Ненад Бујошевић, за њега зна да је са својом јединицом био на Косову, зна га као изузетног борца и доброг старешину у јединици а о његовом деловању у Београду не зна ништа. На главном претресу дана године изјавио је да му није познато да ли је био сачињен план да се ликвидира Вук Драшковић у критичном периоду. Сећа се после бомбардовања да је почетком октобра, када се вратио са годишњег одмора сазнао да је један део јединице се налазио у кампу на Тари, један део на Гочу и у Петровом Селу, а један део јединице је био на радном задатку у Врању. На посао је дошао 4. или 5. октобра јер је рођендан његовом детету и тога дана није био на nослу. Не зна, нити је пре знао који део јединице је био у Врању, тим распоређивањем се бавио командант јединице, опт. Улемек. Као обавештајни официр у ЈСО није располагао никаквим подацима да ли се и какве мере у РДБ предузимају према Вуку Драшковићу, то није био део његовог посла. У јединици никада нико није помињао Вука Драшковића нити је приметио некакве посебне активности команданта нити неког из јединице у односу на то. Не 5. него године дошло је до састанка коме су присуствовали пок. Премијер Зоран Ђинђић, Небојша Човић, Бошко Буха, био је позван овде оnт.улемек а био је присутан и он и разговор се водио о многим стварима али не и о Ибарској магистрали а у том разговору је Ђинђић помињао Радомира Марковића и инсистирао да њега треба ухапсити пошто пото.то је поменуо више пута током вечери, није говорио о разлозима. У току јуна 200З.године за време трајања "Сабље" када је био у притвору, три пута је извођен ради разговора са тужиоцем Јованом Пријићем који је тражио било који податак на основу кога би се опт. Радомир марковић могао оптужити за било које криви ч но дело и ко им пружи тако нешто имаће статус заштићеног сведока, и изаћи из притвора, а у противном остаје у притвору. У његовим радним задацима обавезно је уз део јединице ишао и један оперативац који је био под његовом командом и њему одговарао. Одмах после доласка НАТО трупа на територију Косову шиптарски терористи су се дислоцирали и прешли на територију Србије - на југ, тамо затрпавали оружје и припремали се за акције на територији Србије о чему су у Служби постојала сазнања. У том првом налету, ради спречавања овог дислоцирања шиптарских и територистичких снага сведок мисли да је ишао његов оперативац са јединицом а када су већ почели напади на ову територију ишао је и он сам. Оnеративац је на основу података са терена и већ добијених података учествовао у стварање плана за даље акције, односно прикупљајући податке са терена осим терористичким снагама био је спона између РДБ и саме јединице. На овај терен тј територију су у то време ишли двојица оперативаца и то Ергарац Слободан и Вељковић Бранко. Суд је саслушао и наведену двојицу као сведоке и том приликом је сведок Слободан Ергарац изјавио да њему о критичном догађају ништа није лично познато. У критично време био је припадник РДБ и то ЈСО, оперативни радник Одељења за контраобавештајну, обавештајну и безбедоносну заштиту. Више не може да се сети где се он налазио године пошто је прошло скоро 7 година, нити где се налазио неко од оптужених. Потврдио је да му је у одељењу био претпостављени Милорад Брацановић као и да је Јединица након бомбардовања

53 године када је Центар ЈСО у Кули био уништен се после тога налазила на више разних локација и терена. У том периоду био је на више терена, па и у Врању и околини, а не може да се сети у ком периоду је то било. Код себе нема никакве личне забелешке и неку документацију о његовом боравку или боравку других на том терену у реону Врања. Колико може да се сети године била је недеља и мисли да је за ово чуо у колима када се враћао са викенда. Своје извештаје о раду је достављао начелнику одељења Брацановићу и колико зна ту документацију после је преузела Жандармерија. Како је њих у одељењу било мало, најчешће се његов боравак на терену није поклапао са боравком Бранка Вељковића тј.да би заједно и истовремено били на терену. Потврдио је да је била пракса да један од оперативаца иде са Јединицом када је терен у близини борбених и ратних дејстава. Обавеза таквог оперативца је да на терену успостави контакт са подручним органом унутрашњих послова, прикупи податке о терену на коме се Јединица налази и да на терену контролише и надгледа припаднице Јединице. Могло би се рећи да је тај реон Врања био сматрам близином непосредне борбене зоне, није сигуран да ли је баш Тај израз био али нешто у том смислу. Сведок Бранко Вељковић је потврдио да је у критично време, године био припадник РДБ, ЈСО и то у Одељењу за обавештајну, контраобавештајну и безбедоносну заштиту, а начелник одељења формацијски није постојао у том одељењу, помоћник команданта за ту област у ЈСО био је Милорад Брацановић који му је био директни претпостављенk Лична и непосредна сазнања о непосредном догађају нема. Након бомбардовања, он, као и Јединица су упућени у копнену зону безбедности на југу Србије због опасности од шиптарског тероризма а та копнена зона безбедности обухвата је административну границу са Косовом као и коридор ка македонији. Из тог разлога је он у тај реон дошао нешто раније, а након њега и скоро цела ЈСО. Радило се о периоду крајем лета, дакле август, септембар, октобар 1999.године, али још годину или две после тога. Тачније речено из ЈСО је на овај терен дошла прва борбена група око 15 ак дана после њега, тако да је прва борбена група на тај терен дошла крајем августа или почетком септембра те године. Састав прве борбене групе био је фиксни и није мењан. Шеф те прве борбене групе био је опт. Маричић док су, колико може да се сети у саставу те групе били и опт. Берчек и Ненад Илић, мада што се тиче њих двојица не треба га држати за реч. Припадници те борбене групе били су обавезни да буду све време у саставу Јединице и на том реону, да га напуштају само по задатку, све друго је било кажњиво. Није било дозвољено припадницима ЈСО који су тада били на терену да реон напуштају нпр.ради провођења викенда са породицомедостатак било ког припадника одразио на борбену готовост а Јединица је била високо професионална и такве врсте одсуства нису биле ни тражене, зна да се дешавало да некоме од припадника најближи чланови породице буду тешко болесни и томе слично. Он је лично за шест месеци свега три дана у том периоду био кући. Није му познато да ли је неко од припадника ишао на славу са тог терена у то време. Одељење у коме је био је водило о том боравку дневну документацију, тачније документацију о проблематици, тј.документи су сачињавани у вези са нечим што завређује пажњу док је у центру везе који припада Јединици вођена дневна документација тзв.временици у којима је све бележено. И једна и друга врста документације су

54 54 биле значајне, свака из свог аспекта. Документа која би у вези са тим сачинио били би у два примерка, један би, према правилнику, био послат у Службу а један би остајао у ЈСО. Где се налази документација која је припадала ЈСО не зна, ни ко би могао бити у комисији за њену примопредају. Додао је да је као официр безбедности, а као и други припадници тог Одељења на овом реону био упућен на подручни центар Р ДБ у Врању и са њима су редовно морали да имају контакте као и са војском и органима ЈБ због информација на терену што је у том времену и на том месту захтевало честа извиђања, боравак на терену, ван објекта и то су била практикована да буду официрска извиђања. Из тог разлога је непрекидно био заједно, у свакодневном контакту са опт. Маричићем као шефом прве борбене групе и зато му је он остао nосебно у сећању за овај период. Остале nриnаднике nрве борбене групе која је имала више одељења такође је на том терену сретао али нередовна. После сваког теренског извиђања следећег дана би ступали у везу са такође локалним органом безбедности, Државне и Јавне, као и са војском по могућству. У ЦРДБ Врање начелник или заменик начелника био је Моравчевић, имена се не сећа, човек са Косова и са њим је имао контакте што се тиче ДБ а из ЈБ са "rуријем" тј.гораном Рад~ављевићем, а и са шефом тј.начелником СУП Врање коме се имена не сећа, док је имао контакте са неким оnеративцима из СУП Врање, само што ти контакти нису били свакодневни. На nосебно nитање навео је, да би неко постао оnеративни радник у Р ДБ па и одељења у ЈСО у коме је био, морао је имати бар вишу школу или факултет или да заврши курс у РДБ. Урађена је систематизација строга и са.свим прецизна и за сва радна места решења r10тnисује начелник, шеф службе, па T(i!{O и за место које је тада имао оnт. Маричић. ~.. Сведок Горан Радосављевић је у свом исказу навео да је у критично време, тј дана године био шеф одсека за nосебне јединице nолиције у СУП Београд. За овај догађај на Ибарској магистрали чуо је те вечери у разговору са једном комшиницом коју је срео а то је било у Београду, где је био цео тај дан. По његовом сећању он је службено и на задацим у том реону, у околини Врања, односно у целом крају јужне Србије те године био тек од средине децембра. И раније је ишао много пута на разне терене У то време је радио у Ресору јавне безбедности а ЈСО је nриnадала Ресору ДБ те му није nознато и не може да nотврди нити да негира да је можда неки део ЈСО критичном nриликом био на том терену. У том реону, када је отишао доле од децембра 1999.године сретао се са оnт. Маричићем али не би могао да каже тачне датуме када је то било. У тим nриликама је сретао и овде оптуженог Улемека и друге nрипаднике бивше ЈСО који су овде оптужени. Познато му је да је у тренутку расформирања ЈСО документација те јединице била nоnисана и заnиснички констатована и за то су били н(iдлежни МУП и УБПОК, где је та документација сада њему није nознато а ради се о документацији која је nронађена у Центру јединице у Кули као и у њиховим просторијама на Сењаку где је поnисано све што је nронађено. Не сећа се ко је био у саставу комисије која се овим бавила. Према томе, из исказа ове nеторице сведока не може се закључити да је критичном приликом, дана године опт. Маричић нити ко други од оптужених припадника ЈСО био ван Београда тј. на простору југа Србије а на

55 55 службеном задатку. Ни један од ових сведока не може са неопходном сигурношћу да боравак овог оптуженог, а и других веже управо за критични датум и искази сведока Крсмановића, Брацановића и Вељковића садрже само период краја те године као поуздан за боравак ЈСО или Прве борбене групе, што је за потребе овог поступка недовољно прецизно. Суд је нашао да је природно да ови сведоци не могу са сигурношћу да тврде за дан године, као и да неку личну документацију или белешке око овога не поседују. Примедбе на њихове исказе нису имали ни оптужени ни њихови браниоци. Напослетку, у вези са тим је МУП РС- Жандармерија известила суд дописом од год. под бр. 02/6 5 број 882/05 да не поседује податке које је суд тражио ( о Маричићевом алибију). МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за бор6у против организованог криминала, Одељење за борбу против организованог криминала, Одсек за сузбијање отмица, изнуда и уцена са елементима организованог криминала је на тражење суда је доставила извештај 03/ број 1648/06 од године према коме су утврдили да код њих не постоји одговарајућа евиденција, нити документација о боравку ЈСО, нити делова те Јединице у реону Врања дана године, као ни у периоду 15 дана пре и након... овог датума. Провере су извршили у Жандармерији која је преузела докум~нтацију расформиране ЈСО преко званичног доnиса, који су им писменим путем одговорили да не могу да пронађу ни један докуменат из тог периода. Суд налази да је на овај начин извршио своју дужност према чл. 17 Законика о кривичном поступку да истинито и потпуно утврдио чињенице које су од важности за доношење законите одлуке и да с једнаком пажњом испита и утврдити како чињенице које терете окривљеног тако и оне које му иду у корист, а у конкретном случају да је спровео све радње доказивања ради nровере тзв.алибија за који није нашао никакву потпору. Одговори које су суду у вези са овим доставили Жандармерија и МУП РС, Дирекција полиције, Управа криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, Одељење за борбу против организованог криминала, Одсек за сузбијање отмица, изнуда и уцена са елементима организованог криминала јесу уnадљиво штури, али и недвосмислени. Према чл. 407 ст.1 тач.3 ЗКП кривични поступак завршен правноснажном песудом се може поновити само у корист окривљеног и то ако се поднесу нови докази који сами за себе или у вези са ранијим доказима могу да доведу до ослобођења лица које је било осуђено. Признања која су опт. Ненад Илић и Ненад Бујошевић дали пред истражним судијом код свог nрвог саслушавања су се стога показала само делимично тачним, пошто је утврђено да је управо опт.ненад Илић возио сударни камион, а улога опт.ненада Бујошевића је била другачија него што ју је он у свом опозваном признању приказао.

56 56.. Око присуства Ненада Илића дана године на слави Св.Јевстатија у Крагујевцу изјашњавали су се његова тетка Тимотијевић Снежана и њен супруг Јован који ту славу слави, а у насељу Аеродром и они су навели да је Ненад Илић претходног дана, дошао у Крагујевац аутобусом, заједно са супругом, мајком и сином, Јован их је сачекао на аутобуској станици и они су у њиховој кући преноћили и цео дан сутра били на слави, опет преноћили и прекосутра од њиховог доласка у поподневним часовима, нег де предвече су отишли на станици а Јован их је отпратио и претпоставља да су отишли за Јагодину. Имали су и друге госте, рођаке, а комшије долазе други дан и њихова имена су навели. Јован је колач носио у цркву у насељу Аеродрум, који је у изградњи и мисли да се зове Св. Сава. Посебно је Јован Тимотијевић истакао да је он славски колач носио да се ломи управо у цркву Св.Сава те 1999.године а пре тога је то чинио у цркви у центру Крагујевца. Његов отац је Стеван Тимотијевић, који је био присутан на слави 1999.године, слава се води на њега, његово место је почасно а Јован све око тога ради. Његов отац слави Св.Јевстатија много раније од 2000.године године је славио у Страгарима, више не слави у Крагујевцу јер тамо има мање простора а у новој кући има боље услове. Сведок Драган Стевановић, ујак опт. Илић Ненада навео је да је био на поменутој слави године у Крагујевцу, тамо је дошао негде око 14 часова где је затекао оптуженог, са супругом и мајком, а ту му је био и син. Он је славе отишао негде око 22 часа а Ненад је остао после његовог одласка. Било јејош ту гостију, између 15 до 20. На дитање пуномоћника оштећених навео је да је за хапшење Илић Ненада сазнао преко радија и телевизије, није знао због чега је ухапшен нити је икоме причао да је Ненад Илић био на тој слави и није ништа коментарисао са лицима која су на слави били, за то чуо из новина није у то веровао. њих виђа једном годишње. Када је Сведок Мирослав Тошић је изјавио да му је Јован Тимотијевић шурак а Стеван Тимотијевић таст и да је на славу 1999.године дошао око 15,30 часова а оптужени Илић је био ту, са својом породицом и заједно су гледали дневник увече када је први пут чуо да се нешто десило на Ибарској магистрали. Тада је он био само на вечери и када је око 22 часа отишао са славе, Илић је у стану Тимотијевића остао. Био је и сутрадан на слави, али је дошао у касним вечерњим часовима и не сећа се да је тада у стану Јовановом био Илић. Не зна тачно када је сазнао да је Илић ухапшен у вези "Ибарске магистрале" а није коментарисао са никим у вези тога, зашто би то коментарисао, такав је човек и тако реагује, носи то у себи. Због навода у одбрани опт. Бујошевића како је и са ким провео године саслушавани су припадници бивwе ЈСО Ивковић Дејан, Вујошевић Миљан, Марјановић Јован, Николић Иван, Јосијевић Дејан, Ђуретић Горан, Тојага Жељко, Николић Дејан и Јанковић Горан и они су описа.r!и како су тога дана no договору прослављали рођендане Горана Ђуретића а и Дејана Ивковића, који су обојица рођени на ЗО.септембар, али су се договорили да то учине пошто је то био први слободан дан, када се није радило. Својим возилом БМВ је Дејан Ивковић отишао помиљана Вујошевића а потом до Бујошевићевог стана где су били негде

57 57 између 9 и 10 часова Марјановић Јована су узели у кола негде на Бановом или Петловом брду, а Ивана Николића са Бежаније. За то време је Дејан Јосијевић, возећи Волксваген Џету из стана у Београду, на Цераку узео Жељка Тојагу, а на аутобуској станици још двојицу колега и то Николић Дејана који је дошао из Ниша и Јанковић Горана који је из Врања и са возилима су се нашли негде око Батајнице и сви nродужили nут до Старе Пазове, г де су се задржали у неком кафићу. Потом су отишли у Нови Сад где су се нашли са Гораном Ђуретићем и наставили са nрославом негде у кафићима око Сnенса, до вечерњих сати те су отишли ка Кули, где су се исто задржали у неком кафићу, највероватније "Иnон" и онда у јединицу која им је била стационирана у Кули. Доласком у јединицу у Кули нису се ником nосебно јављали и за овакво провођење недеље нису им требале никакве посебне дозволе. У доnису од ЈСО који је потnисао командант п. nук. Душко Маричић број /2002 од године суд је обавештен да је датум рођења Дејана Ивковића године а Горана Ђуретића З.године, као и да за викенд одсуства нису nотребна писмена одобрења, с тим што је nовратак обавезан до nонедељка у 7 часова. Повратак радника јединице се не евидентира, осим радника који из оnравданих или неоnравданих разлога одсуствују са радног места. Податак о датуму рођења nоменуте двојице потврђен је и у доnису из кабинета Министра МУП од год. Мада су надлежни црквени органи nотврдили да је Стеван, отац Јована Тимотијевића, славар славе св. вм. Јевстатија, суд је нашао да је немогуће овим сведоцима nоклонити веру јер се њихови искази косе са јаким доказима да су и Илић Ненад и Бујошевић Ненад дана год. били на месту и на извршењу овог кривичног дела, те они највероватније говоре. о истој nри годи неке друге године, све са жељом да оnтуженима nомогну. Уочљиво је да су сведоци из бивше ЈСО били сагласни у својим исказима у толикој мери детаља да је и само по себи nобудило сумњу у њихову веродостојност, као сасвим неуобичајено да се толико сећају једног, иначе, не посебно карактеристичног дана. Суду је било неразумљиво како они, а nоготову рођаци Илића, нису ни на који начин реаговали сазнавши да се у nритвору налази неко за кога наводно знају да не може бити крив, и то више месеци, па буде и оптужени да се због тога никако не огласе. На главном nретресу је извршен и увид у пасоше и личне карте на име Савић Мирјане и Ракић Сандре и њихове деце те је оnт. Бујошевић истакао да је слика на пасошу на име "Сандра Ракић" слика њеrове суnруге и двоје мал. деце, Наташе и Николе а оnт. Илић да је фотографија на nасошу на име "Марија Савић", његове супруге као и његово двоје деце, Ксеније и Лазара. Од стране Народне банке Југославије - Завода за израду новчаница и кованог новца у Београду потврђено је у доnису од године да је путне исnраве број и , као и личне карте број СР и СР преузео овлашћени nредставник МУП РС, госnодин Миљковић Милорад дана односно године, истовремено са више хиљада комада nутних исправа и личних карата са нумерацијом у оквиру које су и бројеви напред наведених докумената.

58 58 О настанку ових докумената биће речи у делу V образложења. Суд налази да је заиста,необично што су оптужени за извршење кривичног дела употребили камион који је документована у њиховом поседу и то на врло прометном месту, а што је истакао опт. У ле мек у својој одбрани, те је уверење суда да је то последица чврстог, а како се показало неоснованог, поуздања да овим поводом озбиљне истраге неће ни бити и да се то неће разоткрити. Суд није утврдио како је дошло до тога да се регистарска таблица БГ нађе на камиону употребљеном за извршење овог кривичног дела али је нашао да то и није неопходно за доношење поузданог закључка у овој кривично правној ствари. У вези са примедбама Врховног суда Србије стављеним у решењу Кж. 1 30/06 од године, првостепени суд је, у смислу чл. 394 ст.3 ЗКП расправљајући сва спорна питања на која је указао другостепени суд у својој одлуци нашао утврђеним да је приликом извршења овог кривичног дела опт. Берчек опт. Илића по наиласку возила "Албанске мафије" обавестио телефоном ( несумњиво мобилним) а претходно опт. У лемек опт. Берчека телефоном јер то наводи опт. Маричић приликом саслушавања године. Том приликом опт. маричић је навео и да им је претходно Луковић (Улемек) рекао да ће "Албанска мафија" највероватније бити у три аутомобила али ће им он накнадно јавити телефонuм. Једини могући закључак суда из овога је да су оптужени критичном приликом комуницирали употребом мобилних телефона а ради утврђивања начина и могућности комуникације међу оптуженима приликом извршења кривичног дела суд је од стране "Мобтел Србија" дописом од године да се на питање могућности успостављања везе преко 0643 мреже између реона Београд- центар и реона Ћелије (општина Лајковац) као и реона Липовичке шуме и Ибарске магистрале не може одговорити са да или не јер треба имати на уму да је ниво сигнала стохастичка величина која се драстично мења у времену и зависи од услова пропагације. На терену може бити и одређених одступања од прорачуна да ли је одређена зона требало да буде покривена. Стога су суду достављене и мапе покривања је важе уз низ почетних услова и претпоставки. Ово је дописом од године допуњено упуством за тумачење колорисаних површина топографске мапе. Из истог разлога "Телеком Србија" је суду дана године доставио допис са извештајем да је Телеком увидом у стање мреже дана године утврдио да у реону места Ћелије није било могуће успоставити везу користећи мрежу МТС 064, осим са врхова околних брда где је било слабог сигнала који потиче од базне станице у Ваљеву. Слична ситуација је била и на делу Ибарске магистрале од Лајковца према Љигу. На делу Ибарске магистрале и околним местима од Мељака до Лазаревца скоро да уопште није било сигнала МТС 064, тако да је на том потезу било готово немогуће успоставити везу користећи њихову мрежу. У прилогу су достављене карте покривања дела Ибарске магистрале године

59 59 сигналом мобилне телефоније Србије. Ово је допуњено извештајем од године упутством за тумачење боја на раније приложеним картама у вези јачи не сип щ)'lа~ и објаш!i)~tt.ем м се ниво C_lo1Г'HClJia обел~жава. ~ дбмј~,lј,i-11-!ицама!_е што је нижа вредност то је сигнал слабији и битно је разликовати да ли је у питању део града са пословним зградама, стамбеним зградама или приградско насеље. Ниво сигнала је највећи на отвореним простору а свака препрека као што су кола и зидови објеката доприносе слабљењу сигнала. Из напред наведеног суд је извео закључак да се само овим путем не може и егзактно потврдити да ли се могао остварити контакт путем мобилних телефона међу оптуженима критичном приликом, нити побити наведени опис у признању осумњиченог маричића. Суд је имао у виду да многи сведоци у односу на то су казивали различито што ће у пресуди касније бити наведено у делу V образложења тако да је суд евентуално вештачење по овом питању сматрао сувишним и непотребним због изричитог Маричићевог исказа о употреби (мобилних) телефона. Такође је значајно приметити да су извештаји од "Мобтела" и ''Телекома" тражени пре подизања оптужнице против опт. маричића и других и спајања поступака, дакле пре сазнања суда о оваквој садржини његовог исказа. Напослетку, ни Врховни суд Србије у решењу Кж.i 30i06 није иэричито наложио да се изврши овакво вештачење. Није остало непримећено да је сведок Ненад Синобад изменио свој напред наведени исказ из истраге на главном претресу дана године када је навео да га је у.јануару 2001.године на кућни телефон поново звао опт. Бујошевић када су почела хапшења и рекао му да то што је било, било је у интересу Службе. На том претресу, пошто је опт. Бујошевић приговорио да је тачно да му је рекао какву изјаву треба да да и да је то у интересу Службе и да није тачно да га је звао телефоном да му наводно да налог да извезе "Мерцедес" из Липовице и одвезе у Институт за безбедност на Бањици, сведок Синобад је опет променио свој исказ и рекао да је тачно да га Бујошевић није звао телефоном да извезе овај камион, само га је једанпут звао телефоном на кућну адресу и то на неколико дана пре него што је ухапшен. Тај камион он није одвезао до Института. Напослетку је додао да би овакву изјаву дао и данас, на захтев старешине ако му каже да је у интересу Службе. На истом главном претресу, дана године сведок Недељко Галовић је изјавио да јесте разговарао са Лазаром Ковачевићем после догађаја, али сада не може да тврди шта је све са њим разговарао. Чињеница је да је после коментарисао догађај са колегама и не зна шта је од тога истина. Сведок Будимир Милорад је у свом исказу, саслушаван од стране истражног судије дана године навео да је у време критичног догађаја радио у другој управи РДБ. Познавао је Недељка Галовића од раније и срели су се приватно 20-ак дана после критичног догађаја када је Галовић био на боловању и у то време ТВ, новине и уопште средства информисања су брујала о критичном догађају те су њих двојица причали t> ситуацији у њиховој Служби, али уопштено при чему су дошли до заједничког закључка да су у Служби узнемирени, потиштени. О овоме је посебно

60 60 упитан на гл. претресу дана те је рекао да је то био такав догађај да су сви били у таквом стању, не само на њиховом послу, него например и у његовој кући и шире. Сведок Ивекић је на главном претресу дана год. изјавио да су на оном камиону биле цивилне таблице, а пошто му је предочено да је раније рекао да су биле плаве прокоментарисао је овако: "Ја се такве изјаве не сећам, може ту да стоји шта год било и да ставите како ви хоћете." Код ових сведока је било приметно ретирирање током поступка и релативизовање њихових сасвим децидираних изјава датих у истрази, карактеристично за дуготрајне процесе, чиме њихови први искази нису доведени у питање. Сведок Александар Никић је у свом исказу код истражног судије дана године навео да је 1999.године био на месту руководиоца Центра -базе у Липовици, задужен за организацију живота и рада у Центру. Ту је постављен за руководиоца средином 1995.године. Претпостављени му је био помоћник за логистику а то је био господин Крсмановић који је радио у главном центру у Кули. За критични догађај године сазнао је из средстава јавног информисања. Видео је слике камиона, постојале су неке сличности тог камиона са камионом који су имали у бази у Липовици, али он ни у сну није то повезивао са критичним догађајем. Наиме, тај камион са 4 осовине појавио се у њиховој бази негде 1999.године и био је после коришћен за превоз опреме и материјалних средстава итд., како у Кули тако и у Липовици. Колико он зна, тај камион је од како је код њих бт>--једне-<:;rецнфичне - енг11еско-зелене боје. У принципу за сваки излазак возила морала је да постоји нека форма путног налога, који су стајали у сваком возилу, некада је он парафирао путне налоге али то није било неопходно јер је за излазак возила било довољно да путни налог потпише дежурни диспечер. У кругу базе нису изводили вулканизерске радове нити неко веће фарбање возила јер такву опрему нису имали. За вулканизерске радове били су упућени у један оближњи објекат - радионицу која је у близини мотела "Шарић". Контролу возила су били дужни да врше сами возачи, као и диспечер. За одлазак до вулканизера није било потребно издавати путни налог јер је то кратка релација, испод једног килиметра. Међутим, он никада није дао никакво усмено одобрење да без путног налога возило може да се одвезе из њихове базе до Института за безбедност на Бањици и није му познато да је овај "Мерцедес" тамо одвожен непосредно пре критичног догађаја. Никада по његовом налогу, ни усменом ни писменом, Лазар Ковачевић није фарбао никакво возило. Он чак и није надређени Ковачевићу да би му такву наредбу издао јер није старешина вазном парку. Синобад Ненаду никада није дао одобрење нити га је овај питао да без путног налога одвезе неко возило ван базе, конкретно до Института за безбедност на Бањици. Свако возило унутра има кључ у контакт брави, ради евентуалне брзе евакуације у случају пожара и слично, а искрено говорећи, возачи су често и излазили и враћали се на основу тих путних налога без неке веће контроле. Зна да су после критичног догађаја долазили истражни судија, јавни тужилац и још нека лица ради прегледа камиона који се налазио код њих у бази.

61 61 Мисли да Луковић, старешина јединице није присуствовао свему-томе, само им је јављено телефоном да ће доћи та службена лица и да се возило извезе из базе. Пошто је камион извезен испред - ван базе он из Центра није излазио када је све то рађено нити га је ико позвао да присуствује прегледу камиона, а ко је тамо био када је тај камион прегледан не зна. На главном претресу дана године на питање тужиоца да му се предочи исказ Лазара Ковачевића да га је он замолио да офарба "Мерцедес" објаснио је да је после бомбардовања у центру у Липовици било много послова, сви су се трудили да ураде што више и да се докажу и он није рекао Лазару Ковачевићу да офарба тај камион, вероватно је овај то сам учинио. На главном претресу дана године потврдио да књига евиденције изгледа као фотокопије неколико листова које се налазе у списима овог кривичног предмета те је потврдио да је дана године а под редним бројем 1835 возилом "Мерцедес" БГ-2П-107 ушао у базу у 08,20 а из ње изишао у 14,20 и да се ради о возилу са којим је био задужен и који је користио да повремено долази и одлази на посао. На поновљена питање да ли је Лазару Ковачевићу тражио да фарба некакав камион рекао је да је Ковачевић један одличан мајстор и да је, што је видео, способан да много тога уради на возилу и да је у њега имао поверење а трудио се и да га заштити од разних стрелица које су њему биле упућиване. Да ли је истина то што он говори да је он због њега, без обзира да ли је то било молби или по заповести, неки камион фарбао, то може сам Ковачевић да каже. Није му познато да ли је неко био лично задужен управо са тим "Мерцедесом" кипером, а иначе није у бази било такво правило да је са сваким возилом морао неко да буде лично задужен и за њега одговоран. На питање суда да ли је могао Ненаду Синобаду или неком другом возачу да нареди да неким возилом вожњу изведу одговорио је да нема потребе да се на пример шеф возног парка или тако неко о томе обавештава и за то пита уколико је само премештање возила нег де у оквиру базе и до оближње бензинске пумпе, али ако је то мало даље, ван круга базе био је потребан путни налог који није морао он да издаје, а што се тиче Ненада Синобада он је једно време био не само возач, већ и диспечер. Суд није прихватио исказ овог сведока, посебно у делу у коме тврди да он није замолио или тражио од Лазара Ковачевића да фарба предметни камион, казивање овог сведока о томе било је изразито неубедљиво, а из овог записника је очигледно да је, када се о томе изјашњавао на директна питања избегавао је јасне и директне одговоре. Одлучујући о висини казне коју треба применити на оптужене због извршеног кривичног дела, суд је ценио све законом предвиђене околности из чл. 41 ОКЗ које могу бити од утицаја, те је нашао да је отежавајућа околност пре свега тежина крив. дела са последицамаусмрћења четири лица и повређивањем једног, а што је трајно обележило српску политичку сцену и утицало на ток историје на најгори начин и крајње неповољно се одразило на стање духа сваког нашег грађанина. У поређењу са тиме значај олакшавајућих околности код ових оптужених у виду неосуђиваности или породичне ситуације, будући да свако од њих има најмање једно малолетна дете, је сразмерно мали. Како кривично право захтева да се казне сваком оптуженом индивидуализују и одмере у складу са његовом личношћу и

62 62 приликама као и извршеним радњама кривичног дела а што је као примедба садржано у решењу Врховног суда Србије Кж. 1 30/06 опт. Улемек је осуђен на казну затвора у трајању од 15 година јер је неоспорни вођа припадника ЈСО и иначе, и у инкриминисаном подухвату. Међу осталим оптуженима посебно је место опт. Илић Ненада као непосредног извршиоца тако да је његов допринос извршењу кривичног дела већи од доприноса остала четири оптужена припадника ЈСО тако да је њему казна затвора одмерена у трајању од 15 година. Индивидуализацију казни за оптужене Маричића, Берчека, Бујошевића и Миливојевића је међусобно скоро немогуће спровести с обзиром да је њихов допринос извршеном кривичном делу подједнак и огледа се у преношењу информација, транспорту, дакле подршци а међу њима лично нема битних разлика у личним својствима тако да је сваком од њих понаособ одмерена казна затвора у трајању од по 14 година. Није занемарено да су ових шест оптужених били припадници борбених снага државе Србије те су у том својству несумњиво и ризиковали свој живот за опште добро, али то је био саставни део посла којим су се бавили и који. су изабрали а чија је сврха била да чувају јавни ред и мир, законитост и уставност итд., а не вршење убистава те је ова околност истовремено за њих и олакшавајућа и отежавајућа, посматрано из различитих аспеката. Чињеница је да се опт. Бујошевић налази више од две године дуже у притвору од опт. Маричића, Берчека и Миливојевића, но судска пракса у вези са тиме није заузимала став да то треба да се одрази на казну затвора у коју се притвор урачунава. Према чл.50 КЗ СРЈ опт. Ненаду Илићу и Ненаду Бујошевићу се у изречене 1<азне затвора урачунава време које су провели у притвору по овом кривичном поступку и то од године па надаље. У конкретном случају максимална казна је затвор у трајању од петнаест година. Ово стога што је од дана извршења дела, год., до момента пресуђивања било више измена кривичног законодавства, које се код нас састојало од Кривичног закона СРЈ (касније Основног КЗ) и републичког тј. КЗ РС. Однос међу њима је био такав да КЗ СР Ј прописује основне појмове кривичног права, па и врсту санкција и њихов могући распон, док КЗ РС прописује конкретне санкције за одређена кривична дела., у већ датим, општи м оквирима из основног закона. Још је старије и јаче правило законодавства да нижи (на правној лествици) закон не може бити супротан вишем, што је овде био КЗ СРЈ, односно ОКЗ. Када је, изменама КЗ СРЈ од 9. новембра год. (Службени лист СРЈ 61/01) смртна казна "брисана" из члана 34. који предвиђа врсте казни, за кривично дело убиства из чл. 47. ст.2 т.6. КЗ РС преостала је само казна затвора најмање 10 година, тј. највише 15 година по основној одредби из чл. 38. КЗ СРЈ. Казна затвором од 20 година се није могла изрећи, јер је она везана за постојање смртне казне. КЗ РС је измењен 1. марта 2002 (Службени гласник РС 10/02) тако што је смртна казна замењена затвором од 40 година и казна од 40 година затвора се може применити само за крив. Дела почињена после ступања на снагу те измене у марту 2002, а не и пре, јер чл. 4 ст. 2. КЗ СРЈ (ОКЗ) гласи: "Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више nута, примениће се закон који је блажи за учиниоца." Дакле, како је

63 63 трајање овог кривичног поступка захватило и период од до год., извршиоцима овог кривичног дела се не могу изрећи дуже казне затвора од 15 година, како је већ и било једном одлучено, у првој пресуди у овом предмету од године. То што је такође изменама КЗ СРЈ од год. прописано да се занајтежа кривична дела може прописати и казна затвора од 40 година, нема конкретног значаја. Ово је одредба општег типа, одређивање могуће санкције, овлашћење за доносиоце КЗ РС да и ово уврсте у закон, што је и учињено, али доцније, уз временски размак који је са собом вукао ову пос."'едицу у овом предмету. Како је дошло до ове дискрепанције, за суд није битно. 1 Такође је неприменљива одредба Измена КЗ СРЈ од год. (СГ РС 39/03) која гласи: "Ако је у време извршења кривичног дела за то кривично дело била прописана смртна казна, учиниоцу кривичног дела може се изрећи казна затвора од 40 година." што је предвиђено као став З већ наведеног члана 4 КЗ СРЈ. Ова нова одредба је у супротности са ставом 2. истог члана, који управо то не дозвољава - ретроактивну примену строжег кривичног закона, а и са међународним прописима. Очигледно је да у супротности је и само доношење овакве неодрживе одредбе индиректно показује да је постојао наведени период са максимум 15 година затвора, иначе би оваква одредба била сувишнаи не била ни доношена, али се то није мог ло "исправити" уназад. Посебно се ретроактивна примена строжег кривичног закона коси са основним начелом правне државе, а то је правна сигурност и извесност. Измена материјалног кривичног права наступила године, пре доношења ове пресуде није утицала на ово питање јер нови Кривични законик који је тада ступио на снагу за кривично дело тешког убиства из чл. 114 тач.9 прописује да ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или убиству из самилости казниће се затвором најмање 1 О година или затвором од 30 до 40 година тако да је нови Кривични законик за ово кривично дело блажи од Кривичног закона Републике Србије након измена од 01.марта 2002.године како је напред наведено, али не и од одредбе која је у конкретном случају примењена. У свом решењу Кж.l 30/06 којим је укинута пресуда Окружног суда у Београду К.894/ОЗ од године, Врховни суд Србије није изнео другачији став по овом питању, мада је поводом тога што су свој шесторици припадника ЈСО изречене једнаке затворске казне у трајању од по 15. година ожалбеном пресудом, наложио првостепеном суду да након овог главног претреса сасвим одређено изврши индивидуализацију казни.

64 64 Окружни суд у Панчеву је у својој пресуди К.56/03 огласио кривим опт. Драгомира Величковића због кривичног дела убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС у вези чл. 19 КЗ СРЈ и осудио га на казну затвора у трајању од 40 година, и ова пресуда је потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж.l 1569/04 од године, а по жалби на ову другостепену пресуду иста је преиначена пресудом Врховног суда Kж.lll 1/05 од године тако што је ово лице осуђено на казну затвора у трајању од 15 година. 11 и 111 Оптужени Радомир Марковић је у своју одбрану навео да је године око 11,ОО часова са супругом и дететом пошао на њихов сплав где су дошли око 11,30 часова и по краћем боравку на свом сплаву прешао на сплав пријатеља Владице Жарића док му се у једном тренутку није на мобилни телефон јавио Милан Радоњић, то је било негде око 12,00 часова, који му је рекао да има хитну информацију, службену да му са општи и Пошто је важила забрана службене комуникације преко мобилних телефона оптужени му је рекао да ће му се јавити из свог стана у његову канцеларију, одакле је Радоњић звао. Отишао је својој кући, без жене и детета и јавио се Радоњићу «специјалом,. те му је овај рекао да је дошло до несреће на Ибарској магистрали и да је један камион ударио у колону возила у којој се налазио Вук Драшковић и у том тренутку није знао да ли је неко повређен. Оптужени Марковић је тражио од њега да од Дежурне службе сазна детаље о овоме те да му јави. Након тога са истом информацијом звао га је Бранко Ђурић те му је оптужени рекао да је то већ сазнао и Ђурић му је рекао да иде на место удеса и да управо чека возача да га тамо одвезе те му је оптужени Марковић рекао да контактира са Радоњићем око овога и да дођу у његову канцеларију да му то реферишу те се упутио у своју канцеларију и чекао их је сат до два. Када су дошли саопштили су му да је погинуо том приликом Веселин Бошковић, а такође и радници обезбеђења Вука Драшковића који су били у «БМВ-у" и где је пронађена једна таблица за коју тада нису знали чија је, а Ђурић је преко радио везе обавештен да се ради о бројевима на посебној евиденцији. Због овог догађаја позвао је ресорног министра Влајка Стоиљковића и сазнао да је и он већ обавештен, а после је звао и Слободана Милошевића који му је рекао да је то сазнао од Влајка Стоиљковића. Око те таблице сазнао је да је пре више година, давно пре него што је он дошао на чело Ресора, припадала Служби безбедности и да је била на возилу «Застава 101», те да је таблица одјављена као изгубљена и да није регистрована на друго возило. Како је било могуће да је Служба безбедности неко возило некоме дала на услугу, па и таблице, није даље о томе размишљао. Два до три дана након тога Бранко Ђурић му је рекао да су његови инспектори разговарали са једним мајстором око камиона и који се сетио да је поправљао такав камион и да се исти налази у Липовачкој шуми где је стационирана ЈСО. Како је сазнао да је то кипер са четири осовине звао је <<Легију» и питао га да ли Јединица има такво возило и пошто је он проверио, потврдио је да такво возило постоји у тој Јединици. Бранко Ђурић га је обавестио да

65 65 ће наредног дана послати екипу да погледа тај камион, што је оптужени дозволио и наложио «Легији» да он ту присуствује и наредном приликом на колегијуму Бранко Ђурић га је обавестио да је то и обављено. Од Драгише ДинИћа, задуженог за безбедност саобраћаја, тражио је проверу за бројеве ове таблице која је пронађена те га је он обавестио да су он, Видан Мијаиловић и Бранка Илић по регистру видели да је постојала регистрација са тим таблицама али да је одјављена и да после тога под тим бројем није ни једно друго возило регистровано. Динић му је том приликом донео и једну књигу коју оптужени није ни гледао, с обзиром на оно што му је Динић био рекао па се њихов разговор на томе и завршио, Динић је књигу одмах вратио. После тога једном приликом звао га је Бранко Ђурић и саопшти му да треба да онај мајстор вулканизер види ово возило у Липовици а у присуству Јавног тужиоца и истражног судије и оптужени је то дозволио, а опет је задужио «Легију да присуствује томе онога дана када се Ђурић о том увиђају договорио са истражним судијом. После тога је видео фотодокументацију која је урађена том приликом а упознат је и да овај мајстор на овом возилу видео и препознао нека оштећења на једном блатобрану, неку налепницу у кабини возила и гу му коју је ставио на возило, чини му се по вентилима и да је то возило које је он поправљао више пута, а посебно пар дана пред догађаја на Ибарској магистрали. Напослетку је наложио Милану Радоњићу да сва сазнања која има о томе пренесе Управи за сузбијање криминалитета у чију је надлежност према свему овоме то спадало. Истакао је да је оптуженог Бујошевића први пут у животу видео приликом суочења које је спровео истражни судија, а оптуженог Илића први пут на првом суђењу тј. на првом главном претресу.лосле његовог притварања, око месец дана касније, дошао му је у nосету Зоран Стијовић и nитао га да ли хоће са њим да разговара око питања која се тичу Ресора, те су имали око десетак разговора око сат до два трајања, те га је он питао да ли би разговарао са Зораном Мијатовићем и оптужени није имао ништа против тога и са Мијатовићем је такође разговарао више пута. Једном приликом га је Мијатовић извео из Окружног затвора и оптужени најпре није знао ради чега. Возио их је шеф кабинета тадашњег начелника Петровића чији је Мијатовић био заменик те су отишли у њихов објекат, тзв. «Вилу.., пошто је предвиђена за смештај страних делегација и сазнао је да ће бити разговор са министром Душаном Михајловићем који је дошао после извесног времена тако да су у првом делу разговора_ учествовали он, Михајловић, Петровић и Мијатовић и како је Михајловић желео да му оптужени пренесе своја сазнања о криминалу у земљи, он је то и учинио, а имао је пуно тога да му каже, јер је 30 година то радио. После вечере, Душан Михајловић је хтео да наставе разговор те му је отворено изнео да хоће и да очекује да оптужени Марковић оптужи Слободана Милошевића за многа кривична дела, а за узврат да буде материјално обезбеђен до краја живота и у некој безбедној страној земљи, по сопственом избору. Оптужени то није хтео да прихвати, јер му Слободан Милошевић никада ништа није наредио што се односи на кривично дело, а поготово у односу на оне ствари о којима је Михајловић говорио. Михајловић му је тада предочио да је иначе у незавидној ситуацији што је и самом оптуженом било јасно. Истакао је да је после догађаја на Ибарској магистрали сам нудио да Служба обезбеђује Вука Драшковића. Служба је мог ла то обезбеђење да даје на тајни начин и контраобавештајног типа, међутим Вук Драшковић је тражио да његово обезбеђење буде на начин и у рангу председника државе, што по прописима

66 66 службе није могао да учини, тако да никакав договор о томе није постигнут. На посебна питања је одговорио да је од Драги ше Динића први пут сазнао да је таблица припадала Служби безбедности па да је одјављена и да није поново ни једно возило под тим бројем регистровано, а са Виданом Мијаиловићем се није никада чуо. Разлог што је «Легији» оба пута наложио да буде присутан када инспектор или истражни судија, јавни тужилац и поменути вулканизер оду да виде возило је у прописима који предвиђају да старешина јединице присуствује тим задацима који се јединице тичу. Он лично није доносио одлуке о прислушкивању телефона Вука Драшковића, нити постављању осматрачких центара у близини куће и седишта странке Вука Драшковића. Мере праћења се примењују према захтеву оперативних радника а начелник ЦРДБ даје одобрење да се те радње обаве и о праћењу се извештавају ресорни руководиоци. Процедура која иде до начелника Службе безбедности, затим до министра и до председника Врховног суда Србије се увек поштовала. Зна да се неки телефон Драшковића прислушкивао, али не зна да ли мобилни. Знао је да су у стану Вука Драшковића били монтирани прислушни уређаји, а није знао да су монтирани такви уређаји постављени у седишту странке. Повремено је знао да се Вук Драшковић прати, јер према прописима начелник Ресора ДБ не одобрава праћење лица, већ начелник Центра РДБ а на предлог оперативних радника где се то на том нивоу завршава. Кроз информације које је свакодневно добијао, било је повремено таквих информација које очигледно указују на то да је Вук Драшковић праћен. Свакако да начелник РДБ може да нареди nраћење неког одређеног лица нпр. по сазнањима из других извора, да за тим пщ:тоји потреба, те то такође иде преко Центра РДБ нпр. београдског јер по Центрима постоје таква оперативна одељења. Није тражио од Драгише Динића да доноси регистар возила већ је он то сам понео са собом те оптужени Марковић није имао никаквог разлога да ту књигу задржава код себе или уништава листове, јер тај податак је цела служба знала и то је ишло у прилог служби, јер је констатовано да је та таблица изгубљена. Динић није донео никакав досије у вези те таблице. Постојала је општа информација о одласку Вука Драшковића на Равну Гору али оптужени Марковић није имао информацију о његовом праћењу тамо. Тек након саобраћајне незгоде Милан. Радоњић га је {)бааестис-да су и људи из Одељења За пратњу били тог дана укључени, а у све ово били су укључени и Центри РДБ ван Београда. По измени оптужнице од године оптужени Марковић је такође негирао оптужбу и навео да није тачно да је он сачинио план о лишењу живота оштећеног и да за то није имао никаквих мотива. Начело хијерархије и субординације постоји али у оквиру закону и његова овлашћења као начелника Р ДБ у то време су била тиме строго лимитирана, није имао овлашћења да наређује било коме да врши неко кривично дело нити је ико био обавезан да такву врсту наређења изврши. Није никакве нове мере налагао да се спроводе према оштећеном Вуку Драшковићу, а уопштено говорећи такве мере он и не налаже већ евентуално одобрава. Са његове стране у односу на оштећеног Драшковића никакве нове посебне мере нису одобраване. Никакве нове мере у периоду лета 1999.године и касније нису према Вуку Драшковићу предузимане које нису биле предузимане и у току претходних десет година а верује и тврди да заиста и није било нових мера у

67 67 том периоду. Не зна да ли је у оваквом обиму и интензитету вршено праћење Вука Драшковића када би раније ишао на Равну гору а од стране Трећег, Седмог и Деветог одељења. По његовом искуству пре него што је приступио РДБ, одређено лице се по потреби прати и од једне до друге границе, дуж читаве земље, уз претходно обавештавање подручних органа МУП да се пидруже те сматра логичним да и радници ЦР ДБ Београд могу наставити да врше праћење и ван територије Београда. У овом случају није се знао правац кретања лица које се прати, са ким ће бити у друштву и логично му је да је тада ангажовано можда и два пута више радника него уобичајено, те је било могуће да се објект праћења креће Ибарском магистралом али и Обреновачким путем. Уколико се у току праћења не може ступити у везу са Центром како је овде утврђено да је био случај, обавезно на терен иде и руководилац одељења. О овоме је накнадно ифнромисан да је Вук Драшковић на Равној гори требало да оствари неке контакте, није упознат са киме. Колико ће људи екипа учествовати у праћењу, као и на који начин ће се то вршити је све на процени начелника одељења за праћење јер се праћење ставља њему у задатак и он за праћење не добија такву наредбу којом му се одређује колико ће људи да ангажује, могуће је у току праћења да нека екипа буде откривена те ју је потребно заменитw; може се врwити ~тз-в--:nара~~елно; унакрсно ПраnеЊе ~ti.ifaфefнcг и. од~ свега тога зависи број радника који у томе учествује. О томе да ће оштећени дана године ићи на Равну Гору није био од Радоњића унапред обавештен и то се није знало све до тог дана. О активностима припадника Трећег, Седмог и Деветог одељења ЦРДБ Београд на праћењу Вука Драшковића пре критичног догађаја, на сам дан као и након тога није био обавештаван нити је предвиђено да он то буде у току неке акције, већ као и иначе, само о битним активностима и то кроз дневне извештаје, о активностима у претходна 24 часа а пошто би ти дневни извештаји прошли и обраду аналитике и такве извештаје добијали су и његови помоћници а извештаји су ишли и ван Ресора, министру унтурашњих nослова, председнику владе, председнику државе. Извештаји из управа никада директно нису ишли њему, сваки је морао имати бар два потписа и један параф јер морају проћи одређени филтер или контролу управо по линији функционисања у Ресору, да се не би десило да прима на стотине страница разних извештаја од било кога од служби која је имала више хиљада људи ко би мислио да са нечим треба одмах да га упозна. Он није лично обавештавао опт. Бранка Ђурића ни о чему у вези са критичним догађајем. Познато му је да је опт. Ђурић био непосредно на месту догађаја и да је од оптуженог Мијаиловића као претпостављеног могао увек да буде обавештен а опт.. Радоњића је задужио да о свему што Р ДБ сазна у вези са овим пренесе Бранку Ђурићу. Оптуженог У лемека није поставио на место команданта ЈСО, јер је он то већ био када је оптужени Марковић постао начелник РДБ. Све до догађаја у области Прешева, Бујановца и Медвеђе, после године, са У лемеком је имао контакте само на колегијуми ма који би се тицали стања у његовој Јединици. Није у својој канцеларији чекао на исход догађаја на Ибарској магистрали нити је ту заједно са њим био Радоњић већ се он са Радоњићем и Ђурићем састао касније, у току тог дана, што сматра да је била његова обавеза као начелника РДБ да о томе буде обавештен и да обавести и своје претпостављене, очекујући због природе овог догађаја да ће за такве информације бити питан од стране председника државе и из тог разлога је и хтео да чује шта је опт. Ђурић у том

68 68 тренутку видео на терену јер је Ђурић био присутан у време увиђаја. Све до овог суђења није имао никаквог сазнања да подаци са којима је био упознат у вези са камионом нису тачни. Да је знао тако нешто свакако не би чекао да прође време, него би то процесуирао. Што се тиче кривичног дела фалсификовање службене исправе он од оптуженог Драгише Динића није тражио да му донесе тачно одређени регистар специјалне евиденције, како то Динић каже, већ да провери ко је власник возила са бројем пронађене таблице и такође да утврди како "специјална евиденција" функционише. Пре овога није никада имао никаквог контакта са проблематиком уписивања података у регистре возила, такве књиге није никада видео нити знао на који начин и где се који податак уписује те није знао у тој књизи да ли се налази онај податак који са свим тим има везе и веровао је генералу Динићу да је то тако. Динићу се обратио управо из разлога што је Динић био руководилац у Управи саобраћајне полиције и то у Ресору јавне безбедности, а није му надређен већ су обојица били надређени министру унутрашњих послова. Ту «Књижурину.. коју је Динић донео није отварао нити је из ње ишта поцепао ни уништио нити дао налог за цепање листова икоме другоме. Једини циљ му је био да сачува Службу~ када је кренула интензивна кампања. Његовим речима: "Искрено, и мени није стало да се објављује како је таблица нађена у том возилу раније припадала возилу РДБ. То ми је био једини мотив када сам рекао Динићу да се ГСУП на питање да ли да напише да се ни једно возило не води, рекао, односно питао "да ли се води", па пошто је рекао да се не води, рекао сам му да тако и напише. Ника~ва моја намера ту није постојала да се нешто скрива". Није сугерисао Драги ши Динићу~.никакве одговоре да даје Управи крим.полиције а са Мијаиловићем о томе није ни разговарао. Разлог његовог интересовања за тај регистрациони број био је да види одакле та регистрациона таблица у возилу "БМВ" које је учествовала у судару јер у то време није постојала информација да та таблица потиче из камиона који је у то возило ударио. Пошто је утврђено да су увид у ту књигу - регистар поред Видана Мијаиловића имали укупно још седам људи а да су накнадно са тим били упознати и оп т. Бранко Ђурић, касније и Динић било би бесмислено да он учини оно што му је стављено на терет а од свих њих једино њему уопште није одговарало да те странице буду исцепане. Оптужени Радомир Марковић је у својој одбрани такође изнео да од Михаља Кертеса сигурно није тражио никакав камион, нити тачно одређено возило тј.мерцедес типа 3535 са четири осовине, уосталом ваљда би био и некакав записник о томе. Да ли је неко тражио у његово име, то не зна. Кертес је изфинансирао и Кулу и ЈСО и давао им је и опрему до које дође и слично. Са Јовицом Станишићем био је јако близак јер су обојица из Бачке Паланке. Нелогично је да некакав камион буде на Институту где је паркинг само за путничка возила. Подвукао је да је имао податак када је обављен увиђај од стране истражног судије из Лазаревца коме су присуствовали и радници ЈБ као и "Легија" и који су га обавестили да је једно лице вршило поправку камиона који је припадао Р ДБ те је након тога затражио од СУЦ да му доставе извештај о власништву тог камиона, који је достављен и прослеђен начелнику Трећег одељења УЗСК, тако да он није имао потребу да тражи накнадно документе. Оптужени Кертес је на главном претресу

69 69 изричито тврдио да овакво возило он од њега није тражио а Кертес је пре него што је nостао оnтужени у овом поступку д~вао многе изјаве које делимично нису биле тачне, да би олакшао свој положај, никако не желећи ~оде у nритвор и nомињао је да је на њега вршен притисак, али он није изјавио онако како им то оnтужница ставља на терет. Оптужени Михаљ Кертес је у својој одбрани nред истражним судијом изјавио да је у току 66 месеци са царине додељено возила МУП-у и војсци, а још толико возила разним другим државним установама. За сва та возила nостоји уредна документација. У вези ова два предметна камиона, и за њих nостоји уредна документација, то је био редован посао и ништа у вези њих није било nосебно. Њему се ставља на терет да је он nрецртао nодатак у књизи у којој се води евиденција устуnљених возила, а он је књигу са подацима о том камиону видео тек у МУП-у. Иначе у оквиру Савезне уnраве царина су nостојале најмање четири самосталне службе, чији је ~атак био уnраво да воде уредну документацију о свим возилима. Док је био директор Царине, није знао ни где се те књиге налазе, ни како изгледа ју, nошто му је обавеза била да брине о законитости и уставности рада Царине, а технички део посла су обављале стручне службе. Знао је да је комnјутерски рађена сва документација о возилима, nочев од њиховог одузимања са граница, na до предаје корисницима. Није ни могао да nрецрта било какав nодатак како му се ставља на терет, јер он једноставно уоnште није водио те књиге. Могуће је да је године nредметни камион додељен МУП-у, али тај nодатак је nрви nут видео у СУП-у к~ су инсnектори са њим у вези овог обављали информативни разговор. Стално је исnитиван о додели возила, и то два возила nод одређеним деловодним бројевима, а стварно је немогуће да зна nод тим бројевима коме су возила додељена, док nретходно не nогледа документацију. Ако је неко возило тражено и nише да је дато кориснику, онда је то возило и дато. Њему је на главном nретресу била предочена документација у вези nредметна два камиона, види се да је документација комnлетна и обимна и ако је неко возило дато МУП-у онда је то и учињено, а уколико је у тој документацији нешто nрецртано, он и радници Царине са тим немају везе. На свој документацији се налази његов факсимил, а не његов nотnис, а ово се односи на решења о додели возила, не само за ова два, већ и остала. Стављено му је на терет и да је наnисао да је године наведени камион устуnљен ЕПС-у, nовршински коn Белаћевац. Он то уоnште не ради, нити је такво наређење икада издавао. У оквиру СУЦ nостојала је и њихова nолиција, унутрашња, чији је начелник био Петар Рајић. Начелник за имовину је био Рајда Јосиn, и они су једног дана дошли код њега да га уnознају да је камион који је nрвобитно додељен МУП-у у ствари уступљен ЕПС-у, у вези чега је било nотребно сачинити ново решење. То је и нормално, јер је уnраво он инсистирао да сваког тренутка мора да се зна г де је које средство дато на коришћење. Према томе, није ништа наредио, ни конкретно знао за тај камион. Више nута су га питали ког дана се то догодило, да ли пре или nосле догађаја на Ибарској магистрали и он то наnамет није знао, већ види заглавље решења, па у глави врши реконструкцију да Ли је то било пре или после. Сва nитања у nолицији су уnраво наводила на то да оnредели да ли је то било npe или nосле овог догађаја. Ставља му се на терет и да је на заnиснику о nријему возила фалсификовао nотnис

70 70 «Продановић д..., а потом је потписао сагласност. Како је већ рекао, он је потписао сагласност и за доделу око возила, међутим то је увек чинио после сачињавања решења, која су сачињавале стручне службе, и тек на основу тих решења је могао давати било коју сагласност. И у овом конкретном случају за тај камион није ништа посебно потписивао, то је био редован поступак као и за друга возила. Неистина је да је он фалсификовао тај потпис, а тврди и да нико са Царина тако нешто није учинио. Што се тиче другог камиона, логично је да је морала да постоји комплетна документација коју не сачињава он, већ стручне службе, које су и у вези тог камиона то учиниле. Не прикрива се кривично дело сачињавањем комплетне документације, а он сам није никада ништа прикрио. Сада је свестан да је све то била замка која се плела око њега, он је 4 или 5 пута испитиван као сведок, морао је да се закуне да говори истину, што је и чинио. Доделом средства корисницима престаје свака активност Царине у вези тог средства, а према документацији Царине, увек су знали код ког државног или друштвеног корисника се средство налази. Да ли је неки од ова два камиона учествовао на критичном догађају на Ибарској магистрали, он то не зна. За време док је био директор СУЦ одржавао је службени контакт са одговорним лицима из МУП, па тако и са Радетом Марковићем. СУЦ је био у обавези да за МУП као и остале органе обезбеђује средства, и то не само моторна, већ и новчана. Раде Марковић је конкретно врло често тражио возила, и то свих врста, као и остала средства којима је Царина располагала. Ти његови захтеви су били скоро свакодневни: Боље су они из ДБ и МУП знали која возила они имају на Царини, него Царина сама и наравно да су тражили--.возила, и камионе и аутобусе и путничка вози-ла којима се и данас возе. Конкретно не може да се сети да ли Раде марковић инсистирао на неком камиону марке.. мерцедес.., а касније када је у МУП-у давао изјаве и погледао датуме из заглавља решења, схватио је да у ствари инспектори МУП све време га наводе на овај догађај. Никада му нико није рекао нити тражио било које возило да би се са њим извршило кривично дело или да би се нешто прикрило, што важи и за ове к~ми.9н_~_":м~рц~дес:~ _ Ис~<_аз fведока Рајде Јосигщ _пре.ц 11~TRa>t<.tti1.М..Cyдиjoм му је предочен, те је изјавио да је Петар Рајић формацијски био између њега и Рајде, а то што је од њега тражено није ништа посебно, врло често се дешавало да возила морају да се оспособе и предају корисницима, с тим што је важио принцип да посао који је започет за време тог истог дана мора и да се заврши, тако да је сасвим могуће да је то возило оспособљивано после протека регуларног радног времена. Драган Мијаиловић је радио као његов возач, а иначе је возач у МУП-у и не једанпут се дешавало да га упути да помогне његовим радницима око оправке неких возила. На исказ сведока Бановић Ђорђа, такође пред истражним судијом, изјављује да ако је Бановић тако рекао, тако је и било, с тим што поновно истиче да у свему томе није било ништа ни необично ни ванредно и није било необично и то да возила која су додељена МУП они преузму испред Управне зграде Царине на Новом Београду, где је паркиралиште. Где год да су преузимали возило, морали су том приликом да потпишу документацију, коју је видео у МУП када му је предочена. На предочену одбрану оптуженог Радета марковића да од СУЦ никада није тражио камионе, остао је при томе да је марковић тражио све врсте возила, па и камионе, а вероватно и спорни камион. Није био редак случај промене корисника неког средства и то се морало евидентирати, међутим сама техника тог евидентирања је била на стручним

71 71 службама. О критичном догађају на Ибарској магистрали једино је био упознат преко средстава јавног информисања. Око тога нико са њим није разговарао све док није смењен са места директора СУЦ. Није била пракса да се без његовог знања било коме додели неко возило, пошто је потписивао сагласност о додели возила на основу претходно сачињеног решења, а на основу овлашћења које је имао у функцији директора. Власник таквог возила је практично била држава. Уколико би постојала судска одлука да се возило врати власнику од кога је одузето, тако би и учинили. Такав случај није постојао за време његовог мандата, колико се сећа. Управо је и суштина додељивања возила установама и државним органима била та да возила не пропадају од стајања. У вези другог камиона који је остављен преко пута њихове Управне зграде, он је са Радетом Марковићем и пре и после тога разговарао више пута у вези давања на коришћење многих возила, конкретно није ништа необично било да су разговарали у вези тог камиона, а кључеви од камиона су остављени у камиону, пошто вероватно возило није мог ло да се закључа, а требало је да се преузме одмах. Тако се радило и са другим возилима која су тражена од МУП. Не сећа се конкретно по чијем налогу је возило остављено на паркингу и ко га је тражио и сигурно је овог пута, као и у другим случајевима, инсистирано да се возило одмах преузме. Хронолошки преузимање овог возила у односу на критични догађај не може да определи. И пре и после догађаја на Ибарској магистрали било је много и таквих преузимања. Тврди да не зна да ли су баш та два камиона везана за критични догађај и да ли је неки од њих у свему томе учествовао. Није никада Петра.Рајића, који је био суверен у оквиру својих овлашћења и односа са МУП-ом,- било шта питао у вези догађаја на Ибарској магистрали. Конкретно у вези другог камиона, који је са плаца довезен на паркинг преко пута СУЦ дао је налог Рашети и Мијаиловићу да помогну око оспособљавања тог камиона, али то није био никакав изузетак, а када је са њим у МУП-у обављен разговор вратио је филм уназад и сетио се да је тог поподнева радио, па им је рекао да оду и да помогну да се камион оспособи. Зна да се примопредаја врши пописом акта о примопредаји, међутим опис његових послова је такав да је он потписивао сагласност на основу донетог решења и истог тренутка је потписивао и сагласност када и решење, а за реализацију и примопредају је био задужен Петар Рајић и то се односило на све случајеве. У вези са тим камионом, мисли да му је Драган Мијаиловић рекао да га је он довезао на паркинг, пошто је после тога дошао код њега у канцеларију, попили су кафу, те га је одвезао кући. Вероватно је Петар Рајић, који је био за то овлашћен, контактирао са МУП-ом где возило да се преузме. Сам оптужени Кертес је, док је био директор, практично радио по цео дан, самим тим и његови сарадници, зато што је био у канцеларији увече када је тај камион довезен са плаца на паркинг и нема никакве везе са тим камионом. Оптужени Кертес је овакву своју одбрану поновио и на главном претресу, негирајући да је извршио оно што му је стављено на терет. Рачунајући и суботе и недеље за време док је био на овој функцији да је војсци и МУП додељивана 1,27 возила на дан а осталима 3,7 возила што укупно чини 5 возила дневно и при томе је све чињено према постојећих Прописима. Показиване су му изјаве његових сарадника који су говорили о камиону који се налазио на складишту СУЦ на Бежанијској коси и изјавио је да у њих има поверења и мисли да су они

72 72 радили како треба. Док је био генерални директор, ниједно возило није могло да напусти сабирни центар СУЦ без заnисника о примопредаји. На nитање тужиоца да ли је nостојао захтев од ЕПС за возило које је учествовала у овом догађају, изјавио је да документација о томе би морала да nостоји у СУЦ, ако се са њом није нешто десило, а иначе је за тај део nосла био одговоран као руководилац Петар Рајић, начелник Службе за ванредну контролу, што би се могло сматрати неком царинском nолицијом. Приметио је по nредочавању решења од године, као и заnисника о nримоnредаји од истог датума да на заnиснику нема његовог факсимила, као ни на решењу, па мисли да се и не ради о решењима која су урађена у Управи царина. Није била ситуација у nракси да онај који од СУЦ добије возило на коришћење да га врати или nријави да је уништена, по њему с обзиром на то да је све то државно власништво и у том оквиру је и остало. Возила која су била у nоседу СУЦ могла су и физичка - nриватна лица да набаве и то тако што је сваког другог nетка била организована јавна дражба, на којој је свако могао учествовати и од таквих nродаја су се обезбеђивале nлате заnослених, а и многих других, а које су се објављивале у «Политици» и вршиле код хотела «Национал» на Бежанијској коси. Пошто су му nредочена решење о додели камиона «Мерцедес» ЕПС-у од године под бројем Д 11728/2 и заnисник о nримоnредаји истог возила са истим бројем шасије и мотора, а од истог датума под бројем Д 11728/3 из сnиса истраге у овом предмету Ки.187/01, а који су у сnисима нумерисани nод бројевима 370 и 371, изјављује да му је то већ nоказивао истражни судија и на њима се налази његов факс;имил и тако су изгледали сnиси СУЦ. ilошто на заnиснику о примопредаји нема потписа лица које је возило предала, објашњава да је стављањем факсимила његов део посла завршен, а даље настављају да раде радници СУЦ на реализацији. Нема никакво објашњење због чега нема потписа лица на примерку записника које је возило nредала, али nостоји потпис лица на месту «Возило преузео». На директно nитање опт. Марковића да ли је овај од њега тражио на коришћење камион марке "Мерцедес" типа 3535, кипер, четвороосовинац одговорио је да није. Сведок Јосип Рајда је у свом исказу навео да је током 1999.године радио у СУЦ као начелник Одељења набавке и продаје, на то место га је довео његов кум Кертес. За догађај на Ибарској магистрали је nрочитао у новинама, то је било године, а одмах nосле тога, дакле 05.или године дошао је код њега предвече nокојни Петар Рајић, начелник за кријумчарење, и по рангу виши од Рајде и носио је неку цедуљу и питао га да ли за неко СУЦ решење чији је број писао на цедуљи може под истим бројем да да друго решење и при том је рекао да шеф све зна, а то је био директор Кертес. Сведок Рајда је радио и спавао у Управној згради. Рајда је отишао код Кертеса који је још био у згради и када му је рекао о чему се ради, Кертес му је рекао да уради све како Пера каже. Рајда је тај СУЦ предмет извадио из архиве и однео код Петра Рајића, који је проверио и видео да је то тај предмет и рекао му да треба да се измени корисник, јер је на оригинал решењу означен МУП, а на новом nод истим бројем би требало да буде означен корисник ЕПС, са истим датумом од оног првобитног решења. Таква наредба за ново решење са другом податком о кориснику возила Рајди није било чудно, јер су то више пута радили, једино му је било чудно што се то ради увече, после радног

73 73 времена. Позвао је Радета Ћетковића, који је на компјутеру радио та решења и уносио податке, рекао му шта треба да уради и Ћетковић је отишао у своју канцеларију и убрзо се вратио и донео му и старо и ново решење, што је Рајда све однео Петру Рајићу, који му је рекао да иде код директора и да му та решења требају за Лазаревац. О томе више нису разговарали. Сећа се и да је негде у децембру 1999.године звао га Кертес, и рекао да Славко, тј.славољуб Радојчић дође код Рајде у канцеларију после радног времена, јер треба да се на Сабирном центру оспособи неки камион «Мерцедес» до увече. Са Радојчићем се случајно нашао после радног времена Ђорђе Бановић и он је њима двојици пренео наредбу када су дошли код њега. Кертес му није рекао ознаке возила, само да је марка «Мерцедес'' Негде око 08,00 до 08,30 часова увече у ресторан где је Рајда био тада, дошли су Радојчић, Бановић, Рашета, као и Драган који је тада био Кертесов возач и неко од њих је рекао да је камион оспособљен и да је све у реду. О том камиону више није било никакве приче и Рајда тај камион није ни видео. Пре доласка те четворице, у ресторан је сишао и директор Кертес, тако да их је било укупно шесторица. Друге измене у погледу података о решењима није тражио од Ћетковића, као ни од Радојчића, било која измена и није мог ла да се врши без знања и одобрења директора Кертеса. Дакле, није имао овлашћење да од Славољуба Радојчића у току 1999.године тражи да у контролнику за одређено возило под одређеним СУЦ бројем решења изврши измену и уместо податка да је камион дат на коришћење МУП-у да упише да је дат на коришћење ЕПС, то мора да је Радојчићу неко други наредио. Иначе, дешавало се да лице коме уступе возило по решењу исто врати, јер му не- одговара, па мора да се сачињава ново решење. Ово возило је МУП-у дато године, колико му се чини, а пошто је измена корисника тражена у другој половини 1999.године, учинило му се да је тај временски размак заиста превелики. Колико се сећа Рашета и возач Драган су дошли у СУЦ 1998.године, а зна да су пре тога радили у служби ДБ. На главном претресу је навео да што се тиче камиона који се налазио на њиховом складишту на Бежанијској коси, да га је негде у децембру директор Кертес питао да ли имају неки теретни камион и због тога је звао Радојчића да пита, пошто је он то знао и одмах је о томе обавестио директора, те је одмах и урадио решење које је гласило на МУП. Тачно је да је тада поменуто теретно возило управо марке «Мерцедес». За ово је једино дао решење да се уради, а за испоруку даље не зна ништа. Записник је добио и на основу тог је решење направио, а да ли је записник одговарао ономе што је требало, то не може да каже. Тврдио је да је уобичајено да се оваква оспособљавања камиона врше и ван радног времена, увече. Тада, на главном претресу, изјавио је и да није било неуобичајено да се наредба за израду новог решења ради увече после радног времена, и он сам је често радио после радног времена. Тврдио је да директор Кертес, осим што је поменуо теретни камион «Мерцедес» није никакве друге податке помињао, није могао ни знати, као ни сведок шта има на складишту на Бежанијској коси. Описао је поступак са возилима која бивају одузета на царинарници. Таква возила до неког сабирног центра СУЦ превози најчешће. Ауто-мото друштво уз одговарајући документ, а на сабирном центру Управе царине се сачињава записник о стању тог возила и тек на основу тог записника из сабирног центра Одељење које је водио сведок Рајда сачињава оба решења, дакле и кроз 1 (i1) и кроз 2 (i2), као и записник кроз З (13), истог дана, мада се може десити и да је до примопредаје возила касније

74 74 дође. Поред израђеног записника у Сабирном центру, возило се уписује у књигу протокола и то је документација која њиховом одељењу служи за израду каснијих решења. Разјаснио је да се после доношења решења о додели на коришћење неког возила неком државном органу или било ком другом лицу, а које се решење ради под истим бројем али са ознаком кроз 2 (/2) мора радити и записник о примопредаји, који је под истим бројем, али са додатном ознаком кроз З. Без такве комплетне документације не може ниједно возило изаћи из СУЦ. Кориснику возила који је одређен у решењу са бројем кроз 2 (12) примерак тог решења као и записник са кроз 3(13) предаје се оног дана када представник тог корисffика дође да возило преузме, тако да се решење кроз 2 (12) израђује раније. Од самог тренутка доношења решења кроз 2 (12) па до преузимања не постоји неки одређени рок у коме се преузимање мора извршити, то зависи од самог будућег корисника, па и од стања возила, јер је могуће да корисник са возилом није задовољан из разних разлога, некаква неисправност возила или било шта друго. Не може постојати комплетна документација за неко возило, ако оно није предато. Није у потпуности сигуран окодокументације за камион из децембра 1999.године, по његовом сећању није накнадно прављена. Уз свако од решења морао је постојати налог од директора и ништа се није могло урадити без његове сагласности. Дакле, сведок Рајда потврђује да му је Петар Рајић тражио да се уради другачије решење под истим бројем а по налогу шефа - Кертеса што је напослетку извршио Раде Ћетковић, а такође и да зна да је Славољуб Радојчић био послат од стране опт. Кертеса да на сабирном цен:тру оспособи један камион "Мерцедес". Сведок Славољуб Радојчић је у свом исказу навео да од 1996.године у Савезној управи царина ради на месту вишег координатора, сарадника за продају и набавку. Радно место му се налази на плацу на Бежанијској коси. Начелник Одељења је 1999.године био Јосип Рајда, који је радио у згради СУЦ. Рајда му је дао усмене налоге да одређеном лицу треба да спреми неко возило да му се да на коришћење. На Бежанијској коси је један од два Сабирна центра СУЦ, где се возила преузимају од подручних јединица, а одузета због разних прекршаја, најпре се направи записник о генералијама возила, што сачињава АМСЈ, те довозе возило код њих у центар где га СУЦ преузима и на записнику са генералијама стављају свој заводни број, где је и година у којој је возило примљено. Тај записник ставља се у кошуљицу која је у виду фасцикле и на кошуљици је ознака типа возила, као и број под којим се води возило и његова марка. Када начелник тражи податке о одређеним маркама и типовима возила, копирају се записници из кошуље и то односи начелнику на увид, који затим позива то лице или представника правног лица да дође у дирекцију СУЦ и тамо потписује решење о коришћењу, односно додељивању одређеног возила, а потом записник о преузимању возила, односно о примопредаји. Након тога, по усменом налогу Рајде, они у Сабирffом центру предају возило лицу чији је Рајда долазак најавио и у Сабирном центру то лице само потпише потврду о преузимању возила. Накнадно, у сабирни центар долази од Дирекције решење о додели возила одређеном лицу које је иначе већ возило и узело и то решење се одлаже у досије. На кошуљици пре одлагања предмета се уписује податак које је лице возило узело. У вези тога постоји и књига која се зове Контролник, у коју се по реду уписују сва возила како стижу и кроз тај Контролник

75 75 се возила прате од пријема до раздужења. На директно питање истражног судије да ли еу вршене ~еке измеке од када ради у СаоИрном Цен-тру уњиховим књигама-и досијеима, сем измена за теретно возило у 1999.години, није могао да се сети каквог другог случаја. Овде се радило о теретном возилу «Мерцедес" за које је на кошуљици писало да је уступљена МУП-у Србије и такав податак је био уписан у Контролник. Начелник Рајда га је једног дана звао, и позвао се на број решења и рекао да се измени податак и да уместо МУП треба да стоји податак да је возило дато ЕПС-у Србије. Радојчић није посумњао да је ту нешто неисправно, те је у Контролнику белилом избрисао податак МУП и као корисника уписао ЕПС, покушао то да уради и на кошуљици, али због материјала то није могло белилом, те је стару кошу,lьицу поцепао и направио нову са податком да је возило дато ЕПС-у Србије. У досијеу за то возило није било потврда ко је возило преузео, али таквих случајева има много, једноставно потврда се и не сачини, али лице које возило преузима долази по упуту Рајде, а у Дирекцији се и онако сачињава практична документација, а да она претходно није сачињена, Рајда лице не би ни упутио да преузме возило. Не може да се сети да ли је Рајдин позив да измени податке у односу на корисника овог теретног возила уследио пре или после догађаја на Ибарској магистрали када су неки људи погинули, а Вук Драшковић био повређен. Касније је преконтролисао податке за то теретно возило и заиста видео да у Контролнику пише да је прекршилац Гајић, који се помињао у вези саобраћајне незгоде у Лазаревцу. Истовремено на њиховом плацу био је и са бројем 35 и имао је још два броја која не може да се сеtи. други камион «Мерцедес.., тип је почињао Био је на другом делу паркинга, жуте боје. Било је након што је Рајда тражио измену података за први «Мерцедес" да га је позвао да дође после радног времена, где су дошли и Рашета и један Драган, те им је Рајда рекао да иду и среде тај жути «Мерцедес.., да га упале и предају. Око паљења виљушкара на плацу помогао му је Бановић, да би евентуално склонили неко возило ако смета изласку камиона, а потом су дошли Рашета и тај Драган, те су после неког времена упалили камион и отерали га са плаца. Бановић и Радојчић су отишли у Дирекцију где је био Рајда, а дошли су потом и Рашета и Драган, попили кафу и Радојчић је отишао кући. Рајда том приликом уопште није помињао камион. За тај жути камион никакву потврду о преузимању нису сачинили неуобичајено дуго, из Дирекције није добијао решење. То га је мучило и после дужег времена, у децембру добио је решење па је видео да је тај жути камион уступљен МУП-у Србије, чудно му је било да је на том решењу датум уступања био неки из претходне 1998.године. Он јесте као неки шеф ту на плацу, али практично сви они могу возила да дају лицима за која упути Рајда. Ово све је сведок Радојчић изјавио истражном судији, дана године, а на главном претресу дана године навео је да је и раније била пракса у 90% случајева да је употребљаван коректор за исправљање тј.белило у Контролнику. Овај сведок је потврдио да је добио усмени налог од Јосипа Рајде да на Бежанијској коси "спреми" ово возило и то жути камион "Мерцедес" са бројем 35.. а да му је такође начелник Рајда рекао да измени податак у Контролнику и да уместо МУП треба да стоји податак да је возило дато ЕПС, што је Радојчић и учинио, употребом белила. У вези са овим изјашњавао се и сведок Раде Ћетковић, који је 1999.године радио у Одељењу продаје и набавке у СУЦ на реферату набавке, а у

76 76 згради Дирекције. Био је задужен за уношење података за возила у рачунар, те је на тај начин правио решења која су практично била троделна. Дешава се да правно или физичко лице, коме возило треба да се уступи, не буде задовољно возилом, па мора да дође до промене у подацима корисника. Све измене и сва та решења, радио је по налогу начелника Рајде. Није могао да се сети да ли је такав конкретан налог добио од Рајде за неко теретно возило «Мерцедес.. да се обрише стари податак и унесе нови, нити МУП или ЕПС. Иначе, има јако nуно посла, страшно је ретко одсутан са посла и на рачунару једини ради решења. Почетком јануара 2001.године, када су дошли радници nолиције, он је nроверио и видео да у односу на оба камиона, која су их интересовала, су решења одрађена, али исnоставило се да паnиролошки за једно од тих возила му је СУЦ решење враћено, а за друго није. Чини му се да за возило за које стоји податак да је уступљена МУП-у СУЦ решење није враћено за разлику од возила које је уступљена ЕПС-у за које је СУЦ решење враћено. Предочена су му СУЦ решења од 01. и године под бројем Д 11728, те рекао да препознаје фонт који је он користио, нешто другачији од оног који су користили на другим компјутерима, те је могуће да је та решења он радио. Ознака 04/2 се односи на одељење у коме је радио- Одељење набавке и продаје, с тим што је он имао само реферат набавке. Што се тиче решења Д 12830/2 такође би, само по фонту, рекао да га је он радио. У том периоду је његово радно време почињало од 08,00 часова, а дешавало се да остане до 18,00 часова, nотребе nосла су то захтевале. Разјаснио је да је решења радио дактилографски, код њега је остајало само оно прво, које је имало ознаку кроз 1 (/1 ), а решења кроз 2 (/2) и записник кроз З (13) би био предаван начелнику. Ово сведочење није nротивречно сведочењу Јосипа Рајде јер сведок Ћетковић није могао са nотnуном сигурношћу да наведе да је предочена решења он накнадно израдио, међутим уочени елементи му указују да је то највероватније био он. Сведок Милан Рашета, радник МУП, Службе ДБ, у свом исказу навео је да је радио на обезбеђењу лица, заједно са Драганом Мијаиловићем у Савезној управи царина и то он као nратилац директора Михаља Кертеса, а Драган као возач. Негде крајем 1999.године, Кертес је nозвао њих двојицу у канцеларију где је већ био Бановић Ђорђе и добили су налог да иду до складишта возила на Бежанијској коси, уnале мотор на једном камиону и дотерају га у Булевар АВНОЈ-а, у близини Дирекције, код оближње Основне школе и да га ту nаркирају. Тај задатак су добили после радног времена, већ је био мрак. Кертес ништа није nрецизно nомињао који камион, али су то знали Бановић Ђорђе и Драган Мијаиловић о ком камиону је реч. На складишту су покушавали да упале мотор на једном камиону, сведок Рашета мисли да тај камион није имао таблице, бар напред, а марке и боје се не сећа. Он је покушавао да им помогне nовезивање неких каблова, у сваком случају, камион су на крају успели да ставе у nогон и паркирају га 1<од Дирекције. Ту су вероватно Кертеса обавестили да су задатак извршили. Сишли су у ресторан и са чекали да Кертес пође кући и да га повезу. При изласку из зграде Дирекције и укључивањем у саобраћај, nриметио је да оног камиона, који је Драган nретходно nаркирао више нема. Наредба да се оде у складиште по тај камион је била ургентна, Кертес је рекао да на складиште одмах оду Драган и Бановић. Како је био у обезбеђењу директора Кертеса, у принципу у тим ситуацијама се извршавају разни налози заштићеног

77 77 лица. У размерама свог сећања и овај сведок је nотврдио одговарајуће исказе других сведока са којима је радио на камиону на Бежанијској коси, а по налогу опт. Кертеса. Овакав исказ сведока Рашете nотврдио је и сведок Драган Мијаиловић, кога је он nомињао, додавши да је, nошто камион довезу у Булевар АВНОЈ а у висини Основне школе, ту га оставе, кључ од камиона оставе у пеnељари од кабине. Њима двојици и Бановић Ђорђу nомагао је и тај Славко који се налазио у складишту. Речено је да Бановић Ђорђе зна који је то камион, а када су у складишту нашли Славка и он је знао о ком камиону је реч. Сведок Мијаиловић је на том камиону видео знак " Мерцедеса,., била је нека светла боја, жута или нека драn, док регистарску таблицу није запазио. Приметио је да тај камион има наnред две осовине, а када је сео и nомерио волан, сва четири nредња точка су се nомерала, што до тада није видео. Код зграде Дирекције је по договору кључ оставио у nепељару. Те и овај сведок је при наnуштању зграде Дирекције, возећи Кертеса и укључујући се у саобраћај, видео да камион који је пре тога nаркирао тамо, више није. Камион је био тиnа киnер. На nитање суда је одговорио да је nрошло око nола сата до 45 минута када су се вратили у граду Царине са камионом док нису зграду сасвим наnустили. То да кључеве остави у nеnељари на том месту у камиону рекао му је директор Кертес када су полазили на Бежанијску косу, тачније то је рекао свима њима тј. и Бановићу и Рашети. Овај сведок је овакав свој исказ дао у фази nостуnка када је МихаЈ!;:> Кертес био сведок, а nошто је исти nостао оnтужени, он је nри свом исказу остао 1 а изјавио је на питање Јавног тужиоца да- по његовом сазнању осим овог случаја, не зна да се раније дешавало да се неко возило овако nреузме на Сабирном центру па остави на nаркингу код Дирекције СУЦ, nоготову што је у овом случају било велико возило, камион за какав тај nаркинг није ни био предвиђен. Познато му је да су возила са Сабирног центра трансnортована до фирме којој је возило одређено. Коме је то возило било намењено - тај камион, није му било познато. Овај сведок је камион на nаркингу складишта "Мерцедес", као и сведок Радојчић оnисао да је неке светле боје, жуте или неке драп, а да има четири предња точка а nосебно је значајно што је навео да је, по налогу код зграде Дирекције СУЦ кључеве од камиона оставио у nеnељари од кабине, чиме је очигледно омогућио да неко њему неnознато лице овај камион убрзо и лако nреузме. Сведок Ђорђе 5ановић навео је да је- раније био Кертесов-1Юзач; алf године радио је у Дирекцији као возач за локалне линије. После више од месец дана од несреће на Ибарској магистрали, nозвао га је начелник Рајда Јосип код себе, а по nозиву је дошао и Славољуб Радојчић, те им је Рајда рекао да треба да оду до Сабирног центра на Бежанијску косу и да осnособе неки камион да се уnали. Радојчић је знао о ком камиону је реч. На Сабирном центру видео је на плацу један кипер жуте боје, марку није заnазио. То је било у радно време и било је nроблема да склоне околна возила, није било горива ни акумулатора у том камиону, те се вратио у ДИрекцију да једе и тамо је Кертес рекао њему, Рашети из обезбеђења и његовом возачу Драгану, да камион уnале и довезу га у близину зграде Дирекције. Они су тамо убацили акумулатор и nревезли га и nаркирали у близини «Перnера».

78 78 Бановић је и npecnaвao у Дирекцији, јер је било касно да се враћа у Бачку Паланку. Ујутру када се nробудио, изашао је из зграде на месту где је био nаркиран жути к и nер, тоrа више није б-и-ло..-ни-ко није nомињаь због чега tређакамион Да ociiocoбe~ када и где је nосле одвежен. На главном nретресу дана године, овај сведок је навео да је њему начелник Рајда рекао да иде са возачем Драганом, као и са Рашетом, а да директор Кертес тада није био ту, те nошто му је nредочено оно што је наnред наведено са заnисника од године да је изјавио, рекао је да је било тако како је у том заnиснику стављено, а nосле свег времена неке ствари је и заборавио. Оnис овог камиона како га је дао сведок Бановић одговара оnисима од сведока Радојчића и Мијаиловића, и он је nотврдио да им је опт. Кертес наредио да овај камион од Сабирног центра довезу до зграде Дирекције СУЦ а такође да је, врло брзо nошто су то извршили тај жути камион нестао са места г де су га то вече nаркирали, како су приметили и сведоци Рашета и Мијаиловић. Са своје стране, сведок Ратомир Ћелић, радник у Сабирном центру на Бежанијској коси је nотврдио исказ сведока Радојчића, јер је навео да је понекад и он nоnуњавао Контролник моторних и nрикључних возила, а када су радници полиције долазили и у Контролнику nронашли једну измену, гледајући nод тачно одређеним бројем да је траже, видео је да је он уnисао «уступљена.., nотом један преnрављени део и «Србије» и датум. На том исnрављеном делу nисало је «ЕПС». Ту је Радојчић nред свима рекао да је он уписао тај нови податак, а Ћелић није могао да се сети који је он nодатак првобитно унео у Контролник. Услед високе међусобне сагласности исказа сведока Рајде, Радојчића, Ћетковића, Рашете, Мијаиловића, Бановића, а и Ћелића и њихове доследности nриликом више давања исказа током овог кривичног nостуnка суд је њихове исказе прихватио као веродостојне и чињенице у њима изнете узео као утврђене, осим дела исказа сведока Рајде који је негирао да је сведоку Радојчићу тражио да изврши наведену измену у Контролнику, са МУП на ЕПС јер је сведок Радојчић на уверљивији начин управо на њега у вези са тим указао. Такође сведоци нису били сасвим nрецизни око времена када су осnособљавали наведени камион а закључак је суда да је то свакако учињено пре године када је истражни судија Општинског суда у Лазаревцу извршио увиђај уnраво овог камиона у бази ЈСО у Лиnовици зашта је и сведок Миленић Зоран навео да је том nриликом уочио да је исnод кабине овог камиона жута боја а што је, како је наnред наведено констатовао и истражни судија Окружног суда у Београду на увиђају дана године. Са више nрецизности сведоци, приnадници ЈСО, Синобад и Ковачевић су навели nојаву тог камиона у њиховој бази у Лиnовици у краћем року од критичног догађаја те је суд нашао да је ово осnособљавање другог камиона извршено током октобра 1999.године а неутврђеног дана и да је тиме време извршења кривичног дела које је стављено на терет оnт. Кертесу довољно одређено а на начин како је то овом оnтуженом и стављено на терет. У сnисима nредмета Ки.187/01 нумерисано бр. 358 nостоје сnиси nредмета Савезне уnраве царина- Одељења за nродају моторних возила и набавке - сабирног центра Бежанијска коса nод бројем контролника 1073/97 и бројем заnисника АМК

79 79 128/97 за камион "Мерцедес 3537", што су све подаци на "кошуљици" тј. картонском омоту списа на којој још и стоји "уступљена ЕПС Србије год.". _ Овај предмет састоји се од решења 04/2 број Д-11728/1 од године о додељивању Савезној управи царина теретног моторног возила "Мерцедес" тип 3535 година производње са бројем шасије WDB и бројем мотора чији је најбољи примерак у списима К.1287/04 Ки.1169/04 а нумерисан бројем 84. Поред тога постоји решење под бројем Д.11728/2 (нумерисано бројем 85) којим се ово моторно возило додељује на коришћење ЕПС - површинском копу Белаћевац, од дана године од ког датума је и записник о примопредаји истог моторног возила и на коме се испод рубрике "возило предао" налази потпис "П.Рајић" а под "возило преузео" "Продановић л.к.бр.32/96 СУП Србиње БиХ" (број у списима 83). Везано за ово возило са истим бројем мотора и шасије постоји записник АМСЈ од године са редним бројем из контролника 128/97 да је возило одузето од Драгана Гајића из Ћуприје због царинског прекршаја Д.202 од године на царинском терминалу Келебија и овде је наведено да је боја возила црвена. Постоје и списи поступка против Драгана Гајића из Бигренице код Ћуприје због наведеног царинског прекршаја вођен под бројем П.2033/96 уз који је приложен документ у коме се, очигледно као боја овог камиона наводи "orange". У овом поступку донето је решење којим је Гајић Драган оглашен одговорим за прекршај царинског Закона те му је изречена и заштитна мера одузимања овог теретног возила и решење је донето године а потврђено решењем Савезног већа за прекршаје од године. На осно'ву тога је описано возило предато сабирном центру СУЦ дана године и евидентирано под К.бр.1073/97. У списима истраге овог суда Ки.187/01 налази се и кошуљица СУЦ (под редним бројем списа 363) за камион "Мерцедес " 3535 где је наведено да је број контролника 1012/97, број записника АМК 127/97 са основом преузимања - прекршај. Одговарајући записник АМСЈ редног броја К.127/97 везан је за царински прекршај Д.203 извршен године а од стране Зорана Гајића из Ћуприје на царинском терминалу Келебија. Возило је описано као камион "Мерцедес" 3535 са бројем мотора и бројем шасије WDB а боје жуте. СУЦ, Одељење за продају и набавке, сабирни центар Бежанијска коса, је возило под тим бројем царинарнице АМК 127/97 примило и евидентирало дана године под бројем СУЦ 1012/97. Према решењу СУЦ 04/2 број Д-12830/2 од године овај камион, по броју шасије и мотора додељен је на коришћење МУП Републике Србије. Ово решење се у фотокопији налази у списима Ки.187/01 (редни број 364) а и Ки.1169/04 (редни број 86). И ови подаци из списа предмета СУЦ, у склопу са доказима навођеним у делу 1 образложења доводе до закључка да је први овде наведени камион употребљен за извршење кривичног дела, пошто се у списима који се на њега односе налазе број шасије установљен извештајем о ванредном техничком прегледу возила и број мотора наведен у саобраћајно-техничком вештачењу хаварисаног камиона. Уочава се из ових списа да се боја тог возила, зависно од субјективног виђења може описати и као црвена и као наранџаста. Други напред наведени камион је, сасвим

80 80 сигурно nрема оnису да је жуте боје и са наведеним бројем мотора и шасије, онај који су сведоци Радојчић, Мијаиловић, Рашета и Бановић накнадно осnособљавали, а над којим је истражни судија Окружног суда у Београду дана године на nаркингу Центра у Лиnовици извршио увиђај, а који је Душко Маричић као осумњичени nриликом саслушавања године оnисао као жути камион четвороосовинац који су извесно време nосле критичног догађаја у бази у Лиnовици офарбали у зелено за који је Луковић (оnт.улемек) рекао да ће набавити како би nрикрио nорекло камиона који је удес изазвао. Према вештачењу ОКТ СУП Београд Ве.617/ОО од године nотnис "Продановић д." на заnиснику о nримоnредаји (горе наведеног броја) од године није аутентичан nотпис Продановић Десимира. У циљу упоређења коришћен је неспорни nотnис Десимира Продановића на фотокоnији картона личне карте, факса са белешкама Продановић Десимира добијеног од његове сестре Божидарке Продановић и делу стране телефонског именика са његовим рукnисом Истовремено је установљено да nредметни записник заједно са потписима и ознаком у горњем десном углу (43) који се налази у сnисима Ки.1169/04 није оригиналан докуменат, већ nредставља каnију која је добијена скенирањем и штамnањем на компјутерском штамnачу у боју. Стога се не може са сигурношћу утврдити да ли је предметни докуменат веран оригиналу или је састављен комбинован им скенирањем. '~ Такође вештачењем исте установе и вештака Драгане Отовић диnл.физ.хем. Број Ве.3734/ОО од године утврђено је да на истом заnиснику nотnис "П.Рајић" није наnисао Петар Рајић. Коришћени су неспорни потnиси Петра Рајића на картону о издатој личној карти, једном доnису СУЦ и документацији достављеној од СУЦ. Као и у претходном случају мишљење вештака је да је заnисник о примопредаји од године одштампан на комnјутерском штампачу типа "инк џет". Обављено је и вештачење ради реконструкције првобитно уnисаног текста књиге "Контролник моторних и прикључних возила" са ознаком 111 и то сnиса под редним бројем 1073 од године у рубрици бр. 10 ("nотпис лица коме је возило продато или враћено") а од стране Института безбедности МУП РС nод бројем 04 Сл.бр од године nрема коме у сnорној рубрици на месту дела текста "ЕПС" налази се бела мрља од тзв. белила nреко кога је текст написан а одговарајућим методом установљено је да је на том месту nрвобитно био уnисан текст "МУП-у". Ово вештачење је пропраћено и nрипадајућом фотодокументацијом. Како су ова вештачења обављена од стране стручних и nрофесионалних лица у проnисаној форми суд их је као доказе прихватио и из њих утврдио значајне чињенице, да су nотписи "П.Рајић" и "Продановић Д." фалсификовани а такође да је у књизи Контролника измењен nрвобитни податак о додељивању возила МУП-у уместо кога је накнадно уписано "ЕПС", што је и визуелно документована.

81 81 Увидом у наведену књигу која је део списа предмета утврђује се да се упис под редним бројем 107З односи на Гајић Драгана као власника возила а упис у истој књизи nод бројем 1012 од се односи на Гајић Зорана, за камион "Мерцедес" З5З5 са бројем мотора и шасије који су приликом увиђаја установљени на камиону у бази ЈСО у Липовици, при чему је у Контролнику као власник возила уписан Гајић Зоран и са напоменом да је возило уступљена МУП-у. Током поступка саслушавани су и сведоци који су уверљиво тврдили да наведени камион није додељен у предат Електропривреди Србије - Површинском копу Белаћевац. Сведокиња Божидарка Продановић је у свом исказу навела да је њен брат током 1998.године радио на коnовима у Белаћевцу. Те године су се нашли у Фочи код њихових родитеља на слави, Ђурђевдан и после те славе брат се са њом вратио у Београд и после дан-два је. отишао у Белаћевац на посао а више у Београд није долазио што тврди јер су били у изузетно добрим односима и Београд јавио би јој се. кад год би дошао у После Ђурђевдана су се редовно чули телефоном на свака З до 4 дан а и до З.новембра 1998.године није јој ни напоменуо да треба да дође у Београд. Тог З године звала га је ујутру на посао и сазнала од његових колега да је на коповима а нег де око 8 часова ујутру следећег дана, дакле звао ју је други брат и рекао јој да је рањен на коповима у Белаћевцу, да суnовреде тешке и да су мале шансе да 41М брат преживи, те је он убрзо и подлегао повредама следећег дана на ВМА у Београду. Њен брат уопште није знао да управља камионом, неко време пре него што је погинуо, тек је завшрио обуку за управљање аутомобилом, али није положио возачки испит. Подвукла је да су заиста били у блиским односима и тврди да ако би дошао у Београд и са кила дроге, он би јој сигурно јавио. се Да је Десимир Продановић изгубио живот године потврђено је и потврдом о смрти ВМА од истог датума као и изводом из матичне књиге умрлих Оnштине Савски венац а nод текућим бројем У вези са овим камионом, као и наводним набављањем преко Савезне управе царина сведочио је и Драган Радаковић, који је у периоду од јуна до јула 1999.године био директор ЈП "Површински копови Косово" у чијем саставу је био површински коп Белаћевац. Навео је да, мада се радило о великом предузећу није му познато да је њихово ЈП у то време набавило камион "Мерцедес" а то би највероватније морало да му буде познато јер су имали посебну јединицу помоћне механизације. Не сећа се никаквих прибављања возила од или преко СУЦ. Као сведок се појавио и Ивица Јаковљевић, који је у том nериоду био технички директор ЈП "Површински копови Косова - Обилић" што је укључивало и nовршински коп Белаћевац. За набавку терентих возила за потребе површинског коnа он није био одговоран директно, већ економска служба. сама набавка возила у предузећу је спровођена по одлуци директора или управног одбора и по расnисивању понуда. Конкретно за стање механизације у ЈП постојала је унутрашња

82 82 организациона јединица "Помоћна механизација". Он није имао сазнања да међу возилима на површинском копу Белаћевац постоји теретно возило "Мерцедес" са 4 осовине. У летњем периоду 1998.године њихов коп није радио због напада шиптарских терориста и отмице десет њихових радника а само предузеће је имало преко 8000 радника. Као технички директор није морао бити обавештен о тренутку набавке неког тешког моторног возила, али би по набавци као технички директор свакако о томе био обавештен или преко "помоћне механизације" или од стране директора или економске службе. Није му познато да ли је постојао захтев према СУЦ за доделу некаквог камиона. Сведок Вуковнћ Даница је радила у ЈП "Електропривреда" у дирекцији за управљање електроенергетским систеом и маркетингом. У време које се овде помиње једино јој је познато да је била набавка теренских возила, џипова руске производње за потребе свих копова што укључује и копове на Косову. У оквиру ЕПС свако јавно предузеће је могло да врши набавку возила из својих средстава и за своје потребе. Стога њој није познато да је вршена набавка неког камиона марке "Мерцедес" нити да је набављање било каквих возила било преко Савезне управе царина, чиме су се евентуално бавили генерални директор и његови помоћници, само су они имали везу са СУЦ. Према томе, сви пређашњи докази сасвим непротивречно указују да је дошло до кривотворења одговарајућих решења и уписа у књигу евиденције а све по налогу опт. Кертеса својим радницима у СУЦ и у вези са хитном предајом камиона који је скоро идентичан сударном камиону а у СУЦ се налазио по истом основу - царинском прекршају од истог дана. Суд је нашао да је искључена свака теоријска могућност коинциденције да сведоци Рајда, Радојчић, Мијаиловић, Рашета и Бановић говоре о неком другом камиону који није повезан са овим кривичним поступком код неоспорне чињенице да се ради о врло ретком типу камиона поготову у нашој земљи и имајући у виду да су ови сведоци по том истом догађају исказ давали поводом овог кривичног поступка и везано за критични догађај. Правном анализом утврђеног чињеничног стања суд је нашао да су се у радњама опт.михаља Кертеса стекли сви објективни и субјективни елементи бића кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл.ззз ст.з вези ст.1 Кривичног законика јер је неутврђеног дана месеца октобра 1999.године у Београду умишљајно помогао учиниоцима кривичног дела убиства у из члана 47 ст.2 тач.6 КЗ РС описаног под 1 изреке пресуде да не буду откривени, тако што је у својству директора Савезне управе царина подстрекнут од опт. Радомира Марковића после овог кривичног дела које је извршено дана године и знајући да је криви ч но дело извршено набавио друго теретно возило "Мерцедес", са бројем шасије WDB и бројем мотора сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело, и наложио радницима Савезне управе царина Петру Рајићу, Јосипу Рајди, Радету Ћетковићу и Славољубу Радојчићу да се у књизи - контролник моторних и прикључних возила у којој се води евиденција возила додељених од стране СУЦ на коришћење другим корисницима измени податак да је камион који је употребљен за извршење кривичног дела, марке "Мерцедес", број шасије WDB , број мотора додељен МУП Србије и напише да је, истог дана, овај камион

83 83 додељен Електропривреди Србије - Површински коп Белаћевац и сачине решења 04/2 бр. Д.11728/2 и 11728/3 са овим неистинитим садржајем. Опт.Кертес је ово кривично дело извршио са евентуалним умишљајем, свестан да услед налога који даје радницима СУЦ може извршити управо ово кривично дело - помоћи извршиоцима да не буду откривени, на шта је пристао. Овакав вид његове виности произлази пре свега из чињенице да су све инкриминисане радње вршене после критичног догађаја на Ибарској магистрали што суд сматра опште познатом чињеницом, тј да је и опт.кертесу морала бити позната, као и чињеница да је јавно оспоравано да се ради о обичној, мада врло тешкој саобраћајној несрећи већ је одмах изражена сумња у умешаност државних органа, тачније ДБ при чему је посебно било истакнуто да је камион који је у судару хаварисан био у власништву МУП РС. О свести оптуженог, са чим је повезано његово чињење за које је оптужен, говори и хитност у којој су поступали његови претпостављени, ради измене података и доношења новог решења које уклања помињање МУП у вези са овим камионом. Индикативно је а што је утврђено из поузданог сведочења Миленка Ерчића које ће детаљно бити приказано у делу V овог образложења да је УКП СУП Београд врло брзо дошла до сазнања да је сударни камион одузет од Гајића у царинском прекршајном поступку те да су стога од СУЦ тражили одређене податке и упутили им доста дописа. Стога је суд нашао да је код опт. Кертеса постојала свест о могућности наступања забрањене последице и извршења овог кривичног дела и ту могућност је прихватио, дакле на њу је пристао. За постојање овог кривичног дела као и овог облика ви ности није од правног значаја што није утврђено да је оптужени Кертес тачно знао о којој се врсти кривичног дела ради нити ко су заиста његови извршиоци, већ је довољно што је несумњиво да су му били познати основни подаци о критичном догађају и насилној смрти четири лица те се о неком кривичном делу свакако радило. Из тог разлога су имена прве деветорице оптужених у овом поступку и изостављена из изреке пресуде пошто је оптужницом суrерисано да је оптужени Кертес своје умиш.ъајно делање усмерио управо ка њима, што није доказано. Према самој оптужници и то што се опт. Радомиру марковићу ставило на терет да је опт. Кертеса подтрекао произлази да оно што је доказано да је опт. Кертес учинио није плод његове воље већ незаконитог утицаја опт. Марковића, но и поред тога опт. Кертес није одустао да изврши оно на шта је подстрекнут и поред свести коју је имао о могућности наступања забрањене последице. Тиме је опт. Кертес испољио нижи степен виности - воље за извршењем кривичног дела него што је директни умишљај али и даље у оквирима оптужења те је стога суд нашао да је правна квалификација коју је дао јавни тужилац основана. У радњама опт. Кертеса постоји привидни идеални стицај кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 КЗ и фалсификовања службене исправе из чл. 357 Кривичног законика а по основу консумпције те је стога опт. Кертес ог лаш ен кривим само за кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 Кривичног законика а није било околности које би његову кривицу искључивале. У односу на д~1споз~1т~1в оnтужн"1це од 25.С~ rодине \..УМ је извршио измене, на основу закона и утврђеног чињеничног стања тако што је уместо

84 84 "nрикрио учиниоце кривичног дела... да дуже времена не буду откривени " у изреку nресуде унео "nомогао учиниоцима... да не буду откривени" јер радње овог кривичног дела могу бити скривање учиниоца, дакле физички или помагање истом на неки други начин да не буде откривен, што је овде случај. Уместо "у договору са" унео "подстрекнут од" с обзиром да то више одговара односу оптуженог Кертеса са опт. Марковићем коме је и стављено на терет да је опт. Кертеса на ово подстрекао као и стога што "у договору" може значити и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено итд.што је законски облик помагања као саизвршилаштва у основном кривичном делу а што опт. Кертесу није стављено на терет. Суд је изоставио "у намери прикривања" као сувишан навод а уместо "решењем доделио" унео "набавио" јер то обухвата и извршену фактичку предају. Ради прецизности у изреку пресуде су унети и бројеви шасије и мотора возила којим је извршено кривично дело а уместо "истоветно" унето је "сличних карактеристика" пошто је утврђено да се не ради о идентичном типу и врсти возила. Уместо "па је преко радника... прецртао податак" унето је "наложио радницима да се у књизи. измени податак" пошто није било јасно како се то податак прецртава преко неког другог лица а опис радње који је дао суд је јаснији и у складу са законским описом. Такође, уместо "сачинио документацију са фалсификованом потписом и неистинитим садржајем па је на место сагласан... лично потписао" суд је унео "наложио да се... напише да се... сачини решење... са овим неистинитим садржајем".. Свакако да оп т. Кертес није сам вршио исправке података и сачињавао неистиниту документацију, што и није био смисаt>оптужења по виђењу суда, кад је неспорно да је имао раднике који су били задужени за то на својим радним местима, у границама закона. С обзиром на то шта се опт. Кертесу недвосмислено стављало на терет од самог почетка кривичног поступка према њему као оптуженом и на његову одбрану, суд је нашао да свим овим изменама није повређен идентитет оптужбе. Сам оптужени Кертес није доводио у питање истинитост наведених сведочења, нити остале податке, који указују на њега као виновника и суд је дошао до поузданог закључка да је његовим деловањем и налозима камион који се током судских увиђаја налазио у бази у Липовици дошао у посед РДБ тј. ЈСО, ради заваравања трагова и потпуно је логично да је опт. Кертес тако поступио због опт. Марковића, за кога не одступа од тврдње да му је тражио све врсте возила, па и камионе. Стога је његову одбрану тј.негирање да је ово кривично дело извршио суд оценио као смишљену и срачунату на избегавање кривичне одговорности. Суд је узео у обзир све околности које прописује чл. 41 КЗ СРЈ релевантне за одабир кривичне санкције коју оптужени за ово кривично дело заслужује па је од олакшавајућих околности нашао да су у неосуђиваности оптуженог, те да се ради о породичном човеку као и његово коректно држање током поступка (у различитим својствима у којима је био), док су отежавајуће околности везане за основно кривично дело у овом предмету, које су наведене на страни 62 важе и за њега, мада наравно у мањој мери него за извршиоце убиства. Одмерено је да оптуженом треба изрећи казну у трајању од 2 године и 5 месеци затвора.

85 85 IV Оптужени Драгиша Динић је у својој одбрани у истражном поступку навео да је у време када се десио догађај на Ибарској магистрали био начелник Управе саобраћајне полиције МУП РС, а Видан Мијаиловић начелник УСП Г СУП Београд, те је Мијаиловић у свом послу био самосталан и Динић му није био директно надређен. Динићу је непосредно надређен био министар и његови помоћници, па и Радомир Марковић, који је у то време био начелник РДБ. Тачно је да га је Марковић једном приликом позвао телефоном и питао како се води специјална евиденција службених возила, да дође код њега и да му то појасни, односно да донесе тај регистар или евиденцију. Динић је тако поступио пошто је претходно од Видана Мијаиловића затражио регистар, те да је био код Видана у канцеларији, Бранка Илић је донела овај регистар и донела је примерак возила које је одјављено пре 5-6 година, а у питању је путничко возило «Застава». Овај регистар и још један папир за који не зна шта представља, јер није проверио, однео је у једној кес и лично Марковићу. Не зна да ли су странице у том регистру биле нумерисане, али се зна колико регистар има листова. Сећа се да је тај регистар заједно са тим папиром био код Радомира Марковића око две недеље. Мисли да је Видан Мијаиловић од њега затражио тај регистар, обзиром да је неопходан у свакодневном раду, те се Динић обратио Марковићу телефоном који му је рекао да може да дође по њега и овлаш га запитаq шта значи то «одјављене табле", а Динић је одговорио да је у питању возило које није у функцији и да се тада таблице уништавају и то записнички од стране комисије. Динић није проверавао садржину регистра, нити да ли нешто фали, нити да ли је у регистру тај папир за који не зна, односно није приметио да је на њему писало "државна тајна» или «Строго поверљиво. Никога није обавестио да нешто недостаје од страница у регистру, ни Видан ни Бранка Илић. Сећа се да је Видан Мијаиловић њега звао поводом једног дописа који је стигао из Управе криминалистичке полиције и тада му је предочио дошавши код њега да има више питања, те да ако на прво питање одговори са «Не онда и на остала питања треба да одговори са «Не», међутим, Динић га није питао како је гласило питање које је стигло из УКП. Мијаиловић је самосталан у свом послу и за овакве ствари административне природе и не треба да се обраћа Динићу, тим пре што је у том тренутку Регистар био враћен, па је могао да се њиме користи. Додао је да када је Марковић однео регистар није питао зашто му треба и у које сврхе, с обзиром да је Марковић био на челу Тајне службе- ДБ, те се ради о једном значајном државном послу, шпијунажи или нечему што угрожава безбедност земље. Није истина да је Мијаиловићу диктирао неки допис, а да је овај наводно писао. Није му познато да су овлашћена лица из крим.полиције тражили податак ко је власник возила БГ Да фале странице из регистра возила сазнао је фебруара 2001.године од људи из крим.полиције. Није уопште вршио увид у регистар када је враћен, а исти је однео Видану. Био је уверен да су Видан или Бранка сачинили неку белешку о чињеници да је регистар однет помоћнику министра, у каквом стању је однет и враћен. Није му било познато које су регистарске табли це биле на возилима учесницима саобраћајне незгоде на Ибарској магистрали. О тим спорним таблицама сазнао је, као што је већ напоменуо, када је дошла крим. полиција код њега.

86 86 На главном претресу дана године истакао је да се не осећа кривим за оно што му се ставља на терет и да није никакво nодстрекавање вршио, већ се у целом свом радном веку борио за законитост. У време које је у оnтужници наведено, био је као руководилац УСП на месту nомоћника начелника Ресора јавне безбедности. Истакао је да га је оnтужени Марковић звао неколико дана nосле трагедије на Ибарској магистрали и nитао како се води евиденција службених возила, па је од њега тражио да му донесе један случај, што је Динић разумео да хоће да види неки, било који случај евиденције службених возила, не неки конкретан. Он је то nренео оnтуженом Мијаиловићу када је отишао код њега, па је његова службеница, сведокиња Бранка Илић донела једну књигу коју је nреnознао као регистар возила, али који се односи на сва возила, дакле и возила грађана и један досије о nутничком возилу, боље речено документацију, а које је било одјављено пре око 5 година, такође као nример. Он је све то однео оnтуженом Марковићу који је тада изгледа имао неке обавезе, рекао да остави то што је донео, и nосле тога се Динић за тај те му је код тог сусрета једино регистар није nосебно интересовао. Иначе, није био обичај да се интересују за нешто чиме се бави Државна безбедност. Динић је nретnоставио да је можда у nитању нека злоуnотреба службеног возила у вези са ДБ. Пошто је кесу са регистром и тим nаnиром nоновно nреузео, није ништа гледао и nосле тога му нико није рекао да нешто фали у свему томе, тј. да оно што је вратио Мијаиловићу није све онако како је од њега и nреузео. Мијаиловић је оnет две-три недеље nосле тога тражио да се с њим сретне у вези неког доnиса и када је дошао код њега, имао је једну свеску формата А4 са тврдим корицама, одакле је извадио паnир и рекао да од њега УКП тражи обавештење да ли је у београдском СУП-у урађена нека таблица, на шта је Динић слегао раменима и рекао да то треба да nита свог начелника Ђуриђа и учинило му се да је Мијаиловић некако незадовољан том реакцијом уnитао шта ако он на nрво nитање каже «Не.., на шта Динић није имао шта да каже, већ је слегао раменима и Мијаиловић је отишао. Дакле никакав текст није Мијаиловићу диктирао и чинило му се аnсурдно да један генерал диктира некакав одговор на обичан доnис, тим пре што онај Регистар и онако тада није био код њега. На nитање суда да ли је онда аnсурдно и да он као генерал nреноси регистре и документације аутомобилом, рекао је да у овом случају се тако десило уnраво због тога што је то интересовање nотекло од ДБ, а истовремено је уобичајен начин комуницирања међу функционерима тј. начелника ЈБ и ДБ да се за оно што им је nотребно интересују nреко руководилаца. Када је дошао у Љермонтову, рекао је Видану Мијаиловићу да служба тражи један nример регистрације из сnецијалне евиденције. Поводом реаговања у штамnи Вука Драшковића и СПО имали су и конференцију за штамnу МУП и Динић је nрихватио званични став који је тада био заузет. Када је сазнао да је nозната таблица камиона који је учествовао у овој несрећи, није реаговао као руководилац у саобраћајној nолицији на било који начин, нити је сматрао да је то nотребно, јер се овде радило о воза чу који је још био неnознат, те је рад на томе сnадао у надлежност УКП, као кривично дело са НН извршиоцем. Оnтужени Марковић није у његовом nрисуству, када му је регистар донео, исти отварао, гледао и нешто коментарисао на било који начин. Тоје донео у једној обичној кеси која није била ни везана ни затворена на било који начин и не зна да ли је регистар

87 87 тада био стављен у неки nосебан омот, залеnљен или nечатиран, а када га је враћао, у регистар уоnште није ни гледао. Тражење оnтуженог Марковића није могао да одбије, не само што се ради о начелнику РДБ, него и због става министра унутрашњих nослова. По nропису се од виших старешина не тражи објашњење због чега се нешто тражи или даје неки налог, а овде је у nитању била једна банална ствар. На главном nретресу дана године додао је да је требало да он лично иде за одређену регистарску књигу, с обзиром да је комуникација била између Ресора и то између њега и по чину генерал nуковника. Што се тиче сnецијалне евиденције, nоказало се да је то у ствари био један нормалан регистар, као што се водио и <<обичан грађански регистар... У то време је Ресор ДБ био у саставу МУП-а Србије, на састанцима је nокојни министар Стојиљковић захтевао да сарадња између ова два Ресора буде без икаквих nроблема, а како је Динић ову конкретну ствар видео као најобичнију, мислио је да нема никакве nотребе да о томе обавештава начелника ЈБ. Никакав реверс није тражио, јер није књигу сnецијаног регистра nредавао неовлашћеном лицу, није је сматрао nоверљивом ни на који начин, са њим је радило око 20-так радника и био је достуnан свима у Одељењу за моторна возила, а ни оnтужени Видан Мијаиловић није тражио реверс од њега. На главном претресу дана године доnунио је да између њега и оnт. Марковића није било никакве речи о догађају на Ибарском nуту, можда га је само Марковић онако овлаш nитао шта се дешава са одјављеним возилима те му је рекао да се те таблице комисијски уништавају. Цела та књига о регистрацији имала је такву евиденцију за таблице са звездицом које више нису биле важеће а он је Марковићу однео оно што је добио. У те две nрилике када је био код оnт. Марковића код њега се није задржавао јер је код њега била гужва, nуно света који не nознаје и није желео да nрави сметњу. У сваком случају ни nрви ни други nут њих двојица нису били тамо сами. Протекло је око две недеље, највише три од како је ту књигу и документацију оставио Марковићу па до тренутка када је по то дошао и nошто је то nреузео истог дана је nраво из Института за безбедност то однео оnт. Мијаиловићу у nросторије УСП у ул. Љермонтовљеву. Пошто се сва возила уnисују у исту књигу, морао је да nонесе и ту књигу целу јер тада није знао како се то тачно води. На nитање оnт. Марковића изјављује да му Марковић није тражио да донесе уnраво одређени досије који се односи баш на то возило и баш на те таблице. Приликом суочења са оnтуженим Марковићем дана године остао је при свом исказу да му је књигу донео и оставио а када му је Бранка Илић тражила да је врати, дошао је код њега и узео је, књига је била заnакована у кеси а садржину кесе није гледао. Такође nриликом суочења на главном претресу дана године сагласно се са оnт. Марковићем да овај од њега није тражио неки конкретни досије регистрације за неки одређени број него неки nример, остајући nри томе да је ту књигу кад ју је донео само оставио. Оптужени Видан Мијаиловић је у своју одбрану истражном судији Петог оnштинског суда у Београду дана године изјавио да је био на лицу

88 88 места када се догодила саобраћајна незгода на Ибарској магистрали. Већ тада је по захтеву Бранка Ђурића, тада начелника Г СУП Београд проверавао о ком возилу се ради, а које је носило таблице БГ и провером кроз регистар утврђено је да се возило налази у СП евиденцији. У седишту Управе саобраћајне полиције у ул.љермонтовљевој, Бранка Илић је донела регистар и посебну документацију за то возило, а која документација је била у посебном орману који је био закључан и кључ је имала само Бранка Илић. Утврђено је да је реч о возилу «Застава 101 «са наведеним таблицама, које је припадало Ресору државне безбедности МУП РС, али да је исто одјављено још, чини му се или 1994.године. Ове податке он је телефоном саопштио тада генералу Бранку Ђурићу, који их је тражио. Пар дана након ове незгоде, дошао је генерал Драгиша Динић и тражио да му се донесе регистар и документација која се односи на возило са тим бројем таблица. Ова документа са регистром генерал је ставио у кесу и однео. Након месец дана од одношења регистра и докумената, дошла је Бранка Илић, која је тада била шеф Одсека за регистрацију возила и замолила га да тражи од генерала Динића Регистар који јој је неопходан за свакодневни рад. О томе је обавестио генерала Динића и након његовог обавештења после једно 2-3 недеље, генерал лично је донео у његову канцеларију у кеси тај Регистар који је био упакован и залепљен селотејпом. Овај пакет Мијаиловић није отварао, већ је проследио Бранки Илић и то лично. У том тренутку када је регистар враћен, Мијаиловић није знао да ли је он оштећен, да ли су фалили неки листови. У међувремену, тј.између узимања и враћања овог регистра добио је допис од Милена Ерчића, који је тада био начелник УКП, у коме је тражено да се изјасни на околност да ли се возило са наведеним таблицама налази у евиденцији и ко је власник. О овоме је обавестио генерала Динића, који му је рекао да одговори да се возило не води у евиденцији, тј.да није регистрован. Мијаиловић је тако поступао, издиктирао допис и потписао га. После 20-так дана стигао је други допис, такође од Миленка Ерчића, где је захтевано да одговори на више питања: да ли су регистарске таблице урађене у СУП Београд, ако су урађене на кога се воде. Пошто је генерала Динића о овоме обавестио телефон, Динић га је позвао у његову канцеларију, где је Мијаиловић и отишао, али тада нису одговорили на овај допис и прошло је скоро 2-3 недеље и Ерчић га је звао више пута. Када је поновно позвао Динића и питао га како да поступи, Динић га је позвао у канцеларију и тамо му издиктирао комплетан текст како да одговори. рекао му је да се он потпише, што је Мијаиловић и учинио. На питање ко је власник рег. таблица, одговор је био да то треба да утврде радници криминалистичке службе, који раде на конкретном случају Ибарске магистрале. У том смислу приложио је капију дописа који му је генерал Динић диктирао. Код себе није имао документацију, па није могао да одговори на овај допис, те је због тога и питао свог шефа како да поступи. У тренутку када је диктирао допис свом службенику који му је издиктирао Драгиша Динић и када га је потписивао, знао је да садржина дописа не одговара истини, нарочито у оном делу који се односи на питање ко је власник спорних таблица. У том тренутку није имао свест да би нешто сакрио или прикрио нити учиниоца дела нити само дело. У току диктата он је шефу рекао да то не стоји и да није истина, а Динић на то није дао одговор, већ је само диктирао шта треба да пише. Сматрао је да треба да поступа по захтеву шефа, не знајући да тиме чини кривично дело, а и поколебало га је што је на досијеу- документу о возилу писало «државна тајна - строго пов.», јер је возило

89 89 nриnадало РДБ. Истакао је поновно да би он лично одговорио на доnис, да су документа, тј. регистар били код њега. Након враћања овог регистра који је он лично однео Бранки Илић и који је био заnакован и није nроверавао његову садржину, Бранка му се није јављала нити га је обавештавала шта се наводно десило са регистром. Од радника који раде на регистрацији nрочуло се да наводно недостају неки листови у регистру, а он то није проверавао, јер није био задужен конкретно за то, то је требало да уради Бранка Илић. Она је, отnрилике годину дана после свега овога nремештена на друго радно место. На главном претресу дана године, остао је nри оваквој својој одбрани, а и додао да је године, nошто је била недеља кренуо на nијацу, када га је звала Весна Трифуновић, која је била шеф смене дежурне службе у његовој начелству и обавестила га о овом саобраћајном удесу и да је у истом повређен и Вук Драшковић, те је он сматрао да треба да nрисуствује увиђају, тако да се службеним возилом уnутио на место догађаја. Видео је код увиђаја да је једна таблица nронађена у крилу лострадалог сувозача, у аутомобилу који се сударио. Његов nретnостављени, начелник Г СУП Бранко Ђурић рекао му је да позове свог дежурног да nровери чије је возило са ког су те таблице, те је он nозвао Весну Трифуновић преко свог службеног мобилног телефона и она је nроверила nодатке са комnјутера и рекла му да у комnјутеру тих података нема. Ђурић му је на то рекао да тражи од Весне Трифуновић да провери то исто кроз књиге, што је Трифуновић Весна и учинила, па је јавила да се тај број води у регистру СП еви~енције, што значи сnецијалне. Кључеви од ормана у којима се држе nодаци о специјалној евиденцији је имала само Бранка Илић, те му је Бранко Ђурић наложио да оде у зграду у ул.љермонотовљеве, а да дође и Бранка Илић, па да nровере и да му то јаве. Када је стигао у Љермонтовљеву, Бранка Илић је већ била ту, па су погледали и број нашли негде nред крај књиге у којој од nрилике стане евиденција за око 2000 бројева. Отворили су један формат А4 г де је био документ који је у левом горњем углу имао ознаку «Строго поверљиво» и nодатак да је ово возило nриnадало Ресору државне безбедности и да је једна рег. таблица изгубљена. О свему томе је обавестио Бранка Ђурића, па су отишли кући. Када му је неко време nосле тога генерал Динић тражио да види ту евиденцију и Бранка Илић донела, видео је да се динић наљутио видевши да се СП евиденција води тако, говорио је да се подаци не смеју водити у том општем, него у посебном регистру, јер на тај начин и обични референти могу видети који је број неког возила, а из сnецијалне евиденције. Узео је регистар са собом и однео. Доnис у коме му Ерчић тражи nодатак, а што од њега тражи истражни судија из Лазаревца за возило nод тим бројем добио је 5-6 дана nосле тог и генерал Динић му је рекао да одговор на то nошаље у једној реченици - да се то не води међу регистрованим возилима. На другом доnису од Ерчића било је 7-8 конкретних nитања у вези са истим бројем таблица, те је оnет разговарао са Динићем и какав је доnис добио, а овај је само одговорио:.. видећемо. Касније га је Ерчић звао да га пита када ће му одговорити, а Динић му је такође у следећем разговору рекао само: «Видећемо». Пошто је поново звао Динића истим поводом, а после nоновног тражења Ерчића, Динић му је рекао да истог дана у Макиш, где се налази АК.. милиционар.., у чијnј су управи обојица били, nонесе тај Ерчићев допис да му га да, те је Мијаиловић тако и учинио

90 Динић издиктирао срећом је записивао у свој роковник и још увек га чува, 90 и Динић га је однео са собом. Ерчић га је поновно звао да пита када ће му одговорити, а Мијаиловићу се чини да је управо тога дана, године то јавио Динићу, који му је јавио да дође у његову канцеларију, око 11,ОО часова, те је тако и учинио и тамо му је Динић издиктирао од А-Ш текст одговора за Ерчића, те је Мијаиловић схватио да је тај текст Динић већ имао припремљен и да му га је само прочитао, видео је да овај нешто чита са папира испред себе. Текст који му је па може суду да пружи на увид. Видео је да је Динић на крају ситно поцепао лист са текстом који му је читао и рекао му да то лично однесе Ерчићу пошто се откуца код њега. У Мијаиловићевој Управи то је куцала дактилографкиња Стана Рачановић, а од Качаревић Зорана, није то радио приватно. Поновио је да им је Динић Регистар вратио у једној пластичној кеси, а сав облепљен селотејпом, најпре завијен у папир, тако је то споља изгледало као оно како криминалци пакују хероин. Губљење једне регистарске таблице, иначе је разлог одјављења возила, с тим што није био податак на документу формата А4 са ознаком «строго поверљиво» да је друга преостала таблица уништена. Пошто је Динић рекао да му је службено потребно да однесе регистар и документацију, Мијаиловић није ни сматрао да треба да пита. Колико се сећа, Динић га је ставио у неку белу кесу, а кеса у којој је вратио била је некако плаво-бела и мисли да нису биле исте кесе. Бранка Илић га није никада обавестила да неки листови фале у регистру, већ око З месеца после свега овога то му је рекао Динић у једном необавезном тренутку, само му је поменуо. Мијаиловић се није посебно интересовао за све ю,. иако се јавност интересовала за тај регистрациони број и сам догађај на Ибарској магистрали, потпуно неверујући да Служба има 1-1шта са тиме. Оптужени Динић је приликом његовог доласка питао Бранку Илић шта значи СП, а она му је објаснила да је то специјална евиденција, тј. да то упућује даље на специјалне регистре. Када је Динић односио регистар није помињао ни оптуженог Марковића ни СДБ. Не зна да ли је у РДБ постојала забрана комуницирања мобилним телефоном, зна да није било против прописа што је преко мобилног службеног телефона разговарао са Весном Трифуновић док је био на увиђају, нити небезбедно. Предочено му је да у истрази није помињао да је Динић пред њим поцепао папир на коме је био текст који му је диктирао и да је гледао у репtстар -и читао садржину досијеа;-те је uптужени- МијаЈ'!ловић изјавио да у том тренутку када је давао ту изјаву истражном судији није се тога сетио, а и да га истражни судија није толико детаљно питао о томе, већ о његовим односима са Радетом Марковићем и сл., то га је више занимало. Њему је шеф био начелник Г СУП Бранко Ђурић дисциплински, а за линију рада и функционисање саобраћајне полиције одговара Драгиши Динићу, те сматра да у оваквом случају комуникацијом са Динићем није поступао противно закону и заобилазио Бранка Ђурића. Након измена оптужнице од године, остао је при СВОЈОЈ одбрани, с тим што је истакао да, пошто је сада оптужен да је помогао свој деветорици извршилаца тог кривичног дела, рекао је да са оптуженим Марковићем никада никакав лични ни службени контакт није имао, другооптуженог Радоњића је пре овог поступка видео само на једном састанку у СУП Београд пре НАТО бомбардовања, а састанак је водио Бранко Ђурић и он је свима њима представио Радоњића и то је био једини њихов контакт, а били су присутни други начелници. Са

91 11,~ :.;: \' ;~_ Г-.r;..-1( :Ј\ ~_)..,./ ', \ 91 оптуженим Ђурићем је имао многе службене контакте, али никаквих приватних. За оптуженог Улемека све до овог поступка, као ни за остале оптужене припаднике ЈСО није био уопште чуо нити је имао икакав контакт са њима и није их никада ни видео, никада није био на ратиштима у то време. У октобру и новембру 1999.године из средстава јавног информисања, по изјавама Јавног тужиоца сматрао је да се ради о саобраћајној незгоди и није ни помишљао да се на Ибарској магистрали критичном приликом десило убиство. Примедбу на оптужницу има и да није слао депеше, како је у оптужници описано, већ дописе, депеше се шаљу преко телепринтера, а он је слао обичне дописе, онако како му је то оптужени Динић наредио. додавши да му оп т. Своју одбрану допунио је и на главном претресу дана године Бранко Ђурић није рекао да позове и свог помоћника Алимпића, већ је он то сам учинио, пошто је Михајло Алимпић стручнији у том погледу, око провере чије је возило са ког су те таблице итд., да помогне. Весну Трифуновић је због тих података звао својим службеним мобилним телефоном за мрежу 063, јер моторола са тог места није _имала домет до зграде у ЉермонЈовљевој._Кад јој је тражио податке најпре из терминала она му је јавила да у компјутеру података нема, а други пут јој је саопштио да за те податке оде у другу просторију, те је после провере она позвала њега и рекла му како је већ навео. О томе га је обавестила када је он био на Бановом брду код пијаце те је после тога отишао до куће у Радничкој да би узео кључеве од службеног аута који је био на паркингу. Са Весном Трифуновић је везу добијао без икаквих проблема, веза се технички успостављала и одржавала и није било прекидања у Т"ОКУ разговора а није му познато да је Весна Трифуновић имала неких техничких проблема да њега добије на мобилни телефон када га је звала после провере коју је тражио. У регистарској књизи уписују се подаци по растућем броју таблица, возила тако и за возила МУП и др., дакле и за обична тј. цивилна за службене потребе, једино што се у рубрику "власник" ставља СП док детаљна документација о типу возила и другим подацима се држала посебно, у закључаном орману. Када је Бранка Илић донела ту књигу и показала генералу Динићу он се наљутио говорећи да када се тако упише у књизи која је сваком референту доступна онда и сваки референт може доћи до податка који је службена тајна. Иначе од априла 1999.године за ове специјалне евиденције била је задужена и то је преузела Управа саобраћајне полиције МУП Р.Србије. Бранке Илић се налазила документација која је од раније и заостала. Сама књига - Регистар није представљала службену тајну, међутим службену тајну јесте представљала документација која се налазила у орману код Бранке Илић који се закључавао и за коју је у књигу регистра унето СП. Опт. Бранку Ђурићу он јесте рекао да је онај регистарски број у специјалној евиденцији, што није било довољно и за њега није била коначна информација јер је требало установити да ли возило припада МУП, државној безбедности, војно обавештајној служби, обавештајној служби СМИП итд.а генерал Ђурић је инсистирао на тој потпуној информацији. Да из те књиге неки листови фале њему није рекла Бранка Илић већ Драгиша Динић, једном приликом када су се заједно шетали три до четири месеца после тога. Код Да га је она о томе обавестила он би јој У. том случају рекао да сачини службену белешку што би било пре свега у њеном интересу јер је она била шеф одсека за регистрацију возила. Када је други упит из УКП дошао, крајем октобра или почетком новембра он

92 је одrое-ор -послао 8:новембра:;- у -ком тренутку ова књига регистар није била у његовом притежању и УСП јер је однета негде трећи дан од незгоде а да му је била при руци не би имао потребе да ишта пита генерала Динића. Оно што му је Бранка Илић З.1 О године прочитала од података није ништа памтио ни записи вао јер за то није било разлога. Пратећа документација се састојала од саобраћајне дозволе, сећа се да је то било возило "Застава 101" и једног папира формата А4 коме је у десном углу био печат "Службена тајна строго поверљиво" а на том папиру је констатовано да се односи на регистарски број БГ и да је због губитка једне регистарске таблице возило одјављено или 1994.године а да је пре тога припадало РДБ. Доле је био потпис начелника УБС Драгише Динића и управо стога и што је Динић однео документацију морао је њему да се обрати. То што је тада сазнао уз помоћ Бранке Илић саопштио је генералу Ђурићу и даље то није памтио. Када је ишао код генерала Динића због тог дописа овај му је одмах чим је ушао рекао "пиши" и само је стигао да пита "јел моје заглавље" и Динић му је издиктирао, како је иначе био брз и прек па је Мијаиловић морао да користи скраћенице и то што је тада писао суду је и доставио Када му је све издиктирао Динић је све то прочитао што је издиктирао и све је исцепкао ситно. Динић му је рекао да све то што прекуца однесе личн~_~р~~ћ~:..~ Сведокнња Бранка Илнћ изјавила је да је у критично време била шеф Одсека за регистрацију возила, у оквиру чега се води евиденција свих регистрованих возила, као и посебна евиденција за службена возила, ручна евиденција и евиденција досијеа. Дана године била је код куће, а негде -~ у вечерњим часовима, око 18,00 часова позвао ју је оптужени Мијаиловић лично на кућни телефон и тражио да оде у просторију г де је била евиденција и провери да ли се налази у евиденцији возило са регистрацијом БГ 994. и на кога је издато. Она је то учинила и однела у канцеларију Видану Мијаиловићу и то му предала. У евиденцији је стајало да је возило издато на службу Државне безбедности, а била је и констатација да је једна или две таблице биле изгубљене, био је допис да се тражи нови број због губитака ових таблица, в111ше захтева за продужавање регистрације за исто возило а са новим бројем таблица Радило се о путничком возилу, али сада не може да прецизира које мар-i<е. Сама књига евиденције, тј.ручни регистар налази се у просторијама њиховог Одсека, није био у неком посебном орману, закључан и томе слично, већ доступан и њој и свим радницима Одсека, као и по потреби дежурнима или у Оперативном центру итд. Пратећа документација за возила «СП» (СП значи Службене Потребе- прим. Суд.) је била у посебном орману. Тај орман се закључава. Не сећа се да ли је на документацији везаној за онај број таблица била ознака «строго поверљиво" или «службе на тајна". Дана године пошто су дошли до тражених података опт. Мијаиловић јесте неког звао док је била и она у његовој канцеларији али она не зна кога. После неколико дана, оптужени Видан Мијаиловић, њен претпостављени позвао ју је и рекао да донесе ручну евиденцију и све што има у досијеу у вези тог регистарског броја БГ-994. Однела је ручни регистар и пратећу документацију и када је ушла код Мијаиловића у кабинет, тамо је већ био генерал Драгиша Динић, у то време начелник УСП у седишту министарства. Он је почео да коментарише какве то све податке уносе у ручни регистар који јој нису били сасвим јасни, а онда јој је рекао

93 93 да је слободна и да ће јој сва документа бити враћена. Пошто њена служба није имала г де да уnисују податке о nромени одређених ствари за возила чији су бројеви били у регистру, морали су nосебно да све то пишу на цедуљицама да би касније унели у књигу и nодсетила је оптуженог Мијаиловића да треба да тај ручни регистар врати и после неког времена, колико се сећа можда и следећег дана Мијаиловић га је вратио. Ова евиденција је била "одсутна" око месец дана. Пошто га је он вратио приметила је, а прошло је 2-3 дана, да у њему недостаје 3-5 листова, између осталог недостајали су и листови где је била поменута регистрација за возило БГ због којег јој је све то тражено, а подаци за ту регистрацију су били на крају ручног регистра. Ту књигу није вратила на старо место, тј.није га вратила у nолицу са осталим регистрима већ га. је задржала у својој канцеларији, због непријатне ситуације која је у то време nостојала. Људи су је гледали попреко и чула је кулоарске приче типа «ТО је она књига», а већ су новине писале о броју регистрација возила везано за удес на Ибарској магистрали. Чини јој се да је књига била, када је враћена у једном великом коверту залепљеним селотејпом, па све то у великој најлон-кеси. Документација која је уз регистар ишла претходно није јој враћена. Када јој је враћена књига регистра овако заnакована, Мијаиловића где је она документација, а он је рекао: тада питала је оптуженог «То није ваш nроблем,,, можда не баш тим речима, али је било у том смислу. Када је nриметила да недостаје неколико листова из књиге, рекла је то начелнику Управе тј.оптуженом Мијаиловићу, али не зна да ли ју је разумео, јер никакву реакцију није показао. До тог обраћања њему, у вези са тиме, дошло је тако што је ишла другом nотребом да нешто потnише и.аво о недостатку листова му је усnут поменула,.-том приликом били су њих двоје на том месту једини присутни и не верује да је он није чуо или није разумео. Када му је говорила да нема неколико листова у књизи, није му помињала да те документације нема, сматрајући да он то зна, јер је књигу регистра nоновно добила баш од њега. У тој документацији је постојао допис и то у nрвој години регистрације, да та nрва регистрација није била истекла, да је једна таблица нестала, те да nостоји захтев да се изда други пар таблица, те да тај рег.број у том тренутку није био активан и није nостојао у евиденцији и по тим бројем накнадно није регистровано неко друго возило, те по томе 1999.године Служба безбедности није имала регистровано возило nод тим бројем таблица. У nериоду док књига - Регистар није била у њиховом одељењу требали су им за рад и nодаци који се у књизи налазе, међутим nостојали су засебни досијеи за сва возила, као и nодаци у комnјутеру. На главном nретресу дана године навела је да је године nроверила nодатак да ли се у евиденцији налази возило БГ и на кога је издато те је nодатак исnисала на nапир и однела у канцеларију оnт. Мијаиловићу и то му предала, док је на главном nретресу дана r<;~дине навела да је nодатке опт. Мијаиловић себи записао у канцеларији где је документација стајала а она му документацију није доносила те пошто јој је на потоњем главном претресу ово nредочено изјавила је да се не сећа да је тако изјавила на ранијем главном претресу и остаје при ономе што је малопре изјавила. Исказ сведокиње Бранке Илић суд је ценио и nрихватио у његовим најважнијим и основним деловима у којима је навела да је дана године увече омогућила оnт. Мијаиловићу који је то тражио да дође до nодатака у вези са

94 94 \ r регистрационим бројем БГ и да се радило о возилу издатом на Службу државне безбедности са пратећом, посебном документацијом - досијеом пошто се радило о возилу за службене потребе, да је књигу ручног регистра у коме се налазио основни податак а и ову пратећу документацију дала на увид оптуженом Динићу а у присуству опт. Мијаиловића, да је због потреба у послу морала да преко опт. Мијаиловића тражи да се ова књига Регистра врати, што је и учињено али је по повратку у овој књизи недостајало неколико задњих листова где се налазио и упис за регистрациони број БГ а документација за тај број уопште није враћена и да је и у једном и у другом недостатку обавестила опт. Мијаиловића, те ове чињенице сматра поуздано утврђеним. Суд је нашао да је ова сведокиња била уверљива приликом давања свог исказа који је животно потпуно логичан и целовит. Ова сведокиња је од свих сведока у овом кривичном поступку најчешће саслушавана, укупно пет пута и у томе суд види разлоге што је о дужини временског периода у коме књига Регистра а и посебна документација за критични број није била у њеном Одељењу различито казивала помињући две недеље, двадесет дана, један месец, месец и по. Поузданијих доказа од сећања о том релативно давном догађају у било каквом писменом виду није било пошто је сведокиња Илић навела да је она о овоме сачинила службену белешку али ју је касније поцепала и суд налази да оваква различита опредељивања тог временског периода не компромитују исказ сведокиње Бранке Илић у наведеним најважнијим његовим деловима и да се и поред тога може стећи слика о оквирном временском трајању у довољној мери за овај кривични поступак. Такође је суд дошао до закључка да сведокиња у односу на ово није другачије казивала са намером, већ је очигледно њено опредељивање овог временског периода дошло након инсистирања суда и странака у поступку да се и о томе изјасни. По оцени суда такође није било од битног значаја да ли је ова сведокиња критичном приликом, године потребне податке исписала на папир сама по увиду у евиденцију и опт. Мијаиловићу однела или је те податке сам оптужени себи записао пошто је о овоме другачије казивала пошто је несумњиво оно што је у овом случају нај важније, да се опт. Мијаиловић са свим тада постојећим подацима одмах упознао и потом их даље саопштио. Сведокиња Бранка Илић је приликом давања свог исказа, нарочито на каснијим главним претресима испољила и извесну озлојеђеност због свог каснијег премештаја на друго радно место и поводом тога суд је оценио да то није утицало на тачност и уверљивост њеног исказа а у односу на опт. Мијаиловића и Динића. У вези са својим радом дана године, сведокиња Весна Трифуновић навела је да ради у Управи саобраћајне полиције града Београда као шеф смене Дежурне службе и имала је смену критичног дана од 07,00-19,00 часова. Дежурни за подручје ауто-пута Ибарске магистрале код Лазаревца ју је обавестио да је дошло до судара више путничких возила, те је она даље обавестила између осталог и начелника Видана Мијаиловића, а обавештена је и екипа која у таквим случајевима излази на увиђај, која се налази у Савској улици у Београду. После извесног времена јавио јој се начелник Видан Мијаиловић; претпоставља мобилним телефоном, и тражио податке о теретном камиону, конкретно је тражио ко је власник камиона по рег.броју кога се она више не сећа. Она је погледала у терминал и није могла да нађе те податке, те је о томе известила Мијаиловића. На

95 95 питање да ли је Мијаиловић тражио од ње да она nровери то на неки други начин после терминала, изјавила је да није, а она иначе и не може то да провери и није у њеном опису посла. Дешавало се и у другим случајевима да се траже подаци и да њих нема. То што је она обавештавала и начелника Мијаиловића је уобичајено како су радили када дође до неке саобраћајне несреће у којој је више лица погинуло. Њој у том тренутку није била доступна писмена документација. Сведок Зоран Качаревић је навео да је 1999.године био на радном месту у Управи саобраћајне полиције на контроли регулисања саобраћаја и радио у просторији где је са њим била и колегиница на администрацији Стана Рачановић, када је једног дана, поnодне у њихову канцеларију дошао начелник Мијаиловић, јер је требало да да одговор по допису, колико се сећа начелнику УКП Г СУП Београд. Рекао је да му је то издиктирао шеф Динић, једино није сигуран да ли је Мијаиловић сада рекао да је претходно био код Динића или је то било преко телефона. Он је читао из једног свог нотеса, у који је стављао и своје белешке и то није било више од З-4 реченице, а куцала је Стана Рачановић. После је тај допис заведен у скраћени деловодник, а Мијаиловић је узео доnис који му је дошао из УКП и два примерка његовог одговора и однео их са собом. Не сећа се много садржине одговора, осим да је било речи о неким рег.таблицама, да не постоје или томе слично или нису у евиденцији издате таблице. Пре овога је било можда пар случајева када је сам начелник овако нешто радио, ако је нешто хитно или томе слично, а било је и некога коме ће поверити да тако нешто уради, а напослетку да сигнир.а, а могао је и сам то све да уради ако је хтео. Могло би се рећи да је изгледало као да му се жури и сећа се да је рекао да ће он то Ерчићу лично однети. Сведоци Весна Трифуновић и Зоран Качаревић су овим исказима на сасвим уверљив и логичан начин потврдили наводе из одбране оnт. Мијаиловића са посебним значајем у сведочењу Качаревића да је опт. Мијаиловић текст дописа читао из једног свог нотеса и пошто је откуцан, однео га је са собом и да је изгледало као да му се жури. Увидом у допис начелника УКП СУП Београд Миленка Ерчића бр од године утврђено је да је тиме од начелника УСП тражено да се кроз евиденцију провери ком возилу приnада регистарска таблица БГ и ко је власник, уз молбу за хитност у поступању. Такође, увидом у одговор по овом допису од начелника Уnраве СП пук. В.Мијаиловића од године а под бројем /99 утврђено је да је одговор да под наведеним регистарским бројем није регистровано ни једно возило. Надаље, евидентно је из списа nредмета и несnорно да је на допис истог начелика УКП од год. бр из УСП од стране опт. Мијаиловића nод бр /99 од те године упућен одговор да је рег. таблица БГ највероватније, као и све остале из тог nериода, урађена у радионици СУП у Београду. Евиденције о томе не постоје. Због непостојања евиденција одговори на nитања којем ОУП је та таблица додељена, који ОУП ју је издао, када, којем лицу и за које возило, да ли је, када, где и од којег лица којем ОУП ова таблица одјављена или предата и уколико таблица није предата ниједном ОУП које лице и у ком ОУП је са таблицом било задужено, се не могу дати. На

96 питање уколико ова таблица није издата ни за једно возило како је могуће да се нађе на лицу места, треба да дају одговор оперативни радници који раде на том предмету. Оптужени Видан Мијаиловић је суду на увид пружио оригинал своје свеске у коју је дословце уписао текст који се касније појавио у гоњем доnису, а у фотокоnији се налази у сnисима Ки-111/03 (V оnшт. Суда у Београду) nод нумерацијом 9/3 и тиме је у nотпуности nотврдио наводе своје одбране у којој је оnисао како му је то диктирао оnт. Динић, а његове забелешке одговарају садржини његовог другог доnиса. Ово чини посебно уверљивим тврдња опт. Мијаиловића да му је наведени текст диктиран, јер иначе не би било потребе да такав текст уноси у свој лични нотес. На главном претресу је извршен увид у регистар возила УСП СУП Београд за регистарске бројеве од БГ до рег.броја БГ те је констатовано да у истом недостаје последњих 6 страница, обзиром да је последњи број у регистру за број БГ а за возило Драгише Старчевића из Петке код Лазаревца. Према доnису истог државног органа број 226-R-2987/02 од године Управа не располаже пратећом документацијом за наведено возило (БГ ). Овај последњи податак, у који суд није сумњао, потврдио је исказ сведокиње Бранке Илић да ова пратећа документација није враћена у њено Одељење заједно са. књигом Регистра, са којом је предата. '' Суд је у nотпуности прихватио одбрану- признање опт. Мијаиловића да му је опт. Динић тражио управо Регистар и документацију за критичну табли цу БГ као и да му је опт. Динић диктирао шта да стави у одговоре Трећем одељењу УКП, иако му је Мијаиловић скретао пажњу да то не стоји. Ово његово признање суд је оценио као потпуно логично, а и доследно, nоготову приликом суочења са опт. Динићем. Приликом давања своје одбране нарочито на главним претресима опт. Мијаиловић је у свом nризнању био врло убедљив и оставио утисак искрености на sр;ю уnечатљив на"'ин.- Јед111но l:уд није nрихватио Део одбране истог о11туженог да га Бранка Илић није обавестила шта се са регистром десило, јер је ова сведокиња, по оцени суда, сасвим искрено и nотnуно логично, навела да је то учинила а тако нешто би се на њеном месту и очекивало да учини, а њен исказ је у целости оцењен као убедљив и веродостојан, и у односу на опт. Динића, живописан у детаљима који описују његово негодовање у погледу начина на који се уносе подаци о СП возилима. Суд је проценио да опт. ради сопствене користи. Мијаиловић није теретио друге оптужене лажно, У nогледу одбране опт. Динића која се односи на инкриминисане радње у вези са опт. Марковићем и контакте са њим суд је оценио да су ови наводи, тј. да му се опт. Марковић обратио у вези са вођењем специјалне евиденције службених возила и да му тај Регистар донесе у Институт безбедности па је опт. Динић то и учинио, заједно са документацијом а после неког времена и на тражење оnт. Мијаиловића да је кесу са тим Регистром опет преузео од оnт. Марковића и вратио опт. Мијаиловићу, логични и стога истинити у својим основним цртама, нарочито да

97 97 је код опт. марковића ишао два пута, једном због доношења, други пут због одношења евиденције, као и да опт. Марковића није питао зашто му то треба и у које сврхе што и иначе није обичај. У погледу задржавања ове књиге Регистра и досијеа за регистарски број БГ одбрана опт. Динића има потпору у одбрани оnт. Мијаиловића као и сведочењу Бранке Илић што је чини убед.љивом, а у том погледу је опт. динић био ч врст и доследан током целог кривичног поступка не мењајући ту тврдњу ни приликом суочења са опт. марковићем. Правном анализом напред наведених утврђених чињеница суд је нашао да су се у радњама опт. Радомира Марковића стекли сви законом предвиђени елементи бића кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст З. у вези ст. 1. КЗ јер је неколико дана након извршеног кривичног дела убиства из члана 47 ст.2 тач.6 КЗ РС описаног под 1 изреке, у Београду, учиниоцима тог кривичног дела да не буду откривени умишљајно помогао тако што је уништио списе из службене књиге и омогућио да се набави друго теретно возило сличних карактеристика као возило којим је извршено кривично дело и у тој намери подстрекао оптуженог Драгишу Динића и Михаља Кертеса на тај начин што је затражио од опт. Драги ше Динића, начелника Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије да му донесе из Секретаријата унутрашњих послова Београд - Управе саобраћајне полиције Регистар возила и пратећу документацију за регистарске табли це БГ , што је опт. Динић и учинио, па када је видео да је тај регистарски,оброј уведен у специјалну евиденцију. Р ДБ МУП РС из регистра исцепао 6 задњих листова и уништио их од регистарског броја БГ до регистарског броја БГ , књигу- регистар након уништења листова. вратио је опт. Динићу а затим, неутврђеног дана октобра месеца 1999.године од директора Савезне управе царина, опт. Михаља Кертеса, затражио да се РДБ МУП РС додели на коришћење теретно моторно возило марке "Мерцедес" сличних карактеристика претходном којим је извршено кривично дело, што је истом и удовољено, па је друго теретно возило са сабирног центра на Бежанијској коси превежено у базу ЈСО у Липовици, где је префарбано, уместо постојеће жуте у зелену боју, на исто стављене регистарске таблице М да би га касније приказивали јавности као прави и једини камион такве врсте у власништву МУП Републике Србије РДБ односно Јединице за специјалне операције. Како је оптужени Марковић неке од радњи за које је осуђен извршио самостално (уништење података о регистарском броју БГ ), а нека у подстрекавању, оглашен је кривим за извршење дела, јер то у себи обухвата и подстрекавање, аналогно ономе што је већ навођена на страни 48, пошто у таквим случајевима непосредно извршење обухвата и радње подстрекавања а правно се квалификује као једно кривично дело. Кривично дело је извршио са директним умишљајем, свестан радњи које предузима и радњи које од других тражи у истом циљу чије извршење је и хтео, као и да је друго лице учинило кривично дело коме овако помаже да. не буде откривено при чему није од значаја да ли је знао о којој тачно се врсти крив. дела ради, ко су извршиоци и да ли их лично познаје. Неоспорено је да је за критични догађај и

98 98 усмрћење четири лица опт. Марковић сазнао у најкраћем могућем року и да је био обавештаван о сазнањима у Ресору јавне безбедности и то УКП СУП Београд о критичном догађ~ју а свој однос према томе је најбоље и сам формулисао: "Искрено, ни мен!и није стало да се објављује како је таблица нађена у том возилу раније припадала: возилу РДБ". Суду је очигледно да је опт. Марковић стога поступао ради отклањања!било какве везе његовог Ресора са критичним догађајем, да би званична 1 евиден~ија о томе нестала, у ком циљу је и преко СУЦ и опт. Кертеса добављао одговарајући камион ради стварања лажне представе да РДБ тј.јсо са критичним догађајем немају ништа што је неминовно и логично водило фалсификовању Документације СУЦ да је поменути камион предат ЕПС а не МУП. Да би се све ово спрфвело, потребна је пуна свест и воља, дакле директни умишљај као највиши облик ВЈ.!IНОСТИ. У делу V биће образложено зашто је суд нашао да опт. Марковића треба ослободити од оптужбе да је сачинио план и организовао извршење кривичног дела убиства. За ово извршено кривично дело је правно ирелевантно какав је лични, унутрашњи став имао опт. Марковић према основном крив. делу од З год., да ли га је морално осуђивао итд. те га је суд огласио кривим јер није било никаквих околности које би његову кривичну одговорност искључивале. Према томе, сагледавајући догађаје после године и радње оптужених Марковића, Кертеса, Динића и Мијаиловића у целини а нарочито утицај опт. Марковића на осталу тројицу, суд је нашао да се докази о кривици бпт. Кертеса, Динића и Мијаиловића -логично и складно уклапају и указују на опт. Марковића да је заиста подстрекао и опт. Кертеса на извршење напред наведеног кривичног дела, на сличан начин као и опт. Динића, мада Михаљ Кертес у својству оптуженог ни једном приликом, а на више саслушавања, није изричито, јасно и прецизно навео да му је опт. Марковић управо камион описаних карактеристика тражио. Како према чл. 351 ст.2 Закон~кёl ()_ крив11чн()м П()С!УПI<У су~_није везаtсза предлоге тужиоца у погледу правне оцене дела, суд је опт. Марковић Радомира огласио кривим због извршења кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.з у вези ст.1 КЗ а не за кривично дело фалсификовања службене исправе из чл. 248 ст.2 КЗ РС у вези чл. 23 ст.1 КЗ СРЈ. Осим што је из диспозитива оптужнице за ово кривично дело изоставио речи "међу којима је и наведена регистарска таблица број БГ која се налазила на камиону са којим је извршено кривично дело" као сувишно понављање онога што је раније већ наведено, суд није извршио никакву измену у погледу описа радњи које су опт. Марковићу оптужницом стављене на терет, а за период после године. Суд је нашао да је опт. Радомир Марковић извршио управо кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела јер се радње за које је доказано да је извршио могу тако правно квалификовати и да је управо то кривично дело било обухваћено умишљајем опт. Марковића. Овде је посебно значајно што је оптужницом опт. Марковићу стављено на терет да је поступао у намери прикривања извршења кривичног дела убиства што и само по себи и очигледно наводи на кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела јер се реч "прикривање" у оптужници користи и код описа кривичних дела за опт. Кертеса,

99 99 Динића и Мијаиловића. Инкриминисане радње истовремено представљају и фалсификовање службене исправе, међутим ова два кривична дела су у односу привидног идеалног стицаја, тако што је фалсификовање службене исправе консумирано у помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела и представља само начин којим би се извршило кривично дело за које је опт. Марковић и оглашен кривим. Како је опт. Марковић осуђен чињенично за оно што му је и стављено на терет суд налази да овим није извршио битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст.1 тач.8 ЗКП и оптужну прекорачио, поготову када се ово питање сагледа у целини оптужбе према опт. Марковићу што ће додатно бити учињено у делу V овог образложења. Осудом опт. Марковића за кривично дело из чл. 333 ст.3 у вези ст. 1 Кривичног законика превазиђена је и нелогичност у оптужењу да му је стављено на терет кривично дело фалсификовања службене исправе из чл. 248 ст.2 КЗ РС у вези чл. 23 ст.1 КЗ СРЈ подстрекавањем опт. Динића и Кертеса а који су оптужени и оглашени кривим за кривично дело из чл. 333 ст.3 у вези ст.1 КЗ као непосредни извршиоци. Такође, правном анализом утврђеног чињеничног стања суд је нашао да су се у радњама епг.д~агнwе-динића и -видана- Мијаиловића стекли сви објективни и субјективни елементи бића кривичног дела помагања учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст.3 у вези ст. 1. КЗ, код опт. Динића у подстрекавању у вези чл. 34 Кривичног законика, тако што су у току октобра месеца 1999.године у Б~ограду умишљајно помогли учиниоцима кривичног дела убиства из чл. 47 ст.2 тач.6 КЗ РС описаног под 1 изреке ове пресуде ~ да не буду откривени тако што је опт. Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности МУП РС после извршења овог кривичног дела дана године затражио од опт. Динића, начелника Управе за безбедност саобраћаја Министарства унутрашњих послова Републике Србије да му донесе регистар возила и пратећу документацију за регистарске табли це БГ од којих је једна пронађена на месту догађаја па је опт. Динић преко опт. Видана Мијаиловића, начелника Управе за безбедност саобраћаја СУП Београд, а знајући да је кривично дело извршено, преузео регистар возила и пратећу документацију и предао опт. Марковићу да би га након око месец дана поново преузео од оп т. Марковића и вратио опт. Мијаиловићу не проверавајући да из регистра недостаје шест задњих листова у којима је била уписана и регистарска таблица БГ на име РДБ МУП РС а пре тога умишљајно подстрекао опт. Мијаиловића да даје непотпуне одговоре на дописе начелника Управе криминалистичке полиције СУП Београд, изостављајући да су ове таблице биле регистроване на возило "Застава 101" које је припадало РДБ МУП РС и које је одјављено око 1994.године и да је једна регистарска таблица изгубљена, што је опт. Мијаиловић учинио у одговорима /99 од године и /99 од године. Суд је нашао да су обојица оптужених ово кривично дело извршили са евентуалним умишљајем, свесни да услед оваквог њиховог чињења могу извршити предметно кривично дело на шта су и пристали, како је то било и код опт. Кертеса.